Obratićemo.
Povreda Poslovnika.

Drago mi je Orliću da ste me primetili.

Reklamiram povredu Poslovnika član 104. Mislim da sam apsolutno imao pravo na repliku, ja nisam izazvao repliku sa gospodinom Bulatovićem. Toliko.

Dobro, čuli ste sigurno da sam rekao da je to poslednji krug replika i to je zato.
Povreda Poslovnika.

Uvaženi predsedavajući reklamiram povredu dostojanstva Narodne skupštine.

U više navrate je malopređašnji govornik vas nazvao Orlićem, vaše prezime je sjajno, ali vi ste predsednike parlamenta i mora da vam se obraća sa dužnim poštovanjem, kao što se mora sa svim kolegama da se ophodi, a da ne naziva koleginice Ćićolinama i slično. Molim vas da tu vrstu nevaspitanja koju očigledno nosi sa sobom, jer je isfrustriran, godinama ga nema ni u jednom telu, ne može da dođe do plate. otkud znam šta mu je?

Ja vas molim da ga opomenete zato što ovo je visoki dom, najviše naše zakonodavno telo. Morate da ga poštujete i predsedniku parlamenta morate da se obraćate sa gospodine predsedniče ili predsedniče, itd. a ne Orliću, jer niste zajedno čuvali ovce sa njim i ja bih vas zaista zamolio da reagujete na ovako nešto.

Hvala vam.

(Srđan Milivojević: Kada on to nauči prema nama, tada ćemo i mi prema njemu.)

(Aleksandar Jovanović: Tako se Orlić obraća nama.)

Hvala na napomeni.
Evo, čuli ste, i sad je vikao dok ste vi govorili isti Milivojević i Ćuta Jovanović, ali, dobro, tu sad više i nema ništa novo.
(Srđan Milivojević: Jel čuješ sada – Ćuta Jovanović.)
U svakom slučaju, od ovoga bolje ponašanja od njih ne očekujem.
Što se tiče obraćanja meni, apsolutno mi je svejedno, ali nećemo da dozvolimo da se narodnim poslanicama obraća onako prostački, kao što je radio. Za to reagujemo i reagovaćemo.
Glasanje za 104, Milivojeviću, treba li?
(Srđan Milivojević: Kako vas nije sramota?)
I dalje niste sigurni?
Glasanje za 107, Đukanoviću?
(Vladimir Đukanović: Ne.)
Ne treba.
Eto, rešili smo i to.
Reč ima Radomir Lazović.

Hvala, predsedavajući.

Dakle, ja bih još jednom hteo da apelujem da se u ovom Domu Narodne skupštine ne podsmevate osobama koje imaju problema iz domena mentalnog zdravlja.

Znači, nemojte druge ljude nazivati ludacima, nemojte govoriti o šizofreniji i nemojte izvrgavati ruglu probleme koje ljudi imaju.

Gospodo, ovo su ozbiljni problemi. Ja razumem da vi nemate najmanju ideju da postoji nešto što se zove mentalno zdravlje i u šta treba da ulažemo i šta treba da menjamo i da treba da pomognemo ljudima koji imaju ovih problema.

Za vas je to smešno. Vi jedni druge nazivate tako. Šta vam je, bre? Šta vam je? Zbog ljudi koji imaju…

(Milenko Jovanov: Eno, pomozi mu.)

Gospodine Jovanov, zbog ljudi koji imaju te probleme ja vas molim da ne stigmatizujete dalje ove ljude.

Stanite, zaustavite svoju mašineriju, to nije u redu.

Ljudi, jedna od mera o kojoj mi ovde govorimo, kojom treba da se bavi ovaj anketni odbor su upravo problemi sa nedostatkom psihijatara i kliničkih psihologa, a posebno dečijih psihijatara. Treći ili četvrti put vam to govorim.

Ljudi imaju ozbiljnih problema. Deca imaju te probleme. Pa, gledaju vas ovde u Domu Narodne skupštine kako jedni druge na najgore načine prozivate zbog mentalnog zdravlja.

Znači, čoveče, stigmatizujete ljude koji imaju zdravstvene probleme iznova i iznova. Nemojte to raditi. Nađite druge načine da jedni druge uvredite ako vam je do uvreda. Nemojte činiti da se jedan nezaštićeni deo stanovništva oseća još lošije zbog vaših izlaganja. Zaustavite se. Razmislite šta radite.

Ja znam da je teško i znam da vi ne umete, da ne razumete, da ne možete sa jednim drugima obraćati sa „gujo, štrokava“, kao što to radite.

To je bilo dva minuta.

Ne možete se obraćati na taj način… (Isključen mikrofon.)

Vi imate dva minuta.
(Radomir Lazović: Šta je ovo, Orliću?)

Dakle, ovo licemerje i ovo bedno podvaljivanje je stvarno nečuveno. Znači, čovek ustane i izmišlja. Niti se ko ismevao, niti se ko podsmevao. Nije bio u sali. Evo, sad je ušao u salu.

Dakle, molim vas samo da se potvrdi da je sad ušao u salu. Dakle, ovaj čovek, koji upravo laže da se neko bavio i podsmevao bilo čime. Nisi bio tu. Šta sada opet tupava faca i sležemo ramenima, ne zna šta se dešava?

Ko je pričao o bilo čemu? Ko je pričao o bilo čijim bolestima? Ovaj što ti aplaudira i ovaj što ti donosi?

Ja? O čijoj bolesti sam pričao?

Ovaj što ti donosi mitove odštampane, taj što ti donosi tvitove je poslanicu nazvao Ćićolonom i to nisi ni spomenuo i to ti ne smeta. Pa, kako te nije sramota, bre, Lazoviću?

Lazoviću, treba da te je sramota, jer glumiš ovde nekoga ko hoće da se postavi iznad situacije i da kaže – eto, nije u redu, eto, vi spustite loptu, eto, i mi smatramo… Pa, pokaži. Hajde, dokaži. Čovek je dva dana za redom… Juče si ćutao, a iza tebe je dahtao i stenjao, groktao. Iza tebe se to desilo.

Nisi čuo? Opet tupava faca, opet – nisam čuo.

Znaš šta je samo problem? Marinika Tepić je potvrdila. Rekla je da on tako deluje kada se obraduje. Eto, obradovao se.

Pa, kako vas nije sramota, bre, ljudi? Ajde, dosta više sa tim licemerjem! Prestanite sa tim licemerjem!

Da li stvarno misliš da će te tvoje fore da ti prođu, izmisliš nešto i sada ono? To su uličarske fore! Na šta liči to?

Čekaj, šta sad ja treba da ustanem i da kažem: „Radomire Lazoviću, prestani da pozivaš na klanje ljudi iz SNS-a. Molim te, prestani da pozivaš na klanje ljudi iz SNS-a. Nemojte, gde vodi to ovu zemlju? Zašto želiš da nas kolješ? Zašto se pretvaraš u koljača? Nemoj to da radiš, Radomire Lazoviću, to nije normalno. Nemoj, Radomire da kolješ decu. To nije normalno, Radomire Lazoviću. Zašto se pretvaraš u koljača?“

Misliš da mi ne možemo te igrice da se igramo? Pa, nema smisla.

Znači, nemoj to da radiš.

Ako stvarno misliš ono što govoriš, onda hajde da pričamo o tome, ali onda se okreneš pa kažeš ovima oko tebe šta da rade, ali to da izmišljaš, pa diskutuješ sa izmišljenim činjenicama? Pa, nemoj mi to raditi, to nema smisla.