Poštovani građani Republike Srbije, videli ste prethodnog govornika, zabolela ga istina. Sve što sam rekao, može se proveriti. Proverite da li je tačno, ja nikada u životu neću izreći, i oni koji me znaju, i nisam izrekao, nešto što nisam pet puta proverio, i ne sa Tviter naloga, ja se sa tim ne bavim, već drugih izvora. Znači, pet puta. Meni je žao ovog prethodnog narodnog poslanika, što je on imao 37 nasrtaja, nasilja, počevši od tuče u narodnoj poslanici jedne članice RIK-a, a zabranjeno je bilo ulaziti u Skupštinu, a čini mi se da je kroz odžak ušao pa, joj zavrtao ruku, do upada u stanicu policije. Znate li, prethodni govorniče, u koliko ste stanica upali, da vam sada datume izdiktiram, to vas boli. Boli vas istina. Boli vas istina, koliko ste novinara napali, kako ste u predsedništvo upadali, šta ste radili u ovoj Narodnoj skupštini. Šta, pojela maca jezik sada. Kako možete da napadate, kako se možete lažima služiti.

Ja sam sretan čovek, što mogu ovako citatima da vam kažem, za razliku od mene i vas, gospodine Obradoviću, što ja ovde sedim od jutra do sutra i beležim svaku reč od 2012. godine, koju izgovarate vi i drugi, i ne idem na Tviter i negde drugde, da dam nalog da se brišu bljuvotine one koje ste izgovarali. Vidite, uđite u zapisnik gore, pa proverite da li je ovo istina. Ja da sam na vašem mestu, nikada, nikada se ne bih pojavio u ovaj visoki dom posle svega što ste radili.

Hvala svima. Idemo dalje.

Poštovani građani Srbije, stigli smo do tačke dnevnog reda, koja se odnosi na anketni odbor, odnosno odluku o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanju činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava, kao u osnovnoj školi na Vračaru u Beogradu, tako i opštinama u Beogradu.

Što se činjenica tiče želim da verujem svojoj kolegini narodnoj poslanici Slavici Radovanović, koja tvrdi da u MUP-u rade vredni i časni policajci i inspektori i ostali radnici, koji dogovorno rade svoj posao bez obzira ko je i kakav im je ministar. Iz tog razloga čvrsto verujem da će takvi policajci doneti izveštaj vezano za činjenice koje su dovele do ovih masovnih ubistava.

Ono na šta bih se ja osvrnula jesu okolnosti. U protekle tri nedelje tj. od 18. maja u ovoj Skupštini od poslanika vladajuće većine čuli ste da je sve u redu, čuli ste da sistem nije zakazao, čuli ste da niko nije odgovoran, čuli ste da se takve stvari dešavaju, čuli ste da ministar unutrašnjih poslova radi savršeno svoj posao, čuli ste i da šef policije Beograda radi savršeno svoj posao, i da na prosto niko nije odgovoran.

Ali, ako ste malo pažljivije slušali, mogli ste da čujete i poslanike vladajuće stranke koji se pitaju gde su roditelji. Jedan od poslanika je rekao da nam deca idu u školu od osam do jedan, da su dva sata na engleskom jeziku, u tri sata na drugom stranom jeziku, onda je navodio, da li u školi sporta ili šta već, i da roditelji ne razgovaraju sa njima. Da bi došli do odgovornosti roditelja moramo prvenstveno da vidimo kako smo stigli do toga da roditelji nemaju toliko vremena za svoju decu. To su te okolnosti u društvu.

Razmišljajući o tim okolnostima u društvu, mogu da krenem iz svog iskustva. Ja imam 22 godine radnog staža u privatnom sektoru. Namerno kažem u privatnom sektoru, ne u državnom, i imala sam različite poslodavce i domaće i strane, uglavnom strane. Za mojih 22 godine radnog staža, ja nisam imala goreg poslodavca od predsednika ove Skupštine Vladimira Orlića. Namerno kažem poslodavca, ja vrlo dobro znam da su poslanici ovde slobodni, da ih biraju građani, da nas on ovde ne zapošljava, da nam ne daje plate, ali, na prosto, on je čovek koji se bavi o ovoj Skupštini. On je čovek koji se bavi i zadužen je da se stara o redu na ovoj sednici, zadužen je za vođenje ove Skupštine, zadužen je da se ovaj Pravilnik, ovog doma poštuje.

Kod vas, gospodine Orliću, mi ne znamo ni kada imamo sednicu, ni da li imamo sednicu, da li će ona biti po hitnom postupku, vanrednom postupku, sve sednice koje su bile od našeg konstituisanja bile su po hitnom postupku, znali smo i samo 24 sata ranije. Ne znamo dokle ćemo da radimo, ne znamo kada ćemo da radimo, ne znamo da li ćemo napraviti pauzu, ili ćemo možda duže. Možda ova sednica izgleda donekle normalno, jel treba da zaboravimo one prethodne, jel treba da zaboravimo da smo do tri sata ovde bili u Skupštini, jel to treba da zaboravimo?

Zbog vas, gospodine Vladimire Orliću, ja svom detetu ne mogu da obećam da ću ići na neki rođendan, da ću biti na nekoj školskoj priredbi, da ću ga voditi na neku školsku utakmicu. Ja svom detetu, zbog vas Vladimire Orliću ne mogu da kažem kada ću doći kući. Ne mogu da mu obećam da li ga mogu ušuškati, da li mu mogu pročitati neku priču, to ja ne mogu da učinim, zato što kod vas se ne zna. Ova Skupština nema plan, ne samo plan rada na nedeljnom nivou, nemamo plan rada na mesečnom nivou, nemamo plan na godišnjem nivou i ako u ovom pravilniku piše da moramo da imao godišnji plan ove Skupštine.

Zašto je to važno, vidim, pitate se. Zato što ste po Ustavu Republike Srbije vi, po funkciji drugi čovek u državi, na vas se ugledaju ovim poslom, na vas se ogledaju državnici, na vas ugledaju ovi što sam ih spomenula i domaći i strani, oni se ugledaju na vas i razmišljaju, pa, ako vi možete tako da se ponašate prema poslanicima, koje niti zapošljavate, niti im dajete platu, niti im određujete godišnje odmore, pa, šta mislite kako se u Srbiji ponašaju drugi koji zapošljavaju svoje radnike. Kako se oni ponašaju? Gledajući vas, oni mogu samo da zaključe, zašto bi se Zakon o radu poštovao ako se ne poštuje Poslanik ove Skupštine.

Kada pričamo o deci, da li vi gospodine Orliću kada dođete kući i kada uzmete svoje dete u naručje da ga pomilujete, pomazite, poljubite, da li mu kažete ovako sine ti, kao tata, ovako omalovažavaj svoje drugare. Ako slučajno neki drugar kaže neko drugo mišljenje, reci mu sedi dole, sram te bilo, nauči da čitaš. Jel mu tako kažete? Jel tako savetujete svoju decu gospodine Orliću, da se ugledaju na vas?

Jedna poslanica ovde vladajuće stranke koja je pričala pre mene i reći ću ime, ako želi može da kaže nešto, Dejana Vasić, rekla je da je važnost porodice da se deca ugledaju na roditelje. Rekla je da se deca ugledaju na roditelje da deca usvajaju obrasce ponašanja od svojih roditelja. Jel ovako treba vaše dete da usvoji obrazac, ovakvog vašeg ponašanja u ovoj Skupštini? Kasnije se pitamo šta se desilo sa nasilnim ponašanjem u školi, vršnjačkim nasiljem.

Ovo što vi govorite ovde, ako bi se primenilo u školi, to bilo vršnjačko nasilje…

(Narodna poslanica iz SNS dobacuje.)

Sram tebe bilo što dobacuješ.

U prethodne tri nedelje nije bilo previše empatije u ovom domu i poslanica koju sam malopre citirala je rekla da je jako važna empatija i pitala se da li ta empatija treba da bude ovde u našim srcima ili treba da bude samo na društvenim mrežama. Iz tog razloga, znamo …

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Jel možete malo da se smirite, ne čujem tok svojih misli.

Da li smatrate da je empatija važna? Da li smatrate da empatija treba da budu u srcu ili samo na društvenim mrežama?

Mi smo ovde govorili o tome da niko od funkcionera nije otišao da izjavi saučešće. Niko od funkcionera nije otišao u školu da odnese cveće. Niko od funkcionera nije bio na sahrani. Onda smo od vas dobili to da je gospodin predsednik bio.

Znate šta? Ovo je foto-šop. Ja tražim da imamo anketni odbor i da se utvrdi da li je ovo foto-šop. A zašto smatram? Smatram zato što sam se ja upisala u ovu knjigu žalosti ne kao poslanik, već kao roditelj. Upisala sam se i znam da ova knjiga žalosti ne izgleda ovako. Žao mi je, foto-šop je u pitanju.

Vi mislite da je teško razgovarati sa decom vezano za to šta im se dogodilo? Znam da ništa ne razumete, sasvim je jasno, u redu je. Neću da trošim reči na to. Ne možete vi da razumete koliko je teško da vodite dete na sahranu. Ne možete da razumete koliko je teško da idete kod roditelja da izjavite saučešće. Vi to ne možete da razumete i zato sram vas bilo što nemate ni malo empatije za tako nešto!

Vi mislite da je teško pričati sa detetom o tome šta se dogodilo? Vi mislite da je teško pričati sa detetom zašto je njegova drugarica nastradala u školi? Vi mislite da je to teško? Ne, nije teško. Teško je odgovoriti detetu da li će se to dogoditi još jednom, da li će se to dogoditi u njegovoj školi.

Vi ne znate koliko je teško kada vidite dete koje vam steže ruku, kada ga vodite na sahranu svoje drugarice! Sram vas bre bilo!

Najteže od svega je kad vas dete pita – a šta će ti, mama, da uradiš po tom pitanju? Ne mogu da učinim ništa. To mi je najteže. Teško mi je kada dete kaže – u školi mi je ubijena drugarica, ispred škole nam stoje dva policajca, u školi je dojavljeno da imamo bombu. I ti mama očekuješ da učim? I ti mama očekuješ da se ja skoncentrišem? E, to je teško slušati i to je teško razumeti i na to je teško odgovoriti detetu.

Zbog toga neću ponavljati šta traže građani Srbije na protestima, ali ću vam reći, s obzirom da u okviru anketnog odbora postoje i mere koje trebaju da se predlože, ponoviću vam nešto što je rekla moja koleginica Sanda Rašković Ivić, a to je da treba bude psiholog, psihijatar i defektolog u svakoj školi, da treba femicid da bude poseban oblik krivičnog dela i da treba više da radimo na preventivi metalne zaštite.

Ali, isto tako, predlažem anketnom odboru da uvrsti i da razmotri predloge mera koji se odnose na to da se poštuje Zakon o radu na način da se poštuje radno vreme, da se poštuje sve ono što piše na taj način da građani, odnosno da roditelji ne moraju da rade prekovremeno da bi obezbedili sve svom detetu i da ne moraju da rade i za vreme godišnjeg odmora i onda kada su bolesni.

Takođe predlažemo da se u program škole uvrste radne subote, gde deca neće imati školske predmete, već će dolaziti, družiti se, takmičiti se, skupljati plastiku, staklo, šta god.

Predlažemo da se uvedu posete muzejima, pozorištima, operama i drugi kulturni sadržaji i da se poboljša rad odeljenja koji se bave bezbednošću dece na internetu.

Na kraju, pozivam sve građane da se pridruže protestu u petak u 18 časova ispred Skupštine Republike Srbije.

Vi po povredi Poslovnika, jel tako?
Dobićete reč.
Pošto ste se vi gospođo Lipovac Tanasković uglavnom obraćali meni, uzgred budi rečeno toliko i o temi i o brzi i o merama, o svemu. Znači, sve to što ste govorili meni je pokazalo koliko ste zainteresovani za ovu temu.
Ali, pošto ste postavili nekoliko pitanja meni a ne Ćuti Jovanoviću koji sada ponovo viče, što se tiče sednice, kažete da ne znate kad je sednica. Sednica je onda kad ste tražili. Počeli smo je, ako se sećate, onda kad ste tražili i imamo je baš onako kako ste vi to tražili, sa tačkama dnevnog reda, pojedinačnim raspravama, u trajanju koje ste želeli. Sve je tačno onako kako ste hteli vi.
Ali, pošto ste pitali za Poslovnik, sve je tačno onako kako predviđa taj Poslovnik. Kaže taj Poslovnik – radi se od utorka do četvrtka i, kao što vidite, tako i radimo. Dalje kaže – u vremenu do 18 časova, pošto ste pitali za neku organizaciju svog vremena nakon sednice, i kao što vidite, tako i radimo.
Uostalom, do 16.00 časova, to vam takođe piše u tom Poslovniku, ako ćemo raditi nakon 18 časova, to onaj ko predsedava saopšti. Kad to ne saopšti do 16 časova, podrazumeva se da će biti do 18 časova i da neće biti duže.
Sve to što ste pitali, kao što vidite, savršeno je poznato svima, sve lepo piše i sve radimo tačno tako.
Ali vama koji možda ne želite te stvari da čitate, nikad nije problem da ja lepo i kažem, kad me lepo pitate.
Vaš kolega, Đorđe Stanković, ne znam da li je sada ovde u sali, dolazio je ovde, bio je pre jedno sat vremena da me pita, čovek iz vaše poslaničke grupe, do koliko ćemo sati danas? Ja mu rekao – do 18. A on, šta? Nije hteo da prenese vama? Pitao me da li ćemo sutra – ja mu rekao da nećemo sutra. A on opet nije hteo da prenese vama. Jel vidite kako svi ti navodni problemi koje imate su vrlo lako rešivi kad lepo pitate, pročitate šta piše ili samo malo pogledate šta se oko vas dešava, bez obzira na svu buku i bes koje ste demonstrirali.
Neću sada da pričam koliko je sve ovo i što se tiče i pravila i onoga što radimo vama zapravo suštinski važno, jer vi sa ovih sednica odlazite kad god hoćete. Vi na ove sednice dođete kad vi želite. U međuvremenu šta radite, naravno da vas niko ne pita. To je vaša stvar. Ali nemojte nikoga da pokušavate da prevarite pričom da ste, navodno, onemogućeni za bilo kakvo planiranje ili za bilo šta drugo. Vi odete na koju god hoćete, šta ste rekli, rođendansku proslavu, to vas je brinulo, kad god hoćete. Nikakav problem nemamo sa tim.
Što se tiče plate, plata vam je redovna, kao i svima, i kao što ste mogli da primetite, zahvaljujući današnjoj državi, vremenom samo sve veća.
A što se tiče ovih pitanja da li ja sa svojom decom, sa svojim ćerkama razgovaram nešto, to vas savršeno ne zanima. Ali pošto ste me već pitali, da vam odgovorim i to – ako ikada budem poželeo da im na nekom praktičnom primeru pokažem kako ne treba da se ponašaju, pustiću im snimak vašeg današnjeg ponašanja. To ću da im pokažem.
Obećao sam da ćemo da nastavimo sa ukazivanjima na povrede Poslovnika, pa ćete možda i kroz njih da shvatite šta je sve u vašem današnjem ponašanju bilo pogrešno.
Gospođo Kovač, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 27. Poslovnika Narodne skupštine, dostojanstvo ove institucije. Trudiću se zaista da ne zloupotrebim ovo pravo, ali volela bih da razjasnim nešto.

Početkom maja su se desile neviđene tragedije u ovoj zemlji. Mi svi kao političari, kao narodni predstavnici imamo zajedničku odgovornost za to u kakvom je stanju naše društvo, dakle, i vlast i opozicija.

Mi narodni poslanici koji imamo tu privilegiju da govorimo i da se na ovaj način obraćamo građanima, imamo posebnu odgovornost, jer zaista na neki način utičemo na to kakva je atmosfera.

Savez Vojvođanskih Mađara ne učestvuje konkretno u ovoj raspravi ne zato što ne smatramo da anketni odbor nije dobar, mi ćemo dati svog predstavnika u anketni odbor kada se to formira, već smo izneli svoj stav povodom ovog pitanja na 1. tački dnevnog reda i govorićemo i o samom ministru sledeće nedelje, ali apelujem, jer zaista nisam želela da koristim to pravo kao objektivni predsedavajući, na sve nas da prestanemo da ovu tragediju koristimo za sakupljanje političkih poena.

Mi ne aplaudiramo uopšte na ovoj sednici, jer nema čemu da se aplaudira.

Apelujem zaista na sve da se vratimo u neku normalu, da shvatimo, i vlast i opozicija, da postoji zajednička odgovornost i da se politikanstvom bavimo povodom neke druge teme, a ne ove.

Kao žena, kao majka u potpunosti razumejući i emocije uvažene koleginice koja je govorila, i ja imam svoje dete i jako mi je teško da razgovaram sa njim, prošla diskusija mu je bila jedna od najtežih, ali molim vas ljudi ne zloupotrebljavajte, pritom ne spominjite ničiju decu.

Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Kovač.
Ne izjašnjavamo se?
(Elvira Kovač: Ne.)
Dobro.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.
Izvolite.

Ovo što su sada ljudi imali priliku da čuju najbolje pokazuje sve ono o čemu smo govorili svih ovih dana. I napade na tuđu decu ste čuli. Bez ikakvog pardona da neko proziva…

(Narodni poslanik Slavica Radovanović dobacuje iz klupe.)

A nije vam smetalo Orlićevu decu kada ste spominjali? Tada ste ćutali? Sram vas, bre, bilo!

Hajde ćutite i sada! Kakav je to način više?

Dokle više sa decom? Peti put vas pitam dokle više sa tuđom decom? Vučićeva deca, Orlićeva deca, moja deca, čija deca više? Gde vam je kraj? Pa, gde vam je kraj?

Kako vas nije sramota više? I još vam aplaudira ovaj koji poziva na mir, poziva na razumevanje, poziva - hajmo svi zajedno. Šta, da ovo radimo, da ja sada prozivam tuđu decu? Pa, ne pada mi na pamet. Nikada u životu to nisam radio, a ne mislim ni da počnem.

Nemoj da mi praviš te glupe face i mlatiš glavom. Ako imaš nešto da kažeš, kaži.

Tuđu decu prestanite više da uzimate u usta, aman. Nepristojno je, ako ništa drugo, a onda zloupotreba tragedije, jer nju je pogodilo, a nas nije pogodilo. Mi smo monstrumi koje ništa nije pogodilo, a njoj je jako teško, a nama nije teško?

Mi sa svojom decom ne pričamo i naša deca nemaju pitanja? Nemaju? Kako vas nije sramota, bre?

Vi ste, bre, jedna fašistička klika! To ste vi, gospođo Lipovac.

Vi smatrate da su vaša deca bolja od naše. To smatrate. To govorite sve vreme.

Naša deca ne postavljaju pitanja? Samo vaša pitaju. Kako vas nije sramota? Stidite se. Treba da vas je sramota.

Da sramotu znate, ne biste ovo govorili.

Vi znate šta nas naša deca pitaju? Kako te nije sramota više?

A onda nova podvala, jer nije Aleksandar Vučić bio tamo gde je bio.

(Borislav Novaković: Pa, nije.)

A nije ni sreo one ljude koje je sreo i razgovarao sa onima sa kojima je razgovarao? Sa hologramima je pričao? Sa ribizlama iz moje bašte je pričao?

Pa, malo ste se preračunali u vašim lažima, jer on nije rekao da je samo bio i upisao se u knjigu žalosti, nego je i pričao sa nekim ljudima tamo, sa direktorom, sa službom, sa ovima, sa onima.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje iz klupe.)

Ti kao stručnjak to znaš da li je loš fotošop ili nije? E dobro. Ekspert za fotošop.

Najzad, te vaše laži više prestanite na ovoj bar temi da upotrebljavate. Sve razumem, i da nas mrzite, i da nam decu mrzite, ali prestanite više da trujete ovu zemlju. Prestanite više da vodite ovu zemlju u građanski rat, jer vama ni deca nisu sveta. Pa, šta bi nama radili kada nam i decu napadate?

Pozivate se na to, vaša deca su bolja deca od naše dece. Da li ste vi normalni? To niko pre vas nije izgovorio ovde. Pre ove Lipovac to niko ovde nije uradio, jer njena deca postavljaju pitanja, a meni moja ne postavljaju pitanja. Orliću njegova ne postavljaju pitanja? Da li ste vi normalni više?

Hajde prestanite s tim, molim vas, zbog ove zemlje. Mrzite nas, u redu je, proganjajte nas, u redu je, izabrali smo da se bavimo politikom, izdržaćemo, ali decu ostavite na miru, molim vas. Deca vam ničija ništa nisu kriva.

Samo za vas koji za sramotu ne znate, objavljene su i nove fotografije, pa ih pogledajte malo, pa prostudirajte šta ste sve lagali i koliko se prljavo ponašali.
Pošto vam je najveća briga da li ćete da stignete na rođendansku proslavu, sada je 18.00 časova i možete ovog momenta da se uputite pravo tamo.
Neće vas niko uznemiravati, vaša visočanstva, do utorka u 10.00 sati, kada ćemo da nastavimo ovu sednicu.