Hvala.
Ovde bih samo počeo sa nečim što je moja impresija sa jučerašnje Skupštine. Malo je bilo šokantno to iskustvo. Ja sam planirao da ovde govorim o zakonima o obrazovanju, ali neću imati baš puno vremena za to. Mislim da ima puno veze ovo što ću reći.
Ono što je bilo šokantno juče jeste saznanje da, pošto sam ja stariji čovek i nisam baš u tom „Tviter“ svetu jako mnogo, ne pratim ljude na „Tviteru“, prosto saznanje da postoje neki mladi ljudi koji su pristojni ljudi, kojima kažete dobar dan, klimnete glavom, nasmešite se u hodniku i ta komunikacija jako dobro funkcioniše, a onda kada se uloguju na „Tviter“ i počnu da pišu o političkim protivnicima govore o ološu, šljamu, smrdljivoj stoci, lešinarima, hijenama. Ovo su primeri koji su pristojniji, neću ići dalje.
Ono što još više brine, izgleda da pozivaju ljude i sami žele da političke protivnike vuku za uši, zavrću šije i okreću na ražnju, npr. Za mnoge od njih sam siguran, za neke ne znam, ali znam da sam nekima koji to pišu i predavao i znam da niko od njih to nije naučio ni u školi, ni na studijama.
Ono što je pitanje je, kako je moguće da takvi ljudi tako pišu? Prosto, onda odgovor je jednostavan, mora da je sistem negde zakazao. Meni se čini ipak da je taj sistem zakazao. Na ovom slučaju je možda i to dosta lako objasniti. Postoje neki salaši, postoji Fondacija za srpski narod i državu koja organizuje neke kurseve. Tamo postoji čak i spisak ljudi koji tu predaju, to su neki politički funkcioneri, „pi ar“ stručnjaci ili profesori od kojih većinu lično poznajem, koji verovatno uče, ne verovatno, nego sigurno, ljude da je to politika, da politika jeste takav odnos prema političkim protivnicima, da se prema njima treba ponašati kao neprijateljima i da je to verovatno njihova uloga u toj moćnoj partijskoj mašineriji kakva postoji.
Sada nije problem u tome kako funkcioniše jedna partijska mašinerija, da ta partijska mašinerija nije stavila celokupni državni sistem i podredila ga funkcionisanju partijske mašinerije. Izgleda da nam sada i državni sistem zakazuje.
U periodu koji smo imali, koji je bio obeležen tragedijama, vi ste stavili u proceduru nekoliko zakona. Jedan ste povukli. To je sasvim uredu. To je Zakon o privrednim društvima. Ono što bi bilo dobro jeste da se povuče i izmena Zakona o planiranju i izgradnji. Ono što ne bi bilo dobro nikako, jeste da se šest zakona koji bi trebalo da tretiraju obrazovanje na svim nivoima, plus udžbenike, stavljaju u proceduru.
Rasprava o njima je završena neposredno pre tragedije. Ti zakoni u stvari pokazuju na koji način bi trebalo da se razvija obrazovni sistem, a to je onaj način koji je čini mi se i doveo do ove tragedije, doveo je do toga da imamo situaciju kakvu imamo. Žao mi je što sada ne možemo time da se bavimo. Kolega Lazović je probao nešto od toga da pokrene kao temu, ali to očigledno ne interesuje većinu u ovom parlamentu.
Nadam se da će anketni odbor doći do tog zaključka, da u stvari te zakone treba odbaciti onakve kakve jesu, da se treba vratiti korak unazad, da treba povesti ozbiljnu raspravu o tome kakav nam obrazovni sistem treba, da li ćemo proizvoditi radnike za inostrane firme ili će naši mladi učiti kako da budu građani, komšije, prijatelji i kako da ne uče ono što se uči u partijskim školama, što bi bilo najbolje za sve da zaborave.
Draga gospodo, vi koji sedite desno od Orlićevog prestola i sedite u centru ove sale, vi ste najvažniji ljudi u ovoj državi, vi možete da uradite sve to. Vi ste ti koji postavljate ministre, vi ste ti koji zapošljavate, otpuštate, postavljate direktore posredno vrtića, škola, bolnica, klinika, agencija, nezavisnih tela i to radite 11 godina. Jedanaest godina je jako dug period.
Ova hiperaktivna Vlada je za 11 godina promenila Srbija jako mnogo i promenila je na gore. Ne možete a da nemate tu vrstu odgovornosti prema onome što se dešava. Ja bih vas samo podsetio, pre 11 godina su deca iz Ribnikara imala dve godine, a ubica iz Mladenovca je imao 10. Nešto se promenilo u međuvremenu što ih je učinilo takvi kakvi jesu. Hvala vam.