Nestade nam predstavnik predlagača. Da li možemo da nastavimo sednicu bez Lazovića? Možemo.
Gospodine Atlagiću, dva minuta, izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, ja ću samo da pročitam jednu rečenicu koja mi je stigla, a koja glasi: „Imate li među narodnim poslanicima ikog pametnijeg, školovanijeg da razume šta je pedagogija i psihologija“, u potpisu Milenko Atanasković.

Posle ovoga moj komentar – zaista se izvinjavam svim prosvetnim radnicima, profesionalnim školskim pedagozima, psiholozima opšte psihologije, što su morali ovakve stvari da slušaju od prethodnog govornika.

Ima još jedan citat koji su mi poslali. Kaže on: „Predlaže da se svi klinički psiholozi zaposle u školama“, završen citat i pitaju – da li je on normalan?

Dakle, toliko.

Kada sam već uzeo reč, on je juče slagao na našu poslaničku grupu da smo mi izrekli prvi reč „bitanga“ sa ove strane. Naravno da je lagao. Prvi put u ovom domu izrekli su upravo sa one strane, i to Vuk Jeremić 29. novembra 2018. godine kada je rekao za „Vašington post“: „Vučić je izdajnička bitanga“, završen citat. Posle toga sam rekao – evo, gospodo, sad ćete čuti ko su izdajničke bitange, pa sam naveo Vuka Jeremića, jer je rekao, citiram: „Ulazak Kosova i Metohije u UN najbolje je čemu se treba nadati“, a onda naveo Zorana Živkovića iz 2003. godine, a koji je rekao: „Mene ne interesuje Kosovo čije je“, pa naveo Borisa Tadića iz 2006 godine, a kada je rekao: „Ja sam prelomio u sebi – priznaću Kosovo i Metohiju“. Da ne nabrajam dalje. Dakle, sve sam ih nabrojao i rekao – poštovani građani, evo, vidite ko su izdajničke bitange.

Inače, bitanga, on ne zna šta znači, to nije uvreda. Ta reč znači varalica. Ovi su varali, slagali. Toliko gospodinu i neka pogleda „Veliki rečnik stranih reči i izraza“, „Prometej“, Novi Sad, 2007. godine, da ne govorim stranicu.

Hvala vam.
Postavićemo sva pitanja kada se predlagač vrati u salu. Uspeo je, na kraju, samog sebe da izbaci iz sale.
Reč ima Đorđe Pavićević.

Hvala.

Ovde bih samo počeo sa nečim što je moja impresija sa jučerašnje Skupštine. Malo je bilo šokantno to iskustvo. Ja sam planirao da ovde govorim o zakonima o obrazovanju, ali neću imati baš puno vremena za to. Mislim da ima puno veze ovo što ću reći.

Ono što je bilo šokantno juče jeste saznanje da, pošto sam ja stariji čovek i nisam baš u tom „Tviter“ svetu jako mnogo, ne pratim ljude na „Tviteru“, prosto saznanje da postoje neki mladi ljudi koji su pristojni ljudi, kojima kažete dobar dan, klimnete glavom, nasmešite se u hodniku i ta komunikacija jako dobro funkcioniše, a onda kada se uloguju na „Tviter“ i počnu da pišu o političkim protivnicima govore o ološu, šljamu, smrdljivoj stoci, lešinarima, hijenama. Ovo su primeri koji su pristojniji, neću ići dalje.

Ono što još više brine, izgleda da pozivaju ljude i sami žele da političke protivnike vuku za uši, zavrću šije i okreću na ražnju, npr. Za mnoge od njih sam siguran, za neke ne znam, ali znam da sam nekima koji to pišu i predavao i znam da niko od njih to nije naučio ni u školi, ni na studijama.

Ono što je pitanje je, kako je moguće da takvi ljudi tako pišu? Prosto, onda odgovor je jednostavan, mora da je sistem negde zakazao. Meni se čini ipak da je taj sistem zakazao. Na ovom slučaju je možda i to dosta lako objasniti. Postoje neki salaši, postoji Fondacija za srpski narod i državu koja organizuje neke kurseve. Tamo postoji čak i spisak ljudi koji tu predaju, to su neki politički funkcioneri, „pi ar“ stručnjaci ili profesori od kojih većinu lično poznajem, koji verovatno uče, ne verovatno, nego sigurno, ljude da je to politika, da politika jeste takav odnos prema političkim protivnicima, da se prema njima treba ponašati kao neprijateljima i da je to verovatno njihova uloga u toj moćnoj partijskoj mašineriji kakva postoji.

Sada nije problem u tome kako funkcioniše jedna partijska mašinerija, da ta partijska mašinerija nije stavila celokupni državni sistem i podredila ga funkcionisanju partijske mašinerije. Izgleda da nam sada i državni sistem zakazuje.

U periodu koji smo imali, koji je bio obeležen tragedijama, vi ste stavili u proceduru nekoliko zakona. Jedan ste povukli. To je sasvim uredu. To je Zakon o privrednim društvima. Ono što bi bilo dobro jeste da se povuče i izmena Zakona o planiranju i izgradnji. Ono što ne bi bilo dobro nikako, jeste da se šest zakona koji bi trebalo da tretiraju obrazovanje na svim nivoima, plus udžbenike, stavljaju u proceduru.

Rasprava o njima je završena neposredno pre tragedije. Ti zakoni u stvari pokazuju na koji način bi trebalo da se razvija obrazovni sistem, a to je onaj način koji je čini mi se i doveo do ove tragedije, doveo je do toga da imamo situaciju kakvu imamo. Žao mi je što sada ne možemo time da se bavimo. Kolega Lazović je probao nešto od toga da pokrene kao temu, ali to očigledno ne interesuje većinu u ovom parlamentu.

Nadam se da će anketni odbor doći do tog zaključka, da u stvari te zakone treba odbaciti onakve kakve jesu, da se treba vratiti korak unazad, da treba povesti ozbiljnu raspravu o tome kakav nam obrazovni sistem treba, da li ćemo proizvoditi radnike za inostrane firme ili će naši mladi učiti kako da budu građani, komšije, prijatelji i kako da ne uče ono što se uči u partijskim školama, što bi bilo najbolje za sve da zaborave.

Draga gospodo, vi koji sedite desno od Orlićevog prestola i sedite u centru ove sale, vi ste najvažniji ljudi u ovoj državi, vi možete da uradite sve to. Vi ste ti koji postavljate ministre, vi ste ti koji zapošljavate, otpuštate, postavljate direktore posredno vrtića, škola, bolnica, klinika, agencija, nezavisnih tela i to radite 11 godina. Jedanaest godina je jako dug period.

Ova hiperaktivna Vlada je za 11 godina promenila Srbija jako mnogo i promenila je na gore. Ne možete a da nemate tu vrstu odgovornosti prema onome što se dešava. Ja bih vas samo podsetio, pre 11 godina su deca iz Ribnikara imala dve godine, a ubica iz Mladenovca je imao 10. Nešto se promenilo u međuvremenu što ih je učinilo takvi kakvi jesu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za poslaničku je potrošeno.
Narodni poslaniče ja zaista nisam želela, niti želim da odgovaram, niti da vas prekidam, ali ovo je Narodna skupština. Ne možete reći da je ovo presto Vladimira Orlića. Pokušajmo da radimo na ugledu, podizanju ugleda ove institucije. Morate priznati da se izazvali repliku.
Milenko Jovanov, dva minuta. Izvolite.

Dakle, to je manji problem, niste reagovali na nešto drugo, niste reagovali na to da je on posredno optužio vlast da je kriva za to što su ova dva mlada čoveka napravila masakr. On je rekao da su pre dolaska na vlast ove koalicije oni imali dve i jedanaest godina i da se nešto desilo u međuvremenu, pa su oni pobili ljude. Na to niste reagovali. Jeste li vi ljudi normalni? Jeste li vi čoveče normalni? Kako možete tako nešto da kažete?

Danas se u Francuskoj desilo, neki ludak ubio šestoro dece, šta je kriv Makron? Da li ste vi ljudi normalni? Da li ste vi, gospodine Pavićeviću, normalni kad tako nešto možete da izgovorite? Niste, onda se izvinjavam. O čemu pričate? Kako možete tako nešto da kažete? Kako možete tako nešto da kažete?

Drugo, vi pričate o Akademiji mladih lidera, pa tamo je bio Žarko Korać pa govorio, šta vam smeta? A ne smeta vam? Jel vama krivo što vi niste došli da predajete, šta? Birali smo najbolje, vas se nismo ni setili.

Treće, da vi kažete pokušao Radomir Lazović da govori o nečemu što nikakve veze sa dnevnim redom nema, ali ovi sa druge strane to ne žele. Jeste li vi ljudi svesni da je ovo Skupština, da ovde ima nešto što se zove, postoji nešto što se zove dnevni red i da se o tome govori, da je to tačka o kojoj se priča? To što vi niste snađeni i što ne znate gde ste i prošlo je već skoro godinu dana mandata i još niste ukačili kako se ponaša narodni poslanik i šta je tačka dnevnog reda, kako se diskutuje o tačci dnevnog reda itd. To nemojte nas da terate sada da se ponašamo kao vi.

Na kraju krajeva, hajde više se odlučite šta hoćete. Vi nas optužujete da odugovlačimo sednicu da bi spala energija protesta. To vaš lider danas govori u jednom od „Nedeljnika“, a vi odugovlačite sednice. Hoćete li da odugovlačite ili neće da odugovlačite? Hoćete da završite brže ili kraće? Hajde, dogovorite se sami sa sobom i prestanite da optužujete nekoga osim samih onih koji su ubili ljude da su krivi za to. Sram vas bilo.

Dva minuta, narodni poslanik Đorđe Pavićević. Izvolite.

Možda bi cenjeni šef poslaničke grupe mogao malo i pažljivije da sluša ono o čemu se govori ovde. Zaista, ono što je hronologija događaja jeste to da već sutradan smo čuli da sistem nije zakazao u tom smislu i prosto to se pretvorilo u mantru koju mi ovde jako slušamo, a to da li je bilo propusta u sistemu ili ne, jeste vaša odgovornost jer 11 godina uređujete ovu državu na različite načine, u istom sastavu, ista većina, gotovo identična, samo što su neki menjali stranke, prelazili tamo ili ovamo.

Ono što jeste poenta jeste da kada se tako nešto radi, onda morate preuzimati i odgovornost za ono što se događa. Kada volite i ako volite već takve primere, ovde ste vrlo često pominjali Norvešku, mi ne bi tražili ovaj anketni odbor da je Vlada kao što je Vlada Norveške, sadašnjeg, tada je predsednik Vlade bio Stoltenberg, sadašnji šef NATO-a, da je napravila nezavisnu komisiju koja bi trebala da utvrdi ono što se dogodilo, da li je bilo propusta u sistemu ili nije bilo propusta u sistemu.

Godinu dana nakon objavljivanja tog Izveštaja je i Vlada bila na udaru, šef policije ili ministar policije je dao ostavku. Vlada je izgubila izbore nakon toga.

Znači, ne kažem da neko treba da radi protiv sebe, ali vi nemate nameru da ispitujete stvari onako kako hoćete, nego genije od predsednika u 10 časova uveče nam isporuči mere, a sutradan nam predsednica Vlade kaže da sistem nije zakazao.

Vreme.
Nažalost, ponovo ste izazvali repliku.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Evo, vidite kako tog izgleda.

Dakle, on je pokušao da podvali tu jednu rečenicu, na samom kraju, onako smušeno i malo tiše, otprilike da to prođe, da on pošalje poruku da smo mi odgovorni. E sad, nismo mi odgovorni, nego je sistem zakazao.

Kaže – mi ponavljamo mantru, sistem nije zakazao. Ne, vi ponavljate mantru - sistem jeste zakazao. Vi ste nam, na kraju krajeva, ponavljali juče. Dakle, 4.712 puta smo čuli to ponovljeno da smo rekli da sistem nije zakazao itd.

Znači, imate anketni odbor. Iznesite šta imate za taj anketni odbor, pa nek anketni odbor utvrdi sve činjenice i okolnosti koje treba da se utvrde. Što vi sad unapred presuđujete?

Mi, kaže, nismo sposobni, nego dođe, onda ide uvreda predsedniku, predsednik genije koji će… Ne, za vas ne da je genije, nego je mega genije, jer vi za tri života, ni u političkom, ni u bilo kom drugom smislu nećete moći da dosegnete ono što je on postigao. Tako da, u tom smislu vi i treba da mu se divite.

(Đorđe Pavićević: Nadam se da neću.)

Nadate se da nećete? Nada će vam biti ispunjena, evo vam ja vam na neviđeno kažem. Nema potrebe da se nadate.

Drago mi je jedna druga stvar – da vidite kako se povuku kad im se odgovori. Znači, kada treba da se optuži vlast da je ona kriva za ono što se desilo i da to niko ne odgovori, to može, ali kad im se kaže - e onda, nisam hteo ja to da kažem, nego nešto drugo. Uvek ista priča. Tako i od njega, tako i od Lutovca, tako i od svih. Uvek ista priča. Pokušaju da podvale, a onda kad dobiju odgovor – ne, ne, nisam ja spominjao njegovu decu, ja sam to u pozitivnom smislu. Pa, što spominješ bilo kome decu? Niste vi. Vi niste.

Dakle, hajde da pričamo o onome što je tačka dnevnog reda, najzad. Hajde da pričamo o tom anketnom odboru koji ste tražili, za koji vam uporno danima dajemo kvorum da možete da počnete da radite.