Mnogo ste pitanja postavili, uvaženi kolega Lazoviću i malo mi je vremena da vam odgovorim.
Šta dalje i da li ćemo nastaviti da vodimo resor prosvete – da. Ali kad već krećete da tumačite prosvetu i možda negde i sa pravom spočitate Socijalističkoj partiji Srbije krivicu za ovu situaciju koju tako nemilice svi koristimo ne bi li se obračunali politički, onda morate da se setite da smo mi obrazovni sistem krenuli da urušavamo davnih dana i da to svakako nije tekovina socijalista.
Ako malo studioznije obratite pažnju na ono što ste govorili, ili bar pokušavali da govorite, onda ćete shvatiti da ste upozoravali da naš sistem mora da se vrati upravo na one vrednosti koje su baštinili socijalisti i Socijalistička partija Srbije, kada govorimo o obrazovnom sistemu pre svega.
Reformu školstva koja je u sunovrat odvela naše školstvo sproveo je gospodin Gašo Knežević. Trebalo je popravljati sve ono što se deceniju čitavu radilo loše. I nismo ga popravili do kraja. Silne uvrede sam doživela zbog svoje diskusije u kojoj sam rekla da smo svi pomalo odgovorni, ne razmišljajući u kom smeru menjamo te zakone koje prezentujemo i ostavljamo da oni budu korišćeni samo zato što su po uzoru na Evropsku uniju. Nepošteno je i nekorektno krajnje da u ovom teškom trenutku, tragičnom pre svega, mi tražimo krivicu samo u ovoj aktuelnoj vlasti, potpuno svesni da smo nekada aplaudirali nekim merama koje su dovele do ove faze. Da se sve ovo desilo juče i počelo juče, imalo bi smisla. Ovo su recidivi davnih dana.
Mi smo obesmislili prosvetne radnike. Mi smo doveli do toga da prosečan roditelj ako nije zadovoljan ocenom svog deteta ima pravo da kaže prosvetnom radniku šta god želi. Mi smo doveli do toga da bahatost određenih roditelja ostavi bez posla veliki broj prosvetnih radnika. I danas kažemo – šta? Kriv je ministar prosvete, ili ministar policije, ili su krivi rijaliti programi, koje pri tom ne podržavam nijednog trena.
Ali ja vas molim, krivi su sadržaji na društvenim mrežama, gde nam deca uglavnom provode vreme. Nisu rijaliti programi motiv za nasilje među decom. Deca kopiraju ponašanje odraslih. Mi smo negde zatajili. Sve drugo je politička demagogija, bez pokrića, o kojoj možemo da raspravljamo, možemo da se svađamo, možemo civilizovano da razgovaramo, ali ne optužujući, nego da probamo da jedni drugima damo motiv više, da nađemo neku zajedničku tačku, ako nam je to cilj. Ako nam je cilj nešto drugo, onda je najlaganije ustati sa pozicije ovlašćenog predstavnika, vidim da vam odlično ide, uživeli ste se u svoju ulogu, i optuživati redom sve one ljude koji bi mogli da budu optuženi. Evo, ja se lično osećam krivom, ali čini mi se da nemam ni gram razloga više nego vi. Hvala.
