„Bilo je junaka, bilo i biće, sunca, slobode, sada nam sviće, bilo je i onih koji nisu fer, ali jedan je Mauzer, panteri, panteri vi ste hrabri borci, najhrabriji naši srpski dobrovoljci, pokreti vaši to su prave šeme, da ste pravi borci pokazalo vreme“, kaže pesma o legendarnom predsedniku Demokratske stranke u Republici Srpskoj, Ljubiši Saviću Mauzeru i komandantu paravojne formacije Panteri, u to vreme, kada se Demokratska stranka zalagala za ujedinjenje svih srpskih zemalja. Ali, šta oni o tome znaju, njih to ne interesuje, oni su u nekom drugom filmu.

Nastavljaju laži o tome kako je Aleksandar Vučić nosio snajper oko Sarajeva, ali zato pravog snajperistu Alijine vojske dovode na svoj protest u Beograd da pokažu kako izgleda pravi snajperista, doduše još ga nisu naoružali, ali ništa ne isključujem.

Ali, istorija se kao što sam već govorio ponavlja, kao što sam rekao da sve izgleda kao 2018, 2019. godine, evo, još jedna jagoda na šlagu. Dakle, imali smo opkoljavanje Predsedništva, slike iz vazduha, prebrojavanje, noćne slike, sve smo imali e, sada ide jagoda na šlagu. Kao što je bila osnovana nevladina organizacija ili Udruženje građana "1 od 5 miliona" pa se potukli ko je pravi vlasnik, osnovano je udruženje, matični broj 28362471, osnovano 5.6.2023. godine na neodređeno vreme, PIB 113755610, šifra delatnosti 9499, oblast ostvarivanja ciljeva - prevencija i borba protiv nasilja kao i zaštita, unapređenje ljudskih prava u skladu sa opšte prihvaćenim civilizacijskim standardima, međunarodnih konvencijama, domaćim pravom. Šta je osnovano? Udruženje građana „Srbija protiv nasilja“. Ko je osnovao? Dušan Kostadinović, Šabac sedište.

Prema tome, sada idemo u novu fazu, dakle, sada su se svađali ko će da govori na protestu, a sada će da se tuku čiji je protest i ko je i zašto zaštitio ime protesta pod svojom firmom i zašto Demokratska stranka ima nameru da ovog puta ona registruje žig, a ne to da radi neko drugi.

Kao što rekoh, istorija se ponavlja, a kao što je rekao neko mnogo pametniji od mene, prvi put

(Srđan Milivojević: Bićete u Zabeli.)

Bićemo u Zabeli? Videćemo, ali ovaj put se zaista ponavlja kao farsa.

Ovo je sada stvarno farsa, jer sve što ste radili radite ponovo i ne znam dokle ćete više da kopirate sami sebe. To stvarno nikakvog više smisla nema, ali sada ćete lepo da objasnite ljudima koje pozivate da ste registrovali nevladinu organizaciju, da ste uzeli ime protesta pod kojim ih pozivate, da je to sada vaše. Za šta će vam koristiti, to ćemo tek da vidimo, jer onaj "1 od 5 miliona" se baš pod tim imenom posle pojavio na izborima, a videćemo šta su ovi žuti smislili da urade. Da kradu, kradu i dalje, kada nema para, daj ukradi ime protesta koji nije naš, ali šta ćete.

Nema aktivnosti, dok se ne formira preduzeće.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se doktore Orliću.

Evo došli smo skoro do kraja današnjeg dana. Pričamo o formiranju anketnog odbora koji su inicirale kolege od preko puta, gde smo svi prihvatili da se o tome razgovara, da se o tome govori, jer mislimo da je potrebno da se to formira i na osnovu toga da se dela, da se radi, da se poboljšavaju određene stvari.

Sa ovom mesta mogu da čestitam našim najboljima u svetu, Novaku Đokoviću, našem teniseru, Nikoli Jokiću. To su naši koji su najbolji u svetu, tako da naših Srba ima svuda. Jedna osoba koja dolazi iz Niša, završila je gimnaziju u Nišu, završila je Elektronski fakultet u Nišu, Jelena Vučković i ona je primer za sve. Ona je osoba koja je primljena u američku nacionalnu akademiju nauke. To je osoba koja je stvarno pokazala da zna i kojoj se divi ceo svet, a završila je fakultet u Nišu. To je ono što vredi kod nas, a takvih ima, siguran sam na hiljade koji žive van granica naše zemlje.

Danas govorimo o anketnom odboru, govorimo o svim onim stvarima koje su se desile i koje su loše. Suština svega jeste da mi kao ljudi moramo imati toleranciju, moramo imati poštovanja, moramo imati uvažavanja, jer samo na taj način možemo prevazići sve one prepreke koje nas čekaju. Jedna od stvari mene kao čoveka koja vodi kroz život jeste da se ponašam domaćinski, da se poštuje porodica, da se poštuje komšija, da se poštuje sugrađanin, da se poštuje i onaj koji nije iste vere, jer to smo mi, to je Srbija, to su Srbi.

Još jednom, mislim da sve one stvari koje smo danas govorili i nekoliko dana unazad, govore o tome da one stvari koje su urađene prethodog perioda su imale odgovornost za određene stvari koje su nosili ljudi koji su preko puta mene. To su ljudi koji su 2000. godine došli na vlast, to su ljudi koji su u tom vremenu bili za Srbiju, a desilo se nešto i svi znamo, da se ne vraćamo. Dešavalo se nešto i u prethodnim godinama, možda nije kako treba, ali ovo što se desilo nikada više da se ne ponovi. Danas je 40 dana za nastradale u selima pored Mladenovca i Smedereva, to je nešto da se više nikad ne ponovi. Zato sada ovde o tome govorimo, raspravljamo. Donećemo siguran odluku o formiranju anketnog odbora koji će razmotriti sve one potrebne stvari da bismo mogli neke stvari u narednom periodu da predupredimo.

Još jednom, oko nas ovih dana se dešavaju velike poplave. U mom kraju je velika količina kiše pala, došlo je do izlivanja reka, bujičnih potoka, situacija je takva da se možda uvede vanredno stanje. Postojala je mogućnost da se desi još nešto gore, ali su ljudi bili na terenu i to su sprečili. Dešava se u velikom broju tih naših opština, naših sela, ali to je nešto što je priroda nametnula.

Mi prirodu moramo da poštujemo, prirodu moramo da čuvamo, mi se moramo pripremati za one loše stvari, a za ono što se desilo pre 40 dana, na to niko nije računao i zato još jednom sa ovog mesta bih pozvao svakog onog da idemo na pomirenje, na uvažavanje, na toleranciju i da u narednom periodu budemo složni i na taj način siguran sam moći ćemo da spasemo ono što se spasiti može, a Srbija, kako sam rekao na početku, ima veliki broj jakih, pametnih, najuspešnijih ljudi na svetu, to smo pokazali.

Zbog toga sa ovog mesta još jednom svima poručujem, uz poštovanje i uz toleranciju, naredni period moramo biti svi zajedno. Ono što je loše, to se mora ispraviti. Ako je neko kriv, neko i za to mora da odgovara, ali suština svega, stvari koje su se desile, to je nešto na šta niko nikada nije mogao da računa ovde kod nas u Srbiji.

Što se tiče prosvete, što se tiče aktivnosti i rada naših prosvetnih radnika, siguran sam da ćemo se složiti da je potrebno mnogo veću pažnju staviti na učenike. To mogu samo nastavnici i učitelji, koji će sada imati mogućnost da dobiju i veće plate, veća primanja. Tim ljudima moramo dati još veću pažnju, jer uz dužno poštovanje, kada smo mi bili u osnovnoj školi, u srednjoj školi, na fakultetima, ja kad sam bio, to je bilo neko drugačije vreme, gde je učitelj, gde je nastavnik, gde je profesor, imao za mene strahopoštovanje, jer sam ga poštovao i plašio se, ali sam ga voleo. To vreme u jednom trenutku je nestalo, to vreme moramo polako da vratimo, da damo poštovanje našim nastavnicima, učiteljima, profesorima, svim tim ljudima koji rade u tim našim prosvetnim ustanovama i, normalno, bitno je da se obezbede radna mesta za pedagoge, za psihologe, za logopede.

Verujte mi, ljudi, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština za mene, najlepša opština u Srbiji, mi kod nas tamo nemamo logopeda, to je veliki problem. Nije to samo problem kod nas, to je veliki problem kod velikog broja takvih opština. Zbog toga na tome moramo zajedno da radimo, jer ulaganjem u prosvetu, znanje, to je ulaganje u budućnost.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću kao poslanik i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke glasati za Predlog za formiranje anketnog odbora, jer sam siguran da ćemo svi zajedno iznaći mogućnost i rešiti da taj anketni odbor odradi sve ono što je potrebno svojim zaključcima, da obezbedi neke stvari koje će biti bolje za one buduće dane.

Hvala još jednom, uvaženi predsedniče dr Orliću. Još jednom pozivam sve na uvažavanje, na poštovanje i da prestanemo da se mrzimo i da se volimo na način kako to kaže Gospod Bog.

Reč ima Predrag Marsenić.

Hvala.

Dame i gospodo, jedino što se meni činilo nakon svih ovih velikih tragedija je da su građani od nas nekako očekivali da budemo malo više ljudi, malo manje političari. Nismo uspeli u tome. Retorika u ovom parlamentu, način ponašanja, sve je nekako bilo pogrešno i nije bilo u skladu sa trenutkom u kom smo se našli.

Gospođo Kovač, vama želim da se zahvalim, vi ste nam to ukazali, bili ste u pravu kada ste to rekli onaj put. Hvala vam na tome.

Ja sam se iskreno nadao da će ovaj anketni odbor da nekako spusti strasti, zato što očekujemo da dobijemo odgovore na određena pitanja da li je sistem zakazao ili nije zakazao. Ja i dalje nisam sasvim siguran da li jeste ili nije. Ali navešću jedan primer. Evo, noćas u Denveru, u SAD, desilo se masovno ubistvo. Ubijeno je oko devet ljudi. I prva izjava policije, prvo što su rekli je da je to opsežna i složena istraga i da ne mogu da izlaze sa detaljima. Znači, nisu rekli da sistem nije zakazao.

Što se sistema tiče, znam koji sistem jeste zakazao. Danas na Kosovu i Metohiji imate na severu Kosova duge cevi, iako to nije u skladu sa sporazumom, imate hapšenje Srba i divljanje Albanaca, iako to nije u skladu sa sporazumom, pa se postavlja pitanje – ko je garant tog sporazuma? Ja ne mislim da je taj sporazum bio dobar, ali je on potpisan. Garant je međunarodna zajednica ili jedan deo međunarodne zajednice. Oni očigledno ne poštuju i ne žele da urade apsolutno ništa kako bi zaštitili naš narod na Kosovu i Metohiji. Možda je ideja da mi to pokušamo da uradimo, da ova država to proba.

Postavlja se pitanje da li nakon svega mi uopšte možemo da verujemo tom delu međunarodne zajednice i da li su ti predlozi i rešenja koja nam oni predstavljaju zaista dobri za našu državu. Hvala vam.

Reč ima Pavle Grbović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Približavamo se kraju ove tačke dnevnog reda koja, moram priznati, neće nam baš naročito služiti na čast, ali sada je činjenica koja bi možda mnoge ljude ohrabrila da će većina ili svi glasati za formiranje ovog anketnog odbora. Međutim, čini mi se da se u nečemu nismo razumeli. Dakle, to je anketni odbor za utvrđivanje činjenica i okolnosti koje su dovele do dve tragedije, u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u Mladenovcu i za predlaganje mera šta uraditi kako se to ne bi ponovilo. Da bih vam preveo šta to suštinski u političkom životu znači, to znači sledeće – odgovornost i promene.

Ljudi koji su na ulici na protestima kažu – nije normalno da imamo televiziju sa nacionalnom frekvencijom gde je rijaliti zvezda čovek koji drugom momku puca u glavu. Vi kažete – normalno je. Ljudi na ulici kažu – nije normalno da čovek koji je veći deo svog života proveo u zatvoru nego na slobodi na drugoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom objašnjava kako da ubijemo drugo ljudsko biće i da budemo nekažnjeni. Vi kažete – normalno je. Ljudi vam kažu – ako oni makar to rade, pa nemojte im davati javno dobro u vidu nacionalne frekvencije. Vi kažete – hoćemo.

Desi se tragedija u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, tog dana je svima nama svet stao i potonuo, samo vaš sistem nije zakazao. Kažu ljudi – ako je jedan napaljeni klinac u Mladenovcu mogao godinama da se naoružava i bude naoružaniji od Vojske Srbije, a da je prethodno maltretirao i svoje komšije i druge ljude i životinje, da je neko u bezbednosnom sektoru Srbije zakazao. Vi kažete – nije.

I sada ja vas iskreno pitam – a što vi glasate za formiranje ovog anketnog odbora? Vi glasate da bi se sprovela ona čuvena parola – ako hoćete da se ne uradi ništa, onda formirajte komisiju, pa da prođe neko vreme. Ja vas molim da to ne radite. Budite pošteni i prema sebi i prema nama i prema građanima, koji imaju očekivanja od nas da ćemo nešto uraditi u ovom visokom domu i recite – nećemo ništa da menjamo i zbog toga nećemo ni za šta da glasamo.

Ja ne znam, gospodo, zašto svaku borbu protiv nasilja u ovoj zemlji i svaki zahtev građana da se prekine sa nasiljem vi shvatate lično. Očigledno je da vas nešto pogađa. Ja ne znam zašto se formiranje ovog anketnog odbora razumeli kao jednu vrstu klopke koju vama opozicija pravi ili kao neku vrstu ustupka koju vi nama dajete. To nije ni ustupak, ni klopka, to je pružena ruka da se premosti jaz koji je nastao u ovom društvu. To je pružena ruka, između ostalog, i vama, gospodo, jer pogubili ste se. Ne znate da se ponašate u ovoj situaciji. Ne znate da rukovodite ovom krizom. Svaka mera i svaka odluka koju ste doneli, sami ne znate zašto ste to uradili. Nijednu ne možete da objasnite. Nijedna mera koja je doneta u našem obrazovnom sistemu, nakon nje nijednom đaku, nijednom profesoru, nijednom roditelju nije bilo jasno zašto je ona doneta, šta sutra treba da uradi i šta će ta mera doneti na kraju, a nije jasno ni vama.

Ali da vam kažem ljudski, ja vas razumem. Srbija se nikada nije našla u ovakvoj situaciji. Ovo se desilo prvi put, ovakva tragedija se u Srbiji desila prvi put i nije sramota reći da u nekoj situaciji možda ne umete da se snađete i da vam treba pomoć. Ali onda nemojte, kada vidite da se Srbija suočila sa bujicom i poplavom nasilja, da odgovarate dodatnim nasiljem. Nemojte nakon tragedije da opet govorite o smrtnim kaznama, nemojte opet sebe da stavljate u prvi plan, kao da ste vi najpogođeniji onim što se desilo i kao da ste vi najveće žrtve toga što je u Srbiji zavladalo, jer ste vi u stvari najveći generatori tog nasilja koje je zapljusnulo naše građane.

Imajte u vidu samo jednu stvar. Mi imamo dva meseca. Dva meseca imamo da uradimo nešto dobro za ovo društvo. Imamo dva meseca da uradimo nešto da sutra deca koja opet krenu u školu ili koja prvi put krenu u školu i njihovi roditelji ne prođu ponovo kroz traume kroz koje su prolazili u budućnosti.

Imajte u vidu da kada ovaj anketni odbor počne da radi, taj posao moramo da uradimo savesno, da moramo da izvučemo poslednje rezervoare ljudskosti koji su u nama ostali, bez obzira na to ko je sa koje političke strane i da taj posao uradimo na način i tako da sutra smemo da pogledamo u oči i one roditelje koji su izgubili decu i one roditelje čija su deca traumatizovana zbog onoga što se desilo i sve roditelje Srbije.

Siguran sam da ste to imali u vidu, makar u malom mozgu tokom ove rasprave, da bi ova sednica i ova rasprava izgledala dramatično drugačije, ali upućujem ovaj apel ne zbog vas koji ste se ponašali nedostojno, već zbog onih među vama koje vidim na svakoj sednici, a ima ih i u vašim klupama, pogotovo u ovim klupama desno od vas, gde su vaši koalicioni partneri, koji nisu aplaudirali na vaše izlive primitivizma, koji nisu aplaudirali kada su mojoj koleginici Mariniki Tepić prebrojavali krvna zrnca, mereći da li je ona dovoljno patriota i sme li da se brine za ovu zemlju, jer verujem da i u ovim klupama ima dovoljno ljudskosti da ovu temu iznesemo do kraja na pravi način.

Zahvaljujem.

Povreda Poslovnika, Milenko Jovanov.

Član 107. Dakle, dostojanstvo.

Zaista mislim da je vređanje dostojanstva, gospodine predsedniče, da nam predavanja ovde i retrospektivu cele ove sednice daje čovek koji je na sednici proveo sve ukupno ja ne znam da li više od pola sata.

Zaista mislim da je to vređanje dostojanstva, jer on nama prepričava šta su mu pričali. On to nije video svojim očima. On nije sedeo ovde u sali. On ne zna šta je bilo. Možda je gledao odloženo prenos, ali on nije mogao da vidi sve stvari o kojima govori.

Prema tome, molim vas da zaštite dostojanstvo Narodne skupštine i sledeći put kada poslanici koji su u sistemu bili svega po malo, dakle, do pola sata, pokušavaju da drže predavanja onima koji ovde sede danima, o tome šta se dešavalo kada oni nisu bili tu, reagujete i kažite im da to ne rade, da je to vređanje dostojanstva ove Skupštine i privolite ih da govore o nečemu drugom, a svakako da ne drže predavanja o onome što nisu videli.

Hvala.

Moguće da ste u pravu.
Moram da priznam da to nisam precizno izmerio.
(Pavle Grbović: Mogao si talentovanije da odgovoriš.)
Pavle Grbović se ne slaže baš do kraja, koliko vidim...
(Pavle Grbović: Mogao je talentovanije da odgovori.)
Kaže, bio je možda malo više.
U svakom slučaju, ako je potrebno, možemo da se izjasnimo za član 107.
U svakom slučaju, ne znam da li zbog odsustvovanja ili ne, ali kada se postavlja pitanje - da li će poslaničke grupe da podrže ili neće, čini mi se da su se sve poslaničke grupe izjasnile da hoće da glasaju za predloženi anketni odbor, možda sa izuzetkom vaše.
(Pavle Grbović: Jel vi to meni replicirate?)
Ne znam da li to znate, gospodine Grboviću? Vaša poslanička grupa se prijavila da diskutuje protiv predloga. Tako je glasila prijava za reč.
(Pavle Grbović: Sednite u klupe, pa replicirajte.)
Dobro, sada ovaj odnos prema radu anketnog odbora koji, navodno, želite i u njemu ćete valjda da učestvujete, čak sa ambicijom da ga vodite, da ga doživljavate kao nešto što treba, kao da, eto, posluži da prođe neko vreme bez ikakvog efekta, verovatno je takav odnos prema tom anketnom odboru onda doveo do zaključka da će, šta, dok se sastaje taj odbor nešto radi, navodno, da se blokira Mostarska petlja i Autokomanda. To će da bude nenasilna metoda. Jel tako?
Andreja Savić ima reč. Izvolite.
(Miodrag Gavrilović: Povreda Poslovnika već dva sata!)
Vi ste, gospodine Gavriloviću, bili pre dva sata. Sećam se.