Dakle, nikada niko iz Srpskog pokreta Dveri nije unosio nikakve testere u Javni medijski servis i RTS. To vam je laž, kao i mnoge druge laži o nama i mnogima od nas iz opozicije.

Tačno je da sam u privatnom životu neko ko apsolutno nikada u svom životu nije imao konflikt, nema iza sebe nikakve probleme sa zakonom, nije učestvovao ni u kakvim tučama, sukobima ili bilo kakvim, da tako kažemo, incidentnim situacijama, ali u politici jesam borac protiv nepravde i jesam borac protiv korumpirane, kriminalizovane i nedemokratske vlasti, i to ću i biti.

Uvek za većinu stvari koje navodite, navodeći to kao nekakvo moje nasilje, to je bio odgovor na vaše nasilje, na vašu nepravdu, na vašu nedemokratičnost, na ono što vi radite kršeći Ustav i zakone ove države, uzurpirajući sve institucije, gušeći slobodu medija, slobodu izbora i sve drugo za šta smo se borili i branili od vas i vaše uzurpacije.

Da, ja sam vam se suprotstavio. Da, nikada nisam bio spreman da vam se sklanjam. Nikada vam nisam ćutao i nikada nisam trpeo nepravdu i rekao sam javno da u svim tim borbama parlamentarnim i vanparlamentarnim možda nisam uvek upotrebio najpametnija sredstva. Da, grešio sam. Mogao sam i na drugačiji način i to sam uvek javno priznavao, ali nikada neću priznati da nisam bio u pravu u nameri da se suprotstavim jednom korumpiranom, nedemokratskom i izdajničkom režimu i to i danas tvrdim i pri tome ostajem.

A obojena revolucija ste vi koji ste došli 2012. godine uz pomoć zapada na vlast u Srbiji i danas… (Isključen mikrofon.)

To je tih dva minuta.
To je bila teška odluka.
Sad dva minuta ponovo i to je to.

Kako bih vam rekao, iz Moskve obojenom revolucijom nazivaju vas i da vi zajedno sa ovim ostalima učestvujete u obojenoj revoluciji koja ima za cilj rušenje srpskog predsednika. To kaže Marija Zaharova. Evo, ja vam citiram. Pronađite. Imate na "Sputnjiku" ako meni ne verujete.

(Boško Obradović: Nije istina.)

Nije istina? Apsolutno jeste.

Bez vikanja iz klupa.

Kostiću, pročitajte.

Dakle, što se tiče ovog drugog dela, pa stvarno mi je dirljivo. Samo što mi suza nije pošla.

Dakle, vi ste borac, superheroj još jedan koji se bori protiv nepravde tako što napravite sačekušu Marijanu Rističeviću i isprebijate čoveka ispred zgrade Skupštine, jer je to vaša borba protiv korumpiranog režima. Svaka vam čast. Stvarno ste uspeli da time…

(Boško Obradović: Svakom prema zasluzi.)

Šta, svakom prema zasluzi? Hvala vam i na tome što kažete. To je, otprilike, dovoljno reklo o vama, da ja više ne moram da kažem ništa.

Zaista, to je sjajno što ste rekli. Dakle, vi ćete upotrebljavati nasilje i tući ljude kada vi odlučite da je to neko zaslužio.

Vidite, poštovani građani, u ovakvom slučaju apsolutno nema nikakvog ne kajanja, nema trunke razmišljanja o sopstvenoj odgovornosti, niti ga interesuje sopstvena odgovornost. On to jednostavno prenebregava, kao da ne postoji, nego je i za to kriva vlast i za to je kriv režim i za to smo krivi mi koji smo na vlasti deset godina i za to je kriv ne znam ni ja ko sve, samo nije kriv on, ali je imao, kaže, dobre namere.

Put do pakla je popločan, kažu, najboljim namerama, a vi tim putem u političkom smislu apsolutno idete. Došli ste dotle da stojite u istom stroju, u istom redu sa Margetićem i sa ovim Alijinim snajperistom. To su te namere koje vi imate, opet verovatno u želji da se izborite sa vlašću, jer je bolje i Alijin snajperista nego Aleksandar Vučić. To je zanimljivo.

(Boško Obradović: Replika!)

Sada ćemo da idemo dalje.
Nije baš da je neka dilema da postoji nešto za raspravu. O karakteru vaše zajedničke aktivnosti sa Olenikom sve je objasnio samo Olenik, tako da tu nema šta da se doda šta je to što radite.
Reč ima Nikola Dragićević.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Predstavnici Srpske stranke Zavetnici strpljivo su čekali svoj red i priliku da uzmu učešće u ovoj raspravi. U međuvremenu smo u ovoj maratonskoj sednici slušali uglavnom o natpisima sa „Tvitera“. Kada to kažem, smatram da je odgovornost predlagača ove tačke možda i najmanja. Jasno je posle ovoliko sati i dana polemike i rasprave da je kompromis gotovo nemoguće postići u ovakvim uslovima. Jednostavno, ne postoji dobra politička volja. Ovo je postala pozornica za takmičenje u uvredama, dobacivanjima, besmislicama i ovde se uglavnom razgovaralo o svemu, osim o konkretnim rešenjima i o konstruktivnim idejama.

Naša ideja od prvog trenutka je bila da odgovorno i konstruktivno postupamo i da ni na koji način ne politizujemo ovu temu. Bilo je dovoljno da se u jednom danu dogovorimo oko zajedničke platforme i da nas ova tragedija, koja se dogodila, naprosto obaveže da se ponašamo pristojno, odgovorno i da dajemo konstruktivne ideje, a ne da ovu sednicu pretvorimo u poligon za politikanstvo.

Srpska stranka Zavetnici nije stranka koja je ovde bilo kada licitirala oko toga ko treba da podnese ostavku. Nismo to radili iz prostog razloga zato što smatramo da pojedinačna ostavka ne rešava ono što su ključni problemi. Ključni problem je, gospodo, to što su nama uništeni najvažniji sistemi u državi - obrazovni, prosvetni, sistem vrednosti. Zapravo, mi i nemamo sistem i u pravu je premijerka kada kaže da ovaj sistem nije zakazao, ostaje samo da utvrdimo zbog čega nije zakazao. Zato što, gospodo, naš sistem ne postoji. Mi sistem nemamo. Vi ste taj sistem urušili, kao što ste urušili i razbili državu.

Pre neki dan nas je premijerka obavestila da će iz skupštinske procedure povući Zakon o upravljanju javnim preduzećima, kaže da to radi na molbu predsednika Aleksandra Vučića. Isti scenario videli smo i pre nekoliko meseci kada je iz procedure povučen i zakon o policiji. To vam je u principu slika i prilika sistema o kom priča premijerka. Predsednik zamoli premijerku, ona zamoli Skupštinu, i onda vi ovde glasate na zvonce. To zvonce je u suštini jedini sistem koji kod vas nikada ne zakazuje.

Umesto da smirujete situaciju, da radite na pomirenju u društvu, vi ste nastavili da podstičete političke podele. Vi ste nastavili da se bavite sitnim političkim intrigama i odbranom stranačkog rejtinga. Vi ste pravili kontramitinge, a sada nas pozivate na razgovore. Predsednik prepodne uz trešnje i koka kolu poziva na razgovore i na pregovore, a popodne njegovi narodni poslanici u Narodnoj skupštini na najgori mogući način vređaju svoje kolege iz opozicije.

Da li je to taj razgovor na koji nas pozivate? Da li tako zamišljate kompromis o kom govorite? Jedino mesto za bilo kakve razgovore s predsednikom Republike je ovo mesto ovde, to je Narodna skupština Republike Srbije.

Kako izgleda medijska slika i politička scena mesec dana nakon ove tragedije? Izgleda još gore i još strašnije nego što je izgledala pre nje. Vaša retorika nikada nije bila agresivnija. Vaši politički nastupi nikada nisu bili više lišeniji suštine, a nikada puniji političke bahatosti, netrpeljivosti prema onima koji se drznu da iznesu bilo kakvo mišljenje koje je u suprotnosti od vašeg. Nama dajete razne dijagnoze, nazivate nas tifusarima, bolesnicima, a kod vas se zapravo, gospodo, zapatila jedna ozbiljna dijagnoza, a to je politička paranoja. Vi ste postali toliko ostrašćeni, pa vas više ne zadovoljavaju ni napadi na predstavnike opozicije, ni to više ne može da vas zasiti, okrenuli ste se međusobnim napadima, obračunavate se sami sa sobom u okviru vaših koalicija.

To što danas radite, gospodo, to je još jedna dijagnoza. To je politički kanibalizam. Najviši stranački funkcioneri vladajuće partije optužuju, ni manje, ni više, nego ministre u Vladi Ane Brnabić, istoj onoj Vladi koju tako zdušno ovde podržavate i branite, da rade za strane interese, da su ispostave nekog stranog faktora. Pazite, te unapred naučene fraze počnete da primenjujete, osim predstavnika opozicije, i na svoje stranačke kolege i na ministre u Vladi, a pre sedam meseci ste od nas, gospodo, tražili da ovde podržimo i da glasamo za tu i takvu Vladu. Garantovali ste nam tada njen kredibilitet i njenu efikasnost, a sada nam sami priznajete da u toj Vladi sede ljudi sumnjivih biografija, ljudi koji su pod uticajem stranog faktora, stranih ambasada i stranih Vlada. Konstantno pokušavate ovde danima da nas uplašite nekom pričom o podizanju izbornog praga, o cenzusu.

Gospodo, ja smatram da uz politiku koju danas vodite, uz međusobna prepucavanja u vašoj koaliciji i uz to eventualno podizanje cenzusa, vi treba da se plašite prelaska, a ne predstavnici Srpske stranke Zavetnici. Hoću ovde, po ko zna koji put, da vas podsetim na jednu stvar koju zaboravljate ili namerno preskačete da priznate ili kažete, a to je da je Srpska stranka Zavetnici jedina politička organizacija koja je u ovaj parlament ušla samostalno.

Mi se ne plašimo nikakvih izbora, ne plašimo se nikakvog cenzusa i uvereni smo da ćemo na narednim izborima pokazati ovo što ja vama danas govorim.

Smatram da je krajnje vreme da se, gospodo, vi između sebe dogovorite ko je čiji plaćenik, ko je čija ekspozitura, ko služi srpskim, a ko služi stranim interesima ili vam je neko zamenio govore, pa ono što planirate da zamerate opoziciji to zamerate vašim ministrima u Vladi.

Krajnje je vreme da, gospodo, raščistite između sebe da li ste članovi stranke, partije ili nekog novog pokreta za odbranu države ili naroda ili francusko-nemačkog sporazuma, da utvrdite ko kojoj frakciji pripada, da utvrdite ko je član koje političke stranke, da pre svega sredite stvari u svojoj kući, pa tek kada uradite to, da onda ovde sednemo i da pričamo na jedan odgovoran i konstruktivan način o najvažnijim državnim i nacionalnim pitanjima ili zbog te i takve situacije danas izbegavate vanredne parlamentarne izbore, zato izbegavate konstruktivnu raspravu i diskusiju, zato ne smete da sazovete sednicu o Kosovu i Metohiji. Sve ono na šta smo vas upozoravali u mesecima koji su iza nas sada dobija potvrdu i zato se valjda beži i od konstruktivne rasprave, zato se beži od diskusije u Narodnoj skupštini, zato su zatvoreni svi mogući mediji i za to se plašite da raspišete i vanredne parlamentarne izbore.

Toliko svi beže od diskusije da diskutujemo već, evo, petu nedelju.
Pravo na repliku.

Stvarno je pretenciozno da se ovakva jedna organizacija bavi, ni manje, ni više, više se ne bave samo SNS, nego celokupnom koalicijom. Polako, možda jednog dana to bude kako treba, a do tada najvažnije je da je stabilna situacija u Koridorima Srbije i da tamo sve funkcioniše kako treba, i to je najbitnije, a za sve ostalo će nekako ići.

Sada ostaje da citiram ono što sam ostao dužan, pošto su rekli da lažem i da izmišljam. „Sigurni smo da su srpski narod i izabrano rukovodstvo u stanju da sami rešavaju sva nacionalna pitanja. Ne treba da ih ometaju zlonamerni spoljni faktori koji pokušavaju da nahuškaju na Beograd radikale iz Prištine i koji nameravaju da utiču na legitimne srpske vlasti koristeći „ulicu“, izazivajući omiljene na zapadu obojene revolucije, kao instrument za svrgavanje nepodobnih vladara i njihovu zamenu marionetskim režimima“, Marija Zaharova. Toliko.

Upravo ono, šta? Pa, ništa. Ništa osim toga da vi u tome učestvujete, ništa osim toga da se hvalite slikama odatle, ništa osim toga da ste deo toga i ja nemam problem sa tim, ja samo kažem samo šta žena kaže. Ništa nisam sudio ni da je to pozitivno, ni da je negativno. Ja samo kažem da ona kaže tako, a kako ćete vi i šta će ljudi koji vas podržavaju da kažu što ste se u to kolo uhvatili to ćemo, Bože zdravlja, vrlo brzo videti.

Kako ono reče Olenik kad poziva sa „Majdana“ na skup ovde. Ništa nije slučajno.
Aleksandar Jovanović ima reč.