Hvala, predsedavajući, za reč.
Ovo je poslednje obraćanje koje će se desiti po ovoj tački. Ja bih želeo da se zahvalim svima koji su učestvovali u ovoj raspravi. Hteo bih da se zahvalim kolegama iz opozicije na poverenju, podršci i uopšte jednoj odgovornoj funkciji koju sam imao kao predlagač ove tačke. Zaista mi je bilo izuzetno teško, ne zbog toga što sa druge strane imamo neke argumente koje je trebalo pobediti, već zbog toga što težina ove tragedije nadilazi sve nas. Zaista, ljudi, najiskrenije kažem - ovo mi je možda nešto najteže što sam ikada u životu radio.
Nadam se da smo odgovorili adekvatno na činjenicu da vlast zapravo nije htela o ovome da razgovara, na činjenicu da nisu hteli da se formira ovaj odbor, na činjenicu da ne bi došlo ni do ove sednice Skupštine da nismo imali ljude na ulicama, da nismo imali desetine, ako ne i stotine hiljada ljudi, da ovi protesti „Srbija protiv nasilja“ svakako nisu najveći protesti koji su se desili sigurno od 5. oktobra, a sada se vodi rasprava da li je možda i više nego 5. oktobra.
Stavimo to sada sa strane. Ja sam hteo još da kažem i da se zahvalim svima onima koji dolaze i iz drugih partija, iz vladajućih partija i sa desne strane koji su učinili možda i dali svoj doprinos da se o ovome razgovara na neki primeren način. Smatram da je bilo jako puno uvreda, nastavka ove mržnje, nastavka napada koje svi ovi ljudi trpe, koji su govorili na protestu, koji su uputili podršku protestu i sve što smo mogli da vidimo u prethodnim danima.
Želeo bih da se osvrnem na ono kako smo objasnili neophodnost ovog anketnog odbora i da podsetim na neke od stvari o kojima smo govorili. Motiv za zahtevanje ovog odbora bila je naša jasna ideja da vlast nema nikakvu nameru da se bavi neki ključnim društvenim promenama koje bi možda mogle da dovedu do toga da se ovako teške tragedije više nikada ne dogode.
Jedan od ključnih dokaza za to je činjenica da je premijerka Ana Brnabić samo dan nakon tragedije izjavila da sistem nije zakazao. Ovo je veoma opasna tvrdnja, zato što ta tvrdnja, pored toga što odaje ideju osobe koja želi da pobegne od odgovornosti, ova tvrdnja nam govori da nije potrebno uložiti nikakve velike promene u našem društvu, nije potrebno uraditi ništa veliko što bi trebalo da se promeni ako znamo da sistem nije zakazao.
Dakle, mi smo videli u tome jedan veliki problem, videli su veliki problem u tome i građani i došli smo do situacije da smo morali da pokrenemo i proteste, da pozovemo ljude na proteste. Ljudi su se odazvali na jedan građanski bunt, na jedan građanski krik koji je pokazao veliku želju naroda da se nešto uradi i da dođe do toga da ovako nešto nije moguće u našem društvu.
Ja bih hteo u ovom trenutku, na kraju diskusije po ovoj tački, da pomenem koji su to zahtevi protesta koje narod traži na ulicama, a koji bi po nama zaista trebalo da su ispunjeni od strane svake vlasti zato što su oni koncizni, konkretni, smisleni i vode tome da se okrene novi list u našem društvu koje treba da se okrene od nasilja.
Dakle, građani zahtevaju oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje sluđuju građane, koje truju i promovišu nasilje, kao što su „Pink“ i TV „Hepi“. Ovde smo dokazali mnogo puta, moje kolege su mnogo puta govorile, ja sam mnogo puta govorio o tome kako izgledaju programi ovih televizija. Smatramo da čak i na drugoj strani, kod ljudi koji možda u SNS vide nešto što je dobro za našu državu, a mislim da je takvih sve manje, niko ne može da tvrdi da je normalno da u našem društvu nacionalne frekvencije javno dobro koriste za onakvu mržnju i ovakvu agresiju.
Baš zbog toga što oni ovo rade, mi smo zahtevali smenu REM-a. Smatramo i dokazali smo na ovoj ovde diskusiji koja traje četiri dana da REM nije radio svoj posao kako treba. Dakle, ne samo da nije sprečavao osuđene kriminalce, da nije sprečavao objašnjavanje kako najbolje ubiti čoveka, nije sprečavao glavnog urednika TV „Hepi“ da se pojavljuje sa pištoljem u medijima. Nisu reagovali ni kada su voditeljka Jovana Jeremić i novinar Milan Raonić otkrili identitet maloletne devojčice, žrtve nasilja, i njenog maloletnog brata, a na šta je ukazivao Autonomni ženski centar. Nisu ništa radili toliko mnogo puta. Ovo su ozbiljne stvari koje izlažu nasilju celo naše društvo. Zbog toga smatramo da treba da ponesu ostavke i da treba da nađemo druge ljude i drugi način kako ćemo zaustaviti ovakvo izlivanje nasilja sa „Pinka“ i „Hepija“.
Zahtevamo gašenje štampanih medija i tabloida koji objavljuju lažne vesti, podmetačine i kontinuirano krše novinarski kodeks. To su oni „Alo“, „Informer“, „Srpski telegraf“ i drugi.
Takođe, zahtevamo smenu rukovodstva RTS-a. Nije normalno, ljudi, da RTS ovako kontrolisano radi, da 95% programa, a ovo ne tvrdim ja, ovo tvrde nezavisne organizacije koje se bave analizom ovog programa, odlazi na promociju Aleksandra Vučića, SNS i svih povezanih entiteta i tela, a ima ih onoliko. Mada, čak se i vaši koalicioni partneri žale da ih nema na RTS-u, pa bi valjda to trebalo da bude utešno, ali ne znam kome. Nije poenta koga ima na RTS-u, nego da li se javni servis zaista bavi problemima građana ili se ne bavi.
Tražimo, takođe, jedan od zahteva protesta, hitno ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Molim vas jedno podsećanje. Puno se ovde govorilo o rijaliti programima. Većina rijaliti programa jeste upravo jedan od ovih programa koji promovišu nasilju, ali nisu samo oni. Nas ne zanima da li je to program uživo, da li je taj program sniman u studiju. Nas zanima da tu nema čoveka sa pištoljem koji ga vodi, da nema nasilja, da niko ne objašnjava kako je najbolje ubiti drugo ljudsko biće. Dakle, to je ono što mi zahtevamo.
Zahtevamo ujedno i da se tu promovišu neke druge vrednosti, ali o tome kasnije. Nadam se da će ovaj anketni odbor više o tome govoriti.
Građani na ulicama zahtevaju institucionalnu odgovornost, smenu ministra policije, Bratislava Gašića, ne zato što je on kriv za ubistva, nego zato što je on odgovoran jer je na čelu policije. Smatramo da niste uradili dovoljno, ljudi.
Smatramo da treba smeniti Aleksandra Vulina, šefa BIA i smatramo da je dobra stvar, evo još jednom da ponovim, pa vi objasnite kako je do toga došlo, smeta vam što se nešto i dobro desilo, ali u redu.
Smatramo da je dobro da ministar prosvete, Branko Ružić, podneo ostavku. Mislim da je to dobro. zašto? Zato što to daje šansu nekome novom na njegovom mestu da okrene drugi list, da krene na drugu stranu, da radi drugačije stvari da se ne bi do ovoga došlo.
Takođe, govorili smo ovde i o onom sramnom kontramitingu koji ste pravili, koji je imao takođe i svoju žrtvu. Neću ja dublje ulaziti u to. To je jedan događaj koji je doživeo debakl. Svi bismo želeli da ga zaboravimo što pre. Znam da biste vi da ga zaboravite što pre. Znam da bismo mi da ga zaboravimo što pre.
Smatramo da ne treba ljude deliti, da treba ljude okupljati, da treba ljude okupljati oko dobrih stvari. Smatramo da je to protest „Srbija protiv nasilja“.
Ljudi, da je neke ovde normalnosti u našem društvu, ne bi ni trebao protest, ne bi ni trebao anketni odbor, ne bi ni trebala ova sednica, vi biste sami rekli – dajte da nakon ovih žrtava okrenemo drugi list.
Hteo bih da vas podsetim šta je ideja ovog anketnog odbora, kao što reče kolega Grbović, možda ste vi zaboravili, možda vi mislite da treba nešto drugo da radi.
Dakle, ovaj anketni odbor bi trebalo da ispita bezbedonosne okolnosti u kojima su se desili ovi tragični događaji. Za nas je u ovom slučaju posebna važna ta dostupnost oružja i što smo pre ovih slučajeva imali tako mali broj oduzetih komada oružja u odnosu na ogroman broj oružja koji se nalazi kod naših građana.
Neću sada detaljnije objašnjavati ovo, zaista smatram da sam dovoljno puta rekao, ali su i moje kolege govorile o tome poredeći 2,7 miliona komada oružja koje se nalazi u rukama građana i poredeći 11.000 komada oružja koje ste oduzeli u prethodnih 6,5 godina, da je to zaista zanemarljiv broj. Moglo je bolje, moglo je više.
Ovaj anketni odbor bi trebalo da ispita, takođe, i doprinos medija koji je po svemu sudeći ključan za veliku izloženost nasilju, našeg društva nasilju, posebno onih sa nacionalnom frekvencijom, ali i svih ostalih.
Da se ne zaustavimo tu, što ne bi imali veće ambicije. Govorili smo o tome kako radi REM. Što ne bi imali veće ambicije da to nasilje postane društveno neprihvatljivo, da ga imamo konstanto i svuda? Ima i drugih kablovskih televizija koje onda uzmu ono što se dešava u rijalitijima, pa sednu, pa razglabaju o tome kako najbolje udariti čoveka, kako napasti ženu, da li je baš šamar isto što i nasilje prema ženama i kako napasti maloletnice i sve ostalo što smo mogli da čujemo.
Možemo li da se dogovorimo? Hajde da napravimo kompromis o kome toliko pričate. Pozivate na te dijaloge. Evo vam dijalog, ljudi. Šta će vam drugi dijalog? U Narodnoj skupštini smo. Ovo je najviša demokratska institucija ove zemlje, kakav drugi dijalog nam je potreban?
Evo, rekli smo vam sve što treba da uradimo, dajte da sa ovog mesta odemo pametniji, bolji, da nam društvo bude bolje.
Treća stvar koju bi trebalo anketni odbor da uradi jeste da ispita ulogu obrazovnog sistema koji bi trebalo da je jedna od mogućih mera i prevencije i upozoravanja na moguće rizike, jer u toj mreži deca provode najviše vremena u školama, sa nastavnicima. On je najvažnije karika u formiranju naših mladih.
Kažu vaše kolege – nema mera. Nismo dali mere koje bi mogle…Kaže ovlašćeni predlagač, odnosno kaže čovek koji je predstavljao SNS – nismo ni jednu meru ponudili.
Gospodine, evo vam mere o ulozi obrazovnog sistema. Podsećao sam na ovo i vaše koalicione kolege koje su u prošlosti igrale veliku ulogu u prosvetnom sistemu.
Dakle, mi tražimo, gospodo, da se poveća udeo BDP-a i da bude preko 5%, sada je na3,5%. Tražimo povećanje plata nastavnicima. Nije normalno da budu od 10% do 17% manje plate nastavnicima od proseka. Tražimo da nastavnici imaju više vremena za decu, tako što će smanjiti administrativni zadaci.
Tražimo zapošljavanje više psihologa i pedagoga u školama, tako da onaj broj đaka na kojima se zapošljava pedagog ili psiholog bude manji. Dakle, da ne bude 500 do 600 ili 800, već da bude manji, da škole imaju više ovog osoblja.
Tražimo da se pedagozi mogu posvetiti saradnji sa đacima i nastavnicima u oblikovanju nastavnog programa. Zar to nije dobra mera, ljudi? Tražimo da se nasilje prema nastavnicima i učenicima mora iskoreniti iz škola. Tražimo da nastavnici moraju biti nezavisniji u svom radu, da se zaustavi praksa zapošljavanja nastavnika preko ugovora na određeno vreme. Gledajte koliko ima toga.
Tražimo da se razmisli o tome da te male plate koji oni imaju će ostaviti posledice na to da ljudi neće želeti da se školuju za ove oblasti, da ćemo imati nove probleme, dugoročne, ali to možda nije pitanje za ovaj anketni odbor, mada će on u ovom kontekstu on raditi. To je možda jedno dugoročno pitanje kome treba da se posvetimo.
Govorili smo o tome da socijalni radnici da ih nema, da ih nema dovoljno, da imamo nedostatak ovog kadra, da imaju i do četrdesetoro dece na starateljstvu, da je opet mnogo administracije u pitanju, da ne mogu da se posvete, da ne mogu da se specijalizuju, da je jedan čovek odgovoran za sve, od nasilja, preko starateljstva do razvoda. Govorili smo o tome da nam je potrebno i više psihijatara i kliničkih psihologa, a posebno dečijih psihijatara. Ja bih ovde stao što se tiče ovih mera oko prosvete.
Govorili smo i o tome šta znači to oduzimanje oružja, šta znači čovek koji je policajac u školi, da je ovo reaktivna mera, da bi ovo trebalo na drugi način se osvrnuti, ali sam hteo da vas podsetim da smo ovde govorili i o nekim drugim stvarima koje govore druge grupe, koje su takođe zabrinute za to kako će izgledati naše društvo nakon ovih tragičnih događaja.
Govorili smo vam o tome da su učenici Prve gimnazije predložili svoje zahteve. I oni su takođe prepoznali neke od ovih stvari koji su i zahtevi protesta, a i o kojima je opozicija ovde govorila. Možda i neko drugi, možda i neko od vas ima ove ideje, ne znam, trebalo je da nam to kažete, rado bih vas spomenuo. I oni traže povećanje plata u prosveti. Gimnazijalci traže pooštrene kazne za učenike kako bi bili svesniji onoga što čine. Traže uvođenje novog školskog predmeta i fokus na važnim zapostavljenim predmetima kao što je likovna i muzička kultura. Oni traže jedan novi predmet koji bio se bavio izgradnjom međuljudskih odnosa, ispravnom i pogrešnom, subjektivnom i objektivnom. Izgradnji discipline, poštovanja, dužnostima pojedinca prema porodici i mnogo drugih stvari koje su vrlo jasno i konkretno prepoznali. Ovo ljudi traže.
A na nama, kao nekome ko uređuje ovu državu zakonima i propisima bi trebalo da ove zahteve institucionalizujemo, da nađemo način kako da oni vladaju našim društvom.
Gimnazijalci traže dalje da se smanji opterećenje nastavnika administrativnim procedurama. Dakle, isto ovo što sam vam rekao da je problem traže i gimnazijalci. Traže uvođenje preventivnih psiholoških pregleda i razgovora za sve učenike jednom godišnje baš da bi se videlo ako neko ima problem. Traže smanjenje pritiska na učenike u vidu ocenjivanja zbog velike kompeticije, zbog ideje da svi moraju biti savršeni, zbog ideje da svi moraju znati sve. To stvara pritisak na đake. Dakle, traže normalne, vrlo konkretne stvari.
Takođe, traže i vrlo dobro prepoznaju da se moraju regulisati mediji, zabranu prikazivanja programa koji promoviše nasilje, da li vam je to poznato? Da li to nije isto ono što na ulici traže građani? Da li to nije isto ono o čemu danima ovde razgovaramo?
Traže strožu kontrolu sadržaja kako bi se na vreme otkrio ili zabranio svaki program ili emisija. Nisam dobio odgovor od koleginice iz partije koja je koalicioni partner SNS, nisam dobio odgovor na pitanje kako ste videli da su zabranjene ove emisije? Znači, one se i dalje prikazuju, one su i dalje svuda, nema govora o tome, vi nastavljate da izlivate nasilje po ovom društvu.
Ono što je jako važno u ovom zahtevu, u ovoj inicijativi koju su poslali učenici Prve gimnazije, oni na mnogo mesta, a to sam izdvojio i podvukao sebi da nikako ne zaboravimo kako dobro ovi ljudi prepoznaju probleme i šta treba dalje raditi. Oni kažu da samo zajedno možemo da napravim promenu. Oni kažu – pokažite da nećete okrenuti glavu, oni kažu da treba da promenimo ovaj svet, da treba da menjamo, to kažu ljudi. Sve suprotno od ovoga vi radite.
Podsetio bih vas takođe, i da je Društvo za srpski jezik i književnost, a zašto ovo kažem, ovaj proglas, ovu ideju podržalo je 105 hiljada potpisnika peticije ove, znači oni traže, pogledajte koliko je ovo slično, pa mi onda recite da nema mera, da nema predloga, predlozi dolaze i od opozicije, od drugih društvenih grupa, od nastavnika, od đaka, kažu da treba zabraniti programe u medijima koji propagiraju nasilje, eksplicitne predstave nasilja, sankcionisati medije koji koriste govor mržnje, pojačati psihološko pedagošku podršku učenicima, smanjiti opterećenje nastavnika administrativnim procedurama.
Traže pravovremeno i funkcionalno izricanje vaspitno disciplinskih mera, isto što i učenici, i traže ono što će biti jedan veliki, i ja sam siguran za vas nerešiv zadatak, ali nadam se da ćemo ga nekako kao društvo rešiti, a to je podizanje statusa i ugleda prosvetnog radnika kao temelja prosvećenog i demokratskog društva. Ovo je nešto što je ključ, a to bi očekivali da smo čuli od vas, barem neku ideju kako uraditi.
Za vreme ove tačke dnevnog reda, od četvrtka kada je objavljen proglas nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji, koji su još jedna grupa ljudi koja je ponudila svoju ideju kako treba da izgleda Srbija nakon ovih tragičnih događaja, broj potpisnika u tom prvom danu kada sam pomenuo ovaj proglas sa 450 inicijalnih porastao je na 600. Do sutradan, do protesta koji se desio u petak, taj broj je porastao na preko 1.000. Danas je taj broj skoro 2.000.
Dakle, mi imamo ogromnu podršku nastavnog kadra, najvažnijih univerziteta i škola u Srbiji koji kažu da daju punu podršku zahtevima građanskih protesta. Neću je detaljno čitati, čitao je profesor Miodrag Jovanović na protestu, čitao je ovaj proglas, a šta je dobio za to? Dobio je napade, dobio je nove napade.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Predsednik je sinoć u svom govoru omalovažavao profesora Jovanovića i sve nastavnike Pravnog fakulteta, rekavši, citat – sačuvaj me Bože šta je ostalo na tom Pravnom fakultetu, misleći valjda da posle njegovih studija ništa na tom fakultetu ne valja, pa ni profesori koji su ostali da rade.
Ako nije ovo uvreda i za taj Pravni fakultet i za celokupnu struku, evo ja ljudi, ne znam šta je. Nadam se da će pravnici i Pravni fakultet reagovati i osuditi ovaj napad na njih.
Dakle, pokazao sam vam ovde koliko je velika podrška ideji da mi živimo bez nasilja. S druge strane smo dobili napade, dobili smo izlive agresije, dobili smo izveštaje Vlade koji tvrde da je sve u redu, da sistem nije zakazao i da nema potrebe da se mi tu nešto brinemo.
Dokazao sam vam da u vašim izveštajima stoji da nije stanje stabilno, ako govorimo o bezbednosti. Dakle, 438 bezbednosno interesantnih događaja desilo se samo u prvoj nedelji nakon tragičnih događaja. Samo u prvoj nedelji nakon tragičnih događaja porastao je broj ovih bezbednosno zanimljivih događaja za 123%. Našoj deci je prećeno 200 puta. Jel to treba da ulije, kad kaže ministar da je sve u redu, jel to treba da ulije nekome sigurnost? Meni ne uliva nimalo.
Hteo bih da podsetim na nešto. Kao ovlašćeni predlagač ovog anketnog odbora, imam odgovornost i prema kolegama koje su mi dale podršku da o ovome govorim, i zato bih hteo da skrenem pažnju na još neke stvari koje su ovde rečene, a koje su došle od ovlašćenih ljudi da predstavljaju ideje njihovih poslaničkih grupa.
Gospodin Lutovac, kolega narodni poslanik, govorio je o tome da sistem ne radi, a da imamo uređenu državu drugačije bi izgledalo. Citiram gospodina Lutovca – da imamo uređenu državu, da imamo sistem, ne bi morali da tražimo razrešenje, jer bi se to podrazumevalo. To bi se desilo bez ikakve potrebe da se mi ovde o tome raspravljamo, da imamo sistem, da imamo uređenu državu ne bi morali da tražimo njihove smene. One bi same došle. Govorio sam o tome, da imamo uređenu državu ne bismo morali da tražimo da se ukinu nacionalna pokrivenost za televizije koje smo označili. One bi nikada ni dobile nacionalnu pokrivenost, da imamo sistem, da imamo uređenu državu. Da imamo uređenu državu ne bismo ni tražili zabranu tabloida gde se širi mržnja i dezinformacije, oni ne bi mogli da opstanu. Oni opstaju samo zbog toga što ih država finansira. Dakle, da imamo sistem, ne bi ničega od ovoga bilo. Ovo je rekao gospodin Lutovac i ja mu se zahvaljujem na tom doprinosu.
Hteo bih da ukažem na ono što je gospodin Aleksić govorio, koji je govorio o tome u kakvom kontekstu, u kakvoj široj slici se dešava ovaj anketni odbor. On je govorio o tome da je ova naša država toliko bez odgovornosti da je to strašno. Da bi neko morao da snosi odgovornost da smo pravno uređena zemlja. Pogledajte i tu želju da smo pravno uređena zemlja šta bi se dešavalo. Dobili smo napade umesto toga, dobili smo targetiranja, dobili smo svašta kroz medije.
Gospodin Aleksić podsetio je na neke od slučajeva koji su ostali nerešeno. Savamala je bio momenat kada je srušena pravna država, kada su tokom noći nečiji privatni objekti srušeni i nema nikakve odgovornosti.
Nema nikakve odgovornosti ni za aferu - helikopter kada je sedmoro ljudi izgubilo život. Jel neko odgovarao? Nije niko.
Podsetio je i na aferu Krušik gde je Nebojša Stefanović direktan akter bio, tadašnji ministar, sa svojim ocem, ali niko nije sankcionisan, već se sve slomilo preko leđa Aleksandra Obradovića.
Govorio je i o slučaju Jovanjica, gde ste se svi upregli da branite Koluviju, da branite najveću plantažu marihuane, opet bez odgovornosti.
Govorio je o, za mene možda najpotresnijoj situaciji na protestima koje smo videli, tome da je slučaj naplatne rampe u Doljevcu, gde cela Srbija ne može da čuje i da vidi dva minuta snimka sin …
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
… sin osobe koja je poginula je govorio na tom protestu. Bilo je mučno. Bilo je teško.
Imamo slučaj i sa gomilom razno raznih plagiranih doktorata. Niko nije odgovarao. PKB privatizacija - niko nije odgovarao.
Gospodin Aleskić navodi pogledajte koliko stvari koje za koje niko nije odgovarao.
Smatram da je važno da to kažem i da to pomenem.
Hteo bih da se zahvalim gospodinu Zelenoviću koji je ispred svoje grupe govorio o tome da su ostala neka pitanja da lebde. On se najviše okrenuo pitanju streljana, koliko ima streljana u Srbiji, koje imaju dozvolu za rad, kako te streljane izveštaju o svom radu i koga izveštavaju, ko vežba da puca u tim streljanama, a nije vojnik, nije policajac, nije predstavnik bilo koje službe.
Gospodin Zelenović je ovo pitao zbog toga što smo videli da trinaestogodišnji dečak može da upucava pištolj, da se sprema u streljanama, a da to nama prođe ispod radara, da to ne primetimo.
Takođe bih hteo da pomenem nešto što je gospodin Borko Stefanović govorio kao predstavnik svoje grupe. Govorio je o seriji, postavio je seriju važnih pitanja na koja bismo voleli da čujemo odgovore. Upitao je - koga vi kolege iz većine branite, šta branite, branite građanima da se bune i bore protiv nasilja, branite da se utvrdi odgovornost ljudi koji su kršeći zakone i pravilnike sopstvene institucije dozvolili 10, 11 godina da se nesmetano jezik mržnje, podela, verbalnog nasilja, fizičkog nasilja, prosipa na sve građane Srbije nebitno za koju stranku glasaju.
Hvala gospodine Stefanoviću na ovom doprinosu.
Hteo bih da podsetim na nešto o čemu smo pričali svi a zaslužuje da se kaže još jednom. Napravili ste orkestriranu kampanju prema celom jednom društvu, prema celoj jednoj oblasti društva. Napali ste glumce. Napali ste ljudi koji ne zaslužuju napad. Zaslužuju da im se divimo zbog umetničkih dela, zbog umetničkog doprinosa koji daju ovom našem društvu.
Ja im kažem - izvinite. Nadam se da će doći trenutak kada će dobiti - izvinite i od vas. Nadam se da će doći trenutak kada ćemo svi zajedno reći da je ovo neprihvatljivo.
Žao mi je što je u ovom trenutku Narodna skupština izvor govora mržnje, napada, što je izvor optužbi, što je izvor najpodlijih reči. O tome sam puno pričao ovde i neću nikada odustati od toga ne bi li smo to zaustavili.
Napravili ste spiskove nepodobnih glumaca. Napravili ste spiskove nepodobnih medija. Pravite spiskove nepodobnih građana. To mora negde, ljudi, stati. Ja se nadam da ćemo stati ovde, da ćemo naći način da kao društvo idemo napred, jer ne mogu da zamislim šta bi moglo da se desi ukoliko tako ne bude.
Pitaju nas novinari često - šta će biti ako se to ne desi?
Ljudi, ja ne mogu to da zamislim, biće propast, ako ovo nije propast. Biće dno, ako ovo nije dno. Vi nađete način da svaki put to dno još više podkopate. Na kraju ćemo želeti da padnemo na dno, jer nam je dosta padanja. Ovom društvu je dosta padanja, nama treba uzdizanje. Kao što pesma koju svaki put na protestu kažemo „Vostani Serbie“ to želimo, davno si zaspala, to želimo. Hajde da učinimo nešto za ovu državu.
Za kraj bih hteo da kažem nešto kako sam i počeo. Rekao je neko, ovde se zapitao, šta znači radikalizacija koju priželjkujemo? Ja mogu da govorim u svoje ime, neka govori ko hoće, šta hoće u moje ime radikalizaciju priželjkujem radikalizaciju ljubavi, brige, radikalizaciju solidarnosti, radikalizaciju nekog odnosa u kome smo ljudi.
Hoću da završim citatom kojim sam i počeo – da li postoji nešto što nas mora okupiti i ujediniti, postoji! Uvek je postojalo. To je ljubav, to je početna tačka svega. Mora da postoji ljubav koja prerasta u jednu vrstu odgovornosti prema drugoj osobi, deci, partneru, dete koje oseća ljubav, koje ima ljubav, prima ljubav, rado je daje i deli, jer zna šta je ljubav. Dete koje nema ljubav, traži je. Da učinimo sve da naša deca dele ljubav. Hvala vam.
