Hvala.
Samo da vam kažem, ova notorna laž poslednja o profesorki doktorki Milici Pejović Milovančević je u stvari najstrašnija laž od svih laži koje smo čuli zato što je to direktno i ponovo kažem, napad na ženu koja je vrhunski ekspert, koja nikakve veze nema sa politikom, koja je od prvog dana na prvoj borbenoj liniji i u toj školi u okviru instituta za mentalno zdravlje i u okviru radne grupe za mentalno zdravlje mladih. Zaista vam ništa nije sveto.
Ja sam prvi put burno reagovala, zamolila ljude, vaše kolege poslanike iz vašeg poslaničkog kluba, rekla – ako imate neku informaciju takvu na takvu osetljivu temu, dajte molim vas nadležnim službama, ali nemojte da se igramo time politički zato što je kredibilitet tih ljudi najvažniji u ovom trenutku za decu i njihove roditelje, ali vama je to sve jedno. Vama je sve politika. Postoje stvari koje su važnije od politike i postoje stvari koje su iznad politike. Vi uvek krećete od sebe, vi uvek mislite da neko ima nešto da sakrije, da se neko nečeg stidi što je uradio u životu, ljudi pored kojih je, kao što valjda mislite da ja treba da se stidim što mi je Igor Isailović prijatelj, ja se ponosim mojim prijateljima. Ja se ne stidim kao što se ne stidim što sam član SNS. Ponosni sam član SNS. Nisam bila član sedam stranaka pa da ne mogu da se setim čiji sam član u ovom trenutku.
Dakle, profesorka Pejović Milovančević je pri tom tu informaciju obelodanila svima u timu kako bi se sa ostalim stručnim osobama iz tima konsultovala da li je to što ih lično poznaje, ne kućni prijatelj, ne nikakva bliska osoba sa njima, već to što ih lično poznaje i videla ih je poslednji put pre četiri godine, da li se to bilo kako nalazi na putu tome da ona profesionalno i stručno obavlja svoj posao. Stručni tim je rekao ne. Koji vam je sad upitan, Tamara Džamonja, Hana Korać? Ko vam je sledeći upitan? Ti ljudi koji su najstručniji u našoj zemlji, ti ljudi koji nas svakako politički ne podržavaju, neki od njih potpuno javno, ali ni to nije dovoljno, nego oni su krivi sami po sebi. Užasni, nestručni, moralno nepodobni, svakakvi samo zato što rade zajedno sa nama, a u korist te dece i njihovih roditelja. Takav ste vi čovek.
Jednostavno, ta laž o profesorki, za koju sam vas molila i molila i molila da ne pričamo o tome, da ne idemo uopšte u tom smeru, da to nije domen politike, baš vas briga. Evo, sad ste dobili odgovor i sada su svi čuli da ste i to lagali. Evo, svi su čuli sada da ste i to lagali. I pritom ste znali da nije istina, nego ste mislili da mi, iz našeg obzira prema tim ljudima i toj profesorki, nećemo da pričamo o tome. Žena nam je dala dozvolu. Zbog toga danas to pričamo, zato što mi nismo hteli te ljude da stavljamo u bilo kakvu lošu situaciju, zato što njihov kredibilitet, poverenje u njih je najvažnije što ta deca imaju i njihovi roditelji u ovom trenutku. Ali, vama ni to nije sveto.
I kažete da se vi brinete za tragediju. Pa nikakve veze ovo sve nema sa tragedijom. Ponovo 10-15 minuta "Jovanjica" i 30 sekundi - dajte da probam još jednom da provučem kroz blato profesorku koja radi sa decom i roditeljima i koja je na prvoj borbenoj liniji, koja nije imala dan odmora, koja je u školi od jutra do sutra, organizuje sve ono što rade svi ti fenomenalni, stručni ljudi u okviru radne grupe, ali hajde, nema veze. I to je valjda politički mislite dozvoljeno. Pa nije, nije. Verujte da ćete zbog toga biti kažnjeni, ne od strane onih ljudi čije poverenje mi nemamo, ili ja kao političar, nego od strane onih ljudi koji idu na te proteste, zato što sam sigurna da i većina tih ljudi ne može da razume zašto vi kroz blato povlačite ženu koja je vrhunski stručnjak, ekspert, koja radi u timu sa vrhunskim stručnjacima koji nikakve veze nemaju sa politikom i koja je, naravno, moralna osoba, odgovorna i kredibilna da takve stvari kaže i da onda oni u svom stručnom timu odluče da li ona može ili ne može da radi na tome.
Ne, vi ste valjda stručniji i niko se nije setio do vas. Vi ste najstručniji i po tom pitanju. Ali za to, još jednom ću vam reći, to je sramota, kakva u političkom životu Srbije nikada nije viđena, nikada. Niko tako nešto nije pokušao da uradi. Ali, evo sad ste dobili odgovor. Dakle, lažete. Notorna laž je to da je ona kućni prijatelj sa tom porodicom. Notorna laž. Ali evo, dobili ste odgovor. Jeste li zadovoljni ili ćete da nastavite da se bavite tom profesorkom i doktorkom, kao što se bavite "Jovanjicom"? Jel vam ona sledeća na dnevnom redu? Bavite se njome, bavite se, ali ostavite stručnjake i eksperte koji rade sa decom i njihovim roditeljima po strani. Ostavite ih, nemojte da ih dirate, to nije politika.
Nama se bavite ovde. O meni lažite, recite šta hoćete, recite o mom bratu, šta će, brat mi je, za to je kriv, ali nemojte da se bavite tim ljudima. Ta deca treba da veruju u njihov kredibilitet, ti roditelji. Ako to dovedete u sumnju, šta da radimo onda? Ko će da radi sa decom i roditeljima? Da li vi zaista mislite da su oni toliko neprofesionalni da takve stvari nisu pričali jedni sa drugima? Što niste pitali te ljude u toj radnoj grupi? Ja sam sigurna da vi lako možete da dođete do njih. Pa neki od njih učestvuju na tim protestima protiv nasilja. Što ih niste pitali? Zato što vas ne zanima, zato što vas samo zanima da nešto isprljate politički. To je jedini cilj vašeg bavljenja politikom, zato što ne umete bolje i nemate bolje. I nemate ni plan, nemate ni program. Ostavite te ljude na miru, aman.
Što se tiče finansiranja tabloida, samo da vam kažem opet do koje mere te laži idu, i to je taj narativ koji je, kako da vam kažem, nekako opšteprihvaćen. Jeste, da, verujem da mnogo toga ima da se prebaci nama zato što ne pričamo mi dovoljno o tome. Želim da kažem da mi jednostavno nemamo vremena da odgovorimo na sve laži. Mi jednostavno nemamo vremena. Dakle, svako jutro postoji odluka da li da se čitav dan bavite lažima koje plasiraju preko svojih medija ili da se bavite svojim poslom, kako bi kvalitet života za sve građane Srbije bio bolji.

Zoran Lutovac da ne dobacuje. U tišini da slušate.

I trudimo se i da odgovaramo na laži, ali se još više trudimo da radimo, da radimo u interesu građana Srbije. I onda ne možemo da stignemo da odgovorimo na sve laži. I onda te laži idu, i idu, i idu i postanu opšteprihvaćena istina.
(Dragana Rakić: Stalno je na „Pinku“.)

I Dragana Rakić isto da ne dobacuje. Da ne dobacuje Dragana Rakić, da ne vičete iz klupe.
Nastavite i izvinite.

Dakle, kada pogledate konkurse za finansiranje medija i medijskog sadržaja u prošloj 2022. godini, sada čekam da mi pošalju podatke i za ranije godine, „Alo“, „Srpski telegraf“, „Kurir“, „Informer“ su dobili impresivnih nula dinara. Nula dinara. Na lokalu isto tako morate da se dogovorite da li kritikujete to što lokal ne raspisuje konkurse za medijske sadržaje ili zato što ih raspisuje pa daje tabloidima. Pošto uglavnom se svi žale da lokal ne raspisuje konkurse za medijske sadržaje i medije, a lokal kaže da ne raspisuje zato što koriste te novce za nešto drugo. Ali dobro, da odgovorim na ovo.
E sada, oko finansiranja tabloida. Da finansiramo tabloide, finansiramo, istina je. Evo, dnevni list „Danas“ dobio je 600.000 dinara u okviru konkursa za štampane medije, 400.000 dinara dnevni list „Danas“ u okviru konkursa za nacionalne manjine, u okviru konkursa za internet medije „Danas“ portal dobio je još dodatnih 600.000 dinara, a „Dan Graf“, izdavač „Danasa“, dobio je dodatnih 600.000 dinara na konkursu za profesionalizaciju. Tako je, u pravu ste, mi finansiramo tabloide, samo ne one tabloide na koje ste vi mislili, nego ove tabloide koji su u vlasništvu tajkuna koji vas politički i na svaki drugi način finansiraju.
Dakle, da ponovim, „Srpski telegraf“, „Alo“, „Kurir“ i „Informer“ su dobili nula dinara na konkursima za finansiranje medija i medijskih sadržaja. „Danas“ je dobio tri, ako pogledate i „Dan Graf“, četiri projekta finansiranih od strane Vlade Republike Srbije, tako da toliko o tome.
Zašto su finansirali? Kako da vam kažem, finansiraju tabloide, pa tako je kako je, šta da radite. Ali kad finansirate te tabloide, onda kažu da ne postoji sloboda medija u Srbiji i da ih gušite. Eto, toliko o tim percepcijama i opšteprihvaćenim opštim mestima oko gušenja slobode medija u Srbiji i finansiranja tabloida.
I konačno da kažem, u stvari, jedino relevantno za ovu tačku dnevnog reda, da ne pominjem da je jedno od pitanja – hoću li smeniti REM? Ljudi, ja vas kao boga molim, ja REM niti mogu da smenim, niti sam ga postavljala, nijednog jedinog člana REM-a. Ja ne znam u kojoj zemlji vi živite kad mislite da Vlada Republike Srbije može da smeni Regulatorno telo za elektronske medije. Ja zaista ne znam. To je u vaše vreme, u vreme dok ste vi vodili Srbiju. U to vreme su se na opštinskim odborima vaše stranke smenjivali tužioci i sudije i postavljali tužioci i sudije, pa po cenu da postavite preminulog sudiju. Nema veze, ukoliko je za života bio odan stranci, i nakon smrti može da bude sudija, zato što je tako rekao neki opštinski odbor, u ovom slučaju opštinski odbor DS u Požegi. To je tako nekada bilo. To tako nije danas u Srbiji, i tako nije već 10 godina u Srbiji.
Dakle, ne, neću smeniti REM, zato što ne mogu da smenim REM, zato što ja i ne postavljam REM i molim vas da te osnovne stvari i te osnovne postulate naučite. Ali ono što je u stvari jedino relevantno, pa možemo da skratimo ovo sve, a to je – da li ću smeniti i predložiti smenu Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina? Ne, neću predložiti smenu ni Bratislava Gašića, ni Aleksandra Vulina. Hvala vam. Možemo sa tim da završimo ovu temu. Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača.

Znate, ja mislim da je jedan od većih problema…

Kolega, ja vas molim, kasnije ćete razgovarati, da dozvolimo ovlašćenom da govori.
Izvolite.

Mislim da je jedan od većih problema kod vas, gospođo Brnabić, to što ste vi vrlo nepristojni. Vrlo ste nepristojni. Vi ne umete da razgovarate, zapravo, za početak.

Znate, i ovo što je pristojno ministarka Grujičić odgovorila vi ste zatrovali. Još me više terate, sada, da se bavim tom temom, zato što trujete, trujete naciju, trujete narod. Ministarka je lepo rekla, žena, svoje mišljenje, ali ste vi bili tu da krenete da sipate i sa svim tako radite. Tako se obraćate građanima Srbije, ne meni, pustite vi mene. Neki ljudi su ovde glasali da mi budemo ovde, za vas niko nije glasao nikada, niti će. Izađite na crtu, bilo gde. Evo, u grad Beograd, u bilo koju opštinu. Izađite na crtu, pa osvojite glasove, pa vidite kako to izgleda, a delite lekcije svima koji učestvuju na izborima, koji zastupaju neke građane. Vi nikog ne zastupate, zastupate samo bivšeg predsednika vaše stranke. Samo njega zastupate, koji ima legitimitet, za razliku od vas.

Znate, govorite o medijima, govorite o tome kako na konkursima tabloidi ne dobijaju novac, a dobijaju. Znate, ja nisam pitao za konkurs, niste me možda dobro razumeli, pitao sam za sponzorisane tekstove, objave i ostale stvari koje javna preduzeća na različite načine i modele daju ovim tabloidima o kojima vam govorim, „Informer“, „Alo“, „Srpski telegraf“ i nemam pojma ko više, „Objektiv“, koji je propao. O tome govorim.

Ako govorite o konkursima, uzmite celu Srbiju, pa ćete videti koliko opštine daju tim istim tabloidima novca. Evo, pre dve nedelje primer grada Pančeva – dva miliona dinara su dobili „Informer“, „Srpski telegraf“ i „Alo“, 600.000, 900.000, itd. Dobijaju, dakle, i po konkursima i pored konkursa. Pa, nismo mi ludi, pa znamo valjda kako se oni finansiraju. Svi građani Srbije finansiraju to. Finansiraju te tabloide koji targetiraju, šire mržnju, nemoral, blud, razvrat, agresiju.

Dalje, „Telekom“, za koga kažete da je najbolja firma, pa ja sad, ne znam, možda koleginica Tepić zna koliko duguje „Telekom“ sada, ja mislim da više duguje nego što vredi. Urnisali ste „Telekom“, pojeo je sam sebe kupovinama prava na prenos „Premijer lige“, akvizicijama za televiziju „Prva“ i „B92“, kroz „Kopernikus tehnolodži“ i ostali. Sada šest miliona evra, kome? „Informeru“ za televiziju? „Informeru“ za televiziju od „Telekoma“. I, šta vi kažete? U redu je to sve, nema nikakvog problema? Ili je u redu da Jelena Karleuša dobije, ne znam, 450.000, da „Tanjug“ dobije šest miliona godišnje evra? To je sve u redu? Pa, jeste u vašem svetu, jer ste umislili da je država Srbija vaše privatno vlasništvo.

Kada pričamo o oružju, neke moje kolege poslanici su slali pitanje ministru Gašiću. Evo pitanja – kako je moguće da MUP i BIA nisu znali za ovoliku naoružanje koje se nalazi kod građana koje je ovih dana predato? Šta su radili u MUP-u u prethodnom periodu u vezi sa nelegalnim držanjem oružja, kako onog bez dozvole, tako i onog za koje ni po kom osnovu ne biste mogli da izdate dozvolu? Pitao je kolega Gavrilović, ministar Gašić je odgovorio i rekao – mi radimo svoj posao, tralala, tralala, sve u redu, nema problema.

Onda kaže – kako smo mogli da znamo da će ovaj u Mladenovcu da ima toliko oružja? Pa, ko je trebao da zna? Ovi što su pobijeni? BIA, MUP? Ko je trebalo da zna? Čoveku su roditelji vojna lica. Vojna lica. Jel su prošli bezbednosne procene? Šta se izdešavalo? Taj je hteo da upiše Akademiju, srećom se to nije desilo. Verovatno je neko rekao da ne može.

Smešno, smešno. Pitajte da li je smešno onima iz Mladenovca kojima su umrlice na kući, premijerko, kad se smejete na ovo. Njih pitajte? Smešno, baš je smešno, to što vi ne radite svoj posao je smešno. Taj lik se nije skidao sa društvenih mreža, svi znaju u okolini kakav je bio nasilnik i šta je radio. Ako gde postoji odgovornost, nefunkcionisanje institucija to je Mladenovac.

Ovo što kažete, ministar, da su podnete prijave, ne znam, za napad za motornu testeru, za napad na policajca, pa šta imaju od toga građani što su podnete prijave? Šta imaju od toga? Imaju osam mrtvih sugrađana i ne znam koliko ranjenih. To imaju. Što niste doveli do kraja? Šta se desilo? Zna se da je nasilnik, zna se da mu je Kristijan idol, zna se da puca, zna se da napada i? Na dohvat ruke arsenal oružja, bombe i sve živo i kažete – nema veze.

Smejte se. Smejte se, jeste za smejanje.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Oružje. Evo, počeli su da funkcionišu ugledni pravnici. Jel znate koliko se nagodbi sklapa godišnje za oduzeto oružje, hapšenje kriminalaca, navijača, ovih i onih? Tužilaštvo sklapa nagodbe o oslobađanju tih lica od kojih ste vi uzeli oružje u MUP-u. Jel i to nije deo sistema? Mnogo.

Jeste li pitali tužioca Stefanovića kako i na koji način i sa kime se sklapaju ugovori o priznanju krivice i oslobađanju krivične odgovornosti, i kod povratnika i kod onih za teška krivična dela i za one koji su imali nelegalno oružje, itd. Sve je to jedna hobotnica i zato je tu odgovornost premijerke koju ona ne razume i neće da shvati.

Dalje, kažete gospodine Gašiću, ja sam policajcu pretio da mu skinem uniformu. Jeste, to je on napisao, kao što znate ja sam bio pokrenuo postupak protiv njega zato što znam da je po nalogu Aleksandra Vulina sve radio. Zato što znam da je njegov policajac. Zato što znam kako se u „Alo“ našlo to za pola sata. Niste vi tada bili u MUP, bio je on. Zato što znam šta mu je bio zadatak. Zato što ga zna svako u Trsteniku i u policijskoj upravi Kruševac i znaju kako je tu došao i znaju šta mu je zadatak. Vi sada kažete, da sam ja njemu pretio, a policajac drugi koji je bio, on je mogao da napiše šta hoće, mogao je da kaže da ću da ga ubijem, isto tako je mogao da kaže, što god hoće.

Čovek je slagao, a onda drugi policajac koji je bio pored njega, kao svedok, je sam priznao i rekao, da je morao da laže, da je morao da potvrdi to što je rekao, da ništa nije tačno što se desilo, a da je onda samo taj Simić dobio povišicu od ministri Vulina, tri meseca po 20% na platu, a ovaj nije dobio ništa. Pa, se onda pokajao kako je ovaj dobio, a ovaj nije, sve znate.

Tako funkcionišu stvari. Sada da to stavimo po strani, vi ste šef BIA bili, ministar odbrane, ministar policije, vi imate rešenja da Agenciji za borbu protiv korupcije je u sukobu interesa iz 2015. godine, rešenje, znate svi, ne znam da li zna premijerka, drži se za glavu, pa nisam ja ministar, ja ne moram da budem ništa. Mogu da se vratim kod mene u Trstenik da prskam jabuke, ništa ne moram da budem, ali ovo su vaši funkcioneri koji meni kažu da ja vređam policajca, a pritom oni od vaše Agencije za borbu protiv korupcije imaju rešenje o sukobu interesa iz 2012/2013. godine, nemam pojma kada je gospodin Gašić bio, odnosno kada ste bili gradonačelnik Kruševca. Da, nisam to pomenuo, pričamo o ugovorima sa porodicama, pošto ste mene pominjali malo pre kako tast, tašta i ja nešto radimo, evo ovde ugovor, vi ste potpisivali sa vašom porodicom ugovore. Neću, zato što nisam ja premijerka, vodim računa šta govorim i moram da imam poštovanja prema vama.

Kolega Aleksiću, ako mi dozvolite, da li vi stvarno cenite da je način na koji se obraćate…
Ja vas molim, kolege. Užasno ga loše čujem, ali čujem da se obraća premijerki na jedan najmanje pristojan način.
Molim vas, ako zagovarate ….