Hvala.
Hajde prvo da opet odgovorim na brutalne neistine, pa kao što je i narodni poslanik, poštovani moj prijatelj i kolega, Milenko Jovanov, rekao na koje smo odgovorili sto puta, ali moderno ih je ponavljati, a to je - hoćete privatizaciju javnih preduzeća.
Pod jedan - nećemo. Pod dva - da smo hteli, mogli smo i do sada, ali nismo hteli. U tom smislu zakon koji smo predložili ne bavi se tim. Pod tri - to baš nikakve veze nema sa dnevnim redom ove sednice, ali dobro, nema veze.
Da vidite jednu zanimljivost kako ide kod njih u njihovim tajkunskim medijima. Vidite, to je bila sredina juna, ona prva polovina u stvari, kada su svi tajkunski mediji pričali o tome da želimo, jel, privatizaciju javnih preduzeća, nacionalnih parkova i svega toga, što zdušno, onda preuzima i poštovani narodni poslanik koji je sada govorio.
Ali, vidite odjednom naslovna strana jednog ovog tajkunskog dnevnog lista „Nova“. Dakle, 16. jun, odjednom kažu - država spremna da plati za gubitaše 1,6 milijardi evra, dugačak spisak javnih preduzeća za čije dugove garantuje Srbija. Pa čekajte, zar nismo trebali ta javna preduzeća da rasprodamo? Čekajte zar nas niste tri dana pre toga optužili da hoćemo ta javna preduzeća da prodamo, a šta, sada nas optužujete u stvari da mi pomažemo ta javna preduzeća, garantujemo za njihove dugove i dalje ih podržavamo. Samo se dogovorite za šta nas optužujete, da prodajemo javna preduzeća ili da pomažemo javna preduzeća? Samo da se dogovorite i da se dogovorite vi sa ovim vašim tajkunskim medijima koji vas podržavaju, a čije laži zdušno podržavate i dalje širite vi. Tako da toliko o javnim preduzećima. Samo da se dogovorite, da li hoćemo da ih prodajemo, jel nas za to optužujete ili nas optužujete što bacamo novac i podržavamo ih i pomažemo, jer ne može biti jedno i drugo? Nego vi stalno idete iz krajnosti u krajnost, pa šta da radiš, ali dobro. Te privatizacije javnih preduzeća to sam vam sada odgovorila.
Uglavnom, opet pričamo sada ovde uglavnom o KiM, opet nikakve veze nema sa temom ove sednice i ovom tačkom dnevnog reda, nikakve. Nikakve veze sa tragedijama, možemo da pričamo o stanju u društvu, ali KiM svakako nema. Vi ste izabrali o tome da pričate. U redu. Sve u redu. Ja ću da pričam kao što sam rekla. Dakle, biću ovde koliko god treba da budem, razgovaraću, odgovaraću, braniću stavove Vlade.
Vi koji ste 2005. godine, rekli Kosovo je de fakto nezavisno, vi danas pričate o KiM. Možda je smešno, ali građani Republike Srbije su to videli, to postoji, bili ste gost u jednoj emisiji 2005. godine, citiram – Kosovo je de fakto nezavisno. Onda se nakon toga Priština setila pa tri godine kasnije proglasila nezavisnost i vi ste se sada zabrinuli za KiM. Kada, kada ste potpisivali ugovor sa narodom, sa vašim koalicionim partnerima u kome nijedna jedina reč nije bilo o KiM, pa se niste tada setili da kažete, hajde u ugovor sa narodom kada dođemo na vlast mi svi zajedno ovi koji su usput za NATO i članstvo Srbije u NATO-u, pa ste sa njima bili u koaliciji i sa njima protestujete, niste se setili da kažete – hajde samo da u sporazum sa narodom ubacite jednu reč o KiM, jednu tačku koja će reći KiM je sastavni deo Republike Srbije. Niste. Zato što to vaši tadašnji koalicioni partneri, oni sa kojima ste protestovali ne bi prihvatili. Tako da tako ne bi bilo sporazuma ili ugovora sa narodom. Ne bi ga bilo. Ali je bilo važnije potpisati sporazum sa narodom i sa vašim preferiranim koalicionim partnerima brinuti o tome šta obećavate ljudima što se tiče KiM, jedan dan kada budete došli na vlasti i se vratili na vlast. Jer ste na vlasti bili. Niko ko nije bio na vlasti nije svoju stranku i politički pokret finansirao iz javnih preduzeća, a vi jeste i 2008. i 2009. godine, što znači da ste bili na vlasti. Bili ste koalicija. Finansirali ste se iz javnog preduzeća i nije vam smetalo, nije vam bilo mrsko da uzimate od „Elektroprivrede“ Republike Srbije da bi finansirali vašu stranku. Sve u redu. Promenili ste mišljenje, promenili ste moralne norme. Promenili ste moralna načela, sve u redu, samo vratite te pare „Kolubari“. Vratite taj novac sa kamatom i ja vam nijednu jedinu reč više neću reći o tome.
U redu je da je neko grešio, pa je naučio, pa sada razume šta je država i šta je domaćinsko ponašanje i sada vam je stalo do javnih preduzeća i javnih resursa svih građana Republike Srbije. U redu, vratite taj novac koji ste uzimali.
Sednica o KiM, predsednik Aleksandar Vučić je dva puta bio ovde, razgovarao. Veći deo opozicije uglavnom nije bio u sali ili je bio kao što obično biva, a to je da nešto kaže i kada nešto kaže i snimi se i to ide na medijima ili snime sami svoj selfi i okače na društvene mreže, izađe iz ove sale. Ono što je najgore da poslednji put kada je predsednik Aleksandar Vučić bio ovde, da ste vi fizički napali na predsednika Republike Srbije i time naneli nemerljivu štetu i Srbiji i statusu i položaju Srba na KiM, zarad vaše lične promocije i ničega drugog. Nemerljivu štetu.
Znate ko je bio najradosniji, albanski mediji i Aljbin Kurti, najradosniji kada ste fizički nasrnuli na predsednika Aleksandra Vučića nakon što ste ga ovde pozvali drugi put na temu KiM i fizički nasrnuli na njega. Bili ste junaci svih albanskih medija. Svih. Šta sada, treba treći put da dođe da bi ponovo to uradi, jel?
Ono što je u stvari izuzetno opasno i što ne želim da ostane neprimećeno, što ne želim zaista da ostane ne primećeno i da ne bude odgovoreno. Ovako nešto do sada još ni od koga nismo čuli u srpskom parlamentu. Ovo treba da čuju pre svega Srbi sa KiM, ali i naši mediji, a to je da ne samo vi tražite vlast bez izbora, ovde u Beogradu i tražite prelaznu Vladu, kada za prelaznu Vladu ne postoji nikakva potreba, ono što tražite kao što ste rekli, a što je mnogo opasnije od toga je zahtev koji je pročitao, da Srpska lista više ne može da govori u ime Srba na KiM. Vaš zahtev je da Srpska lista više ne može da govori u ime Srba na KiM. To je zahtev i Aljbina Kurtija, to je zahtev Vljose Osmani, to je zahtev Viole Fon Kramon, to je zahtev svih njih. Da Srpska lista koja predstavlja preko 90% Srba na KiM ne može da govori u ime Srba na KiM. To je i njihov zahtev i prvi put ga čujemo ovde u srpskom parlamentu na teritoriji centralne Srbije.
Vi ste sve bliže tome da uz Vuka Jeremića dobijete naslovnu stranu – hvala Boško. Sve bliže tome. Srpska lista je zaslužila pravo da govori u ime Srba na KiM, iz izbora u izbore. Srpska lista ima daleko preko 90% podrške Srba na Kim, a ko želite da govori u ime Srba na KiM, ako ne Srpska lista? Da ne možda Rada Trajković, Aljbin Kurti? Ko želite da govori umesto Srpske liste o Srbima na KiM?
Srpska lista je donela jedinstvo, donela stabilnost, jedan glas i ovo je izuzetno opasno. Ljudi, ja vas molim da preko ovoga ne prelazimo lako. Zahtev da Srpska lista više ne može da govori u ime Srba na KiM je zahtev Aljbina Kurtija i to zahtev koji godinama ponavlja Aljbin Kurti i sada ste se vi pridružili njima. Svaka vam čast.
Ajde da pričamo malo o ovome što je tema, a to je da vlast ne prihvata političku odgovornost. Sada ću ponovo da vam pročitam neke stvari da vidite i da se prisetite poštovani građani Republike Srbije i narodni poslanici, kako je to zloupotrebljeno kod nas, sve ove tragedije.
Dakle, ni 2002. godine, ni 2007. godine, pa ni 2013. godine, nakon sličnih masovnih zločina nikome nije palo na pamet ni da podnosi ostavku, a uglavnom malom broju ljudi koji su tada razapeti od strane režimskih medija da traži odgovornost ili ne daj bože ostavku ministra unutrašnjih poslova. Nikada, ni 2002, ni 2007, ni 2003. godine, kada su u dvorištu Vlade Republike Srbije ubili predsednika Vlade Republike Srbije. Nijedna ostavka. Nikakva odgovornost. Vi ste tada bili u toj koaliciji, da vas podsetim. Ali ovakve stvari su se dešavale i u drugim zemljama širom sveta, da ne pričamo od 2011. godine u Norveškoj ili 2002. godine u Erfurtu, masakr u gimnaziji sa 16 preminulih, SAD, jel tako, ili slični neki primeri.
Hajde da pogledamo primere iz bliže prošlosti. Dnjepar, Ukrajina, januar 2022. godine, masovna pucnjava u državnoj avio-kosmičkoj fabrici „Južmaš“ u Dnjepru, koji je pokrenuo vojni pripadnik nacionalne garde Ukrajine, poginulo je pet ljudi, pet ljudi je ranjeno. Ostavku je podneo samo komandant nacionalne garde Ukrajine i niko više, ni ministar odbrane, ni šef njihovih bezbednosnih službi, ministar unutrašnjih poslova ili bilo ko drugi, niti je podneo, niti je neko tražio.
Pariz, Francuska, decembar 2022. godine, masovna pucnjava u tri kurdske zajednice, poginule tri osobe, tri osobe su ranjene. Nasilni protesti koje je pokrenula kurdska zajednica zbog nezadovoljstava kako su istragu vodile francuske vlasi. Nikakva ostavka, nikakva smena.
Pariz, Francuska, oktobar 2020. godine, učitelja Samjuela Petija ubio i odrubio mu glavu islamistički terorista. Nikakva ostavka, nikakva smena, niti je to neko tražio.
Francuska, Pariz, oktobar 2019. godine, policajac u sedištu pariske policije na smrt je nožem izbo svoje kolege, poginule četiri osobe, dve povređene. Ministar unutrašnjih poslova tadašnji Kristof Kastaner dobio pozive od brojnih političara iz čitavog spektra, tražili njegovu ostavku, negirao tvrdnje i rekao da počinilac nikada nije pokazivao znake radikalizacije, te je odbio da podnese ostavku, direktno odgovoran za taj resor. Da li su to druge političke stranke zloupotrebile, da li su napravili od toga teme? Ne, nisu.
Italija, mart 2018. godine, desničarski terorista pucao iz auta, gađao i sedište vladajuće italijanske demokratske partije, povređeno je šest osoba, nikakva ostavka, nikakva smena.
Pariz, Francuska, april 2017. godine, francuskog nacionalnog policajca ubio je počinilac iz puške AK-47 na Jelisejskim poljima, u centru Pariza. Ubijeno je šest odraslih i jedno nerođeno dete, osam ljudi je povređeno. Pucnjava se dogodila tri dana pre redovnih francuskih predsedničkih izbora. Nikakva smena, nikakva ostavka. Niko nije koristio ovo za političke proteste, za politizaciju tragedije, za napad na vlast. Niko, nijedna politička partija u Francuskoj.
Barselona, Španija, avgust 2017. godine, kombi je namerno naleteo na pešake u ulici La Rambla, dakle direktno u centar Barselone, pešačka zona, turistički centar Barselone. Poginulo je 13 ljudi, 130 ljudi je povređeno. Nikakva ostavka, nikakva smena, ni bezbednosnih službi, niti ministra unutrašnjih poslova.
Brisel, Belgija, mart 2016. godine, dva koordinisana teroristička napada koje je izvela islamska država. Dva bombaša samoubice detonirala su bombe na briselskom aerodromu i u briselskom metrou. Poginule 32 osobe, više od 300 povređeno. Policija je koristila vodene topove da rastera protestante koji su izazvali nemire na spomen-mestu, vodene topove. I tako dalje, i tako dalje.
Ako želite, Nica, Francuska, 2016. godine, teretni kamion od 19 tona namerno upao u gomilu ljudi koji su slavili Dan Bastilje. Poginulo je 86 ljudi, 434 osobe povređene. Pucnjava u „Šarli ebdo“, Pariz, Francuska, poginulo 12 ljudi, 11 ljudi ranjeno. Dakle, ni u jednom od ovih slučajeva, kao ni u Srbiji 2002, 2007. ili 2013. godine, niko nikada nigde nije ovo koristio za politički obračun i političko razračunavanje. Niko, nikada, nigde. Samo opozicija u Republici Srbiji. Samo vi. Samo vi.
Dakle, toliko o tome i političkoj odgovornosti. Ali od političke odgovornosti ne bežimo. Samo da vam kažem kakva je vaša politička odgovornost i čime izlažete ovu zemlju nakon ovakvih tragedija. To niko nigde u svetu nije ranije uradio.
Vi kažete – mi smo doprineli društvenoj patologiji. To mi je zaista, evo, neverovatno koliko se stvari obrnu na glavu u našem društvu. Mi smo doprineli društvenoj patologiji i nasilju u društvu. Molim vas, ovo je takođe izuzetno zanimljiva, sociološki čak mislim zanimljiva, teza. Mi smo doprineli nasilju u društvu, a njihova poslanička grupa je predala program prevencije nasilja u društvu. Dakle, ovako. Vi ste ozbiljni kada kažete da vi koji ste sa motornom testerom nasilno upali na Radio-televiziju Republike Srbije, vi koji ste nasilno upali u prostorije Narodne skupštine Republike Srbije, i to ulazna vrata Narodne skupštine lomili zastavom naše zemlje, srpskom zastavom, kao da je štap, a ne nacionalni simbol, vi koji ste fizički nasrnuli na predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije, koji ste fizički nasrnuli na vaše kolege narodne poslanike, da vi nama predlažete program prevencije nasilja u našem društvu, a da mi koji smo sve to trpeli, bez ikakvog nasilnog odgovora, da smo mi nasilnici. I to je vama normalno. Vi ste zaista ozbiljni. Vi odgovorno to kažete.
Vi ćete da nas učite kako da preveniramo nasilje u našem društvu. Vi koji ste nosili vešala na Terazijama i prvi ste koji ste zaslužni za vizuelno pojavljivanje vešala na Terazijama od Nacističke Nemačke i njihovih okupatora tokom Drugog svetskog rata. Vi predlažete ovom društvu program prevencije nasilja. Izvinite, ali morate da pokušate možda da razumete da ja ne mogu da prihvatim kada program za prevenciju nasilja dolazi od ljudi kao što ste vi, koji su jedni od najvećih nasilnika i siledžija u ovom društvu, od ljudi koji su tukli svoje kolege narodne poslanike, u Domu koji je debatni dom vi ste se fizički obračunavali sa njima i sa ženom koja je bila predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Šta vi tačno imate da kažete o prevenciji nasilja u našem društvu, osim – izvinite, zbog svih onih akata nasilja koje smo mi preduzimali u ovom društvu, u Narodnoj skupštini, u Radio-televiziji Srbije, na ulicama Beograda i svih drugih gradova u Srbiji? Osim – izvinite? Kada kažete – izvinite, i kada krenete od – izvinite, onda možda možemo da pričamo o tome koji je vaš program prevencije nasilja u društvu, zato što ste onda rehabilitovani nasilnici. Do tada ste samo nasilnici. A nasilnici ne mogu da predlažu program prevencije nasilja u društvu.
Nadam se, da ćemo se svi složiti da je to tako. Ko od građana Republike Srbije može da poveruje u to da ćete vi da date program prevencije nasilja, kada vas se sećaju kako ste napali Marjana Rističevića ili narodnog poslanika, gospodina Atlagića ili Maju Gojković. Kada vas vide na slici sa razbijenim vratima RTS-a i onim maskiranim siledžijama koji su uneli motornu testeru i vas koji ulazite u desk gde su novinari RTS-a i tražite, nasilno, pretite im da vas puste uživo u program. Vi ste podneli program prevencije nasilja, zaista kao da se svet okrenuo naglavačke.
Što se tiče moje ostavke, rekla sam, uvek na stolu, samo evo pristupite da dogovorite tehničke detalje oko izbora. Izvolite, ali sada ću da vam kažem, čim sam pomenula moju ostavku, čim sam pomenula ostavku, evo i kolega vaš opet se pita – što izbori, samo da ne bude posle – e, kada raspišemo izbore da imate proteste da nećete na izbore, pa da to bude još jedan razlog za dodatnu destabilizaciju Srbije. Ajde na izbore, ajde na izbore, ja kažem – evo ostavka, a vi kažete - treba da se napravi pokret protiv izbora u Srbiji.
Evo, sada ću vam citirati neke od vaših kolega iz opozicije koji su pričali o tome da li treba ili ne treba izbori čim sam pomenula svoju ostavku. „Bilo bi pogrešno da na izbore idemo pod uslovima sve prisutnog nasilja“, šefica poslaničke grupe, jedne od poslaničkih grupa opozicije, dakle protiv izbora.
Šef neke druge poslaničke grupe kaže – dok ne dođe momenat da izbori budu raspisani, a ovo nije taj momenat, ne može se bežati od zahteva koje smo postavili na protestima. Prvo se moraju realizovati zahtevi, jer ovi zahtevi nisu politički zahtevi. Zahtev za smenu Bratislava Gašića, ministra nije politički zahtev. A, parekselans nije politički zahtev, jel? Ja ne znam šta je politički zahtev, ako ovo nije politički zahtev, ali dobro, to je vaše tumačenje politike. Dakle i on, to je šef druge poslaničke grupe opozicije u ovoj Skupštini, takođe protiv opštih izbora na svi nivoima.
Šef treće poslaničke grupe opozicije, takođe kaže, citiram – razumete šta on time čini, dakle šta time čini Aleksandar Vučić predsednik Republike Srbije koji kaže – u svakom trenutku spremni na izbore. Kaže, razumete šta on time čini, on sklanja pažnju javnosti na neku drugu temu i planira da nas time skloni sa onog primarnog cilja. Dakle, i treća poslanička grupa je protiv raspisivanja izbora.
Dakle, želite izbore ili ne želite izbore, samo kada idemo na izbore nemojte da protestvujete protiv izbora. Dogovorite se i hajte da pristupimo, moja ostavka je na stolu, tehničkim razgovorima da bi išli na izbore. Ja se slažem sa vama. Mislim da se ova kriza rešava izborima, ali takođe ne razumem kako nakon 26 dana u kojima stoji poziv Aleksandra Vučića da razgovarate sa njim, vi i dalje nećete da razgovarate sa njim, ali želite da vam svi izađu u susret vašim zahtevima.
Konačno, pošto ste i vi sada videli od ovih drugih što su malo levo, vi ste malo desno, ali po potrebi i levo u političkom spektru, dakle vi ste sada videli, sad ste vi danas imali sami performans sa ovim natpisima. Natpis vam je bio - prelazna Vlada i to je jedini cilj, ne izbori, prelazna Vlada. Znate šta je prelazna Vlada i zašto vi uvek ponavljate, poštovani građani Republike Srbije, kaže to nije dolazak na vlast bez izbora. Vi to ponavljate zato što ste razumeli da građani znaju da je jedino što vi tražite, dokopavanje vlasti, dolazak na vlast bez izbora.
Opet se vraćam na kraj i time ću završiti, nije to najveći problem, nije to najveća destabilizacija Srbije, nije to najveći problem koji mi trenutno imamo kao nacionalno pitanje, najveći problem i novi problem koji ste vi danas pokazali, a to je što vi to želite da uradite i sa Srbima na Kosovu i Metohiji i njima uskraćujete pravo legitimiteta da ih predstavlja Srpska lista koja ima neupitni legitimitet, nego ćete valjda vi ili neko koga vi izaberete da priča u ime Srba na Kosovu i Metohiji, a neće Srpska lista.
Ne idite tamo, nemojte dalje da destabilizujete Republiku Srbiju. Nemojte dalje da potkopavate to jedinstvo koje je jedina i najveća moć koju Srbi na Kosovu i Metohiji imaju u ovom trenutku. Nemojte da stojite uz zahteve Aljbina Kurtija i da ih ponavljate ovde u srpskom parlamentu. Hvala.