To pita ovaj što leži na Gazeli? Jel taj kolega?
Jeste li na Gazeli?

Očigledno da posle sjajne izjave vezano za ubistvo Olivera Ivanovića Bratislav Gašić je dobio zabranu da govori, pošto jutros, od jutros, zapravo, ne čusmo ni jednu jedinu reč od njega, čak i na to što je govorila gospođa Slavica Radovanović, kao policajac, u penziji, svi mi ostali. Ja sam mu postavio tu gomilu nekih pitanja, ma ni jednu jedinu reč čovek ne odgovori. I procenili ste da se brani ćutanjem, da ne bude ovde u sali, jer onda ne može da pogreši. Jer, ko zna da li će sada da pomene, pored Nemaca i, ne znam, Britance i Amerikance i Ruse i ko zna koga još može da pomene da kriju ubice Olivera Ivanovića.

Znate, vi ovde pričate sada o odgovornosti – kao, nismo odgovorni. Pričate – kao, pa dajte dokaze. Kakve dokaze? Kakve dokaze, ljudi, pa pala su mrtva deca? Ja ne znam šta vama više treba da se crta.

O propustima u sistemu govorimo godinama, ne govorimo samo u zadnjih dva meseca. Godinama govorimo. Da je sistem dobar sprečene bi bile mnoge stvari. Na kraju, i moguće tragedije, ali i posle tih tragedija vi i dalje nastavljate po starom – ne, ništa se nije desilo. Evo, mi smo uveli školske policajce, pokupićemo oružje u Srbiji i rešen problem. Ne smemo da pipnemo doktorku Pejović, jer ako pomenemo njeno ime to je katastrofa, nego, eto, ajde da preguramo neko ovu Skupštinu. Vi ste na početku rekli – džaba vam priče oko smene, nema smene Gašića, nema smene Vulina.

Dakle, vi ste apriori rekli u startu nešto što mi sad ovde pričamo i baš vas briga da li mi imamo argumente ili nemamo, a bilo je. Da ste hteli da čujete bilo je mnogo ozbiljnih argumenata – pozivanje na zakon, ovlašćenja ministra, to da nemamo direktora policije.

Znate, ne možete vi, premijerka, da kažete da je loše što nemamo direktora policije, a vi ništa niste učinili da ga postavite. Ja se sa vama tu slažem. Prva stvar oko koje smo se složili je ta.

Dakle, danas u Ministarstvu unutrašnjih poslova i državi Srbije ne postoji direktor policije. Da je bio možda bi on nešto uradio u okviru svojih ovlašćenja, policijskih, stručnih, ovakvih, onakvih. Možda bi se nešto sprečilo, barem u Mladenovcu. Zar ne? Znali smo svi ko je čovek. Na kraju, i Bratislav Gašić je tu lepo čovek ispričao o postupanju policije vezano za tog ubicu.

Nije se do kraja doveo slučaj. Dakle, sistem nije odradio svoj posao. Vi kad kažete – u ovom slučaju sistem je dobro funkcionisao, pa kako? Kako dobro ako su podnešene prijave, jedna, druga, treća? Čovek je ubijao kerove po Mladenovcu, MUP podneo prijave. Privodili ga. Hteo da zgazi policajca. Znate, čovek na društvenim mrežama se, ono, pravi da je mali Kristijan i šta ja znam.

Dakle, taj je dečko bio u problemu odmah. Imao je na dohvat ruke toliko oružja. Toliko oružje, pa kako mislite – nije sistem zakazao? Pa, naravno da je zakazao. Naravno da je zakazao.

Sad Bratislav Gašić, vi kažete – šta je njegova odgovornost. Pa, on ima u odgovornost u svakom smislu jer je u bezbednosnim službama ove zemlje ko zna koliko godina unazad. Samo se menjaju sa funkcije na funkciju, to sam već rekao. Vi ste premijer, najveća je odgovornost na vama, predsedniku države koji ima najveći legitimitet, jer ga je birao narod i vi koga je on izabrao za premijera ove zemlje. Vi ste dve poluge izvršne vlasti. ovi ostali mogu da budu i ovakvi i onakvi, vi ste ti prvi koji treba da budete reper i stub i da kažete da, ovo je loše, priznajem, uradili smo nešto loše. Treba da odgovara neko, ajde da odgovara. Ajde. Postoji objektivna odgovornost.

Jel ministar Branko Ružić odgovoran za ovo što se desilo? Nije, ali ima objektivnu odgovornost, jer se dogodilo u njegovom resoru i čovek je podneo ostavku. To je pitanje moralnih vrednosti. Bati Gašić ne pada na pamet to da uradi. Nije to uradio ni po pitanju helikoptera, ni gomilu drugih stvari koje su se desile. Guramo dalje, pa ako bude neki veliki pritisak. Pazite skandal, on je smenjen nekada ranije zbog izjave mizogine upućene novinarki koja je bila katastrofa, ali pre toga za pogibiju sedmoro ljudi, bez obzira što su bile dobre nemare, možda. Ili je bilo samo sklikanje, ili su oprečne informacije, neću da ulazim u to, ali se desila tragedija. Kada se desi tragedija, oni koji su odgovorni za te resore moraju da shvate šta je odgovornost.

Ne bi do tih tragedija možda ni dolazilo kada bi drugačije funkcionisala država i sistem, kada bi se znalo ko radi svoj posao, kada bi svaka institucija radila ono što treba, kada ne bi mi iz opozicije sada jurili ko je šta rekao, afere, ne samo mi, nego i građani onda bi sve funkcionisalo. Ništa ne funkcioniše. Ništa.

Ja sam prošle nedelje ovde pokušavao da izvučem od ministra odgovore na neka pitanja. Nisam dobio. Ovo za Olivera smo čuli, da vi znate ko je ubica i da ga kriju nemačke službe ili ko god, da ne daju dokaze iako su oni to odmah demantovali. Ako je to što je rekao Bratislav Gašić neistina, onda je to tragedija. Samo to zaslužuje njegovu odgovornost jako veliku. Ako je istina, onda izgurajte do kraja, pa se okrenite nemačkoj vladi i recite ljudi dostavite nam to, to i to, mi smo otkrili da je taj čovek ubica. Dajte nam te materijale, zapravo morate da uradite ili jedno ili drugo, a vi ste izabrali da ćutite. Ćutite vi, ćuti predsednik države, Gašić pobegao da ne bi opet nešto rekao pogrešno.

Ja sam ga pitao prošle nedelje, to je praktično slika stvari kako funkcioniše Srbija pod vašom vlašću. Pitao sam ga za rukometaša bivšeg Vladu Mandića. Pitao sam ga dva ili tri puta, nijednom nije odgovorio. Ni on, niti vi. Konkretnu stvar sam ga pitao. To je bio četvrtak, mi smo ovde razgovarali, ja sam ga pitao za sredu noć, uoči četvrtka. Dakle, Novi Beograd, oko 23.05 Nehruova 80 tri NN lica su ušla u zgradu i lupala na vrata Okuka Luke koji je kroz špijunku na vratima video i prepoznao lice Mandić Vladimira koji je repetirao pištolj i isti uperio prema vratima, nakon čega su se sva tri lica udaljila džipom, a policijski službenici Novi Beograd uvidom u video nadzor prepoznali su Mandić Vladimira koji je kod sebe imao pištolj.

Pitam ministra policije za to da li se dogodilo ujutru, a to se dešavalo noću. Nijednu reč. Pitam ga popodne, ministre jel se ovo dogodilo. Nijednu reč ne odgovara, pravi se lud.

U međuvremenu posle otvaranja te teme i novih diskusija ovde, tužilaštvo je naložilo da mu se oduzme oružje. Kada se naspavao došao je tamo da ga saslušaju, ali i dalje mi niste odgovorili. Zašto? Pa verovatno zato što je on član SNS i ima poverljive zadatke, treba da razbija proteste, mitingaše, da radi svašta nešto, jer je on jedan od važnijih aktivista SNS i sada on može da vitla pištoljem i to se dogodilo posle ovih tragedija, posle pokretanja vaše akcije za oduzimanje oružja. Ja vas pitam pet puta ovde za Zvonka Veselinovića jel ima dozvolu za nošenje oružja? Šta radite? Ništa.

Dakle, vi i dalje selektivno sprovodite i zakone i pravdu i moć i šta god hoćete. Onaj ko je blizak vama njemu je dozvoljeno sve. Onaj koji nije, taj će da bude izvrgnut sudu srama. Takođe sam govorio i o ovom Bojoviću koji je davio dete, koji je isto vaš istaknuti funkcioner i naravno ništa mi nije odgovorio konkretno ministar Gašić. Sada ga i nema, tako da sada moram vama da se obraćam.

Kako funkcionišu stvari u MUP i zašto je odgovornost velika? Znate, ministar Gašić je tada rekao meni u jednoj njegovom odgovaranju, kaže – evo sada smo sredili stvari u MUP, sve funkcioniše odlično, više ne cure informacije prema vama groznim opozicionarima da bi mogli da nas prozivate i kaže otišla je Olivera, nije rekla zbogom. Valjda je hteo da kaže otišla je Danijela, pa je pobrkao pesme, ali nema veze. Ja sam ga razumeo šta hoće da kaže kada je rekao otišla je Olivera, nije rekla zbogom.

Mislio sam da mu odgovorim, ali prenećete mu vi verovatno, a možda će i da gleda. Pa ta Olivera mu šalje pozdrave, to sam hteo da mu kažem. Znate, ta Olivera zajedno sa Dijanom Hrkalović je bila akter, akter afere prisluškivanja predsednika države. U kojoj to zemlji normalnoj se dogodi da neko iz policije prisluškuje predsednika države, da BIA pokrene akciju istrage, da se danima i mesecima govori o tome kako neko priprema udar na predsednika i njegovu porodicu, kako ga slušaju i prođe afera, kao da se nije ni desila, ništa? Pričalo se malo oko toga, da li su ga slušali, da li nisu, niko više ne zna da li jesu ni da li nisu.

E sad, ta Olivera koju pozdravlja ministar Gašić je vrlo bliska saradnica Tomice Radovanovića, koji je u to vreme prisluškivanja bio zamenik načelnika Službe za specijalne istražne metode. I znate, pošto je on imao određene zadatke i oko „Jovanjice“, pa je izlazio da svedoči tamo, sa sve onim kanapima u svečanom odelu, onda je Olivera imala zadatak od svog saradnika da telefonom snimi razgovore predsednika Vučića i lica koja su bila na merama. Ona je snimala razgovore sa radne stanice, dostavila Tomici Radovanoviću, a on lično, preko posrednika, predsedniku Vučiću. Sećate se kad je predsednik Vučić rekao – dobri, časni ljudi iz policije su mi dostavili nešto, e sada ko, zašto, kako, niko odgovarao nije, osim što je Toma Radovanović postao sad načelnik te Službe za specijalne istražne metode, ali doduše, postao je tek u vreme Aleksandra Vulina, jer nije mogao dok je bio Nebojša Stefanović ministar, jer su ratovi klanova bili, ali kad je došao Vulin, on je postao načelnik, a sada je gospodin Gašić rekao – zbogom Tomo, zbogom Olivera, ajte te vi u BIA-u. I sad su oni u BIA-i kod Aleksandra Vulina.

I pogledajte vi vaš sistem kako funkcioniše – BIA i MUP ratuju između sebe, svako pravi svoje klanove, svako prevodi svoje ljude. Vi se pripremate za međusobni okršaj, pa ko da brine o građanima Srbije? Ko da brine o deci? Ko da brine o bilo kome? Vi samo gledate ko će kome šta da podmetne, šta da uradi, itd, jer da nije tako, pa bilo bi epiloga valjda nekih u ovakvim stvarima.

Što se tiče drugih primera, slušajte, gospodo, i vi što dobacujete, slušajte, o zaštićenim ljudima koje štiti MUP i koje štiti država. Postavljao sam ovde ministru Gašiću pitanja direktno o njegovoj odgovornosti i o tome kako se i ko prima BIA i ko se prima dok je on bio tamo i danas u MUP, ko iz BIA dolazi u MUP. Nije mi odgovorio na pitanje kako je moguće da se sin čoveka koji je bio na crvenoj Interpolovoj poternici primi i da radi u BIA.

E sada, još jedan slučaj koji se dogodio posle ove tragedije. U noći kada je „Crvena zvezda“ proslavljala titulu, 28. maj je u pitanju 2023. godine, postavljam vam sad pitanje, pošto nije tu ministar Gašić, to sam njemu namenio danas, ali pitajte ga vi, pa ćete možda odgovoriti, ali tiče se i vas, ipak ste vi domaćin Vlade.

Dakle, da li je u toj noći, 28. maja, kada je „Crvena zvezda“ proslavljala titulu, Zvezdan Terzić zaustavljen od strane pripadnika interventne jedinice u Beogradu, da li je kod sebe imao oružje? Da li je za to oružje imao dokumentaciju? Da li je kod sebe imao neke vrste opojnih droga i narkotika? Da li je zvao predsednika Vučića, a ovaj Veselina Milića da se naloži interventnoj da Zvezdan Terzić bude pušten? Eto, samo mi to odgovorite. Jer, da vam kažem nešto, to je slika i prilika, to Mandić, Bojović, itd, Koluvija, itd. su slika i prilika funkcionisanja vašeg sistema za koji kažete da funkcioniše besprekorno.

Dalje, pitao sam vas jutros za „Zadrugu 7“. Nisam bio dovoljno informisan, u međuvremenu sam shvatio da je sada velika borba na tržištu rijaliti programa. Sada pored Željka Mitrovića imamo još jednog aktera, ovog puta Sašu Mirkovića koji sa svojom nekom televizijom i produkcijom otvara svoj rijaliti pandan „Zadruzi“ i sada je borba ko će dati veću nagradu da bi imao kvalitetnije učesnike. Pa je Željko Mitrović rekao biće 50 hiljada evra prva nagrada, Saša stavio na 200 hiljada, Željko na 250 hiljada, sada je došlo do 350 hiljada evra. Pazite vi to sad. Otkud te tolike pare? Jel ovo što se dešava kao posledica tih rijalitija u Srbiji, posledica toga da neko ostvari profit? Kako neko može da da nekome 100, 200, 300 hiljada evra za učešće u rijaliti programu ako pobedi itd? Ništa, nastavlja se dalje, još jače, još brže i još bolje. Tako nastavljate što se tiče rijalitija.

Što se tiče ovih drugih stvari o kojima su kolege govorile, terorizma, definicije terorizam, pa naravno da ste se tu upleli. Sami ste odredili i da je teroristički akt u Mladenovcu i da su teroristi ovi Kurtijevi koje ste pustili juče zato što su imali nelegalno oružje u svom posedu i bombe. Pustili ih posle 12 dana, a naši ljudi mesecima dole na Kosovu robijaju ni za šta.

Znate, ništa mi niste odgovorili ni na druge teme, zato što onako vrlo spretno menjate teze i kažete – pa nije to na dnevnom redu. Kad vi govorite o vašim hvalospevima, uspesima, fabrikama i ostalo, to je na dnevnom redu, a kad ja pitam za novo veštačenje za poginulog vojnika na Pešteru, vi kažete – ne mogu to da odgovorim, pa nije na dnevnom redu. Nije, slažem se, ali je isto poruka kako ste tada reagovali, kako reagujete danas. I tada je bila tragedija. Tada smo imali jednu žrtvu, sada imamo 19. I velika je paralela, jer vi prikrivate to što je neko napravio propust, da neki čovek bude mrtav, u ovom slučaju vojnik.

Niste mi odgovorili ni za državnog sekretara i Koluviju. Kažete – pa dobro, nije tema. Kako nije tema? Pa kako nije tema? Dve optužnice su podignute, taj čovek je u obe. Policija je nešto otkrila, tužilaštvo podiglo optužnicu, sud potvrdio tu optužnicu, u toku je suđenje i po jednoj i po drugoj, ko zna kad će početi, jer ne smeju, već treći put se odlaže, ali doći će i ono na red. I vi kažete, kakve veze ima što se vaš državni sekretar iz vaše Vlade slika sa tim optuženim narko-dilerom i kaže – nek crknu dušmani, mi nastavljamo još brže, jače i bolje, sa Jovanjicama, novim Jovanjicama itd? Jel to ta poruka? Ne dugujete meni odgovor, odgovorite građanima Srbije.

Takođe mi niste odgovorili za zahteve koje su vam ispostavili roditelji VII-2. Šta je sa odgovornošću onog koji je objavio i pokazao spisak njihove dece? Jel neko sankcionisan? Nije. I šta je sa drugim zahtevima? Vi ste njima dali obećanje da ćete to da ispunite.

I naravno, završavam ovo izlaganje sa pitanjem, pretpostavljate kojim, a to je – da li ste se upisali u knjigu žalosti u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ili je tu čast imala samo kraljica Elizabeta? Hvala.

Pravo na repliku.

Evo, dan mrmota je mala beba za ovo. Ovo je sto puta jedno te isto, valjda u nadi da će nešto da se desi, a to što se dešava ne verujem baš da im se sviđa, ali dobro.

Kaže – zašto ministar nije odgovorio na pitanje kada je postavljeno vezano za Vladimira Mandića koga je tužilaštvo pozvalo da da izjavu, oduzelo mu oružje, pokrenulo postupak? Pa zato nije dalo, ne mogu da komentarišem, zato što je postupak u toku. Trebalo biste i vi da krenete to da praktikujete, da postupke koji su u toku ne komentarišete.

Da probate da gradite neku svoju karijeru i neku svoju sreću političku na nekoj platformi političkoj, na nekom programu, na nekoj ideji, a ne na tome da prepričavate tračeve, šta vam je ko šapnuo da kažete, da posle toga odgovarate na sudu, dokaže se da ste lagali i da nastavite kao da ništa nije bilo.

Sada pitate Anu Brnabić za knjigu žalosti u „Ribnikaru“. Tvrdili ste pre neku nedelju da se Aleksandar Vučić nije tu upisao, pa ste tvrdili da je ono fotomontaža. Nema izvini. Kad je dokazano da nije, kad je izašlo još fotografija, nema veze, nije to ni bitno da li je bio. Čekaj, bre, kako nije bitno?

Sad je lagao za stan – tokom bombardovanja dobio stan. Nije dobio tokom bombardovanja, nije ni 1999. godine, nego 1998. godine. Pa, što je to bitno. Ako nije bitno, zašto lažeš, čoveče! Ti i nebitne stvari lažeš. Zašto to radiš?

Najzad, kaže – mi se pripremamo za međusobni okršaj. Ne znam da se pripremamo za međusobni okršaj ali vidim da je kod vas međusobni okršaj daleko u jeku. Ne možete pridobiti podršku vaše poslanice time što je branite, jer to što je ona lupetala gluposti a mi se smejali ne može biti naš greh zato što nam je smešno kad slušamo o karmama, o tome ko je taličan a ko nesrećan. Ostavite tu ezoteriju i tu metafiziku da komentarišemo kako nam odgovara. Hvala.

Ima reč predsednica Vlade. Izvolite.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo još 20 minuta priče koje smo već potpuno počeli da gubimo nit, i početak i kraj. Od tih 20 minuta verujte da sedam minuta uopšte nisam znala o čemu se priča, kakva Olivera, kakva Danijela, kakav Tomica, mislio na Oliveru a rekao Danijela. Na šta liči ova sednica? Ali, važno je da se priča. Važno je da vi, pošto ste ovlašćeni predlagač, imate sve vreme ovog sveta i toliko odgovornosti.
Užasno važni zakoni čekaju na dnevnom redu u Skupštini da ih vi kao ozbiljni i odgovorni ljudi u interesu građana Republike Srbije diskutujete i da ih usvojite ili ne usvojite, ali je važniji lični politički marketing. Ničeg novog 20 minuta, sve isto kao i prethodnih osam dana. Ni jedna nova stvar.
Zašto Bratislav Gašić jutros nije odgovarao? Zato što je odgovorio čovek već na sve. Ne postoji ni jedna nova stvar koju je narodni poslanik danas izneo, osim te, što kaže Milenko Jovanov, što su nove stvari, pa svaki dan je nešto novo tema, kad vidi šta ima na društvenim mrežama ujutru i šta ima u medijima, pa je i to tema dnevnog reda ove sednice, zato što to dozvoljava politički marketing, pa da iskoristimo tu šansu.
Ja zaista verujem da će građani ovo da prepoznaju. Ovakvu neodgovornost, ovakvo mrcvarenje parlamenta, na kraju krajeva i izvršne vlasti koja svaki dan opet mora nešto da radi što je naš neposredni posao, u interesu građana Srbije, a da mi ovde pričamo iz dana u dan isto i ništa novo i da uopšte nije važno šta je tema, i da uopšte nije važno šta ste vi pitali a šta sam ja već odgovorila, ili šta je ministar Gašić odgovorio. Pitanja koja ste postavili sada u vezi sa Mladenovcem odgovorio je ministar Gašić najmanje tri puta i to na prvoj tački dnevnog reda, kada je bio Izveštaj o bezbednosnoj situaciji. Odgovorila je najmanje dva puta ministarka pravde Maja Popović. Ali, nema veze, kao da je važno, hajde da pričamo da bi nas valjda kamera snimila i da bi na društvenim mrežama i u vašoj nekoj međusobnoj političkoj borbi valjda vi pobedili, ne znam. Ali, dobro, okej, na kraju krajeva, šta da radite, može vam se, pa ćemo valjda svi da ispoštujemo to.
Zašto ministar Gašić nije ovde? Zato što ministar Gašić ima obaveze koje su zakazane pre više od tri meseca i koje odlaže i odlaže i odlaže, kao što i ja odlažem svoje obaveze, da bih bila ovde. Danas sam ga zamolila da završi te obaveze koje su izuzetno važne i da se vrati. I vratiće se u Narodnu skupštinu.
Ali, da smo mi bili odgovorni, mi smo ovo mogli da završimo u tri dana, u četiri dana. Ja mislim da sam ja četvrtog dana, nisam na početku rekla, da se razumemo, neću tražiti smenu ministra Gašića, ja sam rekla to rekla četvrtog dana. Četiri dana sam davala argumente, branila poziciju Vlade, branila moj izbor, na kraju krajeva, kao predsednice Vlade, činjenicama, nekim pokazateljima. I onda četvrtog dana kad sam videla da samo idemo u krug i u krug i da više ništa novo nemamo da kažemo jedni drugima, a što je najvažnije, u stvari, građanima Republike Srbije, da završimo ovu sednicu, neću predložiti smenu ministra Gašića, ali možete da računate da imate ostavku čitave Vlade, sve je u redu.
Jel ne mislite da radimo dobar posao? Jel mislite da građani većinski misle da ne radimo dobar posao, odlično. Koja opozicija na svetu bi odbila izbore, osim naše opozicije ovde u Srbiji?
Ali, ono što je ključno, imate vašu narodnu poslanicu koja, vi kažete, priča u ime policije i stručnjak je za policiju, pukovnik u penziji, ako se ne varam. Ta vaša narodna poslanica kaže da ne postoji odgovornost Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno ministra unutrašnjih poslova, da ne može biti odgovoran i da nije odgovoran za tragediju. Ona žena to kaže danas. I vi ne slušate nju, nego vi pričate opet šta ste vi čuli. Nama se čitav razgovor svodi na to kao da smo komšinice prekoplotuše, pa Olivera, Tomica, Danijela, nije Danijela nego Olivera i nije ona Olivera za koju mislite nego ona druga Danijela i to je u stvari razgovor ozbiljnih ljudi na ovako ozbiljnu temu. I tako prolaze dani.
Sada ću vam izneti nove podatke, zato što zaista pokušavam da kažem nešto novo, deveti dan ne znate više šta da govorite na sve iste teme u kojima ste sve već završili. Ali, evo, pogledajte učinak našeg bezbednosnog sektora u periodu 2012-2022. godina. Tu je period i Aleksandra Vulina i Bratislava Gašića i još nekih ljudi. Ali, u periodu od 2012. godine, kad pričate šta je naš učinak i šta je naše ogledalo i šta je naše lice, evo konkretni podaci. Ja mislim da generalno, na kraju krajeva, ljudi nas poznaju po konkretnim podacima i konkretnim rezultatima, a ne Olivera, Danijela i Tomica.
U periodu od 2012-2022. godine, u odnosu na komparativni period 2001-2011. godine, kriminal je smanjen za 13,5%, odnosno za više od 155 hiljada krivičnih dela. To je učinak bezbednosnog sektora.
U periodu 2012-2022. godine, u odnosu na komparativni period 2001-2011. broj krivičnih dela ubistvo i teško ubistvo je smanjen za 37,7%, odnosno 614 krivičnih dela.
U periodu 2012-2022. u odnosu na komparativni period 2001-2011. broj krivičnih dela ubistvo u pokušaju i teško ubistvo u pokušaju je smanjen za 29,8% odnosno 686 krivičnih dela. U istom periodu broj krivičnih dela silovanje je smanjen za 44,6%, odnosno 524 krivična dela, dok je broj silovanja u pokušaju smanjen za oko 60% odnosno za 281 krivično delo. U istom periodu broj krivičnih dela teška telesna povreda je smanjen za 34,7% odnosno za 6.080 krivičnih dela, dok je broj lakših telesnih povreda manji za 32,5%. U istom periodu broj krivičnih dela teška krađa manji je za 28,9% ili za 80.676 krivičnih dela. Broj razbojništava je manji za 40,7% a broj neovlašćenih korišćenja tuđeg vozila za 65,5%.
Realizovano je duplo više zaplena droge 106.858 u odnosu na 56.181 zaplenu i oduzeta duplo veća količina opojnih droga, preko 53 tone, u poređenju sa oko 22 tone. Od 2017. godine intenzivirane su aktivnosti i znatno je povećan broj policijskih akcija na planu suzbijanja krivičnih dela u vezi sa drogama, shodno čemu su i zaplene droge sve učestalije, a najveće količine droge oduzete su 2019. godine, skoro 7,4 tone i 2021. godine oko 8,8 tona, 2022. godine 7,2 tone.
Tako da, u svakom slučaju koji god pokazatelj konkretan da uzmete, po broju krivičnih dela, zaplena droge, organizovane kriminalne grupe i hapšenje i procesuiranje organizovanih kriminalnih grupa, u periodu u poslednjih 10 godina su značajno bolji podaci, značajno bolji podaci. To je, na kraju krajeva, nešto što je lako proverljivo.
Dakle, ministar Bratislav Gašić je, u redu, dobro radio svoj posao i kao ministar unutrašnjih poslova i kao direktor BIA.
Još jednom da kažem, dakle, da neko može da spreči ovakvu tragediju, sprečio bi je u svakoj drugoj zemlji na svetu, sprečio bi je i ranije u Republici Srbiji. Nemoguće je. Sistem može da uradi, šta sistem može da uradi. Monstruma ne možete da zaustavite osim ako nemate policijsku državu, represivni režim u kome, kako vi kažete ili vaš kolega, kako čujete od nekog ispred dragstora ko pije pivo, da je neko bolestan ili da je opasan, vi odete, uđete u kuću, ispreturate sve stvari, uhapsite sve preventivno i onda će verovatno biti mirno, ali to je onda policijska država i ja nisam stekla utisak da građani koji protestuju na ulicama žele da mi živimo u policijskoj državi, i tako prolaze dani.
Što se tiče zahteva roditelja, osetljiva tema, možemo da pričamo, da ne pričamo ovako javno i, na kraju krajeva, možete da dobijete to službeno, volela bih, zato što šta god da kažem, biće da sam zloupotrebila poverenje roditelja, tako da kako god, molim vas, tražite, dobićete napismeno, ali pre toga moramo sve da proverimo sa roditeljima, jer šta god da kažem, osetljivo je. Hvala vam mnogo.

Reč ima Snežana Paunović. Izvolite.
(Slavica Radovanović: Replika. Prozvala me je.)
Dobićete i vi reč posle.
Izvolite.

Napokon, uvaženi predsedniče Skupštine Srbije, ovo se, naravno, ne odnosi na vas, poštovane koleginice i kolege, uvažena predsednice Vlade, građanke i građani Srbije, sebe radi, svih vas radi, pročitaću tačku dnevnog reda o kojoj razgovaramo bezmalo šesti dan, u stvari, ne ni tačku dnevnog reda, koliko obrazloženje. Kaže - glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije Bratislavu Gašiću predlažemo zbog urušavanja bezbednosnog sistem, dugogodišnjeg neadekvatnog reagovanja i nepreduzimanja mera, a što je dovelo do tragičnih dešavanja u našem društvu, podneta 12.05.2023. godine.

Poštovane kolege, pre svega meni je važno da je predsednica Vlade Republike Srbije tu, gospođa Ana Brnabić. Možda bi bilo dragoceno da je tu i ministar Gašić, ali što se mene i moje diskusije tiče nije nužno. Zašto to kažem? Zato što kada smo kao poslanici vladajuće većine glasali za Vladu Republike Srbije, poverenje smo ukazali, pre svega, vama kao mandataru. Da ste me pojedinačno pitali o svakom ministru, verovatno bih za poneke imala i neke primedbe, ali nije to bio moj kabinet nego vaš.

Da li čovek uvek izabere najbolje? Verovatno da ne, i nije to Vlada sa malo članova. Ali, da li je Bratislav Gašić neko ko bi trebao da podnese ostavku zbog dve najveće tragedije koje su se dogodile u Srbiji? Izvinite, ali nije.

Evo čujem dobacivanje – a kako je Ružić? Ja ću odgovoriti i na – a kako je Ružić? Hvala na pitanju, Ružić je dobro.

Drugo što želim da kažem jeste da ja nemam manir da šta god govorili u ovoj sali, sa ove strane dobacujem bilo šta, ne smeta mi, možete komotno i lepo je što se brinete za zdravlje bivšeg ministra. Ako je pitanje bilo kako je podneo ostavku, ne zato što je ste je vi tražili.

Ovde postoji zamena teza o kojoj ja želim primarno da govorim. Zahtevi građana nisu pred nama. Pred nama su zahtevi, uvažene kolege, vas koji ste narodni poslanici, pripadnici opozicije i procenili ste da je najbolje u ovom trenutku boriti se na način što ćete tražiti određene ostavke, određene smene, ne razmišljajući da li mi, uprkos dobroj volji, možemo da uradimo bilo šta od toga.

Kada ste izašli sa zahtevom u ime građana da smenimo REM, i o tome sam već govorila, ali svesno ponavljam ponovo, to ste uradili svesni ili nesvesni momenta da Narodna skupština Republike Srbije to ne može da uradi. O Vladi Republike Srbije da ne govorimo.

Ja sam bila i na tom Kolegijumu na kom smo dogovarali ovaj dnevni red, ni pod pretpostavkom da ćemo se ovim dnevnim redom baviti bezmalo mesec dana. Zašto? Zato što smo pomešali prava, obaveze, a iskoristili mogućnosti nemilice.

Ja potpuno podržavam da u svojstvu predstavnika predlagača ili, da budem potpuno poštena, i u svojstvu ovlašćenog predstavnika odbora imate no-limit vreme koje možete da koristite, ali je to više nego neozbiljno i više nego na štetu građana Republike Srbije, u čije ime se svi ovde zaklinjemo da radimo najbolje stvari. To je prva teza koja je potpuno pogrešno zloupotrebljena, jer ja uz respekt svima vama nisam čula ništa u proteklih 20 minuta izlaganja ovlašćenog predlagača što nisam čula jutros, što nisam čula u prošli četvrtak. I nije sporno da postavljate pitanja koja opet najmanje imaju veze sa onim što sam pročitala u početku, a to je da se traži odgovornost Bratislava Gašića zbog ove dve tragedije.

Mi smo sada ušli u istorijsku analizu Bratislava Gašića kroz funkcije koje je obavljao, pa i svih drugih kroz funkcije koje su obavljali i to ako neko ima vremena da se time bavi, može i analitički da posmatra, ja protiv toga suštinski nisam, ali to prosto nije primarna tema.

Bezbroj puta sam morala da reagujem replicirajući na neke optužbe ili spinove novinske, lepo ste rekli, uvažena predsednice Vlade, jer smo bar u prva tri dana najizloženiji tom spinovanju u određenim medijima bili upravo mi iz SPS kao, ne znam, potencijalni rotor za jedno ili drugo, kako god se to tumačilo i do današnjeg dana, tačno, Novica Tončev je u svim novinama danas kao neko ko je demonstrativno napustio sednicu Vlade.

Ja i to mogu da razumem u političkoj borbi koja dozvoljava ako imate hrabrosti, da nemate obraz. Međutim, i jedno i drugo će pre ili posle na naplatu.

Šta se nama događalo kroz istoriju, ako se već toga sećamo? Pomenuli ste nekoliko puta ubistvo premijera za koje niko nije odgovarao, ali ono što je za mene još šokantnije, ako već razgovaramo sa ove distance kao ozbiljni ljudi i predstavnici naroda, ubistvo premijera Srbije usledilo je nakon jednog pokušaja ubistva. Jesmo to zaboravili? Da li smo imali istog ministra policije kada se dogodio pokušaj ubistva premijera Zorana Đinđića kod arene „Limes“? Da li smo izvesnog Milenkovića tada oslobodili optužbi pod izgovorom da se dogodio saobraćajni udes? Da li je 20 dana nakon toga u zgradi Vlade, praktično na vratima, ubijen premijer Srbije?

Ja sada ovo ne govorim radi toga. Čula sam da ste me nešto pitali. Rado bih vam odgovorila, ali ste to rekli sebi u bradu.

Kada govorimo o ubistvu premijera, govorim kao o porazu države i govorim o jednom čoveku koji je najpre sa pozicije premijera morao da bude zaštićen. Tu je zatajio sistem bezbednosti. Tada je trebalo da podnesu ostavku svi. Niko nije ni pomislio da podnese ostavku. Svi su razmišljali samo o tome ko je će ministarstvo kojim da zamene i kako da eventualno na bazi još nekog poduhvata, poput onoga koje su sproveli 2000. godine, zarade još koji evro.

Zašto ovo kažem? Kada ste postavili pitanje ko je odgovarao za ubistvo i ko je podneo ostavku za ubistvo premijera, imali ste dobacivanje i pitajte ih u stranci. To je druga krajnost o kojoj opet govorimo samo kada nam se to sviđa. Ko su ljudi koji su već tri decenije u političkom životu Srbije, obučeni nekada u jedan, a nekada u drugi dres? Kako konačno, kada nam se dogodi tragedija u „Ribnikaru“ mi vidimo, šta? Samo odgovornost Bratislava Gašića. Da to rešava ovu situaciju, ja bih bila prva koja bi tražila odgovornost Bratislava Gašića. U momentu kada se dogodilo jedno ubistvo u školi, pa drugo u selima nadomak Smedereva i Mladenovca, zadnje što sme da se dogodi je ostavka ministra policije.

Ja imam nešto da zamerim gospodinu Gašiću – zašto nema direktora policije još uvek? To hitno mora da se uradi. Ostavka ministra policije bi samo značila da u jednoj zbunjenosti, tragediji, tuzi Srbija ostaje i bez, pa ako hoćete, drugog po važnosti čoveka u sistemu, ako govorimo o bezbednosti. Tražiti ostavku ministra policije ne može da bude svest o odgovornosti, nego pokušaj za dodatnu destabilizaciju. Zašto? Možda ćete nam jednoga dana reći.

Za 30 dana, koliko traje ova rasprava, slušali smo razne diskusije. Ja odgovorno tvrdim da niko nije čuo diskusiju npr. koleginice Tanje Medved, koja je trajala dobrih 27 minuta. Zašto je niste čuli? Govorila je kada je tačka bila, ako se ne varam REM. Govorila je šampionka Srbije, pokušavajući da nam ukaže šta je važno uraditi u odrastanju dece i gde smo propustili da se bavimo svojom decom i govorila je tako da je mogao da joj aplaudira svako bez razlike kojoj političkoj partiji pripada. Ma niko je nije čuo, jer se ovde čuje samo jedna stvar ili van serijski bezobrazluk ili senzacija i onda smo svi u glas protiv rijalitija. Kako se zove ovo, gospodo, što radimo 30 dana? Ako nije svojevrsni rijaliti, osim što nema baš tih honorara kojima se jutros maše. Jesmo li protiv rijalitija ili bismo da ih uselimo u zvanične institucije?

Ministar Branko Ružić nije podneo ostavku zato što ste ostavku od njega tražili vi ili građani Srbije, čak je niste ni očekivali, nego je sutradan, nakon što je podneo svoju ostavku, na ulicama jedan od zahteva bio – ostavka ministra Ružića. To samo znači da se niste bavili načinom da se popravi sistem koji je doveo do ove dve tragedije, a to je, pre svega, sistem vrednosti, nego ste se bavili onim što će biti politički pitko i profitabilno i što će doneti još po neki glas. Sve to ima smisla raditi, osim kada je tema ovakva kakva je bila.

Danas nemamo problem da izgovorimo bezbroj puta pala su mrtva deca i vama je svejedno. Nikome nije svejedno. Niko nije toliko monstruozan da može da pomisli da mu je bilo svejedno. Imamo li svest na koji način optužujemo predsednicu Vlade Republike Srbije sa kojom možemo da se ne slažemo? Na kraju svih krajeva nisu svi ni glasali za ovu vladajuću većinu, ali ova žena sedi 30 dana ovde ili bar polovinu od toga, a dve tačke nisu bile predmet zbog koga je premijerka trebala da bude u sali, i sluša ono što kao civilizovani ljudi jedni drugima ne bi smeli da kažemo ni na ulici, a kamoli u parlamentu Srbije predsednici Vlade kao narodni poslanici. I to nam je super, kul, i to nam je baš ekstra, i to nam je slika na koju smo ponosni, i to nam je slika koju hoćemo da gradimo kao neku budućnost. Za koga?

Ako govorimo o statusu policije, a i time možemo da se bavimo, onda ja apelujem i molim vas da prenesete ministru Gašiću, ja kao laik ipak mislim da, čini mi se da je koleginica o tome govorila, ti mladi ljudi koji tek završe kurs za policajca ili kako god se to zvalo nisu sigurno oni koji bi trebali odmah da počnu da rade u srednjim školama, a baš zbog tog generacijskog jaza, a ko bi mogao da bude tamo? Tamo bi mogli da budu svi oni ljudi koji su poslati u penziju mnogo pre roka, kao posledica političke odluke, a neposredno posle petooktobarskih promena. To su oni policajci koji su ratovali, braneći Kosovo i Metohiju. Oni su svi bili nepodobni, čim se taj rat završio i oni su svi uglavnom penzionisani nekakvim odlukama u najboljim godinama i sa punim kapacitetom, govorim o službi koju su obavljali, i sa dosta iskustva. To su i danas ljudi koji pripadaju nekoj generaciji između 40 i 50 godina. Možda su oni ljudi kojima treba poveriti bezbednost dece, naravno, uz apsolutnu proveru njihovog zdravstvenog i mentalnog stanja u ovoj fazi, a posle svih ovih godina.

To su nepravde koje su se dešavale unutar policije. Vi ih pamtite, slušala sam vašu diskusiju, bila je preemotivna možda u nekom trenutku, ali pamtite mnogo stvari, pamtite nepravdu prema policajcima, pamtite kako je to izgledalo biti podoban ili nepodoban policajac, isto kao i prema pripadnicima Vojske SRJ. Tek o tome se ne usuđujem da govorim pod okolnostima da kolega Đurković sedi ovde, ali on bi mogao. Mnogo je ljudi pretrpelo svojevrsnu nepravdu zato što su samo, možda čak i nisu pripadali drugoj političkoj opciji, možda je samo nečija pretpostavka bila da je to tako. Danas sa ove distance, kao idealno rešenje za ovu situaciju, mi čujemo, šta, optužbe kako sve radimo po partijskoj obavezi, liniji, kako god to bilo. Gotovo da mogu da se složim sa tim da ne postoji niko u državi Srbiji ko sme da kaže danas ili bilo kad, od kada postoji višestranačje, da nisu prioritet bili partijski drugovi od komunizma na ovamo. Dakle, nije to patentirao niko od nas. To su klasična, rekla bi bivša ministarka Čomić, srpska posla.

Međutim, ono što smo rekli pre dve i po godine, a ostalo je nekako na dušu svima nama, najpre bivšem ministru zdravlja, a to je inicijativa, jedan okrugli sto koji smo na inicijativu poslanika održali u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, a ticalo se toga da proverimo i čujemo od stručne javnosti kakvo je mentalno stanje nacije nakon dve godine Kovida-19. Došli smo na ideju da možda treba najpre razgovarati sa decom, i to sa decom u osnovnim školama, jer slušajući stručnjake shvatili smo da je najgore na njih uticao taj lokdaun, to asocijalno ponašanje, taj momenat da su bili osuđeni na virtuelni svet i da su se nekako na njega i navikli.

Šteta je što nismo realizovali jednu takvu ideju koja je možda, ne tvrdim, ali možda bi bila korisna, dragocena, možda bi i sprečila sve ovo što se dogodilo.

Dakle, da smo više slušali svoje probleme, ne pokušavajući da problem koji svi zajedno vidimo pretvorimo u samo Anin ili samo Snežanin, nego da probamo da o tome razgovaramo, sigurno nam teme ne bi bile ovakve dve tragedije. Kada nam se ovakve dve tragedije dogode, onda nam je najlakše da viknemo da je neko drugi kriv. Budite bar toliko korektni pa ispoštujte ono što svako malo pominjete, a to je ostavku Branka Ružića. Ispoštujte čoveka, kad već mislite da je sve to bilo ispravno i idealno.

Konačno, danas je 27, a sutra je Vidovdan. Ovo je ista ona Srbija koja je na Vidovdan izručila svog predsednika. Ovo je ista ona Srbija koja je tada poverovala da je samo to uslov da živimo najsrećnije na svetu. Ja nisam videla tu najveću sreću. Osim što pripadam SPS, čijeg ste predsednika prodali Haškom tribunalu, pripadam građankama i građanima Srbije i sramota me zbog toga, jer ste i taj novac uložili u lične resurse, a ne u državu Srbiju.

Obraćam se svima onima koji se kao u onoj narodnoj priči ponašaju poput „kome je pčela za kapom“. Mogla sam ja da prozivam i imenom, nego mi to ne dozvoljava vaspitanje, zato što ako se setim svih imena, moraću da kažem i karakteristike, a to nije lepo, to bi onda bilo ružno i protiv tih ružnih reči sam, svakako, u parlamentu.

Ono protiv čega nisam i na šta apelujem je, šta god da u bilo kojem trenutku morate da odlučite građanke i građani Srbije, razmišljajte o tome dobro da ne biste morali da se kao danas stidite zbog postupaka onih koje ste birali ili kao sutra, jer ćete se sutra svi setiti rečenice pokojnog predsednika Savezne Republike Jugoslavije – znate li da je danas Vidovdan? Hvala vam.

Slavica Radovanović, dva minuta. Izvolite.

Ja sam zaista, gospođo premijerka, mislila da vi razumete kada sam rekla da ministar ne snosi odgovornost, jer na vašoj poziciji i vašeg ranga treba da znate razliku između krivične i objektivne odgovornosti.

Ministar unutrašnjih poslova ne može da snosi krivičnu odgovornost, ali sam nastavila i rekla da zbog loših procena, loših odluka, nepostojanja direktora policije, iznošenja podataka vezano za Nemačku itd, on mora da snosi objektivnu odgovornost. Zaista, ne mogu da verujem da vi koji ne pravite razliku između neodređenog i određenog zasnivanja radnog odnosa sebi dajete za pravo da deseti put pričate o meni kako sam rekla da ministar nije kriv. Krivično nije, premijerko, kriv, ali je kriv zato što je dozvolio svojim odlukama da se mnoge loše stvari dese.

Sada ću vam reći ovde odgovorno. Nakon Ivice Dačića, MUP nije imalo pravog i odgovornog ministra unutrašnjih poslova. To je jedini čovek koji je radio za dobrobit policije i oni pre njega. Posle Ivice Dačića je krenuo sunovrat policije. Ako smo se igde naslušali gluposti i bezveznih stvari, naslušali smo se od vas.

Isto tako ne mogu da shvatim da poslanici vaše stranke koji su dugo ovde nisu u mojim rečima shvatili i malo ironije Zašto govorim da ministar Gašić treba da ponese ostavku, treba da snosi objektivnu odgovornost, jer on je zaista kriv za smrt kada je bio u Vojsci, kriv je i za smrt, sada kada je ministar u policiji.

Zato vas najlepše molim da prestanete da me citirate i da pravite razliku između krivične i objektivne odgovornosti. Molim ovog đavoljeg advokata da tako može da se ponaša u emisiji kod Jovane Jeremić na „Pinku“.