Dobar dan, uvaženi predsedniče i uvaženi građani Srbije.
Meni je danas čast i zadovoljstvo što mogu kao neko ko je 32 godine radio u MUP-u da pričam o ovoj tački dnevnog reda.
Počeću od te 2015. godine kada se srušio helikopter i kada je stradalo sedmoro ljudi. Ja sam tada u MUP-u zajedno sa svojim kolegama rekla – dobro je da taj čovek nije u MUP-u i da neko iz MUP-a ne donosi takve pogrešne odluke.
Bilo je reči da se takav helikopter angažuje i u MUP-u, ali policija je tada imala direktora policije i direktor policije je sa svojim saradnicima i sa profesionalcima i iskusnim ljudima iz helikopterske jedinice procenio i doneo odluku da je podizanje, odnosno angažovanje helikoptera u takvim uslovima potpuno nebezbedno.
Naravno, da po Zakonu o policiji ministar donosi odluku, ali na predlog direktora da li će se angažovati helikopter i bila sam jako ponosna. Profesija je tada pobedila neke interese i neke samopromocije i policija nije tada angažovala helikopter, ali zato je Ministarstvo odbrane angažovalo helikopter i znamo šta se desilo i znamo koliko je žrtvama bilo, a opravdanje za takav događaj nije bila pogrešna odluka, pogrešna procena, bilo je to da je jedan heroj, jedan pilot, jedan junak proglašen alkoholičarem. To je bio veliki skandal tada za našu državu i za Ministarstvo odbrane.
Takođe, eto, posle nekoliko godina desilo se da je taj isti ministar došao u Ministarstvo unutrašnjih poslova i, nažalost, i na njegovu veliku žalost, vrlo brzo su se desila masovna ubistva i desile su se velike tragedije.
Priznajem da ministar unutrašnjih poslova ne može baš da snosi odgovornost i da zna šta se i kako dešava, ali prosto ministar Gašić, odnosno član Vlade je jedan taličan čovek. Ne mogu ništa drugo da kažem, nego jednostavno jedan taličan, jedan malerozan čovek. Gde god da se pojavi javljaju se velike tragedije. Zato mislim da gospodin Gašić ne može da radi i ne može više da bude na čelu ni jednog sistema bezbednosti.
Možda se vi, gospodine Gašiću, dobri da se bavite trgovinom, građevinom i nekim drugim stvarima i pošto vas predsednik jako voli vi idite u ta ministarstva, ali, kao Boga vas molim, nemojte više da budete na čelu ni jednog sistema bezbednosti, zato što ste zaista talični i zato što sa vašim odlukama imamo jako velike tragedije u našem društvu.
Nikada se nije desilo da se u Ministarstvu unutrašnjih poslova ubije čovek.
Nemojte da dobacujete.
Molim vas da upozorite kolege koje ovde dobacuju vrlo nepristojno. Ja ne mogu da sednem, ja ovo jako dobro poznajem i bolje poznajem tematiku od vas.
Znači, u istoriji Ministarstva unutrašnjih poslova nije se desilo da policajac ubije sebe, a zatim ubije i svoje dete.
Prosto, opet kažem, imate neku karmu koja uopšte nije dobra za sistem bezbednosti.
Gospodine Gašiću, za vreme vašeg mandata 10 policajaca je izvršilo samoubistvo. Da li ste ikada otišli negde i da li ste posetili porodice tih policajaca koji su izvršili samoubistvo? Da li znate šta je izjavila sada majka ovog deteta kojeg je otac ubio? Da ne želi ni jednog rukovodioca da vidi.
U Ministarstvu postoji Odeljenje za psihološku prevenciju, ali to Odeljenje se najmanje bavi suicidom i najmanje analizom suicida. Opterećeni su raznim trijažama, raznim prijemima, ne idu na teren. Još dok sam ja radila, načelnik iz Prijepolja nam je slao dopisa, jer je imao najveći broj ljudi koji su izvršili samoubistvo.
Vi niste otišli tamo, ni vi, niti vaši prethodnici. Ja vam govorim iz ličnog iskustva – te porodice su zaboravljene. O tim porodicama Ministarstvo ne brine. O toj deci Ministarstvo uopšte ne brine.
Kažu – nije poginuo na dužnosti, nije poginuo dok je izvršavao službeni zadatak i postaju zaboravljeni od Ministarstva unutrašnjih poslova, a ne zaslužuju jer ti policajci su digli ruku zato što im je bilo teško na poslu i zato što policija i njihovi rukovodioci nisu prepoznali da im je teško i nisu im pomogli. U očaju i u besu od stresa od posla, nemojte da vrtite glavom, ovo je jako stresan posao, ti ljudi su digli ruku na sebe, a o njima niko ne brine.
Vi se, ministre, zapitajte zašto ja ovako pričam o ovakvim slučajevima, kada je u pitanju samoubistvo i kada je u pitanju nebriga za porodice i decu ljudi koji su izvršili samoubistvo.
Zato je uopšte, kažem, nesporno da ste vi dobar partijski drug i da vas voli predsednik, ali nemojte da budete u sistemu bezbednosti.
Zato, u tom duhu i želim da obrazložim vas. Na primer, zašto ne treba da budete zaista na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova, zato što ste ovde, u ovoj Skupštini izjavili, pre izvesnog vremena, da ćete da čuvate šefa i da ćete da čuvate partiju.
Kao ministar unutrašnjih poslova vi ne treba da čuvate šefa. Njega čuvaju Kobre. Njega čuvaju najelitnije jedinice u Srbiji i ne treba vi da ga čuvate. Vi, po članu 3. Zakona o policiji, treba da čuvate građane. Na to vas taj član i obavezuje, jer on kaže da treba da štitite građane i njihovu bezbednost. Vi treba da budete na usluzi građana, a ne treba da budete na usluzi vaše partije i vašeg šefa.
Takođe, u istom tom članu, 169, definisano je da policijski službenici ne mogu biti članovi političkih stranaka, ne mogu se stranački organizovati, niti politički delovati. Međutim, praksa u policiji danas izgleda drugačije. Napreduje se i dobijaju se pozicije na radna mesta samo lojalnošću partiji.
Tako poslušnici majori postaju rukovodioci, neposredne starešine, potpukovnicima i pukovnicima, karijernim policajcima, što se nikada nije desilo do ove nesretne sistematizacije od 2015. godine, koju ni vi, gospodine Gašiću, ne možete da ispravite. Vi sada pokušavate da uradite nešto bolje za policiju, po pitanju sistematizacije, a neko mora da snosi odgovornost koja je snašla.
Nemojte tako da dobacujete, jer to nije lepo. To je malo, da vam kažem, i mangupski, a vi ste ipak i ministar unutrašnjih poslova i sedite ovde u parlamentu. Gledaju vas i drugih ljudi.
Takođe, vi ne vladate ni osnovnom policijskom terminologijom. Vi govorite stalno – lice mesta. Taj termin ne postoji, jer po Zakonu o policiji, u članu 64, kao policijsko ovlašćeno definisano je pod tačkom 10. – obezbeđenje i pregled mesta događaja. Postoji pregled lica, stvari i mesta, ali mesto gde se dogodi neka nesreća ili tragedija je mesto događaja i to mesto je veoma važno. Proučava se na Policijskoj akademiji, odnosno univerzitetu kao poseban predmet zato što se na mestu događaja vrši jedna najvažnija predistražna dokazna radnja, a to je uviđaj i od uviđaja zavisi mnogo toga. Od tog uviđaja zavisi prikupljanje materijala tako da i kada je rađen uviđaj u ovom stanu odakle je ovaj dečak koji je počinio ubistvo, nađen je spisak zato što rađen uviđaj, Spisak je dat neposrednom starešini od tih policajaca, zatim je dat načelniku PU za za Grad Beograd i vama i vas dvojica ste bili ti koji ste odlučivali šta će biti sa tim spiskom i da li će se objavljivati. Tako da gospođo premijerka, unutrašnja kontrola nema šta tu da traži. Unutrašnja kontrola je pod direktnom ingerencijom i polaže račune samo ministru unutrašnjih poslova i Skupštini. Tu je jako jedna čista situacija i veoma jasna situacija.
Takođe, isto u članu 30. pošto kada ste bili u Smederevu i ono oružje i slikali se tamo, ne znam jel to sve oružje oduzeto i u prethodnim godinama, tada je predsednik rekao da ćete postupati represivno. Gospodine ministre, član 30. Zakona o policiji obavezuje vas da je prevencija kriminala u unapređenje bezbednosti u zajednici osnova postupanja policije. Znači ide prvo prevencija pa tek represija, a vi ste klimali glavom. Znači zadatak policije je da prevenira i stalno mi citirate i u ovom odgovorima koje mi šaljete, rad policije u zajednici su neki programi, a ja ću vam reći. U tom programu rad policije u zajednici postoji, slušajte me ministre, možete da naučite nešto, postoji Sara model, to je model ministre gde se prevenira kriminal, gde se analizom i koračanjem u susret problemu sprečava da dođe do represije. Znači, policija prvenstveno postupa preventivno i to treba da znate i da se zove Sara model. Opet kažem zbog čitavog tog niza odgovora gde se pozivate na obuku policajca u zajednici, ja sam je radila. Ja sam je uspostavila, ja sam rukovodila i mene ne možete zato odgovarati i nemojte tako da se mrštite i da odgovarate, jer ja zaslužujem svako poštovanje, ja uvek vama pomažem.
Znači, svaki put kada vam nešto kažem gospodine ministre, ja vama pomažem, a ovi ovde sa kupljenim diplomama koje kakvih menadžmenta mogu da se smeju i do sutra.
Zatim ste više puta ponovili kako smo se bunili da Nacrt zakona o policiji ne treba da uđe u proceduru zato što policija ne može da uđe u stan, a taj Nacrt zakona je omogućavao da se može ući u stan. Evo, opet vas učim ministre, i sada policija po Zakonu o krivičnom postupku, u članu 158. evo ga, citiran je ovde, izvukla sam ga, mogu da vam ga i dam, u tački 5. kaže da policija može i službena lica policije mogu izuzetno bez naredbe ući u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka preuzeti pretresanje stana i drugih lica i prostorija, tačka 5. radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu.
Da ste to primenili gospodine ministre u slučaju Mladenovca, mi ne bismo imali situaciju da nam čovek ima onoliko oružje i da ide i da prangija po selu i da radi šta hoće. Imali ste ministre po Zakonu o krivičnom postupku pravo i da bez naredbe ti policajci koji rade na sektoru i ti policajci koji rade u zajednici trebali su da napišu informaciju i da dostave i da ekipa, možda čak i Žandarmerija, obzirom da se radi o ovolikom broju oružja, bez ikakve naredbe i naloga može da uđe u stan.
Sada, ono najvažnije. Vi ste ministre unutrašnjih poslova kada ste došli u MUP krenuli od naopačke. Prvo šta ste trebali da uradite ministre, to je da ste trebali da radite sa policijom i trebali ste najviše da se pobrinete za uslove i rad onog policajca koji je 12 u patroli, onog policajca koji 12 sati pešači po svom reonu, onog policajca koji je 12 u dežurnoj službi. Da li znate da su me policajci zvali i molili me da vam prenesem da oni nemaju nekada ni osnovne uslove za rad u pojedinim policijskim stanicama, nemaju ni stolice kako treba. Većina njih nema kompjutere-
Evo u Beogradu, u jednoj prigradskoj opštini su mi rekli – reci ministru da mi nemamo štampač, mi nemamo papire. A vi, gospodine ministre, lickate zgrade za vas i vaše saradnike, krečite, lepite pločice po ko zna koji put. U tim istim zgradama su i ministar Stefanović i ministar Vulin renovirali svoj kabinet i doveli ga maltene, silne pare su date. Znači, kako dođete, vi renovirate kabinete i prostorije za vas i vaše saradnike, umesto da krenete da zaštitite onog policajca. Vi najviše treba da brinete o tim policajcima, a ne o salonskim oficirima, koji se u svakoj strukturi snađu i u svakoj strukturi napreduju i bude im dobro, a ne prema policajcima koji rizikuju svoje živote. Evo, pre neki dan su bili pripadnici i postupali su u slučaju nasilja u porodici u Somboru i ranjeni su. Znači, to je kategorija ljudi koje treba da unapredite.
Znate li šta su mi još rekli? Napravili ste veliki jaz sa koeficijentom, pa upravo ti policajci i upravo ti vatrogasci koji su jutros prvi bili na mestu da gase požar, dok su ovi salonski oficiri ulazili u lepo okrečene i u pločicama uređene kancelarije, a imaju najmanji koeficijent plate. I svakim porastom plate, taj jaz se povećava i tim policajcima je najgore, zato što su oni najviše sa narodom. Doveli smo do toga da je veliki jaz između rukovodilaca i ljudi koji sede u tim zgradama koje ste im sada ulepšali i onog policajaca koji je svaki dan ugrožen i koji je svaki dan u opasnosti.
Prema tome, strašno je kako ti policajci nisu ispoštovani. Strašno je, kažem vam, kako ste krenuli unapred. Takođe su mi isto rekli, ministre – nemojte, evo, ko boga vas mole, isti ti policajci, da ne uvodite nove uniforme, one nisu praktične za te policajce. To su uniforme… A zašto me ne gledate, ministre? Ja vama pričam, treba da me gledate u lice i treba da me slušate, a ne tamo da gledate ljude koji se smeju i vi se zajedno smejete sa njima, ovo je važno. To su ljudi koji su nam ovde ispred, to su ljudi koji okružuju našu zgradu. E, ti policajci vas mole, ministre, da im ne uvodite uniformu, jer je uniforma nepraktična. Znači, uniforma ima pantalone koje moraju da se peglaju, ima šapku. Zamislite vi policajca koji treba da potrči za nekim, a ima šapku na glavi. To su košulje koje stalno treba da se peglaju. Ti su ljudi 12 sati maltene pogužvani. Prema tome, ministre, nepraktično je. Sastav uniforme je nepraktičan i ko zna po koji put menjate. To nije uopšte uniforma prikladna za ljude koji rade na terenu.
Zbog svih ovih stvari i zbog svega što sam rekla, ministre, vi zaista treba da odete i da napustite ovaj sistem bezbednosti.
Takođe, podsećam vas, ministre, tamo sam vam više puta postavila pitanje, evo, na primer, 11. aprila sam vam ponovila po ko zna koji put ista pitanja, kolike troškove MUP snosi zarad tih tužbi koje podnose policajci zbog raznih postupaka koje vode protiv MUP-a, a najčešće su to nezakoniti premeštaji? To su ti premeštaji sa tim sistematizacijama i to je bila degradacija policajaca, a podizanje kadrova koje ste vi dovodili i koje vi dovodite.
I znate šta kaže izveštaj Revizorske komisije, evo – samo za 2022. godinu 2,2 milijarde dinara. A ja ovde imam vaš izveštaj, ministre, vi ste prikrili, rekli ste mi, evo čitam – Ministarstvo unutrašnjih poslova nema nijedan jedini trošak i ne spada na teret Ministarstva unutrašnjih poslova. Pa da li vi smete meni kao poslanici tako nešto da kažete? Da li smete da mi odgovorite da Ministarstvo unutrašnjih poslova ne snosi, a ja dobro znam da snosi i te kako velike posledice?
Drugo, stalno vas, ministre, molim – nemojte to da radite i nemojte, ministre, da onu decu koja će sada da izađu iz Kamenice posle devet meseci, ali samo devet meseci obuke stavljate na radna mesta školskog policajca. Oni su tamo neiskusni. Policijski posao je veština, policijski posao se uči dok ste živi. Svaka intervencija, građani Srbije i dragi poslanici, je intervencija za sebe. Znate li da je, po analizama, najviše bilo napada na policijske službenike kada su izvršili policijsko ovlašćenje legitimisanje lica. Neko će reći da je to najjednostavnija radnja, ali najviše napada i najviše povređenih lica je bilo tada. Taj plan i program u kojem ste vi meni opisali u devet meseci da će oni biti osposobljeni je mali, ne zove se džabe to osnovna policijska obuka. Oni izlaze sa nekih 80 i nešto ishoda. To je jako mali broj časova.
Onda ste mi se isto tako pozvali na taj program – rad policije u zajednici. Oni moraju naknadno da idu i da prođu i tu obuku, ali ono što je mene najviše razočaralo, to je kada ste mi rekli da će isti ti neiskusni policajci proći obuku koja se zove – rad policije na unapređenju bezbednosne zaštite učenika i u školi. Ovo su seminari iz programa stručnog usavršavanja. Ja sam ove seminare uspostavljala i radila. Oni su fakultativni. Znači, program stručnog usavršavanja ima obaveznu i fakultativnu nastavu. Ovaj seminar traje osam časova. Da li vi mislite da jedna od tema, način primene policijskih ovlašćenja prema deci i učenicima, može da se savlada za 45 minuta?
Ministre, gledajte me, ponovo vas molim. Znate šta treba da uradite? I zbog ovoga što me ne poštujete treba da podnesete ostavku. Hvala vama, premijerko, što me gledate. Znači, šta ministar treba da uradi? Evo, probajte vi da utičete.
U svakoj policijskoj stanici postoje policajci. Treba da se napravi kriterijum – pet ili deset godina radnog iskustva u policiji i da ljudi koji već imaju iskustva u policiji da se oni anketiraju, da kažu dobrovoljno ko želi da bude školski policajac, jer od tog posla beže policajci. Ja sam to radila i znam. Pa onda oni koji se jave dobrovoljno, ako nije popunjen broj, da nakon toga se odrede drugi iskusniji policajci po raznim kriterijumima. A ovi mladi policajci koji su željni intervencije, koji sad maštaju kako će izaći na ulicu i kako će primenjivati ovlašćenja, oni treba prvo da se obuče šest meseci, nemojte ni vi da mašete rukama, jer ne znate ni vaše seminarske radove koje ste napisali, a kamoli o policajcima. Znači, oni mladi treba da se obuče. Drugo, ne možete, mali je jaz u godinama ako ga stavite u srednju školu. To su mladići i devojke koji imaju od 22 do 25 godina, znači nemojte njih da stavljate u škole, nije dobro rešenje. I nije dobro rešenje da budu samo policajci, bez pedagoga, bez psihologa i bez ostalih stručnih službi.
Ovo što hoću još da vam kažem, gospodine Gašiću i gospođo premijerka, mene je policijska plata odgajila. Od mene je policijska plata napravila čoveka. Policijska plata je od moje dece napravila ljude. Policijska plata je moju decu iškolovala. Ja volim policiju. Ja ne dam na policiju. Meni je policija u srcu, a vama je prolazna fotelja do sledeće funkcije.
