Pet minuta prošlo.
Reč ima Vesna Ivković. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje postavljam ministarki zdravlja, a ono glasi – da li se planira izgradnja Zavoda za javno zdravlje u Smederevu?

Pitanje se odnosi i na zdravstvenu ustanovu koja se bavi javnim zdravljem, značajne oblasti medicine koja se bavi obezbeđivanjem zdravstvene dobrobiti i za celokupno stanovništvo primenom multidisciplinarnog pristupa.

Svetska zdravstvena organizacija je javno zdravlje definisala kao veštinu i naučni pristup u sprečavanju bolesti i produžavanju životnog veka i promociju zdravlja putem organizovanih napora društva.

Naše zdravstveno zakonodavstvo uredilo je načelo i organizaciju zaštite javnog zdravlja, a u sistemu institucija nalaze i zavodi za javno zdravlje. U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti navedeno je taksativno koji su sve zadaci ovog tipa zdravstvene ustanove. Zavod za javno zdravlje, između ostalog vrši mikrobiološke, parazitološke, serološke, fizičko-hemijske, hemijske i toksikološke preglede ispitivanja u vezi sa dijagnostikom zaraznih i ne zaraznih bolesti, proizvodnjom i prometom životinjskih namirnica, kao i pregledom ispitivanja vode, vazduha, buke, zemljišta, otpada i predmeta opšte upotrebe. Zavod može obavljati i poslove i dezinsekcije i deratizacije, ako na području za koje je osnova ne postoji ustanova u javnoj svojini koja obavlja te poslove.

Cilj javnog zdravlja je produženje života, te se u tom smislu kroz organizovane napore zajednice za zaštitu životne sredine razvijaju zdravstvene aktivnosti na sprečavanju bolesti i to unapređenjem fizičkog i mentalnog zdravlja, kroz kontrolu infekcija u zajednici, edukaciju o ličnoj higijeni, razvojem socijalnih mehanizama i drugo.

Ukratko, javni zdravlje je nauka i praksa zaštite u unapređenju zdravlja u lokalnoj zajednici putem preventivne medicine, zdravstvenog vaspitanja, kontrole zaraznih bolesti, sanitarnog nadzora i praćenje ekoloških hazata.

Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnosti. Zdravo stanovništvo je neophodno za postizanje strateških, socijalnih i ekonomskih ciljeva svakog društva i države i zato su brojne akcije u oblasti javnog zdravlja, kolektivni napor od strane zajednice, odnosno države, usmeren ka pojačavanju kontrole nad determinantama zdravlja, kao i njegovog unapređenja.

Zato svaka, pa i naša država nalazi svoj interes u oblasti javnog zdravlja i maksimalno pruža podršku za unapređenje ove oblasti. Prethodnih godina u toku pandemije virusom Kovid – 19 uvideli smo koji je značaj ovog tipa zdravstvenih ustanova, a sve je veća procena koja već kruži kako će svet biti suočen sa sve više epidemija, pa i pandemija, te je otuda i povećana potreba za ovakvim vidom zdravstvene zaštite, odnosno za ustanovama kakvi su zavodi za javno zdravlje.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, članom 101. definisano je da Zavod za javno zdravlje osniva Republika Srbija, a na teritoriji autonomne pokrajine autonomna pokrajina.

Definisano je da je Zavod zdravstvena ustanova koja se osniva za više jedinica lokalne samouprave za teritoriju grada autonomne pokrajine, kao i za teritoriju Republike Srbije, u skladu sa planom mreže.

Kako dolazim iz grada Smedereva, želela bih da ukažem na činjenicu da je planom mreže iz ranijih godina Smederevo bilo planirano za izgradnju ove ustanove, a ima dosta razloga za to da Smederevo dobije Zavod za javno zdravlje za opštine ovog okruga.

Grad Smederevo je središte Podunavskog okruga, grad koji je postao ne samo značajan privredni centar, već i jedna od važnih turističkih destinacija na Dunavu, kao međunarodnoj reci. Sve je više ugostiteljskih i drugih objekata koji imaju potrebu i zakonsku obavezu da obavljaju sanitarne i druge neophodne preglede u Zavodu za javno zdravlje, što se za sada radi u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu, koji pokriva teritorije dva okruga Braničevskog i Ponudavskog.

Napominjem da je Podunavski okrug jedan od retkih koji nema zavod za javno zdravlje. Velika je važnost ovakve zdravstvene ustanove za ceo Podunavski region koji je jedan od retkih regiona u Republici Srbiji, koji nema Zavod za javno zdravlje, a kome gravitira preko 200 hiljada stanovnika.

Treba imati u vidu i činjenicu da zavodi najveći deo svojih potreba finansiraju sami, vršeći veliki broj zdravstvenih usluga, tako da i u tom smislu postoji finansijski benefit za lokalne samouprave, za čiju teritoriju se zavod osniva. U ovom slučaju, to su osim Smedereva i opština Velika Plana i Smederevska Palanka.

Iz svih navedenih razloga, želim da postavim pitanje Ministarstvu zdravlja, imajući u vidu da je ranijim planom zdravstvenih ustanova planirano osnivanje i izgradnja Zavoda za javno zdravlje u Smederevu, kako bi stanovništvu ovog okruga bile dostupnije ove usluge ove ustanove, da li Ministarstvo planira u skorije vreme i da li može da realizuje ovaj projekat? Hvala.

Miodrag Linta, izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre sedam dana 20. juna obeležen je Svetski dan izbeglica, ali nažalost posle toliko godina od završetka ratova na prostoru bivše Jugoslavije nije rešeno ključno pitanje integracije jednog dela tih građana Srbije, a to je pitanje snovanja.

U Srbiji i dalje živi više od 12 hiljada prognanih porodica koje su podstanari ili žive u uslovima koji nisu dostojni čoveka od 21. veku. Takođe, imamo značajan broj porodica interno naseljenih lica sa KIM-a koji takođe nisu rešili svoje stambeno pitanje.

Premijerka Brnabić je 11. marta prošle godine primila na sastanak u Vladi delegaciju Odbora za rešavanje stambenog pitanja prognanih porodica i mene i na kraju sastanka je rekla dve ključne stvari - da će Vlada obezbediti krov nad glavom svakoj prognanoj porodici i da sredstva nisu i ne smeju biti problem.

U međuvremenu sam poslao nekoliko pisama premijerki Brnabić sa apelom i molbom da se što pre krene u realizaciju dogovora koji je postignut na tom sastanku 11. marta prošle godine u Vladi.

Moje pitanje Premijerki Brnabić jeste - kada će Vlada usvojiti program rešavanja stambenog pitanja navedenih 12 hiljada prognanih porodica sa područja Hrvatske i Federacije BIH-a i kada će obezbediti zajedno sa gradom Beogradom, gradom Novim Sadom i nizom drugih lokalnih samouprava lokacije i infrastrukturu za izgradnju stanova i kada će obezbediti sredstva za dodelu paketa, građevinskog materijala da jedan deo porodica završi svoje kuće, da se kupe seoska imanja i da se kupe montažne kuće?

Drugo pitanje upućujem ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja gospodinu Selakoviću. Ja sam uputio jedno pismo gospodinu Selakoviću vezano za više od dve hiljade prognanih porodica, čiji su stanovi izgrađeni sredstvima međunarodnih organizacija, stranih Vlada i te porodice u tim stanovima žive dugi niz godina, deset, petnaest, dvadeset i više godina, ali nažalost i dalje nemaju pravo otkupa tih stanova. Radi se više od 1.200 prognanih porodica u pedesetak opština i gradova, čiji su stanovi obezbeđeni u tzv. socijalno stanovanje u zaštitnim uslovima. Zatim, 530 prognanih porodica i drugih porodica u sedam lokalnih samouprava čiji su stanovi sagrađeni sredstvima Italijanske vlade i koji su se uselili u te stanove 2008. godine. Radi se o 300 prognanih porodica, odnosno porodica ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca, čiji su stanovi sagrađeni sredstvima Japanske vlade i manjim delom iz budžeta i imamo 52 ratna vojna invalida ili porodica poginulih boraca koji žive u Zemunskom naselju Kamendin.

Februara ove godine, i to je moja pohvala Ministru Selakoviću, doneto je rešenje o osnivanju radne grupe za izmenu i dopunu Zakona o izbeglicama. Moje pitanje gospodinu Selakoviću - kada će radna grupa da završi svoj rad, da napravi finalni nacrt sa izmenama dopuna Zakona o izbeglicama da ovih više od dve hiljade prognanih porodica tim mojim Zakonom o izbeglicama dobiju pravo otkupa svojih stanova, jer je samo u slučaju vlasništva nad tim stanovima oni su trajno integrisani u Srbiji?

Takođe, kroz ove izmene i dopune Zakona o izbeglicama moj apel ministru Selakoviću da se omogući da hiljadu prognanih porodica koje su proterane sa područja Federacije BiH, sa područja Hrvatske, a nisu se formalno pravno prijavili i nemaju formalno pravni status izbeglog lica i Komesarijat za izbeglice i migracije ih sprečava da konkurišu za rešavanje svog stambenog pitanja, da se kroz zakon i tim porodicama omogući da reše pitanje stanovanja i kada će taj nacrt biti poslat na Vladu da ga usvoji u formi predloga i pošalje u skupštinsku proceduru?

Sledeće pitanje takođe ministru Selakoviću. Uputio sam mu takođe jedno pismo vezano za izmene i dopune Zakona o pravima boraca, ratnih vojnih invalida, civilnih lica rata i članova njihovih porodica, da je došlo krajnje vreme da sa svim pripadnicima vojske, policije Republike Srpske Krajine prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju. Krajiški borci su se hrabro, časno i pošteno borili za svoj narod i državu i zaslužuju nakon toliko godina od završetka rata da budu priznati, da bude priznata njihova pravedna borba, da se tim izmenama i dopunama zakona omogući institut dva kvalifikovana svedoka za jedan deo krajiških boraca koji nemaju validne dokumente zbog dobro poznatih razloga, odnosno zbog niza zločinačkih akcija hrvatske vojske i policije, da se prizna status civilnog invalida rata jednom delu krajiških civila, jer je njihova invalidnina ukinuta nakon nestanka savezne države.

Sledeće pitanje ministru Vesiću, veoma kratko, završavam. Javio mi se veliki broj porodica koje su sagradile svoje kuće, a nemaju pravo na priključak struje zato što nije završen proces legalizacije. Apel ministru Vesiću da u što kraćem vremenskom roku se nađe rešenje da više od dve hiljade porodica koji sada žive u mraku da im se omogući privremeni priključak struje…

(Predsednik: Hvala vam.)

… dok konačno se ne reši pitanje legalizacije. Hvala.

Nastavljamo sa radom.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Veroljub Stevanović, Usame Zukorlić, Sanja Ćalović, Ksenija Marković.
Nastavljamo pretres o Trećoj tački dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik i članovi Vlade Republike Srbije.
Nastavljamo sa obraćanjima ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa.
Reč ima Dragana Rakić.

Poštovane građanke i građani Srbije, za koji dan će biti tačno dva meseca kako su se u Srbiji desila dva nezapamćena masovna ubistva u kojima je život izgubilo 19-oro dece i mladih ljudi, isto toliko ih je teško ranjeno.

U ovim ubistvima jedna porodica iz Mladenovca ostala je bez oba deteta, bez sina i ćerke. Žena koju je zadesila tako strašna sudbina da joj neko ubije oba deteta za sebe od 4. maja govori – ja više nisam majka.

Ima li strašnije sudbine i strašnije rečenice od ove – ja više nisam majka? Nema.

Ove užasne tragedije posledica su stanja u našem društvu. One, dakle, imaju svoj opšti uzrok i nisu samo akti nekog poremećenog pojedinca koji se nisu mogli preduprediti. Ova masovna ubistva, zločini i nasilje kojim je naše društvo preplavljeno posledica su načina na koji se u poslednjih 11 godina vodi ova država.

Zato oni koji vode ovu državu moraju da odgovaraju. Smena odgovornih nije stvar nečije dobre ili loše volje. To je nužna samoodbrana naše države i društva.

Odgovornost u prvom redu snose oni koji su zaduženi za bezbednost države i građana, kao i oni koji su presudno uticali na kreiranje javnog mnjenja i stvaranja atmosfere u društvu u kojem su ovakvi užasni zločini mogući. Zato njihove smene tražimo ovde u Narodnoj skupštini, zato njihove smene traže građani širom Srbije, na protestima – Srbija protiv nasilja.

Vi ste, gospodine Gašiću, ministar unutrašnjih poslova i nesumnjivo snosite odgovornost za sistem i stanje u sistemu javne bezbednosti i vi morate odgovarati za ovo što se dogodilo tako što ćete podneti ostavku. To bi uradio svaki častan i odgovoran čovek na vašem mestu. Umesto toga, vi ovde nedeljama glumatate, afektirate i obmanjujete građane.

Neki za vas kažu da ste keramičar. Vi za sebe kažete da ste baštovan po struci. Neki kažu da ste švercovali kafu, pa ste zato dobili prigoda nadimak. Ja ne znam da li je to istina. Možda vam to podmeću vaši partijski drugari koji imaju pristup vašim stranačkim pristupnicama. Ali, ono što znam to je da očigledno na osnovu vaših, i zvaničnih i nezvaničnih, podataka iz biografije, kao i na osnovu vašeg radnog iskustva vi nemate potrebne kvalifikacije da obavljate ovako odgovorne i važne poslove u državi i zato morate da podnese ostavku kad već vaš šef neće da vas smeni. Ni bivšeg ministra Ružića nije hteo da smeni njegov šef, pa je on ipak sam na kraju podneo ostavku.

Građanima Srbije država Srbija ne može da garantuje fizičku, niti pravnu bezbednost. U ovoj državi se sve raspada pred našim očima, i prosveta i zdravstvo i sport i pravosuđe i putevi, mostovi i aerodromi. Šta za to vreme radi vrh državne vlasti? Oni brane vlasnika najveće fabrike marihuane u Evropi. To im je prioritet, to im je najpreče, to im je dužnost najsvetija.

Ministar policije ovde, u Skupštini Srbije, prani proizvođača droge, a policajce koji su razotkrili i uhapsili tog čoveka naziva kriminalcem. Kako da vam kažem, nešto tu ne štima. Suviše strasno, agresivno i nametljivo branite čoveka za kojeg tvrdite da nema nikakve veze sa vama. Tu se nešto ne uklapa.

Teško je poverovati da govorite istinu kada tvrdite da ta plantaža sa vama nema ama baš nikakve veze, čim se tako upadljivo upirete da srušite upadice za Jovanjicu.

Vi kažete da kriminala i ubistava ima i u drugim državama. Ima, naravno, ali samo u Srbiji provooptužene za proizvodnju droge brane i predsednik države i predsednica Vlade i ministar policije i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe.

Samo u Srbiji Dušan Mitić, jedan od inspektora koji je otkrio fabriku droge, svedoči da mu je život ugrožen od drugih državnih struktura i da sada mora da nosi pištolj čak i kad ide sa sinom u park da se igra. Zato morate da odete sa tog mesta.

Ministre Gašiću, kad god progovorite u ovoj sali vi praktično date novi razlog za svoju smenu. Za vas bi zato bilo bolje da se branite ćutanjem. Tako neki možda ne bi pouzdano znali zašto treba da odete. Ovako, kad počnete da pričate otklonite svaku dilemu.

Podsetiću vas da ste pre neki dan ovde rekli da Nemačka štiti ubicu Olivera Ivanovića, pa je Nemačke država morala to da demantuje.

Samo zbog te epske izmišljotine koju ste ovde izvalili i osramotili Srbiju vi ste morali podneti ostavku ili biti smenjeni, ali stvari u Srbiji su se promenili i ništa više nije isto posle 3. i 4. maja. Masovna ubistva u kojima su, nažalost, stradala deca i mlada podigla su građanke i građane širom Srbije.

U Srbiji već osam nedelja traju najmasovniji protesti, u istoriji, protiv vaše vlasti i nasilja kojim ste razorili državu i društvo. Njih ste na proteste pozvali vi, vi koji niste smeli da se upišete u knjigu žalosti u školi „Ribnikar“, nego ste se bavili fotošopiranjem i prebrojavanjem ljudi na protestima. Vi koji se ugrađujete, ne 10%, nego 300% u puteve i mostove kojima se toliko hvalite, pa ih onda prva jača kiša odnese. Vi koji ste uništili, ne samo železničku i autobusku stanicu u Beogradu, nego i aerodrom.

Zato ponavljam – podnesite ostavku i ispunite zahteve protesta. To je prvi korak ka rešavanju društvene i političke krize u koju ste nas uvukli.

Gospođo Brnabić, vi ste skoro promukli od silnog naprezanje da bezbroj puta izgovori najbezočniju laž optužujući nas iz opozicije da politizujemo nesreću i da na smrti dece, mladića i devojaka, koja je zadesila Srbiju 3. i 4. maja, želimo da zaradimo neke političke poene. Za vas je pozivanje na odgovornost za tragediju političko lešinarenje.

Kažete – to je nečuveno da se traži ostavka političara i da se politizuje nečija tragedija. Pa, ko da podnese ostavku ako nećete vi koji zauzimate najodgovornije državne funkcije? Možda saobraćajac koji nadzire saobraćaj u blizini Osnovne škole „Ribnikar“ kad deca dolaze i odlaze sa nastave? Ko da podnese ostavku, ako ne vi, koji ste na čelu službe zadužene za bezbednost građana i te dece?

Kažete da je nečuveno da se samo četiri dana posle tragedije zakazuju protesti i javni skupovi, pa vi ste tri dana posle najvećeg masovnog ubistva u istoriji Srbije, onog u Velikoj Ivanči 2013. godine organizovali svoj politički miting u Novom Sadu i tražili ostavku tadašnjeg predsednika pokrajinske Vlade Bojana Pajtića, koji naravno nema nikakve veze i odgovornost za tragediju u Velikoj Ivanči. Da podsetim, velika Ivanča je selo u opštini Mladenovac, Mladenovac je jedna od Beogradskih opština. Tri dana posle najvećeg masovnog ubistva u Srbiji vi ste se već otimali za vlast u Vojvodini. To vam je bilo najvažnije u tom trenutku. Da, gospođo Brnabić, neki su se u danima najveće tragedije i žalosti otimali za vlast. To ste bili vi i SNS.

Što nas pitate ko je ubio Ranka Panića i zašto niko nije odgovarao za to? Što pitate nas, što ne pitate tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, Ivicu Dačića? Sedi vam u Vladi, vi ste mu šef. Što ne pitate tadašnjeg direktora policije, Veljovića. Eno , ga, sedi vam u kabinetu predsednika države kao specijalni savetnik. Što ne pitate Vučića, što ga savetuje direktor policije iz vremena kada je, kako vi kažete policija ubila Ranka Panića? Kao ste vi to zamislili, da vi reciklirate otpad iz bivše vlasti, a da za ono što su oni radili, odgovornost prebacite na nas koji smo ostali verni svojoj političkoj ideji i stranci i koje niste mogli da zaplašite niti da potkupite za ovih 11 godina. Pa kada su žuti lopovi došli kod vas, oni su valjda sa sobom doneli i svoj lopovluk, to su sada vaši lopovi, lopovluci i kriminalci, vi ste ih prihvatili, mi smo ih odbacili. To su vaši partijski drugovi, sede u vašoj Vladi, niko vam ih nije nametnuo, vi ste ih izabrali.

Za kraj, želim sve vas da podsetim da je svoj mandat na mesto predsednika države, Aleksandar Vučić započeo vraćanjem knjige u biblioteku nakon 30 godina, čime je svojim članovima stranke poslao jasnu poruku – bolje biti član SNS nego biblioteke, jer kada si član biblioteke, knjigu moraš da vratiš, makar i posle 30 godina, a kada si član SNS, šta god da uzmeš ne moraš da vratiš. To će se vrlo brzo promeniti. Poštovani građani Srbije, mi iz DS vam obećavamo da ćemo zajedno sa vama urediti Srbiju kao biblioteku. Vratiće ovi sve što su uzeli, pa i ono što su u Kini sakrili. Uskoro im ostavke neće biti dovoljne. Moraće da odgovaraju pred nezavisnim sudovima države Srbije, za svu nesreću, nepravdu i štetu koju su naneli našem narodu. Taj trenutak dolazi mnogo brzo. U Srbiji nikada više nijedna žena ne sme da posle smrti svoje dece zakuka da više nije majka. Hvala.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Dakle, u gomili ovoga što je rečeno, a rečeno je svašta, ovo sada odavno više dnevni red nije važan, ali ovo sada stvarno, od Silvane do Nirvane, što kažu klinci, šta god padne napamet, iznesi itd.

Međutim, rečeno je nešto što je brutalna laž, a čemu sam i sam svedočio jer sam na tom mitingu o kome govori, ispred Banovine, govorio. Tako da ne može da mi priča o tome neko ko je to gledao na televiziji. Razlog za skup ispred Banovine nije bio masakr, nismo tražili ostavku Bojana Pajtića zbog masakra u Velikoj Ivanči.

Razlog za skup u Novom Sadu ispred Banove bio je taj što je Bojan Pajtić za 10. april, dan kada je osnovana NDH, želeo da zakaže Skupštinu AP Vojvodine na kojoj je trebalo da se usvoji deklaracija o tome da je Vojvodina ugrožena od Srbije i da Republika Srbija ugrožava njena ustavna prava. I gle čuda, baš na 10. travnjak, kako kažu oni koji slave NDH, zato se okupio narod, da bi izrazio svoj protest protiv čoveka koji je sa 6% tada vladao, nije mu palo na pamet da podnese ostavku, apsolutno nikakav legitimitet nije imao, ali mu nije palo na pamet da prestane da radi ono što radi, a to je da od Vojvodine pravi državu u državi i u tome ste učestvovali.

E sad, imate posla sa osobom koja je u politiku pala padobranom niotkuda i koja nema pojma ni o čemu šta se događalo u ovoj zemlji, u ovoj politici pre godinu, dve, pet, 20, ne zna ništa i ona vidi da je na televiziji neko nešto rekao i ona misli to je stvarno tako. Ona veruje Bojanu Pajtiću kad ga vidi na tim njihovim televizijama ono što on priča. Bojanu Pajtiću se ne može verovati još otkad je mahao kartama Nede Arnerić da je putovala kroz vreme, pa je stigla u Beograd pre nego što je krenula iz Turske. Još je tada lagao kad ste krali glasove u parlamentu. Jel se sećate kad ste krali glasove u parlamentu? Ne sećate se ni toga.

Prema tome, jasna je stvar, tako se nešto nije desilo i nikada niko pre njih, a verujem ni posle njih, neće doći u iskušenje, niti će mu pasti na pamet da tragediju zloupotrebi ne bi li se dočepao vlasti. To je njihov specijalitet, to je njihova mrlja i to je njihov obraz koji će biti uprljan do kraja njihovih političkih karijera. Hvala.

Hvala vam.
Dva minuta.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Malopre je govornik pričala šta može samo u Srbiji da se dogodi. Moram da konstatujem, samo u Srbiji može da se dogodi da se presuđuje na sednici Skupštine u nekim postupcima, znate. Samo u Srbiji možete mimo sudske odluke da kažete za nekog da je kriminalac, da je zlikovac, da je bandit, da ne znam šta i da pretite onome ko radi svoj posao branioca, kaže – sram ga bilo što brani. Izgleda da mi treba kako imamo logiku od strane ovih naših protivnika, izgleda da treba da ukinemo advokaturu. Možda bi bilo najbolje da ukinemo advokaturu. Zašto bi okrivljeni imao branioca, kad su oni već doneli presudu ko je kriv? I samo u Srbiji može da se dogodi da se prave medijski prilozi čitave emisije gde se presuđuje ljudima, gde se preti sudiji kakvu presudu mora da donese, gde se preti tužiocu čak kako mora da postupa i koje dokaze da koristi i da se izmišljaju i fabrikuju dokazi i da se poluinformacijama barata.

Ja razumem njihovu nervozu, posebno u ovom postupku koji često vole da pominju. A zašto? Pa zato što im je propala kampanja, zato što im je propao spin. I neki od njih moraju da odgovaraju zbog toga, moraju da idu u zatvor zbog toga. Zato što su ljudima tovarili nešto što nikada nisu uradili, zato što su izmišljali, zato što su notorno lagali. I naravno da je strah. Strah zato što će odgovarati i zato što će morati da idu u zatvor i ja im to u oči ovako kažem, zato što moraju idu u zatvor jer su ljudima uništavali živote. I odgovorno to tvrdim.

A vi samo nastavite, ja bih vas zamolio kao predsedavajućeg da opomenete da Skupština nije mesto gde se presuđuje. Skupština je mesto gde možemo da vodimo političku debatu, a ne da komentarišemo sudske postupke i da na taj način vršimo pritisak na sud, kao što to rade dotična gospoda. Zahvaljujem.