Zahvaljujem, predsedniče.

Mislim da već za danas sa ovim je kulminirala kontinuirana povreda Poslovnika, člana 27, člana 106. i člana 107.

Naime, ako smo već morali da slušamo o čakrama, karmama, kađenju, molitvama, litijama i koječemu drugom, zaista mislim da je nedopustivo da i dalje dozvoljavate da se Republička skupština unižava i svodi na prostor za unutarpartijski sukob unutar nazovi Narodne stranke.

Znate, mene stvarno ne zanima, kao i građane Republike Srbije da li će dokazani lažov ponovo prevariti prevaranta od kojeg je uzeo pare kada mu je prodao partiju. To je njihova stvar. Ko će od njih ovde u ovom takmičenju da preuzme štafetnu palicu i da pokuša da to i sto ponovo preproda to zaista za nas nije interesantno i uopšte mene zanima, ali je nedopustivo da neko ko je kao predsednik opštine Trstenik sa svojim tastom muvao, mućka, radio šta je radio, potvrđeno sudskim odlukama, ono što je radi kao direktor JKP „Počekovine“, ono što je radio kao neko ko glumi nacionalistu ovde nas dovodi u zabludu kako je Narodna stranka nacionalna stranka, stranka kojoj je vlasnik, ne predsednik nego vlasnik, jer ju je kupio, neko ko je do svojih pozicija u svetu dospeo ne kao Srbin, nego zato što po drugoj liniji svog porekla je Pozderac koji je dospeo na tu poziciju zato što je gurao politiku njegovog dede Hamdije i drugih deda, Hakije i Nurije.

Prema tome, ja vas molim da o tome povedemo računa i da ne dozvolimo da to dalje.

Mogu li da vas zamolim da ne idemo u poreklo bilo čije, nema smisla.

Ima smisla. Član 103.

Hvala.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov.
Izvolite.

Evo, još jednom ste imali prilike da vidite kako ta laž kada krene da se kotrlja postaje sve brutalnija i brutalnija.

Dakle, oni krenu od toga i pričaju stalno kako je tokom bombardovanja Aleksandar Vučić se useljavao u stan. To je mantra koja traje.

Evo, vidite, evo viču – tako je.

Sad gledajte – to nije tačno. Ne da nije bilo 1999. godine, ne da nije bilo tokom bombardovanja, nego stan nije dobio ni 1999. godine, nego 1998. godine. Krajem 1998. godine.

Šta bravo? A, šta bravo? Jeste li rekli da…

I treba da se izvinjavaš, jer si opet slagao.

Godine 1998, a ne tokom bombardovanja, kao što ste govorili.

I treba da se izvinite, jer je valjda…

Onda ni to nije dovoljno, jer je sam Vojislav Šešelj kako je tome tekao postupak i da je stan Aleksandru Vučiću dodeljen na njegovo insistiranje, da ga ovaj nije tražio, itd. Ali, to vas ne interesuje, nego ajde da milion puta ponovimo jednu laž, kao sada ova nova izvrnuta priča.

Znači, nismo mi krivi što nam je smešno kada narodni poslanik priča o karmama, talijama i malerima, nego smo valjda mi nekakvi, potpuno nepodesno smo se ponašali u momentu kada je ona govorila takve mudrosti da je trebalo da ćutimo i zapisujemo.

Ajde vi povedite računa o svojoj poslaničkoj grupi, ako još uvek možete da kontrolišete više od jednog i po člana poslaničke grupe, pa povedite računa o tome šta vam poslanici govore, a ne kad lupetaju ovde gluposti da se cela nacija smeje vi posle nas krivite što nam je smešno. Pa, proverite šta će da pričaju, pa im recite da ne pričaju o malerima i karmama, jer to nigde ne piše u vašem predlogu da je bio razlog za razrešenje.

Najzad, ko ste vi više da sami se ovlašćujete da govorite u nečije ime? Ko je oglasio vašeg poslanika da govori u ime policije? Vi govorite u ime ovih, oni govore u ime onih, ko vas je ovlastio? Dajte više pokažite nam ko vas je ovlastio i čime.

Hvala.

Reč ima predsednica Vlade.
Izvolite.

Hvala.
Dakle, ponovo ću jako kratko, zato što se trudim da nekako iskoristimo vreme na najbolji mogući način i u nadi da ova sednica ipak ima neki kraj, jer zaista je postalo političko prazno prepucavanje. Verujem da više ni politički ne znači ništa, verujem da nas zaista niko i ne gleda, jer ovo sve što možemo da čujemo ovih poslednjih dana to zaista niko ne bi ni želeo da sluša. Iskreno sam u to ubeđenja.
Na kraju krajeva i sa ovim prelaskom u paranormalni svet. Dakle, niko se ovde nije smejao zato što se smeju vašoj narodni poslanici, zato što verujem da je svako ovde bio iskreno zatečen time što je čuo da ministar treba da se smeni zato što mu je karma loša. Znate šta sam čula kao predsednica Vlade, ipak to je vaš poslanički klub, tako da ne bude kao iz nekih drugih poslaničkih klubova gde imamo suprotne predloge od toga da mere treba da budu takve da treba da ima više policajaca, do toga da ne treba da bude policajaca u školama. Do vašeg poslaničkog kluba gde ste vi predlagač za smenu Bratislava Gašića, a narodna poslanica još jednom citiram, kaže, molim vas uzmite transkript – ministar unutrašnjih poslova nije odgovoran i ne može biti odgovoran za ove tragedije. Samim tim ne može zbog toga da mu se traži ni ostavka, ni da se traži smena. Treba da se traži smena, odnosno treba da on da ostavku zato što je malerozan čovek, ali za tragedije nije odgovoran. Gospođa je to rekla, narodna poslanica je to rekla, ne može biti odgovoran za takve tragedije.
Jel vi zaista želite od mene da smenim ministra Gašića, sada hoćete da promenite predlog, da ga smenim zato što je malerozan čovek? Ne razumem, kako onda idemo dalje. Onda ćete sutra opet da mi tražite smenu nekog drugog ministra zato što i on ima lošu karmu, ali zato što je on malerozan. Hajde da budemo ozbiljni. Dakle, vaša narodna poslanica je rekla – ministar policije nije odgovoran i ne može biti odgovoran za tragedije, nije mogao to da spreči. Dala je predlog za Mladenovac, predlog glasi da su pripadnici MUP uleteli bez ikakvog odobrenja od tužioca, bez ikakvog upliva sudstva u tu kuću, mogli su da spreče tragediju. Tačno je, to verujem da je tačno, ali još jednom vas pitam – da li želite da imamo sistem u kome pripadnici MUP bez tužioca, bez naloga, bez suda mogu da uđu u bilo koju kuću.
Imaju ovlašćenje, vi ste u pravu, znači, već danas možemo da krenemo da ulazimo po kućama, da trkeljišemo stvari i porodice, da otvaramo njihovu privatnu imovinu i da tražimo da imaju oružja, ako imaju oružje, da li su imali nameru nekog da ubiju, kakva je to država? U kakvoj državi želite da živimo? Čekajte, izvinite, mi smo povukli taj zakon o policiji na zahtev predsednika Republike Srbije Aleksandar Vučića zato što su organizacije civilnog društva tražile da tu odredbu izbacimo iz zakona, da tu odredbu koja je i ranije postojala u zakonu i vi ste tu u pravu, koja je ranije postojala u zakonu, izbacimo iz zakona tako da eksplicitno pripadnici MUP ni po koju cenu bez naloga tužilaštva ne smeju da ulaze u nečiji stan. Oko toga se vodi rasprava u medijima, oko toga se vodi trenutno debata, treći mesec se u okviru nacionalnog konventa o EU. Ljudi ili želite ovo, mi ne možemo da uradimo i jedno i drugo. Nama organiazacije civilnog društva kažu želimo to da izbacimo. Mi kažemo dobro.
Hajde da uvažimo, pošto ste i vi takođe kao poslanici opozicije tražili da dodatno radimo na tom zakonu, uvažimo to, idemo tri meseca da razgovaramo sa nevladinim organizacijama oko tog zakona. Nevladine organizacije žele taj deo da izbace. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova na tim ogromnim stolovima se bore da se taj deo ne izbaci iz Zakona o policiji. Vi sada kažete – ne, nego treba da proširimo ovlašćenja, pa da u svakom trenutku, bez ikakvog naloga tužilaštva… Oni kažu – pa imam sumnju. Šta? Neko ima oružje nelegalno ili ima legalno oružje, ali mi imamo sumnju da će da počini krivično delo. Kako? U kojoj državi to postoji? Gde to može da se uradi? Postoji onaj film naučno-fantastični u kome možete da predvidite šta će se desiti, pa onda policija ulazi, pa sprečava to što će možda da se desi. Ali, to ne postoji u stvarnom svetu.
I da vam kažem, što se tiče stručnih lica u Ministarstvu unutrašnjih poslova, vi govorite kao da u tom ministarstvu ne postoje uopšte stručna lica. Da, direktor policije još nije imenovan. Da, ja mislim da treba da bude imenovan direktor policije. Da, mislim da treba. Mislim da je to trebalo već da se uradi. U redu, oko toga se slažemo, to prihvatam kao kritiku, nikakav problem. Da li bi direktor policije kao takav mogao da spreči ovu tragediju? Ne. Opet vi, pitam, Bratislav Gašić kako je kriv za tragediju, zato što nije imenovao direktora policije? Ali, znate kako? Kada je u Norveškoj Brejvik ubio 77 ljudi, jedino je direktor policije podneo ostavku. Ne ministar unutrašnjih poslova, nije. Ministar pravde je podneo ne zbog tragedije, nego zbog svojih političkih komentara o drugoj opozicionoj stranci. Tako da opet ovde menjamo lončiće, pa gde je loptica. To je isto kao što ste nas optužili da je 2013. godine u Pokrajini bio protest, da smo mi politizovali tragediju, protest nikakve veze nije imao sa Velikom Ivančom i zločinom.
Dakle, i stalno ukrug, stalno ukrug pokušavamo. Jel pokušavamo nešto da uradimo dobro za ovu zemlju? Jel pokušavamo nešto konstruktivno da uradimo za ove građane ili stalno pokušavamo da se nadmudrujemo, da u stvari predstavimo nešto što je neistina kao istina? Šta mi pokušavamo, da ovde nešto podvalimo narodu?
Dakle, što se tiče stručnih lica, ja sam zaista ponosna i želim da dam priznanje ministru Bratislavu Gašiću kakve ljude je on postavio za državne sekretare u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ja mislim da su to najbolji od najboljih ljudi unutar sistema. Državni sekretar Željko Brkić, državni sekretar Danilo Stevandić su na ponos našoj zemlji i na ponos sistemu. To su policajci koji su krenuli od škole u Kamenici i završili doktorat na Pravnom fakultetu, neverovatni ljudi, par ekselans stručnjaci. Dakle, ne dam da kažete da u Ministarstvu unutrašnjih poslova ne postoje stručni ljudi. Pa dobro, u redu, ako niste to rekli, hvala vam na tome. Eto, onda smo do sada dogovorili makar da u Ministarstvu unutrašnjih poslova na odgovornim funkcija, a to je državni sekretar, što je pritom politička funkcija, da je ministar Bratislav Gašić postavio najbolje stručnjake, najodgovornije ljude, koji pritom nikakve veze sa strankom i politikom nemaju na političkim funkcijama. Ja mislim da su to stvari koje govore u prilog njegovom ministrovanju.
Što se tiče drugih pitanja, opet, pošto nemaju veze sa temom, kao što je Zakon o elektronskim medijima, a rado bih odgovorila i verujem da će biti prilike na nekoj drugoj sednici, u nekom drugom zasedanju, Olivere Zekić, vojnika na Pešteru, „Zadruge 7“, državnom sekretaru i Predragu Koluviji, nikakve veze nemaju sa temom, mi možemo, ako vi želite, kao što znate, mi zaista ovde možemo da sedimo još mesecima, ali nemaju veze sa temom. Ja ću se truditi da bih još jednom iskoristila zaista sa najvećim poštovanjem ovaj dom, a i iz razloga zato što izuzetno, izuzetno važni zakoni čekaju dok mi besomučno pričamo o istim stvarima, izuzetno važni zakoni čekaju na razmatranje od strane Narodne skupštine, ja neću dalje izlaziti van teme. Hvala.

Zahvaljujem predsednici Vlade.
Sada ćemo da pređemo na redovnu pauzu. Ali stvarno, kada je reč o temi, hajde razmislite svi ima li smisla da i kada se vratimo sa pauze nastavimo da pričamo o odgovornosti ministra Gašića za odnos između kralja i Tita ili za nešto što diktira zodijak. Samo razmislite o svemu tome.
Nastavljamo za 60 minuta.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima Pavle Grbović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, nažalost, ministar o čijoj smeni se danas raspravlja trenutno nije tu, nadam se da će se pojaviti u nekom trenutku, bilo bi dobro da pruži odgovore na neka od pitanja.

Tema današnje diskusije treba da budu dve ključne stvari za politički sistem svake zemlje, a to su pitanje odgovornosti i integriteta.

Počeću sa podsećanjem na dve tvrdnje koje je ministar Gašić izrekao na prvoj sednici, pre nekoliko nedelja, od kojih je jedna netačna a jedna je, nažalost, tačna. Počeću od one koja je netačna. On je rekao da je on jedini Srbin u istoriji koji je bio i ministar vojske i ministar policije i šef BIA. Ta tvrdnja prosto ne odgovara istini, zato što ono što jeste tačno jeste da je to za rukom pošlo i Aleksandru Vulinu i to jeste neka kolektivna tragedija koju svi mi danas živimo.

Međutim, gore od te neistine jeste druga istina koju je izrekao, a to je da se on, Bratislav Gašić, na tim funkcijama, dakle na čelnim funkcijama bezbednosnog sektora u Srbiji našao zato što on ima svog šefa, svog predsednika i svoju stranku koji su mu tu omogućili. Isto to ima, naravno, i gospodin Aleksandar Vulin.

Ja verujem da bi građani Srbije bili mnogo srećniji i da bi se osećali mnogo sigurnije kada bi se na tim funkcijama nalazili ljudi zbog svog znanja, obrazovanja, iskustva, posvećenosti i rezultata, a ne zbog šefa, predsednika i stranke.

Upravo ta činjenica da se njih dvojica poslednjih deset godina rotiraju na čelnim funkcijama bezbednosnog sektora je uticala na to da zahtevi protesta građana koji protestvuju protiv nasilja ide upravo u pravcu smene njih dvojice. Dakle, nisu oni slučajno odabrani i nisu oni odabrani zato što njih neko lično ne voli, već zato što oni objektivno snose odgovornost za sve to što se desilo ili što se nije desilo u bezbednosnom sektoru naše zemlje.

Pošto gospodin Vulin nije prisutan, niti je bio, niti će biti prisutan i pošto Narodna skupština i ne može da razreši gospodina Vulina, to može samo Vlada, ja ću se danas osvrnuti na dosadašnji rad ministra Bratislava Gašića i obrazložiti zbog čega on više ne može da bude na funkciji koju je obavljao ovih poslednjih osam meseci, niti na jednoj funkciji koju je obavljao u poslednjih deset godina.

Dakle, u tom svom neverovatnom poduhvatu gde je objedinio sve te čelne funkcije, dok je bio ministar odbrane, desila se helikopterska nesreća u kojoj su stradali svi članovi posade, stradali su svi medicinski radnici koji su bili u helikopteru i stradala je jedna beba. Dakle, u jednoj helikopterskoj nesreći sedam žrtava, od toga jedna beba.

Posledice te nesreće su bile da niko nije bio odgovoran, da niko nije podneo ostavku i jedino zvanično što smo mogli da čujemo jeste da je posada helikoptera, odnosno preminuli ljudi, da su bili u alkoholisanom stanju. To je ozbiljna sramota. To nije samo politička sramota, to je ljudska sramota što je neko dopustio da se takve bezočne laži iznose u javnost i da ljudi koji su izgubili svoj život dok su obavljali posao, časno obavljali posao, budu na taj način diskreditovani.

Dok je bio šef BIA na ovim prostorima je ordinirao najsuroviji i najmonstruozniji klan u poslednjih 30 godina. Naravno, govorim i klanu Veljka Belivuka. I dok su pripadnici BIA pratili pripadnike klana Veljka Belivuka, na njihove oči, u klanici u Ritopeku su dovođeni živi ljudi koji iz te kuće nikada nisu izašli. Ni jedno od tih ubistava koje se dešavalo pred očima pripadnika BIA nije sprečeno.

Dok je Bratislav Gašić bio na mestu šefa BIA, praćen je i prisluškivan advokat Dragoslav Miša Ognjanović, koji je potom izrešetan ispred svoje kuće. Ni taj zločin nije sprečen, taj zločin nije rasvetljen, ubica nije pronađen, nije procesuiran i nije za to bio sankcionisan.

I sada kada je postao ministar unutrašnjih poslova, u dva masakra imamo 19 žrtava. Jedini odgovor na sve to je – sistem nije zakazao.

Pošto gospodina Gašića interesuje šta je tačno konkretna njegova odgovornost za neke od tih slučajeva, ja ću sada veoma plastično da mu nacrtam šta je tačno odgovornost bezbednosnog sektora za masakr koji se desio u Mladenovcu.

Uroš Blažić, 21-godišnji monstrum koji je izvršio taj masakr, nije pao sa neba. Gospodin Gašić je sedeo ovde i čitao čitav spisak krivičnih dela i prekršaja koje je taj mladić činio u poslednjih nekoliko godina. Svi su znali da je problematičan. Svi su znali gde mu je otac zaposlen. Svi su znali i za prekršaj i za krivična dela i njegovih roditelja i niko na to nije reagovao. Nije oružje kojim je izvršio masakr bilo zakopano negde u zemlji, jer to nije krompir da se iskopava iz zemlje, već je nađeno u njegovoj kući, i automatsko oružje i pištolji i municija i bombe.

Naravno da ni na to niko nije reagovao i da se taj masakr desio upravo zbog toga što sistem u toj slučaju jeste zakazao. Jer da nije tako, ti ljudi bi i dan-danas verovatno bili živi, a taj momak bi bio na odsluženju zatvorske kazne koju je zaslužio svojim prethodnim ponašanjem.

Idite u bilo koje mesto u Srbiji, bilo koju opštinu, bilo koje selo, pitajte ljude koji piju pivo ispred prodavnice, pitajte one bake koje prodaju kupus i krompir na pijaci – ko je u vašem mestu opasan, ko je maltretirao životinje, ko je zlostavljao komšije, ko je naoružan, koga se vi plašite, u glavu će vam pogoditi ko su te osobe. Reći će – taj, taj i taj i ni jednog neće preskočiti, jer jako dobro znaju.

Mene sad interesuje da li su naše bezbednosne službe slabije informisane od ljudi koji piju pivo ispred prodavnice ili od baka koje prodaju povrće na pijacama? I ne zna se šta je gore od toga, gospodo. Da li je gore da su zaista slabije informisane ili je gore to da nisu bile slabije informisane ali pošto je otac ovog monstruma radio u bezbednosnom sektoru, da se njemu godinama gledalo kroz prste?

Zato se vraćamo na pitanje integriteta i odgovornosti. Jer, kada se nalazite na tako važnim pozicijama na kojima se nalazio gospodin Bratislav Gašić, onda nisu više važne vaše namere, važni su rezultati i posledice.

Sa ovakvim posledicama, sa ovolikim brojem poginulih, ubijenih i preminulih ljudi za vreme dok je on bio na tim funkcijama, ta osoba ukoliko ima imalo integriteta i odgovornosti sama bi podnela ostavku. Ukoliko vi, gospođo Brnabić imate integriteta i odgovornosti, smenićete ga sa tog mesta ukoliko on to sam ne učini.

Dobro je što ste vi danas tu, jer ću vas podsetiti na jednu vašu izjavu koju ste dali na prvoj sednici pre nekoliko nedelja, rekli ste da ovo što se dešava je direktno maslo stranih službi i direktna destabilizacija Republike Srbije. Aludirali ste naravno na proteste građana „Srbija protiv nasilja“ i time ste jasno optužili te građane da iza njih i iza njihove želje, iza tih protesta stoje strane službe.

Dakle, iza ljudi koji izlaze sa bebama na proteste, iza penzionera koji izlaze sa svojim unucima na protest, iza ljudi koji izlaze sa svojim kućnim ljubimcima na protest, stoji neka sila. Samo što ja ne bih rekao da ste vi tu do kraja promašili, jer neka sila zaista i stoji, ali ta sila ne dolazi s polja, ta sila dolazi iznutra, ta sila dolazi iz suštine svakog živog bića, ta sila jeste odlučnost da ljudi više ne žele da žive u brlogu kakvim ste napravili ovo društvo i vi, i vaši medijski sponzori čije se ukidanje takođe traži na tim protestima.

Ta sila koja pokreće te ljude jeste odlučnost da žele da žive u jednom pravednijem društvenom poretku, da žele da se suštinski menjaju odnosi u ovoj našoj zajednici, da se konačno uspostavi taj poredak u kome će važiti zakon pravde, a ne zakon jačeg, jer to nije država, nego džungla. I, da se konačno uspostavi poredak u kome će jedino merilo, jedini kriterijum za napredovanje biti znanje, obrazovanje, posvećenost i rezultati, a ne šef, predsednik i stranka i zbog toga su ti ljudi izašli na ulice. Besprizorno je kada vi njih ili nas optužujete za destabilizaciju ove zemlje i za ugrožavanje bezbednosnog sektora.

Ja ću vas podsetiti, gospodo iz vladajuće koalicije, nismo mi, vi ste jedni druge optuživali ko je više povezan sa kriminalnim klanovima. Vi ste licitirali ko je bliže Belivuku, ko hoće da ugrozi predsednika države, ko hoće da ugrozi stabilnost Republike Srbije, i te ljude o kojima ste vi licitirali nije postavila nijedna strana služba. Iza njihovog imenovanja ne stoji ni njihov, ni moj, ni bilo čiji potpis ovde ili od ljudi koji se nalaze na protestima. Stoji vaš potpis, gospođo Brnabić, Nebojša Stefanović je vaš kadar. Dijana Hrkalović je takođe vaš kadar.

Onda kada ste shvatili da su oni toliko opasni, da ugrožavaju predsednika i da ugrožavaju državu i da je taj ministar nešto najgore što se desilo ovde, vi ste ga smenili, ali ste smenili u stranci i vi došli na njegovo mesto, a u državi niste, u državi je ostao i ministar i bio na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost. Osoba o kojoj se na vašim stranačkim organima govorilo najgore da ugrožava ovu zemlju, da ugrožava bezbednost ove zemlje.

Znate, taj princip da nešto može da ugrožava državu, a da ne sme da ugrožava stranku, je takođe zbog čega ljudi izlaze na ulice, jer to nije državnički pristup. Tako se ne upravlja državom. Tako se upravlja na jednim organizacijama nekim drugim koji se nalaze sa druge strane zakona, da ne kažemo da je to mafijaški princip i mafijaški pristup i da zbog toga se ljudi danas osećaju nesigurno.

Ne možemo da prihvatimo vašu ponudu da svi delimo odgovornost za sve ovo što se desilo ili da prihvatimo vaše ponude da svi ljudi unutar Vlade dele odgovornost za ono što se desilo, jer nije pošteno da istu odgovornost imate vi i gospodin Gašić i, recimo, Tanje Miščević ili prof. Begović. Nije ljudski. To nisu bile njihove odluke, to su bile vaše odluke, iako jeste dirljivo kako je geslo vladajuće većine vremenom kroz decenije evoluiralo od 100 za jednog u svi za jednog, ali ne bi bilo pošteno da se sada kola slome na nekim ljudima koji za to apsolutno nisu krivi.

A, vi, gospođo Brnabić, ukoliko vi imate integritet i ukoliko vi imate odgovornost, onda podneste političku cenu, onda preuzmite konkretne političke korake, smenite ljude koji su zaslužni za to što je bezbednosni sektor u Srbiji danas glavni generator nesigurnosti za sve građane Republike Srbije.

Smenite Bratislava Gašića, smenite Aleksandra Vulina, ispunite zahteve onih stotina hiljada dobronamernih građana koji žele da stvaraju jednu bolju i pravedniju društvenu zajednicu, a onda podnesite ostavku, pa onda možemo da idemo na neke slobodnije i poštenije izbore, da vidimo šta bi to građani zaista u nekim normalnim okolnostima izabrali. Hvala.