Ovo je toliko odvratno da ja reči nemam. Dakle, vi ćete meni da držite lekcije o tome gde su moji đedovi bili, pa moj đed je služio u toj Kraljevoj gardi i u te krune u koju se zaklinjete i zbog toga mu konfiskovali celu imovinu 1947. godine. Šta sad? Da te nije sramota, bre? Da se otvore dosijei? Ne bi imao oko koga da sediš, sve go doušnik i cinkaroš.

Kaže – treba da se obratimo molitvom, pa nisu oni organizovali litije, nego proteste na kojima hoće da menjaju vlast, pa sad stiže i od ruskih zvaničnika, više nije bilo dovoljno da kaže Harčenko, pa da kaže Zaharova, evo, sad kažu i još viši državni zvaničnici Rusije, Valentina Matvijenko, da je na delu pokušaj obojene revolucije u Srbiji. U tome učestvujete, u tome saučestvujete svi kompletno, svi vi velike patriote koji se busate u svoje patriotske grudi. U tome ste uzeli učešće, čestitam vam, neka i tamo vam je mesto.

Kaže – ko je on da komentariše pravosuđe, a oni danas započnu sednicu komentarisanjem pravosudnih odluka. Tako su započeli današnju sednicu. Prvo obraćanje komentarisanje odluka suda u Kraljevu, jer oni što oni mogu to niko drugi ne može, ono što je njima dozvoljeno nikom drugom nije.

Prema tome, hajde više utvrdite pravila, pa se ponašajte u skladu sa njima. Ako se ne komentarišu presude, onda ne komentariše niko. Ako ćete litije, organizujte litije, a ne proteste da menjate vlast na ulici, a to vam se neće desiti. Prelazne Vlade nema! Shvatite to jednom. Nema. Završite i stavite tačku na to.

Ovo ostalo ne bih komentarisao, nisam stručan. Hvala.

Vi ste hteli po Poslovniku.

Hvala, predsedniče.

Član 106. Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način.

Gospodine predsedniče, vi ste mlad i obrazovan čovek, mene su kao mladu, kada sam bila u vašim godinama, učili da kada nešto radim okrenem se iza sebe da vidim da li je to što radim dobro. Da li ste vi ikada pogledali snimak neke sednice kada, dok govore poslanici opozicije, sve vreme kolege iz SNS dobacuju, ustaju, šetaju se, neprimerene reči dolaze otuda, a vi to ne vidite, obično gledate u cipele ili u sat da vidite koliko je sati ili gledate u telefon i kao ne vidite i ne čujete šta dolazi sa one strane? Zato odavde čujete svaku reč koja dođe.

Molim vas, ovo je za vas „Sveto pismo“. Poštujte ovaj Poslovnik. Prema svim poslanicima budite isti i ja vas podržavam u tome da ko god dobaci bilo šta suprotnoj strani opomenete i poštujete ovaj Poslovnik.

Kolega Dušan je govorio sve vreme o tome. Da li se to kolegama preko puta svidelo ili nije, to je već njihov problem i nije na njima da dobacuju, a na vama je da ih opomenete i ućutkate. Hvala.

Dobro.
Znači, vi niste zadovoljni atmosferom u sali.
(Gorica Gajić: Vašim ponašanjem.)
Mojim ponašanjem, jer ste zaključili da sam gledao u cipele. Nisam. Nije to važno.
Da pogledam snimak sednice na kojoj se dešava ovo što ste vi sada opisali, ne vredi. Mogu da gledam koliko god hoću, a znate zašto? Zato što takvih sednica nema, takve kakve ste vi opisali.
Ne znam na šta se tačno žalite, jer sedite iza čoveka koji je poprilično grupo izvređao poslanike koji sede preko puta, a potpuno neprimerenim opaskama na temu šta su radili njihovi dedovi, kako su oni živeli i gde se navodno useljavaju njihovi potomci, odnosno sadašnji narodni poslanici. To pas sa maslom pojeo ne bi. Niste reagovali na to i to vam je prihvatljivo kada se ne taj način ljudi vređaju. To vam je prihvatljivo kada se na taj način ljudi vređaju, a čudite se kada ljudi na to reaguju na način da pokazuju da im očigledno nije prijatno da slušaju te uvrede.
(Gorica Gajić: Lično nikome nije upućeno.)
Nemojte da vičete sada iz klupe. Sada ja vas poslušam, ono što ste me malopre zamolili da radim, sada bi trebalo vama da izričem mere. Neću to. Uostalom videli ste i sami. Pokušavam da pokažem razumevanje za svakoga.
Aleksandra Jovanovića po šest puta zamolim da ne viče, dok se eventualno ne dogodi prva opomena. Svaki put isto. Evo i na današnjoj sednici. Znači, niko se sa ove strane još nije ponašao na taj način da ja moram po šest puta da tražim da se sa nečim prekine, pa da onda pređemo na meru. Niko. Samo pogledajte malo šta radite vi i kada dobijete reč i govorite, a i kada ne dobijete reč, što je uglavnom i veći problem.
Da li treba da se glasa za ovo što ste rekli sada?
(Gorica Gajić: Ne.)
Ne treba.
Samo da vidim, ima nekoliko prijava.
Predsednika Vlade. Izvolite.

Hvala vam.
U najboljoj veri, sa najboljom namerom želim još jednom da apelujem da se vratimo u ovaj normalan svet takav kakav jeste, jer nastavljamo sa mistikom i paranormalnim. Završili smo ono prethodno obraćanje sa tim da ministar donosi nesreću i kako ministar dođe dešavaju se loše stvari, a nastavili sa ovim obraćanjem gde ste rekli - energija je negativna u nama, mora se kanalisati. Ja u taj paranormalni svet ne verujem i molim vas da razgovaramo o stvarima na koje možemo da u tičemo i gde ja mogu nešto da uradim kao predstavnik izvršne vlasti.
Opet, u svemu ovome mi nije jasno, tek sada iz ovog izlaganja, kako je ministar Bratislav Gašić kriv? Vi kažete, uzrok svog nasilja danas je nasilje 1945. godine, kada je pobijeno svemisleće. Ne znam kakve veze to ima sa Bratislavom Gašićem, i kako je on tek 1945. godine mogao na te stvari da utiče?
(Dušan Radosavljević: Otvorite dosijee.)

Nemojte da vičete iz klupe. Prijavite se za reč, ako želite.

Za nekoga ko promoviše, koliko sam razumela gospodstvo u Srbiji, začudila sam se koliko znate o Maci diskreciji i Zmaju od Šipova, pošto ja ne znam šta je ko o njima pričao, analizirao, šta, gde, a ko taj sada vodi nešto gde ide cela Vlada. Ne znam ni ko je Maca diskrecija, a ni ko je Zmaj od Šipova. U svakom slučaju, imate tu malo kontradiktorne izjave, za nekoga ko promoviše gospodstvo u Srbiji, a sa čim se ja lično ne slažem. Svakako, ne znam šta je ona lepa Srbija, a s druge strane šta ona ružna Srbija. Za mene samo postoji lepa Srbija.
Da vam kažem, niste me ubedili tom pričom oko te borbe protiv nasilja i tog programa koji ste predložili. Kažete, pre osam, devet godina tada Vladi Republike Srbije, zato što kažete da je tada pozvao vas poštovani Ljuba Vračarević i rekao – momak dođi kod mene. Uz svo uvažavanje, ne verujem da ste bili momak pre devet godina.
(Dušan Radosavljević: U žargonu.)
U žargonu? Gospodskom. Dobro.
Iako je bilo 2013. i 2014. godine, tada država jeste morala da se bori protiv izuzetno ozbiljnih stvari, problema sa kojima smo se suočavali, a što je bio neumitni bankrot. Takođe, ako je bilo 2014. godine, onda i poplave, tako da verujem da je bilo nečeg prečeg, ali svakako ako imate još uvek taj program, dajte pa ćemo ga pogledati.
Konačno, opet ne tiče se teme, ali vidim da ste izuzetno srčano pričali o tome gde nestade država koja je bila sve vreme na Kosovu i Metohiji? Ovi što su preteča vaše stranke su učinili sve da nestane država Srbija na Kosovu i Metohiji i šef vaše poslaničke grupe. Sve što su mogli, sve su učinili. Danas kada kažu da Aleksandar Vučić brani taj ćošak koji imamo, ni taj ćošak nismo imali, nego ga je on izborio.
Te vaše kolege, vaše kolege iz vaše poslaničke grupe i vaš šef vaše poslaničke grupe, prstom nisu mrdnuli da spreče pogrom 2004. godine, prstom. Ne da neko pretuče nekoga u zatvoru, zbog čega smo mi podigli, odnosno Aleksandar Vučić, čitavu međunarodnu zajednicu i prvi put čujemo neke kritike na račun Aljbina Kurtija i Prištine, nego su iz Beograda, iz svojih kabineta i fotelja gledali kako se pale crkve i manastiri, kako se pali naša zadužbina, kako odlazi u bespovrat, u nepovrat.
Četiri hiljade ljudi je proterano, etnički očišćena sela na Kosovu i Metohiji, a bogami i gradovi od Srba na Kosovu i Metohiji, ni prstom nisu mrdnuli. Niste im oprostili to, pretpostavljam, pošto danas sedite ponosno u poslaničkim klupama sa njima. Gde nestade države?
Nestalo je 2008. godine, kada su vaši vodili Vladu Republike Srbije, ti sa kojima danas delite poslaničke klupe, sa kojima danas delite stranke i pokrete, koji su kada je Priština proglasila nezavisnost, izdali jedno saopštenje za štampu. Nama nešto spočitavate? Vi, čije kolege traže da se ukine pravo Srbima na Kosovu i Metohiji da ih Srpska lista predstavlja.
Neću dalje, pošto nije po dnevnom redu, ali nekako uvek kada vi pričate van dnevnog red, to se toleriše. Valjda ja treba da ćutim, pa ne treba da branim stavove Vlade po tim pitanjima koja tako zdušno pominjete i nasilje 1945. godine, i koncert Baje Malog Knindže i Macu diskreciju i Zmaja od Šipova. To je sve dozvoljeno, jel?
Na temu kada pričamo o tragedijama i kada deveti dan sedimo ovde i pričamo o tome šta je moglo ili nije moglo da se uradi i slušam tačno šta je drugačije moglo da radi MUP. Hvala.

Replika, dva minuta, Dušan Radosavljević.

Kao prvo, kada ste pomenuli tu akciju „Stop nasilju“, ja bih vam preporučio da pogledate na internetu tu veličanstvenost, a pošto očigledno ne znate o kome se radi, kada budete videli te autoritete, i te kako ćete shvatiti koliko je to ozbiljno bilo i koliko vi možda nešto i promenite, ali to je navama i na nekoj budućoj vlasti.

To kako me je neko pozvao, meni je bila čast da dođem jer to je autoritet najveći na svetu, jedini svetski centar koji imamo, on ga je lično osnovao. Toliko o tome.

Kada sam govorio o ideologijama, ja nisam mešao ljude. Ideologije su zlo i na ideologijama je neko nešto drugi radio, tu sam bio decidan.

Kada pominjete te „skaze“, neću ni ime da im pominjem, nisam ih ja locirao, niti oni mene zanimaju i nemojte to da stavljate u kontekst gospodstva, nego te voditeljke koje to vode, njih možete naći i videti, oni to rade, oni se time bave. Iz prostog razloga kada vidite ko je na tim kanalima, samo sam rekao, neka radi svako svoj posao, nema problema, pitam se, pita se verovatno svako ko ima trunku mozga, hajde neka radi, neka se okreće, neka bude sa budalama, ali šta će tu cela Vlada, premijer i šef države? To je sva mudrost.

Budala je bilo i biće, to ne može niko da spreči, ali ja, ne znam da li bi iko od ovih ljudi pristao da sedne kod takvih na intervju. Na tu temu sam govorio. Ne bih ja sada dalje o tome da pričam.

Kada pominjete 2004. godinu, gada pominjete egzodus, sa tim ću završiti, četiri hiljade ljudi, strašno, ne kažem i sve što se dešavalo, samo to su posledice, vas bih pitao – gde su sedeli i šta su radili ministri 1999. godine kada je odatle otišlo 200 hiljada ljudi? Samo toliko. Hvala.

(Marijan Rističević: Poslovnik.)

Znači, to je bila primedba na emisiju u kojoj su sedili i šef i zamenik šefa vaše poslaničke grupe.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević. Izvolite.