Hvala vam.
U najboljoj veri, sa najboljom namerom želim još jednom da apelujem da se vratimo u ovaj normalan svet takav kakav jeste, jer nastavljamo sa mistikom i paranormalnim. Završili smo ono prethodno obraćanje sa tim da ministar donosi nesreću i kako ministar dođe dešavaju se loše stvari, a nastavili sa ovim obraćanjem gde ste rekli - energija je negativna u nama, mora se kanalisati. Ja u taj paranormalni svet ne verujem i molim vas da razgovaramo o stvarima na koje možemo da u tičemo i gde ja mogu nešto da uradim kao predstavnik izvršne vlasti.
Opet, u svemu ovome mi nije jasno, tek sada iz ovog izlaganja, kako je ministar Bratislav Gašić kriv? Vi kažete, uzrok svog nasilja danas je nasilje 1945. godine, kada je pobijeno svemisleće. Ne znam kakve veze to ima sa Bratislavom Gašićem, i kako je on tek 1945. godine mogao na te stvari da utiče?
(Dušan Radosavljević: Otvorite dosijee.)

Nemojte da vičete iz klupe. Prijavite se za reč, ako želite.

Za nekoga ko promoviše, koliko sam razumela gospodstvo u Srbiji, začudila sam se koliko znate o Maci diskreciji i Zmaju od Šipova, pošto ja ne znam šta je ko o njima pričao, analizirao, šta, gde, a ko taj sada vodi nešto gde ide cela Vlada. Ne znam ni ko je Maca diskrecija, a ni ko je Zmaj od Šipova. U svakom slučaju, imate tu malo kontradiktorne izjave, za nekoga ko promoviše gospodstvo u Srbiji, a sa čim se ja lično ne slažem. Svakako, ne znam šta je ona lepa Srbija, a s druge strane šta ona ružna Srbija. Za mene samo postoji lepa Srbija.
Da vam kažem, niste me ubedili tom pričom oko te borbe protiv nasilja i tog programa koji ste predložili. Kažete, pre osam, devet godina tada Vladi Republike Srbije, zato što kažete da je tada pozvao vas poštovani Ljuba Vračarević i rekao – momak dođi kod mene. Uz svo uvažavanje, ne verujem da ste bili momak pre devet godina.
(Dušan Radosavljević: U žargonu.)
U žargonu? Gospodskom. Dobro.
Iako je bilo 2013. i 2014. godine, tada država jeste morala da se bori protiv izuzetno ozbiljnih stvari, problema sa kojima smo se suočavali, a što je bio neumitni bankrot. Takođe, ako je bilo 2014. godine, onda i poplave, tako da verujem da je bilo nečeg prečeg, ali svakako ako imate još uvek taj program, dajte pa ćemo ga pogledati.
Konačno, opet ne tiče se teme, ali vidim da ste izuzetno srčano pričali o tome gde nestade država koja je bila sve vreme na Kosovu i Metohiji? Ovi što su preteča vaše stranke su učinili sve da nestane država Srbija na Kosovu i Metohiji i šef vaše poslaničke grupe. Sve što su mogli, sve su učinili. Danas kada kažu da Aleksandar Vučić brani taj ćošak koji imamo, ni taj ćošak nismo imali, nego ga je on izborio.
Te vaše kolege, vaše kolege iz vaše poslaničke grupe i vaš šef vaše poslaničke grupe, prstom nisu mrdnuli da spreče pogrom 2004. godine, prstom. Ne da neko pretuče nekoga u zatvoru, zbog čega smo mi podigli, odnosno Aleksandar Vučić, čitavu međunarodnu zajednicu i prvi put čujemo neke kritike na račun Aljbina Kurtija i Prištine, nego su iz Beograda, iz svojih kabineta i fotelja gledali kako se pale crkve i manastiri, kako se pali naša zadužbina, kako odlazi u bespovrat, u nepovrat.
Četiri hiljade ljudi je proterano, etnički očišćena sela na Kosovu i Metohiji, a bogami i gradovi od Srba na Kosovu i Metohiji, ni prstom nisu mrdnuli. Niste im oprostili to, pretpostavljam, pošto danas sedite ponosno u poslaničkim klupama sa njima. Gde nestade države?
Nestalo je 2008. godine, kada su vaši vodili Vladu Republike Srbije, ti sa kojima danas delite poslaničke klupe, sa kojima danas delite stranke i pokrete, koji su kada je Priština proglasila nezavisnost, izdali jedno saopštenje za štampu. Nama nešto spočitavate? Vi, čije kolege traže da se ukine pravo Srbima na Kosovu i Metohiji da ih Srpska lista predstavlja.
Neću dalje, pošto nije po dnevnom redu, ali nekako uvek kada vi pričate van dnevnog red, to se toleriše. Valjda ja treba da ćutim, pa ne treba da branim stavove Vlade po tim pitanjima koja tako zdušno pominjete i nasilje 1945. godine, i koncert Baje Malog Knindže i Macu diskreciju i Zmaja od Šipova. To je sve dozvoljeno, jel?
Na temu kada pričamo o tragedijama i kada deveti dan sedimo ovde i pričamo o tome šta je moglo ili nije moglo da se uradi i slušam tačno šta je drugačije moglo da radi MUP. Hvala.

Replika, dva minuta, Dušan Radosavljević.

Kao prvo, kada ste pomenuli tu akciju „Stop nasilju“, ja bih vam preporučio da pogledate na internetu tu veličanstvenost, a pošto očigledno ne znate o kome se radi, kada budete videli te autoritete, i te kako ćete shvatiti koliko je to ozbiljno bilo i koliko vi možda nešto i promenite, ali to je navama i na nekoj budućoj vlasti.

To kako me je neko pozvao, meni je bila čast da dođem jer to je autoritet najveći na svetu, jedini svetski centar koji imamo, on ga je lično osnovao. Toliko o tome.

Kada sam govorio o ideologijama, ja nisam mešao ljude. Ideologije su zlo i na ideologijama je neko nešto drugi radio, tu sam bio decidan.

Kada pominjete te „skaze“, neću ni ime da im pominjem, nisam ih ja locirao, niti oni mene zanimaju i nemojte to da stavljate u kontekst gospodstva, nego te voditeljke koje to vode, njih možete naći i videti, oni to rade, oni se time bave. Iz prostog razloga kada vidite ko je na tim kanalima, samo sam rekao, neka radi svako svoj posao, nema problema, pitam se, pita se verovatno svako ko ima trunku mozga, hajde neka radi, neka se okreće, neka bude sa budalama, ali šta će tu cela Vlada, premijer i šef države? To je sva mudrost.

Budala je bilo i biće, to ne može niko da spreči, ali ja, ne znam da li bi iko od ovih ljudi pristao da sedne kod takvih na intervju. Na tu temu sam govorio. Ne bih ja sada dalje o tome da pričam.

Kada pominjete 2004. godinu, gada pominjete egzodus, sa tim ću završiti, četiri hiljade ljudi, strašno, ne kažem i sve što se dešavalo, samo to su posledice, vas bih pitao – gde su sedeli i šta su radili ministri 1999. godine kada je odatle otišlo 200 hiljada ljudi? Samo toliko. Hvala.

(Marijan Rističević: Poslovnik.)

Znači, to je bila primedba na emisiju u kojoj su sedili i šef i zamenik šefa vaše poslaničke grupe.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, prethodni govornik uporno vređa.

Dakle, ja poštujem da je on antikomunista, da je za kraljevinu, ali ga pitam šta je radio u stranci Vuka Draškovića? Pitam se, da li je Vuk Drašković bio komunista? Da li je bio kod Mike Špiljka u onom njegovom kabinetu, sekretar?

Onda bih voleo, pošto je moj deda osuđen na petnaest godina zatvora zato što je bio ravnogorac, bio je i jedan drugi, ne znam ko je njemu bio ravnogorac, ja znam da je njemu Vrhovni komandant bio Dušan Petrović, ali bih voleo da znam da li ima bilo kakve veze sa Ravnogorskim pokretom?

To sa kraljevinom ja poštujem, ali ja moram reći da je kralj izdao mog dedu. Znači, septembra 1944. godine taj kralj, za koga su ratovali moj deda i jedan i drugi, je izdao vojnike koji su ratovali za kralja i otadžbinu i on danas uporno pokušava nas da vređa - eto, sad su oni za Kraljevinu, to je bilo ovako. Samo što je taj kralj a izdajući dedu, na kraju je uzviknuo - živela Federativna Jugoslavija. Zamislite kralja koji kaže za svoju državu - živela Federativna Jugoslavija i svako ko ne stane pod komandu druga Tita taj će nositi žig srama i izdaje.

Nas pokušava da sve to zaboravimo. Dakle, sam njegov kralj je bio za komunizam, on je bio kod Vuka Draškovića, on je bio kod Dušana Petrovića, a ovde salva nekih uvreda i sad treba da bude kao ono kraljevina bila čista i tako dalje. Ne nije tačno Živela Federativna Jugoslavija - je bilo priznanje jajca a to jajce je ispililo svih šest republika i dve pokrajine odakle sad proteruju Srbe, tek toliko da znamo, uključujući i našu Pokrajinu KIM, odakle takođe preti svakog trenutka da se ponovi 2004. godina, što ova vlast neće dozvoliti.

Molim vas da ubuduće vodite računa kad vređa. Ima nas iskrenih antikomunista koji nismo bili komuniste Vuka Draškovića u stranci. Hvala vam.

Član 103. beše, jel tako? Dobro.
Predstavnik predlagača.

Zahvaljujem, predsedniče.

Prvo moram da vam kažem da sam onako iznenađen, a i nisam iznenađen onim smehom malopre kad je govorila gospođa Slavica Radovanović od kolega poslanika. Zaista ništa više ne može da me iznenadi, pa i kad neko govori ozbiljno i kad govori iz svoje struke ono što zna dobija podsmeh, smejanje i to samo potvrđuje način na koji se vlada ovom državom, jer ste se i vi, premijerko, smejali na proteste i fotošopirali zajedno sa Sinišom Malim i predsednikom Vučićem.

Gospođa Radovanović je postavila ozbiljna pitanja i ozbiljne teme na koje niste odgovorili. Uhvatili ste se onoga što vam je slamka spasa bila u njenoj diskusiji - da li neko ima karmu ili ne. Bila karma ili ne bila ta nestručnost ljudi koji vode službe bezbednosti dovodi do mrtvih ljudi i to je ozbiljan problem i to ne samo sada nego i u svim resorima ranije u kojima je bio gospodin Gašić, a i drugi ovi ministri pošto celu osovinu bezbednosti službi u Republici Srbiji vode Gašić, Vulin, Stefanović, Veselin Milić i tako dalje.

Znate, niste odgovorili, nema odgovora na to što nema direktora policije. Možda to što je ministar političar, u redu i treba da bude političar, ali direktor policije je neko ko je stručan i neko ko treba da vodi Direkciju policije i ko treba da radi ono što ministar možda ne zna i ne mora da zna. Mi nemamo direktora policije. Od Rebića nemamo direktora policije. Niste odgovorili na to. Pravite se ludi.

Žena je lepo rekla šta je direktni propust MUP-a vezano za slučaj Mladenovac, vezano za slučaj moguće kontrole o oduzimanju oružja s obzirom da je taj čovek bio poznat državnim organima ranije. Niste odgovorili na to. Niko nije odgovorio na to. Bavili ste se karmom, jer to lakše, lakše da se napravili ovde rijaliti u Skupštini i da pričamo o karmi i da pričamo o kađenju ove prostorije, naše sale itd.

Ne, nemojte time da se bavite. Ona je to rekla simbolički. Bavite se onim konkretnim stvarima i propustima, pošto stalno tražite i pitate – šta su propusti, pa evo recimo da ministar se ne pridržava Zakona o policiji, da se ne pridržava drugih zakona, da ne koristi svoju mogućnost utemeljenu u zakonu da obavlja svoju funkciju i zaštiti građane Srbije, a ne predsednika Vučića.

Čini mi se da je suština ono što je rekla, a to je da ministar policije nije svestan toga da njegov posao je da štiti građane Srbije, a ne samo bivšeg predsednika svoje partije, što je izgovorio.

Naravno, nije se udostojio nijednu rečenicu da odgovori gospođi Slavici Radovanović koja je govorila emotivno i koja je govorila stručno. Nijednu jedinu reč njoj koja je govorila u ime policajaca koje on treba da zastupa i da predstavlja. Nijednu. Uzeo je torbu, okrenuo se i otišao. Toliko o tome koliko poštuje policajce i on i vi kao Vlada, a samim tim i građane Srbije.

No, okej, sami ste rekli – građani Srbije mogu da vide ponašanje svih nas, samo što ste vi izvršna vlast. Ja ne moram nikad da dođem na vlast. Možda neću nikada ni doći, ali vi jeste i vi dugujete građanima Srbije, dugujete, sve ono što ste obećavali kada ste dolazili na vlast, sve one priče i bajke da ćete brinuti za našu decu itd. To se dešava samo u kampanjama. Mir, stabilnost – Vučić, Aleksandar Vučić – Za našu decu itd.

Znate, slagali ste jednom, drugi, treći, peti put. Doći će momenat kada nećete moći više da obmanjujete građane Srbije, a evo šaljete poruku šta mislite o njima i šta mislite o pukovniku policije.

Znate, sada ovde odgovarate kolegi i pričate o tome šta je prethodna vlast radila kada su šiptari, odnosno Albanci proterivali Srbe. Znate, ja znam da je vama teško da se vi vratite pre 2012. godine, ali kada se već vraćate unazad, ti isti ljudi sa kojima vi danas vladate dok su Srbi ginuli i ratovali za Kosovo u rovovima 1999. godine vaš predsednik države i bivši partije se useljavao u stan u Beogradu, državni stan. Menjao ga je verovatno za Pećku Patrijaršiju i nije on jedini koji je to uradio. Dok su ljudi ginuli on se useljavao u stan.

Tada najveći pogrom i egzodus je bio 09. juna 1999. godine. Tada je otišlo na stotine hiljada Srba, dok su isti ti sa kojima danas vi delite vlast u Srbiji bili vlast. Znate, isti je to period tada. Tada su ti isti ljudi tadašnjeg patrijarha proglasili za baptistu zato što je tražio odgovornost vlasti, a vi sada govorite ko je kriv, je li, od 2012. godine. Da, neka svako snosi svoju odgovornost, ali vaša se ne može meriti ni sa jednom. To je jedino što je sigurno.

Dalje, kažete da nema zahteva, predloga koji se tiču ovih tragedija. Ja moram da vas pitam – jeste li ispunili zahteve roditelja ubijene dece? Desetog maja ste imali sastanak sa Savetom roditelja Sedmog dva. Sedam zahteva su ljudi stavili pred vas. Obećali ste javno da ćete ih ispuniti. Da li ste barem jedan ispunili – ovaj koji se tiče odgovornosti za prikazivanje spiska sa imenima dece i zašto niste jer taj koji je to uradio i dalje funkcioniše i obavlja svoju funkciju? Niko ga nije dirao. Dlaka sa glave mu nije falila. Roditeljima ste to obećali. Ne opoziciji. Roditeljima.

Kažete ovde – vi nemate nadležnost nad REM-om. Evo ja ću da vam pomognem. Usvojimo novi zakon o elektronskim medijima i rešimo problem.

Znate o čemu se radi? Vi koji kažete da nemate nadležnost nad REM-om, imate vašu radnu grupu koju čine vladini članovi za izradu tog zakona i koji sada traže da se i posle usvajanja tog zakona i njegovog donošenja ostavi mogućnost da isti članovi REM-a ostanu i rade to što rade. To je vaša nadležnost. Jel vaša radna grupa? Pitajte

ih. Evo jednostavnog rešenja. Nemojte da za to lobirate. Usvajamo novi zakon o elektronskim medijima koji podrazumeva izbor novih članova Saveta REM-a i rešen problem. Skupština će to da usvoji. Nema nikakvog problema, ali probajte nekako da Oliveru Zekić izbegnete kao predlog ako smete. Ne znam da li smete.

Dalje, ništa mi niste odgovorili, treći put vas pitam od jutros za ponovo otvaranje teme vezano za novo veštačenje oko smrti na Pešteru, koji je mrtav već dve godine. Ništa mi niste odgovorili za „Zadrugu 7“ koju Željko Mitrović najavljuje. Ništa mi niste odgovorili za vašeg državnog sekretara koji se hvali slikom sa Predragom Koluvijom. Naravno, ništa mi još uvek niste odgovorili da li su stradala deca u „Ribnikaru“ imala čast barem, kao kraljica Elizabeta, da se upišete u knjigu žalosti u školi „Vladislav Ribnikar“.

Hvala.

Povreda Poslovnika, Đorđe Komlenski.