Hvala.
Vidim da je ministra Gašića pogodilo ovo da je taličan i da je malerozan, ali ko zna do kraja ove sednice šta će tu ispasti zato što je ta narodna poslanica u međuvremenu promenila svoje mišljenje. Prvo je rekla da nije odgovoran, pa sada kaže da ipak ministar snosi objektivnu odgovornost.
S tim u vezi je sada otvoreno pitanje da li je on i dalje malerozan i taličan, ili je promenila mišljenje i o njegovoj karmi, pošto je sada odgovoran, ali pre tri dana nije bio odgovoran. Pošto je već bio taličan i malerozan, to su već suprotni pojmovi, moguće je i da se mišljenje o karmi promenilo. Ali, toliko o odgovornosti za izgovorenu reč, za mišljenje, za izneseno mišljenje na ovako važnoj sednici Vlade, gde u roku od bukvalno 48 sati ili 72, više ni ne znam, pošto dani deluju kao meseci ili godine, na jednoj sednici kažete da ne može biti odgovoran, i to mogu da kažem ja, kao bivši pripadnik MUP-a, a onda na sledećoj kažete da je bio lapsus. Nije bio lapsus, pošto to nije lapsus, već ste promenili mišljenje. Toliko o odgovornosti.
Pitanje zašto nismo menjali zakon ranije, nadovezala bih se takođe na narodnog poslanika, uvaženog Milenka Jovanova, tako je, svako je mogao da promeni taj zakon i ranije. Zato sam upravo i rekla da mislim da tu neću da kažem – e, dobro, pa mogli ste i vi kao bivša vlast, mogli smo i mi u poslednjih deset godina. Upravo sam rekla da taj zakon nikada, nikada u Srbiji nije zabranjivao, eksplicitno zabranjivao prisustvo maloletnika u streljanama. Mogli smo da ga promenimo i pre 20 godina, i pre 15 godina, i pre 10 godina, i pre pet godina, i pre dve godine, mogli ste i vi takođe da predložite izmene, ali nismo. Ali je nekorektno da kažete – dobro, što niste vi? A što niste vi? Mogli ste i vi dok ste bili na vlasti.
Ja mislim da je ljudski bilo teško zamislivo da će neki roditelj svoje 11-godišnje ili 12-godišnje dete da odvede u streljanu i da ga uči da puca. Ja mislim da je to bilo ljudski. Ako smo pogrešili, na kraju krajeva, i mi i vi, zato što smo ljudi i zato što nismo mogli da poverujemo da će neko tako nešto da uradi, dobro, ali onda je greška svih nas. Niko nije promenio taj zakon, niti je bilo ko predložio promene tog zakona, zato što niko nije anticipirao da će neko 12 godina, odnosno da će neki roditelj svoje 12-godišnje dete da vodi u streljanu, da ga uči da bude komandos.
I u ovom trenutku mi možemo opet, to je sada priča o tome šta još možemo da anticipiramo da u jednom društvu može da se desi, pa onda hajde da napravimo policijsku državu, hajde da uskratimo sve slobode, hajde da pomislimo šta najbolje može da se desi, pa da promenimo sve zakone, da obezbedimo da apsolutno ništa ne može da se desi. To je, opet se vraćam na to, policijska država u kojoj vi apsolutno nemate nikakvo poverenje u vaše građane, u njihov zdrav razum, u njihovo vaspitanje, u njihove roditeljske sposobnosti, nemate nikakvo poverenje ni u koga u ovoj državi, pa ćemo mi zakonom da uredimo sve, od porodice do toga gde će ko da ide i kako će da se ponaša. Sve će se urediti zakonom. Ali onda da ne pričamo o ljudskim pravima i ličnim slobodama.
Ponovo se vraćamo na ono o čemu je pričala i koleginica Marina Raguš, šta od ta dva želimo, pa onda da razgovaramo kako ćemo to da dobijemo. Samo da onda ne bude da kada pokušamo da promenimo Zakon o policiji, da bi neke druge stvari uredili na način da policija može brže i efikasnije da reaguje, da se digne kuka i motika da želimo represivnu državu. Nemojte tako, ljudi, nije fer, ako smo ozbiljni i odgovorni političari. Neki jesu, a neki nisu. Ja verujem da građani to vide, zato što vide da neko nešto kaže i za 48 sati ili 24 časa promeni svoje mišljenje, bez ikakve odgovornosti.
Kad smo već kod toga i odgovornosti, izrečene odgovornosti od političara za izgovorenu reč, čuli ste, poštovani narodni poslanici i poštovani građani i građanke Republike Srbije, čim smo demantovali očiglednu neistinu, notornu neistinu da je pripadnica BIA koja je bila u mom okruženju uhapšena, šta su rekli? Narodni poslanik je rekao – pa, dobro. Nije. Nije ta. I to je to! Optužiše ženu. To je čula čak i njena porodica. I nema veze. Optužiše ženu, optužiše Agenciju, kredibilitet države. Nije istina – pa dobro, eto, nije istina. I onda idemo dalje. Ali, kako se uopšte desilo da neko ko je pripadnik BIA bude uhapšen za bilo šta, da je sarađivao sa nekim klanom?
Da vam sad kažem koliko je to ozbiljna i odgovorna tvrdnja od strane ovlašćenog predstavnika. Ja sam, kako sam to čula, evo ukucajte na Guglu, CIA „Agent arrested“, uhapšen pripadnik CIA. Imate niz tekstova. Niz. Uhapšen, optužen za špijunažu, osuđen zbog kontrašpijunaže. Ukucajte za bilo koju drugu agenciju, bezbednosnu agenciju, M56, M6, neke druge, BND. Ljudi, pripadnici bezbednosnih agencija su na kraju samo ljudi. I da, među njih, njima ima, kako bi se reklo, „pokvarenih jabuka“, ali je naša agencija to uhvatila, tu osobu uhapsila i procesuirala, kao i u svakoj drugoj ozbiljnoj zemlji na svetu, ali se ovde postavlja pitanje – kako je to moguće da se desi? Moguće je da se desi svuda. Moguće je da se desi u Velikoj Britaniji, moguće je da se desi u SAD, moguće je da se desi u Nemačkoj, moguće je da se desi u Ruskoj Federaciji. O čemu se radi? Kakve su to optužbe uopšte i to da ste vi samo proverili – evo, ovo mi deluje kao zanimljiv argument da iznesem.
Okej. Mi smo govorili istinu za tu pripadnicu BIA, dobro. Hajde da kažemo još neku drugu glupost. Lupiš, ostaneš živ, ideš dalje i na to se svela čitava ova debata, čitava ova debata od tri nedelje.
Ono što je takođe neverovatno, pitanje još jednom i sada vidite koliko mi idemo u krug i ne 10 dana, tri nedelje, postavlja pitanje – ali zašto niste razoružavali ranije? Bukvalno pitanje na koje sam odgovorila pre tri nedelje pod tačkom jedan dnevnog reda, a to je bezbednosna situacija u Republici Srbiji i nikome ništa i nema veze, dajte da potrošimo još malo vremena zato što imamo svo vreme ovog sveta da se politički promovišemo.
Imamo sve vreme ovog sveta za politički marketing, pa hajte da ga iskoristimo. Toliko o političkoj odgovornosti. Hajde po sto puta da postavimo isto pitanje. Dobili smo 73 odgovora na to isto pitanje, odnosno 73 puta smo dobili odgovor na to pitanje, ali nema veze, hajde da ga postavimo još jednom. Još malo smo na TV ekranima, još malo se promovišemo, nije ni važno. Šta ima veze što čekaju drugi zakoni na dnevni red? Nema ni veze.
(Tatjana Manojlović: Šta je sa medijskom strategijom?)
Pitanje je sada – šta je sa medijskom strategijom, ljudi? To vam je pitanje sada po ovoj tački dnevnog reda? Šta je sa medijskom strategijom?
