Gospođo Rakić, kontrolišite se. Bez vikanja.

Ne smeta meni, gospodine Orliću, neka dobacuju.
(Dragana Rakić: Koliko si jadan.)
I onda su dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na ovom svom poslednjem političkom skupu, skupu protiv nasilja, tzv. „Srbija protiv nasilja“, isturili da govori Pavle Cicvarić.
Sve što je napisao Đorđe Dabić na svom „Tviter“ nalogu vezano za Pavla Cicvarića i za njegovog oca Radovana Cicvarića je zapravo tačno. Ja ću vam sad potvrditi konkretnim podacima o čemu se radi. Da bi građani Srbije znali da se ovde ne radi, ovde se ne radi o nekom ne isprovociranom napadu na jadnog, nezaštićenog, siromašnog studenta, Pavla Cicvarića i njegovog oca. Evo o čemu se radi, a to je ono što na TV „N1“ koja me inače već tri dana juri po ministarstvu, po ulicama Beograda da dam izjavu kada ću da razrešim državnog sekretara, da li se smatram odgovornim itd, ja ću vas dame i gospodo narodni poslanici, kao ministar, obavestiti o Radovanu Cicvariću, ocu Pavla Cicvarića koji se spominje u ovoj „Tviter“ objavi Đorđa Dabića.
Dakle, Radovan Cicvarić ima u svom vlasništvu tri pravna lica. Ima jedno udruženje građana koje se zove „Užički centar za prava deteta“.
(Radomir Lazović: Kako može da ima udruženje u vlasništvu?)

Bez vikanja iz klupe, Lazoviću.

Ima drugu firmu koja se bavi pružanjem PR usluga i bavi se konsaltingom. To je druga firma. I ima treću firmu koja se zove „Destilerija Cicvarić“ d.o.o.
Dakle, PR agencija Radovana Cicvarića je registrovana u Užicu na adresi Marije, a vi me demantujte ako ovo nije tačno slobodno.
(Radomir Lazović: Šta pričaš?)
Šta pričam? Evo, demantujte me.

Lazoviću, bez vikanja. Vi imate pravo na reč posle.

Radovan Cicvarić PR registrovan na adresi Marije Magazinović 19.
(Borislav Novaković: Šta pričaš?)
(Radomir Lazović: Jel mogu da priđem?)

Lazoviću, imate pravo da govorite posle ponovo. Sačekajte svoj red.
Vi, Novakoviću, kontrolišite se. Novakoviću, kontrolišite se.
(Borislav Novaković: Sram vas bilo.)
Sedite na mesto.
Nemate dozvolu da prilazite, sedite na mesto. Na mesto se vratite.
(Borislav Novaković: Sram vas bilo. Jel on doušnik BIA ili nije? Zašto to dozvoljavate?)
Novakoviću, nemojte da vičete. Hajde lakše. Sačekajte pristojno svoj red da govorite, pa onda kažite šta imate.
Novakoviću, sačekajte.
Jel možemo da nastavimo? Hoćete da prestanete da vičete i da nastavimo? Jeste li završili svi? Jel može da nastavi ministar da govori? Da ne vičete, da nastavi ministar da govori. Hajde da saslušate u tišini. A šta vam je problem, Novakoviću, da saslušate?
(Borislav Novaković: Čita ono. Jel to nivo?)
Dobro.
Novakoviću, jel da pređemo mere? Jel da pređemo na mere? Jel nećete da slušate? Dobro. Ako je to vaša želja, može. Možemo i tako.
(Borislav Novaković: Može i prva, druga i treća opomena.)
Jel mislite da je to nekoga ovde oduševilo? To i takvo vaše ponašanje da je nekoga oduševilo, Novakoviću?
(Borislav Novaković: Jel imaš nešto i za mene, za Srđana? Sram vas bilo.)
Samo da vam skrenem pažnju. To što vi sada radite i to kako se ponašate, Novakoviću, to je nasilje, to je najobičnije nasilje. Vi nećete da saslušate nekoga da odgovori na pitanja koja su postavljena i odbijate uporno da sednete na svoje mesto, ne prestajete da vičete, ne prestajete da pretite. To je nasilje.
Setite se samo i vi i svi ostali, setite se samo zbog čega ste tražili ovu sednicu, a onda pogledajte kako se ponašate, a onda pogledajte, Novakoviću, i vi svi ostali kako se ponašate na ovoj sednici.
Jel to vaš doprinos borbi protiv nasilja? To i takvo ponašanje, vikanje, pretnje, iskolačene oči i pretnje prstom? Je li to borba protiv nasilja? Dobro. Hoćete biti ljubazni da sednete na svoja mesta.
Vi hoćete? Dobro, i vi isto. Hoće li svi ostali? Lazoviću, povedite i Milivojevića ako su već ostali krenuli nazad na svoja mesta. Sedite i saslušajte.
(Radomir Lazović: Jel imam pravo na prijem?)
Moći ćete da priđete kada vam ja to dozvolim. To sada nije. Rekao sam da sednete na mesto i da sačekate tamo. Hoćete da sednete sada lepo?
(Borislav Novaković: Jesi li doušnik BIA?)
Evo, vratili su se ostali, seli su na mesta, sedite i vi na svoja mesta pored njih i saslušajte odgovor do kraja. Jeste seli? Ne. Jel možemo da nastavimo?

Gospodine …

Ako možete da nastavite da govorite.
(Borislav Novaković: To je nedopustivo. Sram vas bilo.)
Samo da biste bilo šta čuli mora da bude dovoljno tiho, znate. Ne možete da čujete ništa ako vičete. Nastavite, gospodine ministre.

Zahvaljujem se, gospodine Orliću.
Gospodin Bora Novaković…
(Radomir Lazović: Ne može da napadne čoveka ovako.)
… a vi možete da napadate? Vi možete da napadate?