Očigledno više nema smisla i poente da čekamo.
Srđan Milivojević se snima. Evo priča nešto u svoj telefon.
Lidera nema pa nema.
Znači, ovako – ja čitam ovde tekst kako stoji, ali vama je potpuno jasno šta to znači kada vas opet nema.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodni poslanika konstatujem da je prisutno 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u elektronske jedinice.
Sada čekamo. Da dođe vaš ovlašćeni predstavnik Miroslav Aleksić, koji opet treba da govori na sednici. Opet nije došao i savršeno vas baš briga.
Gde su ostali lideri? Da li ima cela dvojica ili trojica?
(Srđan Milivojević: Ja sam dovoljan za sve vas.)
Evo Milivojević daje kvorum sa Gazele.
(Srđan Milivojević: Tako je.)
Leži čovek na Gazeli od 18. maj. Nije se pomerio sa Gazele do ispunjenja uslova, daje kvorum. Samo, ima tu jedan problem, opet vas nema, koliko, trideset i nešto. Svih zajedno trideset i nešto.
Ponovo vam daje kvorum više od 20 poslanika većine, ponovo računajući mene i opet niste došli.
(Aleksandar Jovanović: Poslovnik.)
Nema Poslovnika dok se ne otvori rasprava. Sedite.
Trenutno smo na utvrđivanju kvoruma.
Da vas pitam ima li smisla da čekamo da vi pozovete vaše da dođu ili nema smisla?
(Aleksandar Jovanović: Milenka čekamo.)
Da. Opet vas nema. Znači, bez perspektive da vas bude u narednih nekoliko minuta.
Poslovnik kaže da imate narednu šansu za sat vremena.
Hoćemo da pređemo na nju?
(Srđan Milivojević: Dajte sat vremena pauze…)
Gde ste? Već ste krenuli da trčite na vrata? Pa, polako, stanite. Treba ja da konstatujem broj i da pročitam tekst.
Ćuta Jovanović jedva čeka da izleti na vrata.
(Srđan Milivojević i Aleksandar Jovanović dobacuju.)
Svaka čast.
Dobro, ima ovde poslaničkih grupa u kojima sada vidim po dva, tri poslanika. Utorak je bio po jedan. Ovo je već ozbiljan napredak za vas, ali opet sraman odnos prema Narodnoj skupštini i prema građanima ove zemlje. Vi tražili sednicu, vi potpisali da hoćete ovu raspravu i? Opet se zabavljate. Lepo vam je sve ovo. Zabavljate, aplaudirate, pevate.
(Aleksandar Jovanović: Gde je SNS?)
Znači, niste čuli Jovanoviću.
(Aleksandar Jovanović: Gde su vaši poslanici?)
Ne čujete kada vičete. Evo da vam ponovim. Ponovo vam više od 20 poslanika većine, računajući i mene, obezbeđuje kvorum. Koliko je vas došlo? Da ste došli samo vi koji ste potpisali zahtev za ovu raspravu, a na tom spisku vas je bilo više od 60, mi bismo sada uredno počeli, ali vas nema.
Zovite telefonom svog ovlašćenog predstavnika Miroslava Aleksića, zovite šefove poslaničkih grupa, kojih nema. Da vam ne govorim sada koga od njih nema. Evo, reći ću vam za sat vremena, ako ni tada ne dođete.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema, utvrđeno da je u sali prisutno 60 narodnih poslanika, odnosno da nisu prisutna najmanje 84 narodna poslanika, zbog čega saglasno članu 88. stav 2. Poslovnika, sednicu odlažem za jedan sat.
Vi probajte da dozovete svoje velike lidere da nam se pridruže za jedan sat.
(Aleksandar Jovanović: Ja Milenka jurim, a vi nađite Aleksića.)
Vi, Jovanoviću, da li ste još tu ili ste već na vratima ili ste pored Milivojevića na Gazeli? Ležite jedan pored drugog. Verovatno je tako toplije.
( Posle pauze.)

Radi utvrđivanja narodnih poslanika prisutnih u sali molim sve da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 136 narodnih poslanika, odnosno prisutna su najmanje 84 narodna poslanika i postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Naravno vi ćete da se zahvalite većini ponovo da, što vam obezbeđuje kvorum.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje?
Reč ima Biljana Đorđević.

Zahvaljujem predsedavajući.

Imam pitanje za Ministarstvo zdravlja. Mi živimo u relativno siromašnoj zemlji i morali smo najviše da ulažemo u preventivu, to rade i mnogo bogatije zemlje, posebno zbog toga što su troškovi lečenja građana iz godine u godinu sve skuplja i veliki su izazov za bilo koji zdravstveni sistem.

Kako smo bili već više od dve godine i epidemiji, ceo sistem se borio sa njom i pristup lekarima za građanke i građane Republike Srbije je bio dosta limitiran. Pitanje za ministarku zdravlja - imamo li strategiju kako da krenemo seriju preventivnih pregleda po centrima Srbije za bolesti od koje naše stanovništvo najčešće oboljeva? Imamo li mogućnosti da jedan deo od 55 skenera kupljenih od kredita Svetske banke prošle godine stavimo na raspolaganje na skrining pluća, imajući u vidu da smo prvi po smrtnosti od raka pluća u Evropi?

S tim u vezi, takođe imam nekoliko pitanja za Ministarstvo finansija. Budžet za zdravstvo ove godine smanjen je u odnosu na prošlu godinu, dakle, izdvojeno je 31 milijarda dinara u odnosu na 44,3 milijarde dinara za 2022. godinu. Opravdanje je bilo, sada više ne moramo da se borimo sa pandemijom, iako kao što sam upravo rekla postoje druge zdravstvene posledice protiv pandemije, a to su sve ostale bolesti koje nisu sprečene zbog toga što su građani imali zapravo ograničen pristup zdravstvene veze i pristup lekarima. I pored svega toga, ministar finansija je i pored bavljenja sopstvenim resorom smatrao da treba da uzme učešće i u sređivanju resora zdravstva, a kao što znamo da vodio i resor privrede, pa je početkom ove godine najavio da će se centralizovati javne nabavke i tako napraviti značajne uštede, kako bi se novac koji država izdvaja za zdravstvo racionalno koristio.

Dakle, pitanje za ministra finansija Sinišu Malog - jesmo li išta uštedeli od kad ste vi doneli ovu odluku, koliko smo to tačno novca uštedeli i na šta taj novac planirate da ide? Da vas podsetim tada je ministar govorio da ušteđeni novac da ne bi trebao da se vrati u budžet, nego da se upotrebi upravo u druge svrhe za koje zdravstvo misli da su neophodne. Evo jednog predloga, moglo bi da se opredelilo novac za održavanje kapitalne opreme koju kupuje Ministarstvo zdravlja, obzirom na to da sada ustanove tercijalnog i sekundarnog nivoa nemaju svoj novac da redovno servisiraju opremu, nego čekaju da se oprema pokvari, upućuju zahtev Ministarstvu zdravlja, organizuje se onda tender, po dobijanju saglasnosti i cela ta procedura traje najmanje mesec dana, često dva, tri meseca. Za to vreme pacijenti pate iako nam je stvarno do njih stalo, dakle, mora se pronaći način da ovaj oprema funkcioniše ne smetano.

Na sve to, moramo da imamo u vidu da smo imali poplave koje ćemo nažalost imati sve više zbog klimatskih promena. One su prouzrokovale štetu na objektima 19 zdravstvenih ustanova i sve će se to odraziti na pristup građana i građanki Srbije kada je reč o zdravstvenoj zaštiti.

Takođe, imam pitanje za Ministarstvo prosvete. Ovo pitanje je više puta ponavljano. Ja sam na jednoj sednici Odbora za obrazovanje postavila pitanje predstavnicima Ministarstva prosvete o tačnom broju deficitarnog nastavnog kadra u osnovnim i srednjim školama, tada mi je rečeno da oni te brojeve negde imaju, ali da pitaju zvanično, pa će nam ih poslati. Moj kolega prof. dr Đorđe Pavićević je to pitanje ovde postavio, takođe tražeći informacije tada se već uveliko diskutovalo o zahtevima direktora škola da se nastavni kadar popuni tako što će se angažovati nesvršeni studenti ili nastavnici koji su već u penziji, što su sve očajničke mere i ne rešavaju dugoročni problem.

Dakle, pitanje ponovo postavljam, jer nam na to pitanje nije odgovoreno – koliko nastavnog kadra nedostaje u osnovnim i srednjim školama, za koje predmete ne dostaju nastavnici, profesori, koliko nedostaje nastavnog kadra po regionima? Ovo je posebno važno da bi smo znali da li ste odustali uopšte od politike jednakog, dostupnog i kvalitetnog obrazovanja za sve? Šta Ministarstvo prosvete planira da uradi ovim povodom kako bismo osigurali da imamo nastavni kadar u državnim školama?

Sada bih iskoristila priliku da vam kažem nešto o čemu ste mogli da čitate ovih dana i u medijima. Na Fizičkom fakultetu u Beogradu, za smer opšta fizika prijavio se samo jedan brucoš od 25, na Hemijskom fakultetu za smer nastavnik hemije prijavilo se samo sedam brucoša, a mesta ima za 25. Na matematičkom fakultetu na smeru opšta matematika 135 kandidata prijavljeno, a broj planiranih mesta 250. Na Filološkom fakultetu za srpski jezik i književnost javilo se 24 kandidata od 100 planiranih mesta. Već devetu godinu mali broj studenata se interesuje za nastavničke smerove na fakultetima i to ima dalekosežne posledice. Mi smo ovde nedeljama govorili o položaju nastavnika i upravo njihov položaj utiče na ovako smanjeno interesovanje za ove smerove. Molimo vas za odgovore na ova pitanja. Zahvaljujem.

Reč ima Borko Puškić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Upućujem pitanje u ime poslaničke grupe Srpski pokret Dveri-Patriotski blok ministarki Đedović u energetici – kada će zaposleni u EPS-u pored Nadzornog odbora imati predstavnika i u Skupštini akcionara kojim trenutno predsedava ministarka Đedović? Kada će se u Trans nafti a.d. izvršiti profesionalizacija kadra izborom direktora u punom mandatu, pošto to preduzeće više nije javno.

U TE Novi Sad, od tri kotla, jedan nije operativan, ovo stanje traje više godina, kada će se to promeniti?

Za ministarku Grujičić – da li je tačno ako odete danas u KCS da zakažete pregled za magnetnu rezonancu da ćete doći na red teku novembru 2025. godine?

Za Vesića – zašto nadležni iz JP Putevi Srbije, posebno direktor Zoran Drobnjak ne poštuje obećanja i dogovor koji je postigao sa meštanima sela u kojima se vrši eksproprijacija imovine duž trase autoputa Pakovraća-Požega? Zašto nadležni iz JP Koridori Srbije ne uvaže zahteve meštana sela duž autoputa Moravski koridor od Preljine ka Adranima ako i skoro deset meseci drže blokadu radova u selu Baluga Ljubićka na delu trase gde će biti glavna petlja i naplatna rampa za Čačak.

Za Martinovića – kako je moguće da u poslednjem popisu stanovnika i objavljenih podataka RZS bude isti broj stanovnika kao i isti broj sa pravom glasa u opštini Prijepolje.

Pitanje za Aleksandra Vučića – da li ćete i jednu, ali samo jednu fabriku otvoriti na teritoriji opštini Prijepolje, pošto smo do sada imali samo puka obećanja, a za period od 12, 13 godina od kada ste na vlasti, ništa od toga se nije realizovalo. Ko je ovlastio Aleksandra Vučića da pregovara o fracusko-švapskom planu kada Vlada vodi spoljnu i unutrašnju politiku prema članu 123. Ustava Republike Srbije.

Pitanje za Aleksandra Vučića i pitanje za predsednika Ustavnog suda – kako je moguće da autoprevoznik Janjušević prevoz čiji je vlasnik Vinko Janjušević iz Priboja već sedam, osam godina vozi linije po Priboju, a da za to opštinsko veće, odnosno Skupština opštine Priboj nije donela odluku i tražim u ime građana Priboja da se urgentno izvrši i da nalog preko Ivana Divca, šefa svih inspekcijskih službi od strane republičkog inspektora da se u isto uveri i izvrši inspekcija.

Da li planirate da se oformi nekakva komisija koja bi se bavila utrđivanjem činjeničkog stanja radijacije i štetnosti po zdravlje nakon agresije i okupacije Srbije od agresije zločinačkog NATO-a, pitanje za ministarku Grujičić.

Kako su trojica šiptara specijalaca i policajaca mogla da budu puštena da se brane sa slobode, ako znamo da je glavni razlog zadržavanja u pritvoru opasnost da optuženi neće biti dostupan sudu, odnosno da će pobeći? Kako je sudija uprkos tome svestan da oni neće biti dostupni, pustio ih na slobodu i zašto im je policija pomogla u bekstvu, odnosno dovela ih do administrativnog prelaza prema južnoj srpskoj pokrajini KiM? Ko je to naredio, pitanje za MUP i Ministarstvo pravde.

Većina veterana i boraca se pita zašto se čeka navršenih 60 godina za novčano primanje za borce i ratne veterane. Ako se rešenje dobilo u kategoriji 1, 2 ili 3, zašto mora da se čeka navršenih 60 godina, jer ako se rešenje dobilo, istovremeno se dobija i status boraca. U ratu su neki ljudi učestvovali u odbrani otadžbine i sa 20 godina. Takođe, mislimo da bilo potrebno i neophodno da se obezbedi ovim ljudima koji su dali svoje zdravlje, ekstremitete i živote, i njihovim porodicama, besplatno parkiranje, besplatan prevoz, a to gradove, opštine i državu, složićete se, građane Republike Srbije, ništa posebno neće da košta, a njima mnogo znači – pažnja.

Ljiljana Šubarić, predsednica opštine Gračanica, odobrila je za zamenu 17 hektara, 17 hektara, građani Republike Srbije, zemljišta u vlasništvu opštine za samo 18,4 ara u vlasništvu Albanaca. Za svaki dobijeni ar davano je 92 ara, skoro hektar. Jel ovako Srpska lista brani srpske interese i imovinu srpsku na Kosovu i Metohiji?

Za Irenu Vujović – zašto Ministarstvo za zaštitu životne sredine ima nedozvoljeno razumevanje o značaju orlova krstaša, jer Društvo za zaštitu posebnih ptica je dobilo dozvolu za postavljanje svega jednog telemetrijskog odašiljača, umesto tri, koliko je bilo planirano i najavljeno da će se postaviti? Ovakvom odlukom orintolozi, ali i najšira javnost koja prepoznaje i podržava napore za očuvanje ove retke vrste ostaju uskraćeni za najvažnije informacije o lokacijama gde se ove ptice i kreću.

Da li je stranom državljaninu Haledu Hamedu iz Jemena dodeljeno srpsko državljanstvo preskakajući se redovna procedura, pitanje za gospodina Gašića?

Još jedno, ako dozvolite, pitanje kratko – kada će početi rekonstrukcija ili izgradnja novih mostova na reci Bjelici u mestima Dljin i Krstac, opština Lučani, na putu IIA reda, broj 181, koji su oktobra meseca zatvoreni za vozila teža od jedne i po tone, jer građanima je obećano da će u aprilu mesecu početi izgradnja novih mostova, ali od obećanja ništa nema? U međuvremenu, ne poštuje se ni dato ograničenje.

Hvala, gospodine Puškiću.

Reč ima Jelena Kalajdžić.

Hvala, predsedavajući. Poštovanje svima.

Imam nekoliko pitanja za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prvo pitanje jeste da li se rešio problem cene ovogodišnjeg roda maline? Ako nije, kada se i kako to planira? Da li će proizvođači maline uspeti nešto da zarade na ovogodišnjem rodu, kako bi uspeli nekako da prežive ovu godinu i imali za svoju egzistenciju ili će ipak biti prepušteni sami sebi?

Što se tiče maline, malina predstavlja našu najvažniju jagodastu voćnu vrstu i Republika Srbija je najveći izvoznik zamrznute maline u svetu. Međutim, tržište maline nije rešeno i o tome nam govore ogromne oscilacije u ceni maline iz godine u godinu. Došlo se do toga da je dosta stabilnije i sigurnije igrati „Loto“ nego imati zasade maline u Republici Srbiji.

U Zakonu o ministarstvima jasno piše da je Ministarstvo poljoprivrede dužno da analizira tržište, što naše Ministarstvo poljoprivrede ne radi. Zbog toga mi nije bilo teško da uđem na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i pogledam da je poslednji izveštaj kada je malina u pitanju, iz 2020. godine, odnosno Izveštaj za rod iz 2020. godine. Za 2021. i 2022. godinu ne postoje izveštaji, kada je malina u pitanju.

Kada su u pitanju neke detaljnije analize o tržištu maline, poslednje neke detaljnije analize rađene su pre pet godina, što znači 2018. godine. Toliko se država zalaže za crveno zlato. Znači, vama je malina bitna samo kada dolaze neki funkcioneri iz inostranstva i onda se hvalite našim crvenim zlatom.

Zbog toga hoću da postavim takođe pitanje – kako se onda kreira politika u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kada nemamo osnovne analize tržišta kada je malina u pitanju?

Pre nekoliko dana ministarka poljoprivede bila je dole u Ivanjici i rekla je da je početna cena maline 200 dinara i da je to samo početna cena, da će biti viša. Međutim, ja moram da obavestim da u Mačvi početna cena maline nije 200 dinara, početna cena maline je bila 150 dinara, 180 dinara i tek sada je 200 dinara. Ovo nije početak berbe, malina je u jeku berbe u Mačvi. Molim Ministarstvo da konačno počne da rešava probleme malinara.

Moraju znati u Ministarstvu, ako hoće, da proizvođača jedan kilogram maline košta 230 dinara i da su naši proizvođači trenutno u velikom minusu. Zbog toga tražim da se što hitnije uradi analiza tržišta i da se osnuju neke radne grupe i da se ovom problemu pristupi ozbiljno.

Takođe, još jedno pitanje vezano je za žitarice. Naime, imam nezvanične informacije da je Republika Srbija uvezla, pored punih naših silosa, da smo uvezli određenu količinu žitarica iz inostranstva. Zbog toga sam u martu mesecu postavila poslaničko pitanje i pitala da mi dostave podatke koliko je uvezeno žitarica, za svaku kulturu posebno, u Srbiju, iz koje zemlje i po kojoj ceni, u periodu od 1. juna 2022. godine zaključno sa martom mesecom. To poslaničko pitanje uputila sam Ministarstvu trgovinu, ministru Momiroviću, Ministarstvu poljoprivrede. Zamislite koje sam odgovore dobila pre nekoliko dana. Kaže – Ministarstvo trgovine ne zna da li se uvoze žitarice u Srbiju, ni po kojoj ceni i zbog toga su ga prosledili Ministarstvu poljoprivrede. Zamislite opet odgovor Ministarstva poljoprivrede – da ni nemaju podatke, ni oni ne znaju da li uvozimo žitarice iz inostranstva, pored punih naših silosa, i prosledili su me na Ministarstvo finansija. Ministarstvo finansija, naravno, ne odgovara, kao i nikada do sada.

Zbog toga molim ministarstvo koje je nadležno za ovo moje pitanje kada su u pitanju žitarice, zato što imamo pune silose i ogromne probleme, da mi dostave podatke koliko je uvezeno žitarica za svaku kulturu posebno u Srbiju, iz koje zemlje i po kojoj ceni, od juna meseca 2022. godine zaključno sa današnjim danom. Hvala.

Hvala.
Reč ima Mirko Ostrogonac.
Izvolite.

Poštovani predsedniče gospodine Orliću, uvaženi auditorijume, želim postaviti dva pitanja ministru nadležnom za oblast građevinarstva i saobraćaja.

Prvo je pitanje – da li bi ovo ministarstvo podržalo ideju i potrebu za obnavljanjem autobuskog saobraćaja na relaciji Subotica – Sombor – Osijek. Ova regionalna saobraćajna veza između spomenutih gradova postojala je sve do 90-ih godina prošlog stoleća, kada je ukinuta. Prošlo je već oko 25 godina otkako su otvoreni granični prelazi Bogojevo – Erdut i Bezdan – Batina i time je obnovljen drumski saobraćaj preko Dunava. Međutim, ova autobuska linija nije ponovno uspostavljena.

Imajući u vidu činjenicu da je zadnjih 30-ak godina značajan broj stanovnika preseljen iz Baranje i Slavonije u severozapadnu Bačku, i obratno, evidentna je potreba da se ova autobuska linija ponovno uspostavi, čime bi se pojednostavio i ubrzao protok putnika u ovoj mikroregiji. Za rešavanje ovog pitanja su posebno zainteresovane kategorije starijeg stanovništva, studenti, zaposleni na drugoj strani granice i drugi putnici. Sa velikom verovatnoćom se može pretpostaviti da bi ova linija bila ekonomski isplativa, čime bi u potpunosti opravdala svoju funkciju.

Drugo pitanje se odnosi na sanaciju lokalnog asfaltnog puta na području Subotice, a to je relacija Stari Žednik – Đurđin, u dužini od osam kilometara, koji je izgrađen pre 50 godina i u veoma je lošem stanju. Ovaj put je deo regionalnog transfera od Sente pa do Sombora, dakle do Dunava, a dužina je otprilike 45 kilometara ove spomenute lokacije. Zapravo, ona nema status regionalnog puta, nego lokalnog puta, čime bi zapravo to trebalo otkloniti, u cilju njegovog boljeg održavanja. Grad Subotica ne raspolaže dovoljnim sredstvima za njegovu rekonstrukciju, a tekuće održavanje se svodi na sanaciju udarnih rupa svakoga proleća.

Prema informacijama iz Gradske uprave Subotica, za ovu godinu nije planirano saniranje ove trase lokalnog puta, pa se može steći utisak kao da ovaj put nije ničiji. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vam.
Reč ima Strahinja Erac.