Poštovani predsedavajući, uvažena premijerko, ministre Gašiću, koleginice i kolege narodni poslanici, građanke i građani Republike Srbije, raspravom o zahtevu za smenu ministra policije, gospodina Bate Gašića, čuli smo ovih dana mnogo toga što, blago rečeno, nema dodira sa temom, ali očito da su pogledi po ovom pitanju različiti. Neka tako i ostanu, a uz patriotsku molbu da diskusijom ne ponizimo ili ne ponižavamo najveći deo pripadnika srpske policije koji čestito i časno izvršavaju svoje poverene im zadatke, i to u ovim vremenima kada je kriminal, od nekad sitnog džeparenja, dostigao visokotehnološko organizovane kriminalne radnje, i to konektovane sa celim svetom.
Srpska policija, mora se reći i naglasiti, ima svoju bogatu istoriju. Uzimajući od vremena vaskrsa države srpske, izraz Stojana Novakovića, 1807. godine u vremenu Voždovog ustanka za oslobođenje od vekovnog otomanskog ropstva, prvi put uvodimo termine – policaj, kvartir, majstor i drugi magistraturni vice-policaj. Godine 1811. smo dobili popečitelje za onutrena dela Jakova Nenadovića tj. prvog ministra unutrašnjih poslova. Desetog avgusta 1835. donesena su pravila za policajce i policiju, prva pravila o policijskom radu u Srbiji. Godine 1882. uvedena je žandarmerija u čitavoj Srbiji. Sve do danas kroz razne forme državnog uređenja, srpska policija predstavlja granitni stub odbrane naše državnosti. Da li je sve idealno? Nije, nikada nije ni bilo i daj Bože da nekada bude. Nasleđem kroz istoriju srpske policije, od narodne milicije, do promene jednopartijskog sistema, ratnih dešavanja 90-ih, državnog udara 2000. godine i svih potonjih promena koje su sledile vremenom na svim poljima društvenih dešavanja… Sve ubrzanije teku, kako kod nas tako i u celom svetu, naša srpska policija uprkos svemu ostaje svoja – srpska.
Današnja rasprava i rasprava o prethodne dve tačke dnevnog reda građanima Republike Srbije pokazala je bledo pozicioniranje u redovima opozicije bez suštinskih predloga šta i kako dalje, već jedino i samo smena, ukidanje, pa ćemo onda videti šta i kako posle. To posle Srbija je videla pre 23 godina i nije spremna za novi egzibicionizam. Daleko od toga da nije bilo i zdravih diskusija, pitanja i predloga sa svih strana iz ove sale ovog visokog doma.
Zločini i tragedija, nesvojstvena srpskom umu koje su se desile u OŠ „Ribnikar“ i Mladenovcu, sigurno nisu nešto što može da se predvidi i spreči. Da li je neko do tog nesretnog dana mogao da zamisli da će 13-godišnji dečak besomučno i bez trunke empatije pobiti svoje drugarice i drugove?
Pominje se i grubo spočitava angažovanje velikog broja policijskih službenika i raznih bezbednosnih struktura u hapšenju ubice iz Mladenovca. Ima nas ovde koji nikada nećemo zaboraviti zločin u Jabukovcu iz 2007. godine. Uporedite silu angažovanja, kako brojčanu, tako i tehničko-tehnološku, kao oruđe i oružje, a hapšenje čoveka koji je masakr izvršio sa lovačkom puškom. Ne smemo zaboraviti da su tada u pomoć pristizali i odgovorni građani i posebno lovci.
Danas se sprovodi akcija vraćanja nelegalnog oružja koju pozdravljam i pozivam da se rokovi produže do kraja leta. Veliki je broj ljudi koji su u inostranstvu gde postoji verovatnoća da neko od njih ima nelegalno oružje i da je rad da ga preda državnim organima Republike Srbije bez posledica, ali želim i imam obavezu da pomenem i jednu tihu nelagodnost koja se nalazi kod ljudi koji poseduju legalno oružje po propisima važećih zakona Republike Srbije. Tu posebno mislim na lovce i želim da ukažem i na ovu situaciju da se ovi nemili događaji ne pretvore u konsekvence prema ljudima koji poštuju propise.
Posle masakra u Jabukovcu u regiji i Policijske uprave Bor teže se dobijalo i dobija pravo na posedovanje oružja, a ono što je devijacija društvenog i ljudskog odnosa isplivalo je na površinu. Kako su mahom građani tog dela naše Srbije, kao i većina u Srbiji u porodičnom življenju u tri generacije u jednom domaćinstvu, gde ako bi slučajno igrač opštinske lige iz tog domaćinstva, unuk ušo u verbalnu svađu i koškanje posle nekog neprimerenog klizećeg starta, a to upiše prisutni policijski službenik ili neko podnese prijavu, celo domaćinstvo je automatski u većini slučajeva trajno ostalo bez naoružanja, oružja koje legalno poseduju, što moramo svi da priznamo nije nimalo fer, a to zna i da se zloupotrebljava, te vas molim da obratite pažnju i na te naše građanske porive u odnosima među nama koji nisu za pohvaliti se.
Želim takođe da vam kažem i da podsetim građane da je MUP Srbije jedan ozbiljan slojevit resor koji obuhvata i graničnu i rečnu policiju, Sektor za vanredne situacije, upravne poslove i mnoge druge i kako je MUP Srbije organizovan od policijskih stanica preko policijskih uprava do samog Ministarstva želim da ukažem na nešto što se već duže vreme provlači kao nesmotrenost ili nepažnja.
Ministarstvo unutrašnjih poslova stalno obnavlja svoj sastav. Službenici usred beneficija, a koje su zbog uslova i složenosti posla zakonom određene, ranije odlaze u penziju, odnosno sa navršenih 55 godina života. Međutim, kada se vrši raspodela potreba za službenim licima, one su zastupljene, odnosno kvote se dele po policijskim upravama.
S toga molim premijerku i ministra unutrašnjih poslova, gospodina Batu Gašića, da obrate pažnju na pogranične policijske stanice. Navešću primer PS Kladovo, jer dolazim iz Kladova. Površina teritorije opštine Kladova je 629 kilometara kvadratnih. Granica prema Rumuniji duž obale Dunava je kroz opštinu duga 92 kilometra. Policijska stanica Kladovo je 130 kilometara od PU Bor, 60 kilometara od PS Negotin.
Na njenoj teritoriji je drugi po veličini granični prelaz prema Rumuniji posle Latina, Đerdap, a prosek godina starosti policijskih službenika je 45 godina ili je prešao 45 godina, a mi trenutno imamo samo četiri saobraćajca.
Konstantno sređivanje turističkih lokaliteta, posebno poslednjom revitalizacijom tvrđave Fetislam omogućilo je turistički razvoj opštine Kladovo, time je i veći broj turista, preko 100 hiljada noćenja, a policijskih službenika je koliko sam i naveo.
Molim vas da konkursi za policajce ubuduće budu konkretizovani za određena područja određenih policijskih stanica, kao što bih zamolio da i viši delovi nekih od sektora MUP-a kao što su granična i rečna policija budu stacionirana i sa sedištem u Kladovu, kao i na drugim mestima i opštinama koje su na samoj granici.
Ministra policije, Batu Gašića, imao sam prilike da lično upoznam septembra 2014. godine kada su opštinu Kladovo zadesile katastrofalne poplave. Tada je gospodin Gašić bio na funkciji ministra odbrane. Ono što mogu da kažem i želim, to je da je ministar Gašić svojim profesionalnim pristupom, razumevanjem i bez partijskih skrupula, jer ja sam bio predsednik SPS kao opštine, a SNS je bio u opoziciji tada u Kladovu, pa zbog toga to naglašavam, neizmerno pomogao u otklanjanju posledica od poplava, kako struka kaže – hiljadugodišnjih. Ministar Gašić, uz direktnu organizaciju na terenu generala Miloslava Simovića ostaće u trajnom sećanju po dobrom građenju opštine Kladovo.
Sa iskustvom u rukovođenju bezbednosnim strukturama i resorima od 2014. godine do danas, Bata Gašić je stekao dodatnog iskustva i rutinu. Za sve to vreme, njegova lojalnost državnoj politici Republike Srbije bila je neupitna, zato je predlog za ostavku upitan, posebno u trenucima turbulentnih geopolitičkih dešavanja i posebnog pitanja života i opstanka naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji.
Tako da, našu raspravu pomno prate oni koji ne misle dobro Srbiji i tu treba ostati racionalan, patriotski neupitan i državotvorno odgovoran, iako to na određenim socijalnim mrežama trenutno i nije popularno, ali ono što govorimo i činimo meri se sa distance i podložno je jedino sudu istinske i patriotske borbe za Srbiju, srpski narod i sve građanke i građane.
Sve ovo pokazalo je još jednom da naša bezbednosna kultura nije egal sa našim viteško-ratničkim nasleđem, pa vas molim, svi mi ovde da se uključimo, svi mogući resori, od državnih, institucionalnih, do nevladinog sektora i da poradimo na suštinskoj bezbednosnoj kulturi, koja će nam i te kako trebati u vremenu koje je pred nama, vremenu dnevnog senzacionalizma, vremenu bez strategije i brige o čoveku kao osnovu društva i posebno vremenu koje slabi male države, sa bogatom i časnom istorijom pravednosti kao što je naša.
Opremite vojsku i policiju u korak sa vremenom i tehnološkim razvojem. Bezbednost svakog građanina na prvom mestu je želja i intencija svih nas, ma kako sučeljavali mišljenja. Krenimo u susret vremenu i dešavanjima koja se dešavaju u zemljama, konkretno zapadne Evrope, a koje dolaze i preko okeana i SAD.
Porast i određenih novih kriminala na RTS je 21. februara 2022. godine je jedan lep tekst napravljen i lepo se obratilo tome „Bebi gang“, maloletnici u bandama seju strah po italijanskim ulicama. To su nove priče. Te bande su maloletnika većinom između 12 i 17 godina, one su nastale sve posle onoga kako je moja uvažena koleginica, Snežana Paunović, naglasila da smo imali jedan sastanak o mentalnom zdravlju nacije posle Kovida, u post-Kovidnom vremenu, to se dešavalo i u Italiji.
Onda kaže: „Mladi su ljuti i frustrirani, a razlozi su mnogobrojni“, kaže profesorka Mikela Gata, koja predvodi istraživačku grupu infantilne neuropsihijatrije u Padovi, pa kaže: „Dosadno im je, nemaju kontrolu nad impulsima i asocijalni su. Pridružuju se nasilničkim grupama da bi privlačili pažnju. Slušaju rep koji poziva na nasilje, govoreći o životu na ulici, kriminalu, upotrebi droge i siromaštva. Imaju potrebu da osećaju da nekome i nečemu pripadaju, iako je zaista teško zamisliti da je nešto što je nastalo u napuštenim američkim predgrađima koja su prepuštena sama sebi, prenosi na naše gradove i u naše okruženje“, navela je tada profesorka Gata.
Profesorka Gata je izjavila da su mladima slava, lajkovi i uspeh, lak uspeh na prvom mestu, te da nije čudo da nasilje postoji i da deo mladih koji na taj način žele da budu deo grupe koja je popularna na mrežama, te definisala kao jaka i kul.
Profesor Alesio Vijeno kaže: „Pandemija, zatvorenost, distanca, strah, pravila, doveli su do većeg nezadovoljstva i uznemirenosti mladih, koji svoje nemire ispoljavaju kroz agresiju, najčešće na najslabijima, tražeći objavljivanjem nasilja nad društvenim mrežama, podstrek i lajkova drugih, što ih čini vidljivima i važnima“.
No, odrasli su ti koji su zaboravili kako se vaspitavaju deca, smatraju stručnjaci i nisu više u stanju da nađu ključ komunikacije sa njima.
Znači, krenimo u susret vremenu. SPS neće glasati za smenu Bratislava Bate Gašića. Hvala.
(Tatjana Manojlović: Poslovnik.)