Idemo dalje.
Reč ima ministar Goran Vesić.

Malopre smo govorili o tome kako se olako šire laži i neistine, bez ikakve želje da se sazna istina, i to je zaista nešto što je ružno. Ja mogu da razumem da neko želi da postavi pitanje, mogu da razumem da neko i ne razume šta se dešava, mogu da razumem da čak neko ko je narodni poslanik ne zna kompletan Zakon o planiranju i izgradnji, ali ne mogu da razumem da koristi ovu govornicu, da koristi ovu govornicu da obmanjuje ljude da neka saobraćajnica u Republici Srbiji nije bezbedna, jer to je nešto što se zove širenje panike i širenje lažnih vesti.
Pošto je poslanik pitao direktno, da mu direktno odgovorim. Juče ujutru, možete čak, ako postavite poslaničko pitanje, da dobijete tačno i vreme, Gradski zavod za veštačenje, koje je inače nadležna institucija, koja je ovlašćena za tu vrstu poslova, izvršio je tehnički prijem saobraćajnice. Prema tome, pošto je izvršen tehnički prijem, samim tim postoji i dozvola. Saobraćajnica se nije gradila bez građevinske dozvole, jer to je nemoguće, prema tome nemojte da širite laži i neistine.
Ono što želim da kažem to je da je Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, odnosno nadležni Sektor za drumski saobraćaj, naravno, juče izdalo dozvolu za obavljanje saobraćaja onako kako je to u skladu sa zakonom.
Ukoliko želite da dobijete sva ta dokumenta, ja vas pozivam da postavite poslaničko pitanje. To su sve javna dokumenta koja ćete moći da dobijete bez ikakvog problema.
Ono što hoću da vam kažem da je dozvola za saobraćajni režim, što nema nikakve veze sa upotrebnom, odnosno sa tehničkim prijemom, dobijena je još pre oko mesec dana. Jutros je u devet sati obilaznica oko Beograda, kompletan sektor B, puštena za saobraćaj, potpuno je bezbedno koristiti obilaznicu. Ne širite laži, ne obmanjujte ljude i zaista mogu da razumem da niste naš politički istomišljenik, na kraju ne moramo svi politički isto da mislimo, ali mislim da je obilaznica oko Beograda važna za sve građanke i građane ove zemlje, jer je počela da se gradi 1991. godine. Gradila se 32 godine, 32 godine smo gradili smo 47 kilometara. Kada kažem „smo gradili“, to znači da su gradili svi: od Slobodana Miloševića koji je gradio devedesetih, pa preko Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, do Aleksandra Vučića, i to je delo svih nas.
Činjenica je da je najviše urađeno sada u poslednjih 10 godina, činjenica je da je saobraćajno povezivanje i izgradnja infrastrukture saobraćajne deo agende predsednika Republike, još dok je bio predsednik Vlade, a sada predsednik Republike, i činjenica je da će ta saobraćajnica, odnosno kružni put oko Beograda, auto-put, obezbediti da imamo manje saobraćaja kroz auto-put kroz Beograd.
Nama dnevno preko Gazele prođe oko 250.000 ljudi, zavisno od dana, između 200.000 i 250.000, pređe oko 128.000, skoro 130.000 vozila, oko 7.000 lakih kamiona, preko 3.000 vozila javnog prevoza i jasno je svakom kako izgleda auto-put kroz Beograd, posebno u špicevima, i da je bilo važno i neophodno da se izgradi obilaznica. Sada će svi koji dolaze, svi automobili, sva vozila koja dolaze iz pravca Šida, iz pravca Novog Sada, a nemaju za destinaciju Beograd, a žele da idu prema Nišu ili prema jugu, moći za 23 minuta da prođu od Batajnice do Bubanj Potoka. To je ono što je važno za sve građanke i građane.
Put nije politički. Put je koristan svima i zaista tome svi treba da se radujemo i zaista je ružno optuživati ljude koji su gradili put, one koji su nadležni, koji odgovaraju da sve bude urađeno po zakonu da su, ne daj Bože, pustili saobraćaj bez dozvole ili da su pustili put koji nije bezbedan. Ružno, zlonamerno. Ja se nadam da je samo u pitanju nerazumevanje Zakona o planiranju i izgradnji, da nije u pitanju neka loša namera.
Ono što želim, na kraju, da kažem jeste da mi projektujemo nastavak ove obilaznice. To je 31 kilometar do Pančeva. To će biti drumska i železnička obilaznica. U ovom trenutku Saobraćajni institut CIP projektuje dva tunela. Jedan tunel je Bubanj Potok, čija je dužina negde oko kilometar i 600, a drugi tunel je Leštane, čija je dužina nešto manja od kilometar. Projektuje se veliki drumsko-železnički most kod Vinče koji će imati dva železnička koloseka, šest saobraćajnih traka, biciklističke staze i trotoare. Projektujemo železničku obilaznicu oko Beograda koja će istovremeno biti građena zajedno sa drumskom obilaznicom. U buduće i sav saobraćaj koji dolazi iz pravca Zrenjanina, Vršca, Banata ili Rumunije neće morati da prolazi kroz Beograd, već će imati obilaznicu koja će ih skretati na Bubanj Potok i ići dalje gde žele. To se odnosi na železnički teretni saobraćaj koji više neće morati da prolazi kroz Beograd, i to su planovi koji u ovoj zemlji postoje duže od jednog veka.
Na kraju, želim da kažem da je nama zapalo ili smo se najviše potrudili, pre će biti ovo drugo, da sprovedemo planove koji u Beogradu postoje duže od pola veka. Još početkom 70-ih godina, kada je otvoren Terazijski tunel i kada je otvoren auto-put, tada se zvao „Bratstvo i jedinstvo“, kroz Beograd i Gazela i Mostar, tadašnji gradonačelnik Beograda Branko Pešić je sebi postavio nekoliko ciljeva i kroz urbanističke planove grada Beograda sprovedeno je, odnosno kao ideja i kao cilj dato je da se izmesti železnički saobraćaj iz centra grada, da se železnička stanica ukine i da se na Prokopu gradi nova železnička stanica, da se gradi metro u Beogradu, da se gradi obilaznica oko Beograda, ovu koju smo juče do Bubanj Potoka pustili, da se radi nova autobuska stanica.
To su sve bili ciljevi, i tunel koji je trebao da poveže Karađorđevu, u tom trenutku, negde kod Bajlonijeve pijace, a sada je to Despota Stefana, i to su bili ciljevi koje je grad Beograd sebi postavio još 50-ih godina.
Trebalo je da prođe pola veka da ti ciljevi počnu da se ostvaruju. Metro se gradi. Obilaznica do Bubanj Potoka je završena, radićemo i nastavak do Pančeva. Autobuska stanica se takođe preseljava na lokaciju koja je tada određena, a železnički saobraćaj, koji je odvajao Beograd od svojih obala, je ukinut. Ono što mogu da kažem, videćete 20. oktobra, biće završena i stanica Prokop. Ono što mi sprovodimo to je ono što su ciljevi koje je grad Beograd, neko ko je bio pametan, gradonačelnik koji je možda bio najbolji u modernoj istoriji, Branko Pešić, zacrtao još početkom 70-ih godina.
Zato treba da budemo svi ponosni i srećni, jer ono što se radi niko nije smislio juče, prekjuče, pre godinu dana ili pre pet godina da radi, nego su to planovi koje ovaj grad ima. Tako planiraju gradovi u svetu, dugoročno, na 10, 15, 50 i 100 godina, a ti planovi se sprovode nezavisno od toga ko je na vlasti.
Činjenica je da smo mi najviše tih planova sproveli. Ispostavilo se da smo najsposobniji, ali to su planovi koji u ovom gradu postoje zaista duže od pola veka.
Zato se radujmo otvaranju obilaznice. Ja vas pozivam da je koristite i da se sami uverite da je bezbedna i da ne govorite, opet vam kažem, nadam se da je ovo što ste pitali razlog samo u tome što zaista ne poznajete dovoljno zakon, ali nije moguće otvoriti obilaznicu na način na koji ste vi rekli.

Reč ima ministar, dr Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem se, gospodine Orliću.
Izvinjavam se unapred zbog nešto dužeg odgovora koji ću morati da dam. Izvinjavam se i predsednici Vlade zbog toga, ali imam mnogo toga da kažem vezano za jedan isfabrikovan slučaj, jednu isfabrikovanu aferu koja podrazumeva da je državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, gospodin Đorđe Dabić, već treći dan izložen medijskoj hajci i baražnoj vatri medija koji vas podržavaju i koji već tri dana iznose najbrutalnije neistine na račun gospodina Dabića.
Pre svega, Đorđe Dabić je jedan mlad čovek koji je u novembru prošle godine od strane Vlade Republike Srbije postavljen za državnog sekretara u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Vredno i marljivo radi svoj posao i ja kao ministar državne uprave i lokalne samouprave nemam apsolutno nikakvih primedbi na njegov rad.
Tri dana traje medijska hajka ne samo protiv Đorđa Dabića, nego protiv celokupne Vlade Republike Srbije, protiv Srpske napredne stranke i, naravno, vi to ne možete da izbegnete sve i da hoćete, protiv Aleksandra Vučića.
Juče ste izveli jedan prilično smešan i traljav pokušaj političkog performansa tako što ste došli ispred Birčaninove 6, u kojoj se nalazi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Tu je inače, dame i gospodo narodni poslanici, po njihovim idejama, trebalo da bude na stotine studenata koji su trebali da traže ostavku Đorđa Dabića. Više je došlo poslanika ove tzv. građanske i tzv. evropske opozicije nego što je došlo studenata. Studenata je došlo možda jedno pet-šest, a njih je došlo bogami jedno desetak.
Ne znam da li je bio Lazović, bio je Srđan Milivojević, bio je gospodin Novaković, bio je Aleksandar Jovanović Ćuta. U svakom slučaju, poslanika opozicije je bilo više nego studenata. Da pređemo na suštinu stvari.
Đorđe Dabić, Vlada Srbije, Srpska napredna stranka, Aleksandar Vučić, tri dana su izloženi medijskoj hajci vaših medija zbog onoga što je Đorđe Dabić napisao na svom Tviter nalogu, a odnosi se na izvesnog Pavla Cicvarića, koji je student. To je tačno. Ali, postoji jedna stvar koju vi gubite iz vida. Kada student uzme megafon u ruke i govori na političkom skupu, on više nije samo student, on je politički aktivista. Kada sveštenik uzme megafon u ruke i na političkom skupu govori, on prestaje da bude samo sveštenik, on postaje politički aktivista. Isto važi i za univerzitetske profesore, isto važi i za operske umetnike, isto važi i za lekare, itd. Dakle, Đorđe Dabić nije napao nikoga, samo zato što je student.
Ono što je vaš problem, kao tzv. građanske i tzv. evropske opozicije, je što vi mislite da je Srpska napredna stranka i da je Vlada Srbije džak za udaranje. Vi bi da se boksujete, ali ne sa živim ljudima, nego sa džakom, jer džak ne može da vam uzvrati udarac, a živ čovek može.
Pošto ste izneli gomilu neistina vezanih za Đorđa Dabića i za sve nas koji sedimo u Vladi Srbije, i za celokupnu Srpsku naprednu stranku, i za Aleksandra Vučića kao predsednika Republike, želim da narodne poslanike i građane Srbije upoznam sa određenim činjenicama, a vezanim za pitanje koje je postavio gospodin Radomir Lazović.
Pavle Cicvarić je student koji je govorio na vašem političkom skupu. Dakle, ušao je u svet politike. Govorio je protiv Vlade Republike Srbije, protiv Aleksandra Vučića, protiv Srpske napredne stranke, itd, što je politički sve legitimno, ali kada uđete u svet politike, gospodine Lazoviću, to vi nadam se da ste naučili za ovo vreme dok ste narodni poslanik, onda morate da budete spremni ne samo da zadajete udarce, nego i da ih primate. Gospodina Cicvarića niko nije terao da govori na političkom skupu koji ste vi organizovali.
Posebno je pitanje vaše političke hrabrosti i vašeg političkog morala to što iz nedelje u nedelju organizujete očigledno političke skupove pod jednim lažnim nazivom „Srbija protiv nasilja“. To su politički skupovi, to su skupovi koji imaju za cilj ne samo rušenje aktuelne vlasti, nego podrivanje države Srbije. Ali, pitanje vašeg političkog morala je zašto onda na tim političkim skupovima ne govorite vi, kao tobožnji lideri opozicije, nego se krijete iza glumaca, krijete se iza studenata, krijete se iza ovog ili onog pojedinca? Što onda lepo mikrofon u ruke, gospodine Lazoviću, ne uzmete vi, što ne uzme Marinika Tepić, što ne uzme Dragana Rakić, Dragan Đilas, itd.
(Dragana Rakić: Sram te bilo. Studente napadaš.)

Dragana Rakić da ne viče. Da ne vičete, gospođo Rakić. Kontrolišite se malo.

Dobro, pustite ih.
Dakle, nego ste isturili ovoga puta studenta Pavla Cicvarića da govori…
(Dragana Rakić: Ovo je sramota, dečko od 21 godinu. Studente napadaš.)

Gospođo Rakić, kontrolišite se. Bez vikanja.

Ne smeta meni, gospodine Orliću, neka dobacuju.
(Dragana Rakić: Koliko si jadan.)
I onda su dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na ovom svom poslednjem političkom skupu, skupu protiv nasilja, tzv. „Srbija protiv nasilja“, isturili da govori Pavle Cicvarić.
Sve što je napisao Đorđe Dabić na svom „Tviter“ nalogu vezano za Pavla Cicvarića i za njegovog oca Radovana Cicvarića je zapravo tačno. Ja ću vam sad potvrditi konkretnim podacima o čemu se radi. Da bi građani Srbije znali da se ovde ne radi, ovde se ne radi o nekom ne isprovociranom napadu na jadnog, nezaštićenog, siromašnog studenta, Pavla Cicvarića i njegovog oca. Evo o čemu se radi, a to je ono što na TV „N1“ koja me inače već tri dana juri po ministarstvu, po ulicama Beograda da dam izjavu kada ću da razrešim državnog sekretara, da li se smatram odgovornim itd, ja ću vas dame i gospodo narodni poslanici, kao ministar, obavestiti o Radovanu Cicvariću, ocu Pavla Cicvarića koji se spominje u ovoj „Tviter“ objavi Đorđa Dabića.
Dakle, Radovan Cicvarić ima u svom vlasništvu tri pravna lica. Ima jedno udruženje građana koje se zove „Užički centar za prava deteta“.
(Radomir Lazović: Kako može da ima udruženje u vlasništvu?)

Bez vikanja iz klupe, Lazoviću.

Ima drugu firmu koja se bavi pružanjem PR usluga i bavi se konsaltingom. To je druga firma. I ima treću firmu koja se zove „Destilerija Cicvarić“ d.o.o.
Dakle, PR agencija Radovana Cicvarića je registrovana u Užicu na adresi Marije, a vi me demantujte ako ovo nije tačno slobodno.
(Radomir Lazović: Šta pričaš?)
Šta pričam? Evo, demantujte me.