Vi ne odustajete, baš vas briga. Potpuno vas nije briga, Aleksiću, ni za ovo što vam govorim, ni za temu, ni za neki pijetet koji bi trebalo da pokažete.

Što se tiče toga šta je sve dobro radio predsednik Vučić, pošto je ministar takođe govorio o tome, i da nema nikakve odgovornosti za tragedije i slučajeve, pa je nabrajao kojekakve uspešne projekte, uglavnom infrastrukturne, ima on i drugih uspeha koji će mu biti deo političke biografije dok je bio na vlasti, a to su Savamala, „Jovanjica“, „Krušik“, Belivuk, Doljevac, „helikopter“, prodaja PKB-a, Beograđanke, Sava centra, RTB Bora, svih banja, izvora vode, evo „Džinsi“ je otišao iz Leskovca, danas smo videli vest, hiljadu radnika je bez posla itd.

I onda kažete – nikada niko u istoriji nije tražio odgovornost za tragedije koje su se dešavale. Pa vi em što ne govorite istinu, em i ne pratite šta se dešava u Skupštini. Ja sam ovde za ovom govornicom pustio snimak Aleksandra Vučića kada je tražio odgovornost tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića za jednu od tragedija koja je bila mnogo manja od ovih tragedija. Lično on je tražio i rekao: „Skloni se, bre, čoveče, daj ostavku, mrtvi su ljudi“. To su reči Aleksandra Vučića. To sad ne važi. Sad smatrate da ne treba da se odgovara. Sad kad ste na vlasti, sad ne treba odgovornost, ne treba ostavka, ne treba ništa.

Nastavljamo dalje. Hajmo samo da preživimo ovu Skupštinu, pa ćemo da nastavimo dalje da radimo, valjda neće ovi opozicionari strašni da nas više napadaju, da pričaju o svemu tome, neće građani više da protestuju. E pa, prevarili ste se. I protestovaćemo i borićemo se za svaki od ovih zahteva. Klimajte glavom. Klimajte glavom, jer takvi kao vi su nas doveli ovde. Vi koji ste se vratili na fabrička radikalska podešavanja, pokazujete to svakog dana ovde i šaljete poruku građanima Srbije, tako što ih vređate, ignorišete, omalovažavate, crtate im mete na čelu…

Doveli vas tu, u kom smislu? Time što smo spustili cenzus i doveli vas tu?

Vi ste, gospodine predsedniče, trebali da ga prekinete dok je govorio prošle nedelje o studentu i iznosio podatke iz njegovog ličnog života, njegove porodice. Trebalo je da ga prekinete.

Ali stalno je ista priča.

I tada i mnogo puta. Kao što mene prekidate sad.

Vi sebe ne čujete, ljudi, uopšte. Svaki put ista priča.

Mene prekidate stalno.

Vi pitate nešto, dobijate odgovor i opet se raspravljate i polemišete oko toga – a što smo to pitali, a što se sad o tome govori?
(Srđan Milivojević: A što ne sedneš dole? Što ne sedneš dole?)
Pa pokušavam, ako možete, na neki način da vas vratim da pričate o onome što ste sami tražili. Jel hoćete uopšte? Jel vas zanima to ili vas ne zanima ni najmanje?
Šta je, Milivojeviću?
(Srđan Milivojević: Što ne sedneš dole?)
Nije vam bilo dosta onih 12 i po minuta, celo vreme grupe što ste ispucali, isto kao Aleksić sada, da pričate o petsto drugih stvari, i još sve ponosno da kažete – nisam ni pomenuo ministra. Sad morate tako da vičete iz klupe. Jel tako? Odlično vam je to ponašanje, fantastično. Sigurno su ponosni svi kad vas gledaju.
(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje.)
Hajde, kontrolišite se bar malo, bar malo.

Znate, gospodine Orliću, govorio sam ja danima o odgovornosti ministara, Vlade, navodio razloge, mnogo puta govorio ministru Gašiću zašto treba da podnese ostavku ili zašto treba da bude smenjen, sve sam to ja rekao. Ali vas to ne zanima. Vas zanima samo da zloupotrebljavate funkciju na kojoj ste, predsednika Skupštine, da gazite ovaj Poslovnik, da se razračunavate sa opozicijom i da ne dozvoljavate da niko ne kaže ništa što se tiče vaših nepočinstava, a da pritom dozvoljavate predstavnicima izvršne vlasti da govore šta hoće, kad hoće i koliko hoće. Ja nisam video da ste za sve vreme ove rasprave upozorili jednog poslanika vlasti koji dobacuju, koji psuju, koji vređaju, koji prete, nijednog, nikome, samo govorite nama.