Jel možete da spustite noge?

Ovo više nije vređanje Skupštine, ovo je ponižavanje Skupštine, šta ovaj čovek radi.

Hajde sedite pristojni.

To što je on pijan to je za njega problem, ali sad postaje problem za sve nas, jer ovo stvarno u ozbiljnim kafanama se hvata za gušu i tera napolje, a u Skupštini izgleda moramo da tolerišemo ovog da nas maltretira po ceo dan. Ja vas molim da se reaguje, evo obezbeđenje neka ga vrati gde mu je kartica.

(Aleksandar Jovanović: El mora tako? Čemu sve ovo?)

Jovanoviću, samo sedite pristojno u tišini saslušajte druge.

Ne mogu da govorim zaudara alkohol dovde. Znači, ne mogu da govorim. Stvarno hajde, vrati se tamo gde si, pa truj ove malo bliže u okolini.

(Aleksandar Jovanović: Može to i lepim rečima.)

Jovanoviću, ne mogu ljudi da govore od vas.

Može, prema ljudima koji zaslužuju možemo, prema vama Jovanoviću ne može, jer vi drugi jezik ne razumete. S vama se razgovara onako kako razumete, mada trenutno koliko je sati ne razumete vi ništa.

U svakom slučaju gospodine Gašiću, nema razloga ni jednog koji oni mogu da navedu novog. Oni stari su svi do jednog bukvalno u paramparčad raspršeni odgovorima i argumentima, ostali su još da vise u vazduhu kao jaki argumenti, karma, taličnost, odnosno maleroznost, mada u istoj osobi kontraverzna ličnost verovatno, pa istovremeno i malerozan i taličan, ali ozbiljnih argumenata nema i mi sada bukvalno moramo da budemo žrtve nečega što je prepucavanje unutar opozicije ko će da bude interesantniji i kome će više da lupaju po ramenu na narednoj šetnji i ko će na narednoj šetnji možda uspe da se primakne mikrofonu da nešto kaže.

U tom kontekstu ja neću dalje odgovarati ni na šta da ne otvaramo nove replike, što je rekao gospodin Martinović, važni zakoni nas čekaju da radimo neke ozbiljne stvari, da ostavimo ove nek se ispucaju, što imaju neka kažu to što imaju. Odgovaraću naravno na svaku uvredu, svaku stvar koju budu rekli da je vredi odgovarati, ali ćemo svakako gledati da ovo ubrzamo koliko je do nas, jer da je do njih mi danas ne bismo ni započeli raspravu, jer ih je bilo manje od 30 u sali.

Pošto nema više argumenata, sada se citiraju knjige Vojislava Šešelja, sada se čita ne znam ni ja šta sad, sad se istražuje ko je šta rekao u prošlosti, bez ikakvog smisla, bez ikakve logike, bez ikakvog reda, samo tako eto da se kaže. Ovaj se šeta po sali, nosi neke slike, bazdi, zaudara, pijan, onaj viče, onaj dobacuje, onaj se svađa, u šta se ovo pretvorilo, ja stvarno ne mogu da verujem.

Dakle, ja vas molim samo, gospodine predsedniče i da time zaključim, dakle da primerite mere do kraja. Ako je Administrativni odbor doneo odluku o tome ko gde sedi u sali, onda ta odluka treba da se primenjuje, ako neće da primenjuje sam neka ga obezbeđenje odvede tamo gde mu je mesto. Ako neće da sedi, neka izađe napolje, neka baulja hodnicima, neka radi šta god hoće, nek legne, nek spava, samo neka nas više ne maltretira. Stvarno više postaje zamorno, nije problem, nego je zamorno. Dakle, kao kada vas pijan čovek uhvati u kafani pa vas gnjavi, pa vas gnjavi, a vi ne možete da pobegnete. Znači, to je osećaj koji mi imamo.

Nadam se da ćemo da pređemo dalje sada.
Inače da znate, da ste u pravu za ovo što ste rekli, manje od 30, mislim da je tačno 21 poslanik opozicije učestvovao u kvorumu jutros.
Povreda Poslovnika, Jelena Milošević.

Član 100.

Ponoviću, vi imate puno pravo da učestvujete u raspravi tako što ćete svoje mesto prepustiti nekom od potpredsednika i ući u debatu sa Mikijem Aleksiće, to je potpuno legitimno. Ovo nije Takovska 10. Ovo nije RTS. Ne morate da se borite za svaku sekundu. U redu je da pustite da neko drugi nešto kaže bez da ga prekidate i zbog vas počeću da slušam radio. Vi imate neverovatan talenat za komentarisanje. Sigurna sam da na nekoj radio stanici, možda i prepoznam vaš glas. Da li je moguće da nemate strpljenje da bilo koga, sada mene nećete da prekinete namerno i onda će da vam bude obrazloženje – eto, vas sam pustio. I, to radite stalno i uporno.