Gospodine Martinoviću mislim da ste vi poslednji čovek na planeti Zemlji koji treba da priča i da brani Aleksandra Vučića, jer ono što ste vi u svojoj karijeri rekli o Aleksandru Vučiću, ja se manje, više slažem, ali obraz i dostojanstvo ne dozvoljava da te reči upotrebim i da ih ponavljam.
Ja sam mislio da osim premijerke Brnabić niko nije u stanju tako dugo da priča, a da ne kaže ništa, ali moram da vam kažem, svaka vam čast, nadmašili ste je u svakom smislu. Ja u životu nisam čuo da neko može toliko dugo da priča besmislice, a da ne kaže ništa smisleno. Hajde što nas maltretirate, poslanike ovde, danima, oko ove tačke, nego što maltretirate građane Srbije. To je ljudi neslušljivo. Ne mogu da razumem da možete toliko dugo da pričate i da vrtite priču u krug i da apsolutno ništa suštinski ne kažete. To je zaista neverovatno.
Što se tiče ministra Gašića, moram priznati da me je dirnulo ovo njegovo izlaganje. Bio sam i na ivici suza, da jednog takvog dobročinitelja opozicija napada, gde je on kao ministar policije odgovoran za ubistva i u Duboni i u „Ribnikaru“, Bože sačuvaj. Svi su drugi krivi, taman posla da je gospodin. Nemojte gospodine Gašiću da vam neko to priča, gde ste vi krivi, taman posla. Niste nizašta krivi.
Ali, možete dan nakon masakra, odnosno isti dan da izađete na konferenciju za medije i da prepričavate situaciju iz „Ribnikara“, iz Dubone kao da pričate o akcionom filmu, bez imalo empatije. Predsednik države samo što nije izneo matične brojeve tetaka svih koji su pobijeni tamo. Ljudi nemojte da pravimo rijaliti od ove države i onda se čudimo što nam se ovo dešava.
Kažemo da ukine Željko Mitrović rijaliti. Pa, veći je rijaliti ova Skupština nego bilo koji rijaliti koji se zvanično tako zove. Cirkus smo napravili od države i od ovog društva. Mi smo prvo posejali seme nesreće, razradili, svaku moguću glupost digli na pijedestal, proterali kredibilitet, proterali znanje iz ove države. Besmislice smo proglasili i glupane i mediokritete kao nešto sveto, kao svete krave u ovoj zemlji, koji promovišu svaki dan koje, kakve budalaštine i onda kada nam se nesreća i tragedija desi, mi se hvatamo za glavu i tražimo krivce.
Dok se sve to dešava brat ministra Gašića kupuje neke kvadrate po Knez Mihailovoj. Freske mu rade u crkvama, Bože ti me oprosti, kao da je svetac. Mi to radimo od ove države. I to sve što rade poslanici vlasti i ministri, to rade bez imalo ukus, osnovnog ljudskog dostojanstva. To je meni neshvatljivo. To je moj najveći problem. Stomak me boli kada treba da uđem u ovu salu, od besmislica koje ovde čujem.
Ja kada čujem premijerku Brnabić da dva sata uzme reč i priča ovde, dođe mi harikiri da izvršim. Nemojte da bežite gospodine Gašiću, tu ste da odgovarate poslanicima na pitanja. Pobeže da ne postavim još neko pitanje.
Šta se dešava. Čović vam disciplinuje policajce na utakmici. I vi pričate o nekakvom poretku u ovoj državi. On ih sprovodi, izbacuje ih iz sale, koda mu je to dedovina, pionir.
Pazi, šta ministar genijalno dosetio, nakon tragedija koje su se desile? Da uvedemo dodatni broj policajaca u škole. Svaka čast. Znači, sve smo drugo razorili, sad ćemo od školskih ustanova da pravimo kasarne. Alal vam vera, ne znam kako se niko u Evropi i u svetu nije setio, Boga ti. Zaista, jedna vrlo genijalna stvar.
Šta ste uradili od ove države? Dokle ste nas doveli? Dole ste nas doveli, ljudi? Najgore moguće mediokritete ste postavili na sve funkcije u ovoj državi. Meni da neko kaže – hajde, nađi ovakvih par stotina ljudi koliko ste ih vi udomili i po parlamentu i po ministarstvima, ja bih morao đonove da poderem da nađem takve ljude po Srbiji i opet ne bih u tome uspeo. Samo se pitam gde ih nalazite, ljudi? Gde nalazite sve ovo što ste Srbiji dali da rukovodi sa ovim? Da li ima išta zdravo što ćete ostaviti u Srbiji, jedno zdravo seme, da nikne nešto posle vas ili ste sve rešili da zatrujete, da razvalite, da ništa ne ostane prah i pepeo?
Jednog dana kada odete sa vlasti, znate šta će ostati za vama? Upravo taj prah i pepeo, sluzavi tragovi. Način na koji vi branite predsednika je degutantan. Ja razumem da to možda morate da radite, ali vi toliko bestidno idete u tom poltronisanju da je to otužno slušati. Zaista, otužno i žalosno. Ja verujem jednog dana kada sve ovo padne, da bez lustracije se ovo neće moći završiti i da neko za ovaj zločin koji ste vi počinili sopstvenom narodu mora da odgovara.