Jovanoviću, izgleda da se Aleksiću u stvari baš dopada ovo što vi radite. Tako da neću više da vam skrećem pažnju, vi sad slobodno nastavite da vičete ako želite pošto se izgleda Aleksiću to jako dopalo. Ja sam pogrešio što sam tražio od vas da prestanete sa tim.

Dobro.

Sve je jasno zašto se i dešavaju tragedije u društvu, jer kako se odnosimo prema prošlošću takva će nam biti i budućnost. Na žalost pokazujete da ni tragedije, ni sve što se dešavalo u prethodim godinama nisu toliko bitni i važni da se uporede sa vašom željom da opstanete u vašim foteljama na vlasti, uživate u vašim beneficijama, uživate u političkoj moći, pljačkate narod Srbije, bahatite se, radite šta god hoćete i kažete – da, desile su se tragedije, pa šta se to nas tiče, nismo mi odgovorni, dešavalo se i ranije, dešavalo se i u drugim zemljama, ali mi nemamo odgovornost. Baš nas briga, kriv je neko drugi, sistem nije zakazao, možemo danima, evo dva meseca razgovaramo o tome. Naravno odgovor vaše vlasti je – baš nas briga, jer mi odlučujemo o svemu. Mi smo, naša politička moć je i pravosuđe i policija i tužilaštvo i Skupština i Vlada i opština i grad i policajci i komunalci, sve ste vi.

Sve ste vi i kažete – može nam se. Igrate se, gospodo ne sa nama iz opozicije, već sa narodom. Slušate danima ovde šta govore moje kolege iz opozicije i šta ste odgovorili? Ništa. Koleginica Tepić je sada postavila ozbiljna pitanja, niko nije reč odgovorio. Sede i ćute mudro, ministar Gašić verovatno da mu ne izleti opet da Nemci ili Amerikanci ili Kinezi štite nekoga, ne znam, Martinović možda da napadne još nekog studenta, jer mu nije dovoljno bilo prošle nedelje da napadne Pavla Cicvarića.

I, to zašto nam se dešavaju tragedije u društvu, je u direktnoj korelaciji sa svešću, odgovornošću onih koji vode Srbiju danas. Mi nastavljamo kao društvo da srljamo i da padamo sve dublje, ništa se nije promenilo, osim što ste još bahatiji.

Dakle, sinoć smo na televiziji sa nacionalnom frekvencijom imali priliku da gledamo kako se sprovodi atak na zdrav razum građana Srbije. E, to je ona televizija za koju se traži oduzimanje nacionalne frekvencije, baš zbog takvih emisija koje promovišu mržnju, koje promovišu kriminal, koje promovišu nasilje, koje rade sve suprotno onome za šta ih zakon ove države obavezuje, sve suprotno.

I, sinoć smo dotakli dno. Sinoć je optuženi narko-diler za najveću plantažu marihuane u Evropi, fabriku droge, direktno gostovao na televiziji sa nacionalnom frekvencijom dva sata, dva i po sata. U jednoj predstavi gde se on predstavlja građanima Srbije, pa u najmanju ruku kao da je monah sa Hilandara, jedan divan čovek, jedan fin čovek koji je svima pomagao. Čovek koji je samo proizvodio organsku hranu, ništa drugo, samo to. Čovek koji je jedan dobrotvor. Čovek koji je divan i koji je za primer, a zli policajci, zli Aleksić, političar mi smo po njegovim rečima proizvodili drogu, nije on. Znate, on je gajio ljubičice, a u stvari policajci koji su ga uhapsili ja i drugi ljudi, mi smo se bavili organizacijom proizvodnje droge. Tako je on to rekao sinoć. Neko je, neku struju pominje i tako dalje, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, ponavljam.

Pazite, taj čovek uživa najveću zaštitu vlasti kao narko-diler koju nikad niko na svetu nije imao, u Kolumbiji nikada niko nije imao takvu zaštitu. Čovek kome je zaplenjeno 65 hiljada biljaka marihuane. Preko tonu i po marihuane, 650 kilograma spakovanog, osušenog kanabisa za tržište. Čovek čiji su saradnici hapšeni mnogo pre na graničnim prelazima sa drogom koju su prenosili. Čovek koji je pravosnažno osuđivan za teška dela prevare, ne u Srbiji, u Nemačkoj dok je bio tamo.

Taj čovek danas uživa zaštitu režima. Zašto? Pa, zato što režim brani sam sebe. Predsednik Vučić je tom narok-dileru pružio zaštitu iz Dubajia i rekao – pa, šta ako je imao samo tonu marihuane, nije to neka količina. Ali, da vam kažem nešto, to je slika koju vi šaljete građanima Srbije i svima je danas u Srbiji jasno šta radite, branite Koluviju da biste odbranili sebe. U putu je optužnica Jovanjica tri, e, tom optužnicom će biti obuhvaćeni oni politički nalogodavci koji nisu u ove prve dve, oni koji su sa njim radili, dopisivali se, komunicirali, družili se na, ne znam, biznis forumima, po prostorijama SNS. E, doći će red da oni pripadnici službi bezbednosti i ostali političkih struktura budu suočeni sa istinom šta su radili sa Predragom Koluvijom. Zato vi prozivate policajce da su kriminalci, a za njega to niste rekli, jer kažete – pa, postoji prezunkcija nevinosti. Da, tačno, ali to ne važi za policajce.

Pa, ministar Gašić je ovde rekao, ovde rekao da su ti ljudi kriminalci, da možemo da očekujemo Skaj poruke, što se po pitanju Milenkovića, Mitića i ko zna koga još, ministar za svoje policajce. Umesto da ih nagradite, umesto da kažete, državo podržavamo da se raskrinka ta Jovanjica, ne može da se našoj deci proizvodi daje droga po Srbiji, nećemo da dozvolimo to. Ne, šta radite vi? Kažete, slomićemo kičmu policajcima, sve je osmišljeno, to su radili Aleksić i policajci, to su radili Amerikanci, to su radili vanzemaljci.

Samo nisu oni koji su obuhvaćeni optužnicom, a obuhvaćeni su i MUP i BIA i VOA i plus cela Koluvijina ekipa, u dve optužnice, u dve optužnici i pronađena ja najveća količina marihuane i kanabisa ikada u istoriji Srbije, koju vi branite i kažete – ne.

Pazite sad, taj čovek sinoć kaže – ja sam samo gajio organsku hranu. O verodostojnosti toga šta on govori na televiziji sa nacionalnom frekvencijom najbolje potvrđuje činjenica da čovek kaže – pa da je moja firma ostala da radi, mi bismo 3% imali učešća u BDP-u Srbije, 3%. Verovatno je mislio na marihuanu i kanabis, jer od ono nešto od plastenika što je imao i ono malo salate, krastavaca, pa svaki malo veći domaćin ima od njega u mojoj Počekovini i Stopanji, a da ne govorimo da cela poljoprivreda Srbije učestvuje sa 7 – 8 % u BDP-u, a on kaže ja bih sa 3%, pa onda kaže – 15.000 smo imali kooperanata. Za šta? Kakvih 15.000 kooperanata, ljudi koji su radili na Jovanjici? To je ludilo.

Pitam vas, gospodine Gašiću, vi ste ovde rekli da ste sa Koluvijom komunicirali kada ste mu uputili poziv za slavu ili se on javi, vi ste rekli – BIA neće slaviti. Taj isti Koluvija sinoć je rekao da ste ga vi zvali, a da je on u stvari odbio da dođe na slavu. Znači, neko laže. Hajmo da vidimo da li sada govorite istinu vi ili govori on, potpuno su različite izjave, ko je koga zvao ili nije zvao zato što se nije slavilo i ko je koga odbio. Čovek je to sinoć izjavio.

Druga stvar, da vam kažem nešto, svaki put kada kažete, a sinoć je to bila tema u vašoj emisiji, sa vašim novinarom Marićem, a gde kažete – Jovanjica je udar na državu Srbiju… Pazite, to piše na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Dakle, kada policajci razotkriju nelegalnu proizvodnju narkotika i droge, to je udar na državu. Čekajte, jel država onda mafija, kriminal, da li se država bavi i država je poslodavac svim narko-dilerima i trafikantima? Da li je to tačno? Kažite da nije. Ako nije, onda pustite ljude da rade svoj posao.

Dalje, kaže čovek – ja sam angažovao obezbeđenje da čuvaju salatu i rotkvice zato što su neki krali. Angažovao je bivše pripadnike SAJ-a, naoružane da čuvaju paradajz i salatu. Znate, to je skandal i takav čovek govori na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Takav čovek u emisiji šalje poruku građanima Srbije da ne važe institucije, da ne važe zakoni, da važi samo prijateljstvo sa vlašću. To je to.

Gospodine Gašiću, vi i Vlada Republike Srbije da malo imate obzira sinoć ste trebali da pohapsite sve njih na „Hepiju“ i da uzmete frekvenciju. Nije to ništa smešno. Vi ne shvatate šta radite. Prešli ste sve granice zdravog razuma.

Čovek protiv koga su dve optužnice podignute, kome se sudi, u toku je sudski postupak, gostuje na televiziji i predstavlja se kao monah. Čovek koji je dobrotvor, slučajno su mu neki podmetnuli, zli policajci, toliku marihuanu na njegovom imanju. Znate šta, pa da kažemo da je sve tačno ovo što se upinjete četvrtu godinu da dokažete da Koluvija nije imao tamo marihuanu, već da je proizvođač organske hrane. Ako je proizvođač organske hrane, pa zašto je onda bitno da li tu ima Andreja Vučića i Aleksandra? Zašto je onda to bitno? Ako čovek ne proizvodi marihuanu, pa šta, ima pravo da se druži sa Aleksandrom, Andrejem, Gašićem, Vulinom i svima ostalim, zar ne, ili je sramota to družiti se sa proizvođačem povrća, organske hrane, a možda da bude ovo drugo da ipak nije samo to, nego bežite kako znate i umete iz tog slučaja, pa onda kada ne uspete da pobegnete, hajmo da branimo Koluviju, obećavajući mu, jadničku, da ćete da ga spasite, da neće da odgovara?

Znate, ni jedna vlast nije trajala do kraja, ni jedno pravosuđe, ni ljudi u pravosuđu nisu svi isti. Ima onih koji nekad podlegnu pod pritiskom, koje ucenite, koje potkupite, ali ima onih koji su časni i koji su pošteni i nisu svi spremni da budu deo vaše kriminalne organizacije, nisu svi spremni da zalivaju kriminal i korupciju u Srbiji, a koju vi zalivate godinama. Dok se svi u svetu bore da taj korov iskorene, samo u Srbiji se kriminal i korupcija zalivaju, navodnjavate i prihranjujete i time pokazujete da je u stvari mafija preuzela Srbiju i danas mafija upravlja Srbijom.

Imate medijske mafijaše u vidu Željka Mitrovića, „Hepi“ televizije, Peconija itd. Imate ove koji proizvode narkotike u Srbiji, rade šta god hoće. Imate putarsku mafiju u vidu Zvonka Veselinovića i ostalih. Imate elektroenergetsku mafiju u vidu Nikole Petrovića itd. Imate IT mafiju u vidu familije Brnabić, Siniše Malog itd, itd. To ste vi. Kokezu, da, hvala kolega, njega ste zaboravili. Mogu da nabrajam ovde danima, danima i onda kažete – nema odgovornosti. Slučajevi koji su se desili, tragedije koje su se desile – eto, splet okolnosti, niko nije kriv, mi smo uradili šta je do nas.

Građani su predali 108.000 komada oružja. Dobro, i? Jel to sve? Jel smo sada rešili sve probleme? Angažovaćemo 1.200 policajaca. Dobro, i? Jel smo rešili probleme? Ne, niste. Problem nije oružje, nisu ni policajci. Problem je ambijent u društvu. Problem je svest koju stvarate. Razorili ste za ovih 10, 11 godina sistem vrednosti u Srbiji, vrednost deci. Nisu više ljudi koji bi trebalo da budu, nisi ni profesori, ni lekari, sad su starlete i kriminalci. Nisu ni pisci, ni umetnici, nego su neke starlete, nego su neki promiskuitetni likovi, nego su neki nasilnici koji idu iz rijalitija u rijaliti da tamo promovišu svoje vrednosti, a među njima često i oni osuđivani za ubistva, za teška krivična dela, oni koji su činili nasilje kada su izašli odatle. Oni su na televizija sa nacionalnom frekvencijom, ali znate zašto?

Zato što je Srbija postala zemlja fantomki, fantomke vladaju Srbijom, fantomke ste uveli 2016. godine kada je srušena Savamala. Fantomske su vaša narodna nošnja i svuda na svakom događaju. Bili su ispred „Pinka“ da brane „Pink“ u subotu od građana Srbije. Fantomke su vam svuda. Uveli ste novu nošnju. Vlast fantomki ste vi, fantomska vlast. Sve radite noću, sve radite skriveno i tajno.

Znate, očekivao sam, iskreno, barem malo razuma od strane izvršne vlasti tokom ove sednice i ove rasprave. Nema ga. Smejete se, iživljavate se nad građanima Srbije, ignorišete zahteve, nastavljate da vređate, nastavljate da omalovažavate, nastavljate da se bahatite kao da ste privatizovali Srbiju.

Znate, dođe dan, pre ili kasnije, kada pravda pobedi. Ona jeste spora, ali uvek je dostižna, uvek dostižna, a pravda će stići vas koji ste zloupotrebili pravdu i vi koji ste uveli pravilo da je u Srbiji nepravda zakon, zakon vaš, zakon jačeg, ali znajte vrlo dobro da će otpor takvoj nepravdi biti sve veći i sve veći i to ćete videti vrlo brzo.

Pozivam vas sada da zbog ovih tragedija i svega što se desilo u ova dva meseca: nasilje u školama, vršnjačko, nasilnici, ne samo iz redova SNS poput ovog iz Negotina ili Bojovića ili Vlade Mandića, ima ih svuda, raznih, jer ste uveli takav poredak u društvu, onaj što je sa zoljom gađao nečiju kuću, ljudi koji se ubijaju, samoubistva itd. To se sve dešava u vašoj državi. Vi ste vlast. Uzmite se u pamet, stavite prst na čelo. Nemojte da se smejete, ministre Gašiću.

Bili ste, u raznim sektorima bezbednosti i vi i Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin i svi ispod vas. Tragedije su obuzele Srbiju. Teče krv ulicama. I u mafijaškim obračunima i u tragedijama koje su se desile. Stavite prst na čelo i snosite odgovornost, barem bi vas neko upamtio po tome da ste bili časni jer ste shvatili šta znači objektivna odgovornost i podneli ostavku.

Pošto neće da vas smene, evo ja vas pozivam, učinite ono što je učinio Branko Ružić. Pokažite dostojanstvo, pokažite odgovornost, pokažite moral i pokažite da ste čovek koji sme da donese odluku bez da mu Aleksandar Vučić dozvoli. Hvala.

Dvadeset i dva-tri minuta i ovlašćeni predstavnik predlagača o svom Predlogu ništa, ali baš ništa.
Pošto ste se obratili meni, a i drugima i pomenuli reč „sramota“, da vam kažem nešto. Niko od nas kojima ste se obratili nije došao na ideju da uradi ono što ste uradili vi, da takvu tragediju, tako besramno pokuša da zloupotrebi za sopstvenu političku promociju, kao što ste uradili vi zakazujući svoj politički skup u danima kada je proglašena žalost u ovoj državi.
Šta ste od svega toga napravili? Da li ste vi samo svesni šta ste od svega toga napravili? Gledam pre neki dan u direktnom prenosu novinar sa lica mesta one vaše televizije, saopštava: „Evo ide muzika pet zvučnika, ovde je počela svojevrsna žurka“, to je rekao čovek. To je vaš odnos prema toj tragediji. Svojevrsna žurka, po oceni ovih vaših i vi ćete da govorite nekome o sramoti? Razmislite ponovo, pre nego što tu reč upotrebite ikada.
Neću da vam pričam o ne dolaženju na sednice, o tome da niste glasali za dnevni red koji ste predložili, o vašem ponašanju i o svemu drugom, ali samo o ovome u šta ste pretvorili taj događaj.
(Srđan Milivojević: Rušenje režima.)
Šta viče Milivojević? Rušenje režima? Kako ste rekli Milivojeviću, „svojevrsna žurka“. E, to je sramota kakvu verovatno niko u ovoj zemlji ne pamti. I to je vaša sramota.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Prvo, moram da kažem da je došlo vreme da u ovoj zemlji čovek mora dva puta da razmisli pre nego što umre, jer čim neko umre, tu je Aleksić i njemu slični da zloupotrebi tu smrt. Pa su tako i smrt čika Đorđa zloupotrebili oni isti koji se nisu udostojili ni da ga prime, ni da mu daju državljanstvo.

On je državljanstvo Srbije dobio pre tri godine. Kada vam je toliko bilo stalo do njega, što nešto niste učinili za njega dok je bio živ? Treba da vas je sramota. Da li može neko da ode sa ovog sveta, a da vi to ne pokušate da zloupotrebite politički?

I vi ćete da postrojavate ovde kada će da se ustane, a kada će da se sedne. Pa, neka vam ustaju i sedaju ovi vaši iza vas, ako hoće da vas prate, pošto ste se izgleda doživeli, da ste vi stvarno neki lider. To što vam je Šolak uvrteo u glavu, što ste se malo umili i očešljali, malo pustili bradu i vezali kravatu, vi stvarno mislite da ste vi neki lider? Hajde da vidimo kako ćete da pobedite Vuka Jeremića, za početak. Hajde „polovni buntovnik“ da umukne više.

Pričate o nekom Cicoviću. Kom Cicoviću? Vi ne znate ni kako se čovek zove koga hoćete da branite. Nije Cicović, Cicvarić. Promašili ste prezime. Bili ste s njim u emisiji pre dva dana, ne znate kako se preziva. I, onda, najluđe od svega, čovek je uzeo ovo, ovako, što su bacali prošli put, ne da je bacio, nego je bacio i gazio dvadeset minuta i Ustav i Poslovnik i sve moguće zakone ove zemlje.

On, čovek sudi, on presuđuje, on će da odluči. A, evo i komunistički gonič se smeje, njemu je nešto smešno. On presuđuje, on će da odluči ko je kriv, ko nije kriv. I to ko? Valjda na iskustvo računa, pošto je on dok je bio predsednik opštine Trstenik povredio, odnosno prekršio Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o budžetu, Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o udruženjima, Zakon o sportu, Zakon o javnom dugu i druge podzakonske akte. Sve zakone koji se odnose na lokalnu samoupravu je kao predsednik opštine povredio i on nama drži predavanje? On je simbol slobode, on je simbol pravde? Čovek koji je priznao da je lopov, a sud ga osudio da je lažov i to vam je lider? Alal vam lider.

(Radomir Lazović: Poslovnik.)

Povreda Poslovnika, Radomir Lazović.

Hvala, predsedavajući za reč.

Ako možemo ovaj sat da resetujemo, ne bi bilo loše, mada vidim da vi ovde reč dajete kako hoćete i koliko hoćete vašim partijskim drugovima da koriste koliko žele pravo na repliku i sad sam ja u rebusu na koji član da ukažem.

Ukazaću na taj član 100. kako bi građani znali, dakle član 100. Poslovnika kaže da ako želi da učestvuje u pretresu, predsednik Narodne skupštine prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine, tako da bih ja hteo da vam ukažem, dragi građani, da ovo što radi vaš predsednik ovog najvažnijeg doma demokratije u našoj zemlji nije po propisima.

Zašto se on toliko ustručava da ni jedan sekund ne sme da prepusti predsedavanje nekom drugom. Imamo, koliko? Sedam potpredsednika. To je dobro pitanje. Znam, i vi se za to pitate.

On bi trebalo ako ima, njegovi stavovi su naravno važni, on bi trebalo da ih iznosi često, to je sve u redu, ali sa mesta narodnog poslanika, ne sa mesta predsedavajućeg.

Zato vas molim gospodine, kako da vam nazovem u ovom slučaju, inače ste predsednik, ali kada koristite ovo pravo koje vam ne pripada, kako da vas nazovem? Komentator? Jeste li vi komentator neki? Šta ste vi ovde?

Ne čuje se.

Jeste li komentator možda?

Ne čuje se, morate glasnije.

Neka, neka, ne moram glasnije, mislim da me čuju građani.

Dakle, koristite neko pravo koje vam ne pripada, pa vas molim, apelujem, zahtevam, šta god hoćete, izaberite sami, siđite dole pa nas obradujte svojim mišljenjima, stavovima, šta god da imate, ali sklonite se sa tog mesta zato što vam to pravo ne pripada dok na njemu sedite.

Što ste se toliko uplašili da slučajno neko drugi ne predsedava, jer onda Milenko Jovanov ne bi mogao tako da dobija reč po pet minuta, iako mu pripada dva. Hvala.