To je bilo kompletno vreme poslaničke grupe.

Završavam.

Samo još jednu rečenicu. Iako vi kao direktor BIA niste bili sposobni da nađete onog ko je to uradio dovoljno govori o vašoj sposobnosti.

Dobro.
Reč ima Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, 3. i 5. maja Srbija je doživela veliki šok, ali i veliko otrežnjenje, pogotovo kada govorimo o politici, jer država je u tom trenutku prontno reagovala i na zahteve roditelja koji su izgubili svoju decu u tragičnom piru koji je bio 3. maja i 5. ali i donela prontno 10 mera kojima je trebalo u stvari da odreaguje, pre svega da se ožale žrtve, da pomogne roditeljima u tom trenutku i na kraju krajeva da učini sve da se tako više nikad ne ponovi.

Ono što je hronologija događaja pokazala i ovih poslednjih mesec dana koje imamo prilike u parlamentu da razgovaramo to je da su negde maske pale kada pričamo uopšte o tome zašto su počeli protesti, šta su razlozi, ko su inicijatori protesta, jer kada vi pozovete ljude koji su potpuno u šoku, skrhani bolom, koji se ne mire jednostavno sa nedostatkom svojih najbližih, onda kreće taj osećaj krivice, pokušaj opozicionih lidera tzv. da izmanipulišu taj osećaj ljudske krivice i samokrivice, možda smo mogli i nešto više da uradimo, je prebačaj bio na Aleksandra Vučića i na politiku Vlade Republike Srbije.

Dosta je ljudi izašlo upravo zbog toga, tog osećaja krivice i šoka, ali niko nije izašao zbog toga što je zaista u tom trenutku podržavao Bakića, Vidojkovića i Brkića, koji su pozivali u tom trenutku, trećeg dana žalosti u Srbiji, na konkretno nasilje, počev od porodice Aleksandra Vučića, pa na dalje. To je jednostavno nedopustivo.

Na kraju krajeva, i premijerka je ovde u parlamentu rekla da kada su došli stručnjaci iz Norveške da su glavom bez obzira pobegli jer su rekli da je prva stvar da bi se lečilo društvo od velikih ovakvih masovnih ubistava je jednostavno ne politizovati ovu temu.

Sad ja vas pitam – ako je 2002. godine u Leskovcu stradalo sedmoro ljudi u tragičnom masakru, 2007. godine u Negotinu devetoro, jel za to bio kriv gospodin Tadić? Da li je trebao narod onda da izađe na ulice, i tadašnje opozicione stranke?

Kada je orman pao na dete kada je gradonačelnik Beograda bio gospodin Đilas, u jednom beogradskom vrtiću koji je renovirao grad Beograd, jel tada trebala opozicija da izađe na ulice i politički to da kapitalizuje? Naravno da se mi time nikada nismo bavili i da to nikada ne treba da bude uopšte princip i da to treba da bude jedna sramota sa kojom jednostavno politička scena više nikada ne treba da se susretne.

Mi treba u društvu da sprovedemo jedna konsenzus u kome treba da razgovaramo o ovakvim temama. Pre svega na mnoge stvari, na mere niste odgovorili kao opozicija. Niste dali, pod jedan, na tim protestima ni roditeljima da uzmu reč. Pod jedan. Pod dva – niste se uopšte osvrnuli na to, na inicijativu građana da se ugasi Tik Tok, nego ste brže bolje uplatili reklame vaših političkih lidera da se reklamiraju na tim društvenim mrežama. Čak i te društvene mreže i dan danas zloupotrebljavate i držite, otprilike, tenziju da biste što više ljudi pozivali na proteste.

Znači, jednostavno imate tu političku potrebu da kapitalizujete tuđu nesreću i da tu političku nekrofiliju svakodnevno plasirate ovde u parlamentu. To smo videli i danas. Verujte mi da ta morbidna politika nikada nikome ništa dobro nije donela. Neće ni vama doneti zato što narod prepoznaje suštinu i ciljeve bilo kojih protesta.

Bitno je da kada pričamo o zahtevima i današnjoj tački dnevnog reda moramo da ponovimo da su ovi zahtevi isključivo politički, iako se mnogi politički lideri ovde kriju iza naroda, pod znacima navoda, i ne smeju da izađu da budu ispred tog naroda kad vode te proteste upravo zbog toga što shvataju da taj narod njih i ne podržava.

S druge strane, kada govorimo o političkim protestima i kada govorimo o političkim zahtevima, prvo smena REM-a bi bilo jedno pravno nasilje. Vi vrlo dobro znate da se REM bira ovde u parlamentu, da ima 13 članova REM-a. Samo dva idu na predlog poslanika i Odbora za kulturu, 11 se bira na osnovu udruženja, svako udruženje bira svog predstavnika. Zamislite kada bi sada mi kao poslanici uzeli da rušimo, praktično, predloge tih udruženja, pa ko smo mi da to radimo? Znači, mi bi vršili jedno pravno nasilje kada bi na ovaj način, kako ste vi to predložili, radili. Praktično je nemoguće to uraditi.

Kada govorite o uređenju medijskog prostora, o cenzuri, mi smo imali prilike ovih mesec dana da vidimo da suština gašenja, vašeg zahteva gašenja tv „Hepi“ je u stvari u tome da se, kako vi kažete, smanji ruski uticaj, a na svim tim televizijama ove desničarske partije su za prošle izbore svakodnevno se pojavljivale da bi ušle ovde u Skupštinu. Sada ćute o tome.

S druge strane, kada pričamo o televiziji „Pink“, pa mi smo juče čuli, u stvari, da gospodin Željko Mitrović jako dobro sarađuje sa gospodinom Šolakom, da je, u stvari, prodao za 30 miliona evra „Pink“ Bih i Crne Gore, da je otkupio od Đilasa ovde da bi postao većinski vlasnik televizije „Pink“ ovde. Znači da je u pitanju, očito, neka konkurencija i da ste vi u stvari zastupnici te konkurentske prednosti koju bi Šolak trebao da ima.

Znači, uopšte se ne radi ni o televiziji „Pink“, ni o televiziji „Hepi“, ni o Aleksandru Vučiću, ni o politici SNS, nego isključivo interesima koje vi ovde zastupate, određenih centara moći.

Kada govorimo uopšte o ostavci gospodina Gašića, pa vrlo je simptomatično da na vašim protestima se pojavljuju ljudi koji su funkcioneri, odbornici Skupštine grada Zagreba. Na kraju krajeva, imate posle toga jedan tvit NATO lobiste Felingera, koji kaže: „Došlo je vreme za srpsko proleće, došlo je vreme za revoluciju u Srbiji“.

Na kraju krajeva, imate pozdrav Kurtija koji se raduje takvim protestima. U tom trenutku vi tražite ostavku ministra unutrašnjih poslova. Znate, mnogo je slučajnosti na jednom mestu i takve slučajnosti Srbija prepoznaje. Predsednik države i Vlada Republike Srbije traže jednostavno stabilnost, sigurnost i mir upravo u trenutku kada Srbi na KiM su pod najvećim terorom Aljbina Kurtija. One proteste koje treba podržati danas u Srbiji su protesti koje Srbi sprovode u Mitrovici i kojima se bore za svoja prava da žive koliko-toliko u miru i da se formira ZSO da bi mogli da osiguraju svoj normalan koliko-toliko život u svojim ognjištima.

Na kraju krajeva, zaista predaja nije opcija i ono zbog čega Srbija treba da se bori, to je zaštita srpskih nacionalnih interesa. Hvala.

Hvala.
Ministar Gašić. Izvolite.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, smogao sam snage da se obratim danas. U ovih, koliko premijerka bolje vodi evidenciju od mene, desetak dana rasprave u ovoj Skupštini po ovoj tački dnevnog reda, čuo sam mnogo toga danas, pored onoga što ste izrekli pokušavajući da što više bacite kamen i na SNS, i na predsednika Vučića, i na mene i na sve ove časne ljude i članove SNS, danas ste dodali i to da sam sramota. Bio sam taličan, bio sam baksuzan, bio sam bez karme, e sada sam na kraju i sramota. Dobro, vaše pravo. Onda ste mi rekli da li imam čast, pa ste mi rekli da trebam da se stidim nečega na šta sam i ja i moja porodica jako ponosan.
To je da nam je na prvom mestu Srbija i građani Srbije i da nam to niko od vas ne može uzeti ni na koji način, bilo kakvim napadima. Patriotizam je ono što krasi moju porodicu i ono što krasi mene. Možda nisam ni najbolji, ni najobrazovaniji, ni najčasniji, ali znam da sam jedan od onih koji mnogo voli svoju zemlju i trudim se da koliko mogu pomognem i svojoj zemlji i svom gradu i svim građanima Srbije. naravno u domenu i moći koju imam.
Zato vas molim, pustite, nek rezultati sude o nama. pogledajte rezultate koji su učinjeni za ovih deset godina u Srbiji. Odite u moj prelepi Kruševac pa vidite, i hvala vam gospodine Verko na lepim rečima pre desetak dana, drago mi je kada to čujem od vas, čoveka koji iza sebe ima toliko godina gradonačelničkog mandata, koji to može da vidi za razliku od nekih drugih, koji nikad nisu znali šta je i kakav je to mukotrpan posao, biti gradonačelnik jednog velikog grada, a moj Kruševac je veliki grad. Odite, pričajte sa ljudima i ne treba ja da pričam, vojsci. Pričajte šta je to za vreme mog mandata od dve godine učinjeno u Vojsci Srbije.
Odite pričajte sa ljudima iz BIA, šta je to za šest godina mog mandata učinjeno u BIA, šta je to dobro učinjeno, a šta nije. Naravno, nemam problem da čujem i svaku kritiku da nešto nije urađeno, jer time ćemo da ispravimo sve greške koje imamo.
Kaže narodna poslanica, i krenuću od tih pitanja koja su mi postavljena – vi ih niste uhapsili, citiram, trebali ste da se trudite da ih sprečite. Kako sprečiti nekoga ko ima nelegalno oružje, ko ima verovatno neki, ja nisam stručan da to kažem, prekid svesti, da tako nešto uradi u svojoj sredini, u svojoj školi, u svom selu, svojim prijateljima, svojim školskim drugovima, svojim komšijama. Kako sprečiti, jutros je, nažalost, juče, prekjuče u Sisku, bio takav jedan isti napad na građane, pa i jutros u Americi vest da je 29. put od početka godine bilo masovno ubistvo.
(Radomir Lazović: To je skoro normalno, očekivano.)

Bez dobacivanja, Lazoviću i Cakiću.

Navikli ste na taj način da se obraćate i to je u redu, nema problema. Da, policija Srbije je jedan… Dali ste sebi za pravo čak i da akciju koju su sprovodili, nije je vodio Bratislav Gašić te noći. Bratislav Gašić je i tog jutra u „Ribnikaru“ i te noći u Mladenovcu i u Smederevu bio kao podrška svojim saradnicima, ali su je vodili profesionalci. Pa ste onda sebi dali za pravo, pa da li je trebalo da bude 600 policajaca, pa da li je trebalo da bude tako, pa da li ste tamo u Kragujevcu, pa da li ste ovamo, pa zašto je helikopter išao po gorivo. Kako mislite, taj helikopter radi sa nekim gorivom, mora da se vrati. Šest sati su bili momci u vazduhu, a niko od vas nije hteo da kaže – pa bravo, momci, bravo što ste šest sati pretraživali termovizijskim kamerama i helikopterskim čitav teren.
Ne, nego vi znate koliko je trebalo ljudi da bude na terenu, vi znate koliko treba desetine i desetine kilometara da se prođe i prečešlja kompletan teren. Vi znate sve to. I to je u redu, nema problema, vi znate, ja ne znam. Tu noć su akciju vodili profesionalci, komandant SAJ-a, komandant Žandarmerije, komandant Policijske uprave za grad Beograd, ljudi koji su završili Srednju policijsku školu, završili Kriminalističko-policijsku akademiju, ljudi koji su po 20 i više godina u MUP-u.
Kažete, pogubili smo se zbog krize. Sve mere koje je i predsednik Republike izneo i Vlada Republike Srbije i mi zajedno u Vladi Republike Srbije su dale rezultate. Dale su rezultate. Kažete – pa ništa niste uradili sa dva policajca u školama. Vi ste juče pričali da ne želite policajce u školama. Neki od vas sada žele policajce u školama. Želite li ili ne želite? Odredite se jednom i recite želimo ili ne želimo. Kako će ta deca da se obuče ili ti mladi policajci da bi mogli da rade u školama? Pa mi sada nemamo poverenje ni u njihov nastavni kadar, koji godinama unazad radi sa njima. To nije izmislio Bata Gašić, pa da napadate te nastavnike njihove da ne znaju da ih obuče da bi radili u školama.

Jesmo rekli bez dobacivanja?

Pa ste rekli – pa kako ćete da nađete 1.300 policajaca? Onda kada smo pročitali u ovoj godini samo broj lica koja će biti obučena u našem centru za osnovnu policijsku obuku i koliko će njih mladih da bude primljeno do oktobra meseca, onda ste prestali o tome da pričate.
Kada pričate o prevenciji, pa kod ovog ubice u Mladenovcu, ovog monstruma iz Mladenovca je sve učinjeno. Svaki njegov prekršaj je sankcionisan. Sve je predato tužilaštvu, Centru za socijalni rad, kao mlađi punoletnik, kao punoletnik. Policija je sve uradila. Kada su osnovne i srednje škole u Beogradu i širom Srbije, prevencija je urađena. Pročitao sam vam, ali vi nećete da čujete. Kako da vam pričam, kad vi nećete da čujete? Koliko smo preventivnih edukacija imali sa tom decom. Svake godine ih radimo. Pa to ne radimo sad zato što sam ja, zaboga, ministar. Ma ne, to ti ljudi profesionalci rade unazad desetak i više godina. Pa nemojmo njih da vređamo. Pročitao sam vam svako dete koje je bilo na toj edukaciji. Pričao sam vam kako detektujemo probleme u tim školama, zajedno sa direktorima škola, sa školskim odborima. Sve vam je to i čitano ovde. Niko reč nije slagao. Ali ako nećete da čujete, nego ponavljate mantru koja vam se čini da je bogougodna, da možete sa njom da dobijete neke jeftine političke poene, pa nastavite dalje, nemam nikakav problem.
Kažete – nestručna lica postavljena na, ne znam konkretno, gospođo, o kome ste pričali. Ja verujem, pošto niko nije smenjen za ovih osam meseci otkad sam ministar, niko nije pomeren sa svog mesta tamo gde je bio na tom načelničkom mestu na kom je bio. Pa šta je tu sad problem? Tamo ima ljudi koji su na tim rukovodećim mestima u MUP-u po desetak i više godina, za vreme i bivšeg režima. Znači, sad i oni ne valjaju. Odlično, onda znači potvrđujete da treba neki od njih da budu sklonjeni.
Odgovoriću vam, samo očekujem da mi dostave izgovorenu rečenicu da je tamo neki policajac koji je revnosno, citiram, gospodo, bio demonstrante kada su upadali, napadali Narodnu skupštinu, ukrao 100.000 evra iz nekog sefa u MUP-u. Šta vi mislite da je MUP? Time pokazujete šta mislite o tim ljudima koji su vrsni profesionalci, koji su divni ljudi, bre, koji su patriote, koji se bore za ovu zemlju svakog dana, koji ne znaju nekad ni kad im je dan i kad im je noć.
Vezano za ovo što ste probali da omalovažite 600 policajaca koji su tu noć, čitavu noć, bili u Kragujevcu i u Mladenovcu i u Smederevu, ljudi, ti momci i devojke su u 19.00 časova imali utakmicu „Partizanovu“ u Areni. Sa utakmice su otišli direktno za Mladenovac, ma nisu čekali jednu sekundu, nego su seli u svoje vozilo i došli u Mladenovac. Pa došli su nepunih 20 minuta posle prijave događaja, zaprečili sve. Pa hajde makar da im malo poštovanja damo, i ljudima iz SAJ-a, i Žandarmerije i Policijske brigade.
Pala je olovka, ne brinite, neće drugo ništa da padne.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)