Ne čuje se.

Jeste li komentator možda?

Ne čuje se, morate glasnije.

Neka, neka, ne moram glasnije, mislim da me čuju građani.

Dakle, koristite neko pravo koje vam ne pripada, pa vas molim, apelujem, zahtevam, šta god hoćete, izaberite sami, siđite dole pa nas obradujte svojim mišljenjima, stavovima, šta god da imate, ali sklonite se sa tog mesta zato što vam to pravo ne pripada dok na njemu sedite.

Što ste se toliko uplašili da slučajno neko drugi ne predsedava, jer onda Milenko Jovanov ne bi mogao tako da dobija reč po pet minuta, iako mu pripada dva. Hvala.

Znate li koliko vama pripada kada ukazujete na povredu Poslovnika?

Molim vas da mi ne replicirate, nemate pravo na to.

Ne, samo vas pitam, da li, pošto štopujete vreme. Da li znate koliko vam vremena pripada da ukažete na povredu Poslovnika?

Nemate pravo da mi odgovarate… (Isključen mikrofon.)

Evo, ja ću da vam pomognem. Taj Poslovnik koji volite da podignete, ali ne volite da pročitate kaže – dva minuta. Vi govorili više od tri. Toliko na temu ko šta može, šta ne može, ko se čega i koga plaši, eto.

Sve vam je stalo…

(Miodrag Gavrilović: Zašto to radite?)

Što vi Gavriloviću vičete?

(Miodrag Gavrilović: Zašto to radite? To nije tačno.)

Što vi vičete sada? Kakav vi sad problem imate?

(Miodrag Gavrilović: Borim se za istinu.)

Borite se za istinu? Opet neke tegobe osećate? Hajde budite pristojni, nemojte da dobacujete sa mesta. Lazović je ukazivao na povredu Poslovnika, a ne vi. Vi kada budete hteli, vi podignite Poslovnik kao Lazović.

Šta je bilo, nemate Poslovnik?

(Miodrag Gavrilović: Dođite da vidite da li imam Poslovnik.)

Od onog dana kada ste ga bacali ovde, ne možete da ga nađete više, jel?

(Radomir Lazović: Evo ja ću mu pozajmiti.)

Opet nešto galamite? Slušajte, dogovarajte se vi i Lazović šta god hoćete, samo u tišini da ne smetate ostalima kojima se ovde nešto radi.

Šta ćemo, Lazoviću, za član 100? Hoćete da se izjasni Skupština? (Radomir Lazović: Nema potrebe.)

Nije ni važno, ionako ne znate ni šta piše, pa da, vama je svejedno.

(Dejan Bulatović: Poslovnik.)

Dejan Bulatović, povreda Poslovnika.

Poštovani predsedniče Skupštine, ukazujem na povredu Poslovnika, član 106. i član 107.

Dakle, gospodine predsedniče, ovde smo doživeli i kad govorimo da se preti iza leđa, da prekidam govore, tu ste videli, najveći kukavičluk u Srbiji koji je viđen smo videli kada kolega pokušava da me prekida, da me napada sa leđa, a to je građani Srbije samo, pogledajte kako se Poslovnik krši na sve načine i pogledajte ovu vrstu demokratije, kako predsednik Skupštine ne da je tolerantan, nego je neverovatno tolerantan. Ja ne znam kako to više da nazovem. Hvala vam, evo i opozicija je to shvatila.

Mislim da ni gospodin Marijan Rističević ne bi shvatio ovaj stepen demokratije.

Gospodine Marijane Rističeviću, vi ste više puta ukazivali na neke elemente, neke medije koje podržavaju ove stvari, molio bih da to malo pojasnite. Nisam to razumeo kako to mediji funkcionišu u nezavisni u Srbiji, a gospodina koji mi sa leđa prilazi i rekao mi je, zamislite građani Srbije - ja ću doći ispred tebe, samo malo ja ću doći ispred tebe. A građani Srbije, to vam je to nasilje, to je ono što oni rade a govore da se bore protiv nasilja.

Sad zamislite da sam ja reagovao na način kako to oni rade i onda bi ispalo Dejan Bulatović je imao pravo da se odbrani. Ja shvatam da nemam pravo na odbranu. Ja moram da ćutim da me vređaju i da mi prete, da čak i da me tuku ovde u Skupštini, ali ja nemam pravo. Evo vidite kako dobacuju, građani Srbije, pogledajte šta rade.

Ali, dragi građani Srbije ovu povredu Poslovnika baš upućujem i vama da čujete kako se ponašaju. Ne daju dan da govorimo. Ne daju mi pravo da kažem ono što mislim i da zastupam svoje političke stavove, jer pobogu to nije… Ono što se desilo meni iza leđa to su radili fašisti, ubijali sa leđa i tukli sa leđa.

Nažalost, imamo u Skupštini priliku da vidimo kako nas sa leđa napadaju, prete da nas tuku. Hvala.

(Aleksandar Jovanović dobacuje.)