Lazović, Cakić i Jovanović, ko će prvi da dobije opomenu danas?

Vi ste sebi dali za pravo, i to je vaše pravo, da možete iz klupe i da osudite i da presudite, a ja bih pustio da to uradi tužilaštvo i da onako kako je po zakonu donese sutradan presude. Ko je zgrešio, taj će da odgovara. I taj će da odgovara za svoja zlodela, ali nemojte i ja ne želim sebi da dam za pravo da ja budem taj koji će da sudi bilo kome. Sud i tužalaštvo su tu.
Krenuli ste i osećao sam se jako neprijatno iz razloga što ću opet, ne pravdajući se, pokojnog deda Đorđa sam mnogo puta, vi znate, pojedinci ovde koji sede u ovim klupama a znaju me toliki broj godina, da sam živeo u Grčkoj i da sam vrlo ponosan kada pogledam „in memoriam“ njegov ovih dana, uniformu u kojoj se kreće, ja sam mu je odneo kao ministar odbrane i nije je skidao do smrti. Niko se od bivšeg režima, bivših ministara, do 2012. godine nije setio da mu je odnese. Dobio je zadnji put 1998, 1999. godine onu šarenu vojnu uniformu i u njoj je bio do 2014. godine.
Znači, pričamo o deda Đorđu. Ko mu je uručio orden za zasluge? Predsednik Aleksandar Vučić. Ko mu je dao državljanstvo? Što mu niste makar dali državljanstvo, kad se sad odjednom toliko brinete za njega? I sad vi želite počast. Nema problema, lep je i to gest.
Kažete – ćutimo mudro. Pa ste dodali posle toga – smejete se, ministre Gašiću. Ja stvarno ne znam, na toliki broj izgovorenih neistina, šta bi bio bolji odgovor nego moj osmeh? Šta da odgovorim na toliki broj neistina, izmišljenih priča?
Ponavljam po ko zna koji put, ja znam da vi trenirate taj glumački stav, da to pokažete ovde ispred ogledala, i sve je to u redu i da ponavljate stalno istu priču da bi laž postala istina nekome u glavi, ali ne ide vam ljudi. To je upravo ono što nam smeta u našoj komunikaciji. Ne znam šta da vam drugo odgovorim. Očekujete verovatno da budem drugačiji ne mogu, želim da vam kulturno odgovorim na svako vaše pitanje.
Atak na zdrav razum građana Srbije. To je isto nešto što citiram, pa upravo je ovo atak zamena teza, izgovaranje laži za lažima. Odjednom su se sada izgubila i dva minuta sa naplatne rampe. Dobili ste dva minuta i šta je sad problem? Šta je sad problem? Naravno, mentori stalno kažu - samo vi ponavljajte i za helikopter i za dva minuta na naplatnoj rampi i za ovo i samo ponavljajte, samo to nek vam bude mantra i matrica po kojoj ćete da se vladate i ništa vi ne brinite. Nažalost, građani Srbije su to prepoznali, pa kad dođu izbori, nešto ne ide sa tom matricom i mantrom.
Fantomke, kažete, uveli smo novu narodnu nošnju. Bravo, gospodo. Bravo. Da vas pitam – pa zar vi niste nosili fantomke 5. oktobra ili neki od vas? Zar vi niste nosili fantomke kad ste otimali bivšeg predsednika Slobodana Miloševića? Zar vi niste nosili fantomke kada ste ubili Ranka Panića? Zar vam nisu ubili u vaše vreme premijera? Što se vi smejete slatko na sve ovo što vam ja pričam? Zar vam nisu ubili generala policije fantomkama, Boška Buhu? Zar vam nisu ubili radnika BIA, Gavru, takođe fantomkama, a mi uveli novu narodnu nošnju?
Pročitaću vam, evo mi ovakvi, glupi, baksuzni, kaže premijerka smeta mi, ne smeta mi, to mi baš onako lepo da čujem sa njihove strane, rezultate rada od 1. januara 2023. do 30. juna 2023. godine.
Suzbijanje kriminala. Ukupno su evidentirana 33.860 krivična dela, što je smanjenje za 3,9% u odnosu na komparativni period 1. januar 2022. godine, 36. Krivične prijave su podnete protiv 26.523 učinioca. Evidentirano je 15.287 krivičnih dela sa N.N. učiniocima, što predstavlja smanjenje od 9,9%.
Droge. U 5.199 realizovanih zaplena oduzeto je 2.763 kilograma droge, a od toga 2.482 kilograma marihuane, 14,5 kilograma heroina, 36,7 kilograma i 5,1 litar amfetamina, 27,2 kilograma kokaina, 1,8 kilograma MDMA, ne znam šta znači ova droga, i oko 201 kilogram ostalih droga.
Opšti kriminal. Evidentirano je 30.666 krivičnih dela opšteg kriminala, što je manje za 3,9%. Krivična dela opšteg kriminala predstavljaju 90,5% ukupnog broja krivičnih dela. Prijavljena su 24.105 učinioca ovih krivičnih dela od ukupnog broja krivičnih dela opšteg kriminala, 14.746 krivičnih dela izvršeno je od strane N.N. učinioca, rasvetljeno 7.767 krivičnih dela ili 52,7%.
Trgovina ljudima. Podneto je 12 krivičnih prijava protiv 17 lica zbog 13 krivičnih dela trgovine ljudima. U komparativnom periodu podneto je osam krivičnih prijava protiv 15 lica zbog osam krivičnih dela.
Krivična dela protiv života i tela. Izvršeno je 1.079 krivičnih dela protiv života i tela u okviru kojih je najveći broj lakih telesnih povreda 477 i teških telesnih povreda 397. Izvršeno je ubistava 20 i teških ubistava 24, ubistva u pokušaju 61, kao i teških ubistava u pokušaju 16. Rasvetljena su sva teška ubistva u pokušaju, što je istorijski rezultat. Ne zamerite mi, malo ću da budem duži, ali ovo MUP i policija Srbije zaslužuje da građani Srbije čuju šta je urađeno u odnosu na prethodne periode i kakvi su to rezultati, jer su to njihovi rezultati, to nisu moji kao ministra, nego njihovi, naših vrednih policajaca. U komparativnom periodu izvršeno je 1.024 krivična dela protiv života i tela, i to lakih telesnih povreda 440 i teških 379.
Organizovane kriminalne grupe. U samo šest meseci ove godine, da ne smetam narodnog poslaniku dok razgovara telefonom, pošto ga očigledno ne interesuje oko škola i oko svega ovoga, procesuirano je devet organizovanih kriminalnih grupa i uhapšeno je 90 lica – dva zbog visokotehnološkog kriminala, dva zbog nedozvoljenog prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi, dva zbog droga i jedno zbog privrednog kriminala i jedno teško ubistvo u pokušaju i izazivanja opšte opasnosti i jedno zbog prostitucije, gospodine narodni poslaniče.
Krivična dela protiv polne slobode. Izvršeno je 348 krivičnih dela protiv polne slobode, a od čega je broj silovanja 31 i šest silovanja u pokušaju.
Nasilje u porodici. Prijavljena su 2.254 krivična dela nasilja u porodici. Evidentirano je 23 slučaja lišavanja slobode u okviru porodičnih i partnerskih odnosa sa ukupno 24 žrtve – 16 lica ženskog pola i osam muškog pola. Na osnovu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici izrečeno je 15.269 hitnih mera, a od čega 10.514 mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i da joj prilazi. Ukupan broj produženih hitnih mera iznosi 10.372.
Krivična dela protiv imovine. Broj krivičnih dela protiv imovine manji je za 11,3%, 13.998. Smanjenje beleže krađe za 16,4%, teške krađe za oko 3,6%, kao i razbojništvo za 3%.
Nedozvoljena proizvodnja, držanja i nošenja, promet oružja, eksplozivnih materijala. Otkrivena su 677 krivičnih dela nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materijala ili za 17,5% manje.
Maloletnički kriminal. U oblasti maloletničkog kriminala evidentirano su 2.003 krivična dela izvršena od strane maloletnih učinioca, što je manje za 2,7%.
Privredni kriminal. U oblasti privrednog kriminala otkrivena su 2.092 krivična dela, a evidentirano je 1.861 učinilac.
Visokotehnološki kriminal. Otkriveno je 555 krivičnih dela visokotehnoškog kriminala, što je za 8,4% manje u odnosu na komparativni period.
Ekološki kriminal. Otkrivena su 534 krivična dela ekološkog kriminala, a u komparativnom periodu prošle godine 319 krivičnih dela.
Poslovi policije opšte nadležnosti. Javna okupljanja. Na teritoriji Republike Srbije očuvan je stabilan javni red, potrebne mere bezbednosti preduzete su prilikom održavanja 18.402 javna okupljanja, a među kojima je 16.510 ili oko 90% sportskih. Registrovano je 211 ne prijavljenih javnih okupljanja, najviše u Beogradu 46.
Blokiranje saobraćajnica. Građani su u 113 slučajeva blokirali saobraćajnice, i to u 12 slučajeva auto-put, u 38 gradskih saobraćajnica, a u 64 ostale puteve. Osim toga, registrovane su 82 obustave rada u kojima je učestvovao 15.351 radnik, a pri čemu je u tri slučaja došlo do izlaska iz kruga preduzeća.
Škole. U školama su krivične prijave podnete zbog 479 krivičnih dela. Zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka zbog 134 prekršaja, a tužilaštvu su dostavljena 222 izveštaja. Registrovano je 3.867 ostalih događaja koji se tiču bezbednosti učenika, zaposlenih i školske imovine za koje nisu utvrđene krivične, prekršajne odgovornosti. U komparativnom periodu podnete su krivične prijave zbog 390 krivičnih dela, 107 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, tužilaštvu je podneto 176 izveštaja, a registrovano je 3.199 ostalih događaja.
Oko 70% procenata krivičnih dela i prekršaja izvešeno je u objektima škola. Do 3. maja 2023. godine u školama je bilo angažovano 373 školska policajca koji su pokrivali 648 škola za koje je procenjeno da su bile bezbednosno ugroženije, dok su ostale škole pokrivene kroz redovnu službu.
Nakon 3. maja pojačan je pristup policije svih linija rada na javnim prostorima i objektima, 96.756 angažovanja u obezbeđenju 1.832 škole.
Broj prekršaja protiv javnog reda i mira manji je za preko 19%, sa 10.085 na 8.141. Najviše prekršaja, 4.701 ili blizu 58%, izvršeno je vređanjem, vršenjem nasilja, pretnjom, izazivanje tuče i tučom, taj broj u odnosu na komparativni period smanjen je za blizu 22%.
Zatim, nepristojnim i drskim ponašanjem 1.550, što je u odnosu na komparativni period smanjenje za 11% i svađom i vikom 535, gde je registrovano smanjenje u odnosu na komparativni period za oko 10,7%.
Granična bezbednost, nezakoniti prelazak državne granice. Na državnoj granici ostvareno je stabilno stanje bezbednosti. Ukupno 15.206 lica je sprečeno u nezakonitom prelasku državne granice, od čega je 2.903 lica uhvaćeno u nezakonitom prelasku, a 12.303 je odustalo od prelaska preventivnim delovanjem.
Državna granica sa Severnom Makedonijom je najčešći pravac ulaza migranata na teritoriji Republike Srbije i sprečeno je 8.375 lica.
Krivična dela učinjena od strane migranatra i na njihovu štetu u posmatranom periodu 101 ilegalni migrant na teritoriji Republike Srbije izvršio je 102 krivična dela, među kojima su i dva krivična dela ubistva, a trećinu od ovog broja čine krivina dela neovlašćenog držanja opojnih droga i na štetu 13 ilegalnih migranata izvršeno je 12 krivičnih dela.
Bezbednost saobraćaja. U posmatranom periodu u odnosu na komparativni period na putevima Republike Srbije stepen bezbednosti saobraćaja je poboljšan. Ukupan broj saobraćajnih nezgoda je smanjen za oko 7,1% u odnosu ka komparativni period sa 15.882 na 14.746. Poginulo je 211 lica ili za 29 lica manje u odnosu na komparativni period kada je bilo 240, što je smanjenje za 12,1%. Broj povređenih lica je takođe manji. Povrede je zadobilo 8.864 lica ili za 14%.
Nakon donošenja zaključka Vlade od 4. maja 2023. godine, ministar je naložio da se preduzmu sve mere u cilju provere ispunjenosti zakonskih uslova svih vlasnika za dalje držanje oružja. Naložena je kontrola rada svih streljana u cilju provere ispunjenosti uslova za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja, kao i vođenja evidencija. Do 30. juna 2023. godine izvršena su 44 nadzora u streljanama.
Dana, 5. maja 2023. godine takođe je naloženo naredbom o predaji neregistrovanog oružja, koje je produženo do kraja juna. Od početka primene naredbe, predata su ukupno 78.382 komada oružja i 26.170 minsko-eksplozivnih sredstava.
Prema strukturi predato je 38.702 kratkog, 3.783 komada automatskog oružja, 28.705 komada različitog lovačkog oružja i ukupno predato četiri miliona 89 hiljada 470 komada municije.
Vanredne situacije. Evidentirano je 13.083 vanrednih situacija, što je za petinu manje, od čega požara i eksplozija 8.616. U svim vanrednim događajima spaseno je 935 lica, a iz požara i eksplozija 225. Poginulo je oko petinu manje lica, 170 lica u požarima i eksplozijama, poginulo je 50 lica. U komparativnom periodu bilo je 16.595 vanrednih događaja u kojima je spaseno 671 lice.
Reagovanje Sektora za vanredne situacije. Zbog posledica nevremena u periodu od 26. maja do 30 juna ove godine, ukupno je bilo 1.006 intervencija, na kojima je izvršena evakuacija 319 lica i ni jedno lice nije nastradalo.
Sektor unutrašnje kontrole, podneo je 56 krivičnih prijava i dva izveštaja kao dopune krivičnih prijava protiv 95 lica, od kojih 66 policijskih službenika i drugih zaposlenih u MUP, a 29. građanina zbog osnova sumnje da su izvršili ukupno 166 krivičnih dela. Policijski službenici su izvršili 137 krivičnih dela, od kojih 120 sa elementima korupcije. Zloupotreba službenog položaja 78, primanje mita 23 i trgovine uticajem jedan.
Sektor unutrašnje kontrole naložio je da se preduzmu mere prema 201 policijskom službeniku i drugim zaposlenima u MUP-u i to pokretanjem disciplinskog postupka zbog teške povrede službene dužnosti protiv 176 policajaca, zbog lake povrede protiv 25, kao i da se za 119 obavi službeni razgovor u cilju upozoravanja.
Iskoristiću priliku kasnije kada budem ponovo smogao snage da vam se obratim i dobijem, kako to kažu, odobrenje, da vam pročitam rezultate PU za Grad Beograd koji ima fantastične rezultate i čestitam im na tome. Zahvaljujem.

Povreda Poslovnika, Tatjana Manojlović.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 106. stav 1.

Nama je jasno da poslanicima SNS nije u interesu da se ovde vodi argumentovana rasprava o razlozima za smenu ministra policije, ali to što ste vi poverovali da je Bratislav Gašić svetac zato što se njegov lik nalazi… (Isključen mikrofon)

Ne, vi niste razumeli da vaša poslanička više nema nikakvo vreme i da ako bih ja i hteo da vam dozvolim sada da zloupotrebite povredu Poslovnika, vi nemate odakle. Tako da to bi bilo to.
(Milenko Jovanov: Poslovnik.)

Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.

Zaista je povređeno dostojanstvo, gospodine predsedniče, i dobro je da ste reagovali, ali trebali ste odmah na tu rečenicu da nam sada lekcije dele oni koji nisu bili u stanju da se okupe ovde da daju kvorum da počne uopšte ova sednica.

Sa druge strane, ja ne znam, danima odugovlače, danima odugovlače da bi onda posle nas optuživali da mi zapravo nešto ne želimo, da mi ne znam ni ja šta i da vodimo, kaže, argumentovanu raspravu.

Ja ću samo podsetiti još jednom na argumente koje smo čuli. Bratislav Gašić nije kriv, ali jeste kriv i ako nije kriv treba da podnese ostavku, ima lošu karmu, taličan je, baksuzan je. To je argumentovana rasprava koja je dolazila sa one strane.

Molim vas samo da ubuduće kada krenu sa one strane da vam drže te lekcije reagujete odmah i da poštedite i Skupštinu i sve nas takvih lekcija, jer zaista, siti smo toga već posle ovih dugih nekoliko nedelja. Hvala.

Vala, da. Precizno. Bio je „taličan, malerozan i loša karma“, tako je.
(Milenko Jovanov: Ne treba da se glasa.)
Ne treba da glasamo. Hvala.
Reč ima predstavnik predlagača.

Zahvaljujem, predsedniče.

Kratko samo da nešto odgovorim ministru. Prvo, ministre, da, danas ste rekli ispravno vezano za to da svedok u slučaju ne sme da laže. Prošli put, prošle nedelje ste rekli da policajci imaju pravo da lažu kada su vas okrivili i doveli u vezu sa Koluvijom.

Ja sam vas tada upozorio i rekao da okrivljeni može da laže u svoju korist, ali da svedoci to ne mogu i da je to krivično delo i sada ste to potvrdili, složili smo se oko toga. Dakle, policajci ne lažu. Govore istinu. Ukoliko ne govore istinu, snosiće odgovornost.

Drugo, što se tiče Andreja, Aleksandra i svih ostalih, polako, istraga još traje, nije ovo završen slučaj, ima vremena. Ide Jovanjica 3, pa ćemo da vidimo šta će da bude do kraja i sa tim telefonima i sa svim ostalim stvarima, tako da o tome će se tek govoriti.

Što se tiče ove stvari vezano za smenu policajaca, rekli ste da još 2008. godine je promenjena sistematizacija i uveden sistem koordinatora, ne znam ko vam je dao tu informaciju. Kao prvo, tada je bio ministar Dačić 2008. godine, a kao drugo - tu novu sistematizaciju je uveo Nebojša Stefanović 2015. godine, 2016. godine, a prvi koordinatori su postavljeni 2017. godine, 2018. godine posle te sistematizacije.

Pre toga su bili savetnici, savetnička mesta, tako da nije baš tako da je to 2008. godine. To je takođe povod vaše politike u službama bezbednosti. Isti ovaj Nebojša Stefanović kome je Dijana Hrkalović bila glavna saradnica.

Pogledajte sada tu slučajnost. Na „Hepiju“ gostovala Dijana Hrkalović, da brani režim i Aleksandra Vučića. Ista ona Dijana koju ste optuživali da želi da ubije predsednika Vučića, njegovu porodicu, govorili o njoj sve najgore, gostovala na „Hepiju“. Evo sada i sam Koluvija sinoć gostovao. Ostavo vam je samo još Veljko Belivuk da gostuje na „Hepiju“. Kako ste krenuli, verujem da će i on jednog dana, kada se dogovori i krene da napada opoziciju da su ga oni stvorili, smislili, pa ćete i njemu da zakažete termin da gostuje, a pre toga, naravno, mora sa vašim advokatom da prođe emisiju jednu, na nekom portalu da se kvalifikuje za „Hepi“, jer ne može odmah na „Hepi“. Tako je bilo i sa Dijanom. Prvo portal sa advokatom i advokat da ga zastupa, pa tako Koluvija - portal i zastupanje.

E, sada je ostao Belivuk. Očekujem da i Belivuka krene da zastupa ovaj vaš glavni advokat i onda posle toga slede emisije i sve u redu. Dakle, to je taj redosled stvari kako se odvija.

Što se tiče zamena teza i laži, to je tek problematična stvar. Znate, sve to što govorite da je oko „Jovanjice“ zamena teza se nalazi u spisima tužilaštva, odnosno optužnice. Te dve optužnice je sud potvrdio.

Dakle, policajci podneli prijave, tužilac podneo tu optužnicu, sud potvrdio obe i vi sada kažete da je zamena teza. U tim optužnicama mogu da vam čitam sve ono što javnost zna šta se tu dešavalo i zašto je Koluvija i njegova organizovana kriminalna grupa optužena za proizvodnju narkotika, ko je štitio, kako je štitio itd. itd.

I kada kažete zamena teza, nema tu zamene teza. To stoji u sudskim spisima i nema nikakve zamene teza.

Što se fantomki tiče, da jesu one narodna nošnja vaša. Možda su nekada neki drugi koristili, ja zaista ne znam, ali znam da ste vi jedini koji ste počeli da nagrađujete one koji nose fantomke. To govori o tome da je to vaša narodna nošnja, jer one koje su organizovali sa fantomkama da se ruši Savamala sada su počeli da dobijaju priznanja od MUP-a. Hvala.

Šta je sve Poslovnik?
Ajmo redom.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja reklamiram član 107. povredu Poslovnika. Mogu da reklamiram i povredu Ustava i mnogih zakona.

Dakle, gospodine predsedavajući, vi ste dopustili da na ovoj sednici ljudi koji su prekršili sve ustavne odredbe, odbacili sve ustavne odredbe, na kraju bacili i Ustav ovde pred vašu predsedavajuću klupu, dopustili ste da danima pričaju ono što je protivustavno.

Gospodine predsedavajući, mi kao narodni poslanici smo dali zakletvu na taj Ustav koji neprestano krši. On ovde danima govori o tome kako neke medije treba zabraniti. Ustav, član 50. garantuje slobodu medija, garantuje slobodu osnivanja medija,

a on non stop govori o tome kako treba zabraniti neke medije. On non stop govori, gospodine predsedavajući, i krši Ustav, naravno i Poslovnik, o tome kako treba uređivati programe određenih medija.

Na kraju, gospodine predsedniče, vi ste dopustili da on ovu Skupštinu pretvori malo i u sudnicu. On danima priča o postupku koji je u toku, koji je na suđenju. Malopre je govorio o tome da je neka istraga u toku. Koliko se ja razumem u pravosuđe, doduše nisam studirao kao on 250 godina, ili kao onaj tamo sa bradom crnom, dakle, koliko se ja razumem, u sudu više nema istrage, istraga je završena, lice optuženo. Kakva će odluka suda biti – to nije na nama.

On se zalagao, gospodine predsedavajući, vi ste dopustili da se dignu protesti protiv referenduma za nezavisno pravosuđe i vi non stop dopuštate da on ovde nešto sudi.

Ovo nije sudnica, ovo nije ni ludnica, pa se pitam šta ludak radi ovde? Hvala.