Da, zahvaljujem gospodine predsedniče, poštovane kolege narodne poslanice i narodni poslanici, gospodine ministre. Dosta ćemo vremena utrošiti na raspravu o razrešenju ministra privrede čije je razrešenje predložila predsednica Vlade i bilo bi dobro i red, da je predsednica Vlade bila prisutna i jedan komentar koji je možda bio na mestu dok je bio prisutan ministar Milićević, ali eto, mogu i sada ga iznesem, da je možda to i bio dogovor da i koalicija SPS, Jedinstvena Srbija na ovoj temi ne samo kao predlagač ovog ministra kada, predloga kandidata za ministra kada je birana Vlada, da podele teret u ovoj skupštinskoj debati, ali u svakom slučaju to je bila obaveza predsednice Vlade, da prisustvuje predsednica Vlade, nedavno kada smo raspravljali o inicijativi, odnosno zahtevu za razrešenje ministra unutrašnjih poslova, rekla – da joj niko neće postavljati, ni menjati ministre, a pošto je kao glavne krivce i smetala glavna u radu Vlade, mada to nije objasnila na koji način utiče na rad Vlade označivši opoziciju i strane službe, pošto ovde u pitanju nije opozicija i pretpostavljam ni strane službe, ali imamo inicijativu koalicionog partnera.
Takođe, gospodin Milićević kao predstavnik Vlade u obrazlaganju ovoga zahteva za razrešenje ministra Baste, dosta je vremena utrošio ili posvetio ako tako mogu da kažem objašnjavajući narodnim poslanicima kakav je to organ Vlada, kako ona funkcioniše, koja je njena uloga i opšte o poziciji Vlade u pravnom sistemu? Pa, sam hteo da ga uputim na, mada mislim da to gospodinu ministru Selakoviću, s obzirom da njegovo obrazovanje i nivo obrazovanja nije potrebno, ali eto, tako je počela rasprava, pa, mi ministar neće zameriti da ga uputim na ministra Milićevića na član 4. Ustava koji kaže da je pravni sistem jedinstven, da podrazumeva podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, da odnos sve tri grane vlasti počiva na ravnoteži i na međusobnoj kontroli i takođe, na Zakon o Vladi, gde Zakon propisuje da Vlada je ta koja utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije, da vlada zastupa Republiku Srbiju, da u okviru svojih nadležnosti je samostalna, da je takođe, odgovorna Narodnoj Skupštini za sprovođenje politike i da o tome treba da podnosi Izveštaje.
E, sada kako bih vam rekao dosta toga smo čuli što je u prilogu ovome što ću reći, da ovaj naš pravni sistem niti počiva na podeli vlasti, niti daleko bilo na nekoj ravnoteži se zasniva odnos svih grana vlasti, a pogotovo ne na međusobnoj kontroli.
Ova država je pre 30 i više godina bila jednopartijska država i ponekad pomislim da je u takvom jednopartijskom sistemu i ako nemam razloga da ga branim, tada sam bio maloletan i da ga napadam i da ga osporavam, da je možda u nekim trenucima bilo lakše povući jasniju granicu između partije i države, nego što je to moguće danas. I, to pokazuje jedno odsustvo sistema upravo suprotno od onoga što je govorila premijerka sve ovo vreme braneći u prvom redu ministra unutrašnjih poslova da sistem nije zakazao, ako sistem nije zakazao znači da sistem postoji. Mnogo dokaza je dato da taj sistem ne postoji, Vlada je birana po merilima tog sistema kako ga premijerka vidi, ona je pod funkcionisala po merilima tog sistema Vlada je po mnogo čemu pod subordinacijom u odnosu na predsednika Republike, to se ni ne krije smatra se da to tako treba i da je to dobro i sada šta imamo za posledicu imamo predlog od strane premijerke, odnosno zahtev za razrešenje ministra privrede koji ste birali po koalicionom principu što ništa nije sporno Vlada je koaliciona, nije jedina i nije to jedina praksa, nije to praksa jedina u Srbiji.
Međutim, još tada kada je birana Vlada ceneći stanje srpske privrede njen položaj u regionu, globalne uticaje na koje se često pozivate, a koji realno postoje u većoj ili manjoj meri, neodgovorno je bilo takav izazov prepustiti kandidatu čije razrešenje se danas predlaže.
Sada, ako pođemo od toga da umesto podele vlasti, ravnoteže i međusobno kontrole imamo centralizam vlasti, mislim da neće uopšte biti važno ako tako bude funkcionisala i u buduće, ko će biti kandidat za novog ministra privrede. Odsustvo sistema jeste i to da još uvek nemamo ministra prosvete. Na primer, kada govorimo o ovom sastavu Vlade, da ne unosimo u diskusiju ovde neke druge nivoe vlasti, nemamo informaciju da li je u roku od 15 dana od podnošenja ostavke upućen predlog predsedniku Skupštine za izbor novog ministra, tu informaciju nemamo. Čuli smo neke izjave od predstavnika, prvog potpredsednika, možda i predsednice Vlade, da se predlažu neki kandidati, da ih čak ima i više, ali zakon je jasan, treba da imamo kandidate u roku od 15 dana od prestanka mandata i već je trebao da bude izabran ministar prosvete.
Što se tiče samog predloga za razrešenje koji je upućen narodnim poslanicima, sasvim neuobičajeno, neko od mojih kolega, prethodnih govornika su to istakli, da je kao prilog zahtevu za razrešenje koji je potpisala predsednica Vlade, koji je inače štur u obrazloženju, priložena je inicijativa koju je potpisao gospodin Dragan Marković kao predsednik JS, koja je i preuzela na neki način i tim aktom, a i današnjim diskusijama, preuzela odgovornost u dometu njihovog predloga.
Sam taj predlog pokazuje prirodu ove vlasti i tehnologiju vladanja. Dakle, nije uobičajeno i čudo je da su stručne službe to dozvolile, da do narodnih poslanika dođe uopšte jedna inicijativa stranačka, bilo koje stranke, u konkretnoj situaciji to je JS, dovoljno je bilo da predsednica Vlade podnese zahtev i bilo je poželjno da u obrazloženje stavi ono što nije želela da stavi, a što je JS u svojoj inicijativi navela.
Što se tiče tog obrazloženja, ono je sasvim šturo, citiram – zbog postupaka, iznošenja u javnost stavova koji su suprotni državnoj i nacionalnoj politici koju sprovodi Vlada. Dakle, bez navođenja konkretnih razloga, a u obrazloženju se takođe navodi da su inicijativu podneli JS, podržala ili već kako na neki način SPS. Danas smo čuli od ministra Milićevića da je prvi potpredsednik, gospodin Ivica Dačić to usmeno podržao. Sasvim je bilo dovoljno da prvi potpredsednik sa ministrima u Vladi, koje je predložila ova koalicija, naravno poslanička grupa inicira kroz institucije takvu smenu i to bi sasvim bilo dovoljno.
Međutim, ima zašto je dobro što je JS podnela ovu inicijativu, jer ona na neki način razotkriva pravu prirodu ovog zahteva za razrešenje. Jedinstvena Srbija je navela konkretne razloge i to dva razloga. Zato što se ministar Basta zalagao za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i drugi razlog, poziv ministrima da se pridruže protestima protiv nasilja.
Sada, kako bih vam rekao, i tu bi se šta moglo dodati, njegov poziv da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji nije se desio prekjuče, već ima više meseci i davno pre početka protesta protiv nasilja. Do duše, i tada JS je reagovala, koliko se sećam, tako što se ogradila od te izjave, međutim nije bilo inicijative da razrešenje, u prvom redu predsednice Vlade. Tu njoj stavljam na teret, jer je tu bilo sasvim dovoljno da tada podnese zahtev ili da bar ministar objasni svoju izjavu ili da povuče izjavu i da se izvini ili već šta da učini. Tada je JS reagovala, ali niko drugi iz vlasti nije.
Sada kada je ministar Basta pozvao ministre da se pridruže građanima a protestima, onda smo se setili o tog zahteva za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i naravno, to je nekome zasmetalo.
Da dam jedan zaključak sa tim razlozima. Dakle, očigledno da poziv da se uvedu sankcije Rusiji, što je suprotno zvaničnoj politici Vlade Republike Srbije, nije bio dovoljan razlog za razrešenje, obzirom da ministar nije odstupio od poziva koji je uputio vlastima u Srbiji, a i sam pripada vlasti, član je Vlade, nosilac jedne od najviših funkcija u Republici Srbiji, da bi smo došli do toga da se njegovo razrešenje traži tek kada je pozvao da se ministri pridruže protestima građana.
Da budem iskren, nije uobičajeno da ministri to rade, ne samo u ovoj Vladi, niti bilo gde, ne znam ni kako bi izgledalo da pola Vlade učestvuje na protestima, bez obzira da li su opravdani ili nisu. U konkretnoj situaciji jesu sigurno, jer znamo šta je iniciralo proteste, nije uobičajeno da ministri to rade, ali i to nije sporno. Nije sporno da Vlada na to reaguje.
Međutim, ova inicijativa na neki način koje je potpisala predsednica Vlade nas ne uverava, izaziva određene sumnje. Mislim, da ministar koji je tiho izabran previše se burno razrešava, od njegovog izbora nismo imali nikakve koristi, ali se nadam da od njegove smene neće imati nikakve štete. Vama gospodine ministre, i celoj Vladi da vodite računa da u narednom periodu ne dođete, a samim tim i Srbija da ne dođe na pozicije stavova, ovih stavova zbog kojih razrešavamo ministra Bastu.
Što se tiče rezultata rada Vlade u delokrugu nadležnosti Ministarstva privrede, ako neko u ovoj sali uopšte veruje ili smatra da ministar čije se razrešenje predlaže ima ikakve zasluge za dobre rezultate ili odgovornost za bilo kakve posledice, ipak da nešto prokomentarišemo da budemo u temi.
Najčešće se ističe obim stranih investicija i naravno sve posledice koje su nastupile u prvom redu mislim na povećanje broja zaposlenih, odnosno smanjenje broja nezaposlenosti, smanjenje broja nezaposlenih ima više u pravaca. Povećan je broj zaposlenih, to nije sporno, nećemo sada ulaziti u relativizaciju. S druge strane, veliki broj građana radno sposobnih napustilo je našu državu. Naravno, u međuvremenu je došlo promene metodologije. To sada nije toliko ni važno, ako postoji pozitivna tendencija. Podjednako je dobro ako i 200.000, a nije 400.000, ali bolje da je 400.000 nego 200.000.
Hteo sam da kažem da je jako važno, nikad nismo čuli informaciju, evo nedavno nam je bio i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, umesto da smo takve informacije mogli da dobijemo ili imali prilike da pitamo. Koliko je od tih ljudi koji su zaposleni u prethodnih, ne znam, desetak godina sa kojima se vlast hvali, koliko je zaposleno u javnom sektoru, koliko je zaposleno u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, u agencijama, javnim preduzećima? Sigurno da je u nekim oblastima bilo i potrebe, ali ranijih godina postojala je metodologija, postojali su kriterijumi koji su jasno propisivali broj zaposlenih kada su u pitanju lokalne samouprave.
Bilo bi interesantno kada pravimo neka poređenja, a predsednica Vlade uživa da to radi, naravno, to radi na način na koji ona smatra da treba i da možda i veruje u sve to, naravno, mada mislim da radi tendenciozno bilo bi dobro da znamo i te podatke da kažemo. Evo, državna uprava, lokalna samouprava, javna preduzeća i tako dalje, imali su toliko zaposlenih, sada imaju manje. Pa, da kažemo da smo negde uštedeli. Mislim da tu nemamo čime da se pohvalimo, ali dobro, biće prilike da i o tome nešto čujemo.
Kada govorimo o stranim investicijama, koje su takođe u isto vreme i neselektivne i selektivne. Kada kažem da su neselektivne, o tome sam govorio više puta i ranije, koliko je to važno, zato što nam izmiču kontroli, neki procesi, a da država iz budžeta izdvaja veliki novac. Ovde ističemo pozitivne tendencije, a da nekako zanemarujemo i izbegavamo da govorimo o lošim posledicama i tendencijama koje se dešavaju, njih nije moguće uvek predvideti. Nije moguće u potpunosti i sprečiti, ali je dobro da se za njih zna i dobro je da se njime bavimo.
Govorimo o izdvajanju za otvaranje radnih mesta stranim investitorima, to se tako kaže i to je u redu, niko ovde nema ništa protiv, mnogo toga je rečeno, od nešto protiv stranih investicija, ali ima puno slučajeva da ima privilegovanih investitora, osim što država neselektivno izdvaja neki novac. A kada kažem neselektivno, znači, ne radimo po sistemu ko se javi, ne vodimo računa šta su naši prioriteti, šta je najprofitabilnije i šta su ciljne neke delatnosti koje bi država želela da na poseban način podstiče, možda čak i više nego što sada radi.
S druge strane selektivne su zato što u eksploataciji kasnije, u periodu korišćenju tih sredstava mnogi investitori ne izmiruju obaveze prema ovoj državi, prema budžetu. Govorio sam o nekoliko slučajeva, neću ih sada pominjati, neki investitor je od 2012. godine do 2017. godine ostao dužan budžetu pet miliona eura. Pa, kada smo imali suicidne događaje u toj fabrici, onda je predsednike Republike, tada kao predsednik Vlade išao da smiruje.
Šta se desilo? Država je preuzela na sebe obavezu da poveže staž. Pazite, na koje način? Tako što se država odrekla svojih prihoda. Sada, postavlja se pitanje, što nije za Ministarstvo privrede, to je za Ministarstvo finansija, ali ako je Vlada kolektivni organ. Pa, na koji način je poreska uprava propustila da neko ne plaća godinama, ne plaća doprinose? Imamo slučaj bivšeg „Perkona“ u Velikoj Plani, dve, tri godine nisu plaćani doprinosi i investitor otišao, ljudi ostali bez plata, bez doprinosa, ne plaćeni komunalni troškovi, a država izdvaja neki novac. A da bi već u novembru mesecu prošle godine, još u novembru mesecu prošle godine u rebalansu Vlada Republike Srbije proglasila određeni broj privrednih društava za firme od posebnog interesa za Republiku Srbiju, da su neki u međuvremenu zatvorene, da su u novembru mesecu dobili novac za prevazilaženje teškoća u poslovanju.
Tako da o svemu tome bi trebalo voditi računa, mislim da čak i da je prepušteno ministru ili dopušteno ministru privrede bilo kojem, pa i ovom čije se razrešenje sada traži, da bi imao što šta da radi, ali mislim da se sigurno time nije bavio.
Znači, nemamo nadzor nad sprovođenjem zakona i nemoguće je da ministar dobar, a da Ministarstvo bude neuspešno ili da ministar bude loš, a da automatski Ministarstvo loše. Zašto? Zato što ministarstvo ne čine samo ministri i državni sekretari, imamo stručne službe, imamo karijerne ljude koji tu rade godinama, koji poznaju propise, koji prate propise, koji znaju kako sistem funkcioniše, ako hoćemo to da uvažimo.
Što se tiče značaja smene ministra Baste nešto je značajnija od njegovog izbora, značajan zbog toga što možemo da kažemo otvoreno građanima da jedan od dva razloga zbog kojih se razrešava jeste njegov poziv da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji što je suprotno politici Vlade i siguran sam da će Vlada u svom mandatu istrajati u tom stavu i da neće doći na te pozicije.
Što se tiče glasanja za ministra njegovog razrešenja sami ste se birali, sami se i razrešavajte. Mi smatramo da je rešenje u vanrednim parlamentarnim izborima.
Nemojte nam govorite, to je ministar Milićević rekao, premijerka isto često govori, izvolite dogovorite se vi u opoziciji da li ćete izbore obavestite nas, obavestite predsednika. Nemamo mi šta da se dogovaramo međusobno. Državu vode državni organi, predsednik, Vlada, većina u Narodnoj skupštini, opozicija ima svoje stavove.
Evo, kako vidite sa ovim razrešenjem kako lepo usaglašavate disonantne tonove unutar vladajuće koalicije, to je vaša obaveze, ako hoćete da imate Vladu i u narednom periodu, da imate većinu, jer bez podrške JS, ove koalicije, nema ove Vlade, ali nigde ne piše da opozicija mora da ima usaglašene stavove, nego meni se čini da kao što deo opozicije nije za izbore, da ni vi niste za te izbore, ali dobro, kad budete želeli do njih će sigurno doći i smatramo da vlast treba da se menja na izborima. Netačno je da bilo ko ozbiljan smatra da vlast treba da se menja na ulici.
Vlast ne treba da se menja na ulici silom, ali vlast ne treba i ne sme da se čuva silom, da ne pominjemo ovde neke lokalne samouprave. Bilo je tu poprilično nasilja, sve je to pretočeno u neke skupštinske većine i formirana je neka prvobitna akumulacija svih pozicija i sada svaki pokušaj da se bilo šta promeni, proglašava se za nasilje. Eto, tako. Hvala što ste me saslušali.