Reč ima gospodin Borislav Novaković.

Poštovani gospodine Zukorliću, koleginice i kolege poslanici, građanke i građani Srbije, poslanička grupa NS neće glasati ni za, ni protiv. Nas ovo pitanje čini ravnodušnim i mi iz razumljivih razloga nećemo arbitrirati i stavljati se na stranu bilo koga iz vladajuće koalicije. Dakle, to šta se događa u vladajućoj koaliciji vaša je stvar, vi se sporite, vi se delite, a na nama je da kažemo samo ono što je u ovakvim trenucima umesno, a mislim da je ceo slučaj Basta poprimio čudan tok.

Kada je izgovorio rečenicu zbog koje će danas biti razmatrana mogućnost njegove smene, gospodin Basta je kod predsednika države Aleksandra Vučića izazvao osmeh, gotovo šeretsko dobacivanje. Sećate se ono kada je govorio – pogledajte Bastu, on namiguje, izigrava zvezdu i tada je Aleksandar Vučić izgovorio sledeću rečenicu, da ne bude nikakve dileme, citiraću je, rekao je da očekuje da svaki član Republičke Vlade sledi politiku te Vlade, a ne lične procene, ali je rekao ovako – nemam ništa protiv dok Ana Brnabić hoće da ga trpi, neka ga trpi, i to predsednik države izgovara neposredno nakon što je Basta izgovorio rečenice zbog kojih danas raspravljamo o njegovoj smeni, i to se događa 4. aprila, a da bi tek 22. juna Ana Brnabić na predlog koalicionih partnera donela odluku o tome da nema više mesta u Republičkoj Vladi za Radeta Bastu.

Postavlja se ključno pitanje – šta se dogodilo u vladajućoj koaliciji između 4. aprila i 22. juna? Ako je 4. aprila Aleksandar Vučić, kao najodgovorniji čovek te koalicije zbijao šale i šeretski se osmehivao Basti, a Basta njemu uzvraćao namigivanjem, šta se događa između 4. aprila i te krajnje opuštene i ležerne atmosfere i 22. juna kada se donosi odluka o tome da Radetu Basti nema mesta u Republičkoj Vladi?

Reći ću vam, pokazaću vam jedan dokument koji baca nešto drugačije svetlo na ovaj slučaj od onoga što vi danas interpretirate. U ruci držim dopis koji je Rade Basta uputio Ani Brnabić, predsednici Republičke Vlade, koji je on datirao na 11. maj, a koji je u delovodniku na Pisarnici Vlade zaveden 17. maja, i u kom, kao ministar privrede, izražava rezervu, negodovanje, protivljenje spram mogućnosti da se donesu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Kaže o toj inicijativi, o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, u sledećoj rečenici: „Smatram da je ova odluka Vlade koja je predložena izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i predata Narodnoj skupštini Republike Srbije na dalje postupanje i usvajanje, pre svega, nelegitimna, nepravična i nanosi štetu budžetu Republike Srbije, naročito imajući u vidu da su prethodnih godina, svih godina i privredna društva i fizička lica plaćala naknadu za konverziju zemljišta i s prava korišćenja u pravo svojine.“

Ispada da su oni koji su „poštovali zakon“, kažnjeni svojim zakonitim postupcima, jer oni koji su istog nisu podržavali, sada su „amnestirani“ plaćanja iste naknade, što je pravni nonsens, ali velika nepravda učinjena celom društvu.

Dakle, 17. maja, predsednica republičke Vlade, Ana Brnabić, dobija dopis ministra privrede, gde on potpuno otvoreno i neskriveno kaže da se ne slaže sa izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

Zakon o planiranju i izgradnji onako kako je previđeno u vašim izmenama i dopunama, otvara vrata korupcije epohalnih razmera. Nikada se nije pojavio predlog zakona u republičkom parlamentu koji ostavlja toliko proizvoljnosti i toliko mogućnosti korupcije i neposrednog pogađanja između države i privatnika, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji.

Samo zemljište na kome se nalazi IMT vredi 280 milione evra. Pa, jel vi stvarno mislite da treba stvoriti pravnu pretpostavku da se pravo korišćenja prevede u pravo svojine bez ikakve naknade? Do sada je pravo korišćenja u pravo svojine moglo da se realizuje samo uz naknadu. Ako dozvolite da se pravo korišćenja prevodi u pravo svojine bez ikakve naknade, stvara se koruptivni „Eldorado“, stvara se mogućnost pljačke i to neviđenih razmera. O tome on piše u ovome, ali, vi o tome ne želite da govorite.

Ne tvrdim da je ovaj dopis od 17. maja u kom Basta upozorava Anu Brnabić na sve štetne posledice Zakona o planiranju i izgradnji koji on sagledava kao ministar privrede, ne mislim nužno, da su one bile u datom trenutku presudne, ali su svakako bile kap koja je verovatno prelila čašu.

Ne postoji ništa što vas iritira, ni programski, ni ideološki, ni konceptualno, kao što vas iritira vaš kapacitet da kradete, da se bavite korupcijom. To je osinje gnezdo. Može svako da vam prigovara šta hoće, ali ako govori o onome što radite kada je u pitanju koruptivni deo, to je ono na šta reagujete uvek, jer ste svesni da ono što vam prigovaramo potpuna istina.

Daću vam primer Novog Sada. Koruptivni projekat „Novi Sad na vodi“, projekat koji je osmislio Miloš Vučević, sadašnji predsednik SNS i ministar odbrane. Praktično predviđa uređenje četiri i po kilometra najatraktivnijeg i najlepšeg dela novosadske obale.

Do Miloša Vučevića, sve gradske uprave predvidele su kada je u pitanju „Novi Sad na vodi“ samo tri stvari - da obala Dunava služi sa sport, rekreaciju i turizam i ni za šta više. Onoga momenta kada je SNS došao na vlast, predviđena je gradnja stambenih blokova velikog tajkunskog naselja na brodogradilištu. Pri tom se događaju tri marifetluka, obratite sada pažnju, reč je o brodogradilištu koje je svojevremeno došao u poseda kompanija „Galens“. Došavši u posed brodogradilišta, oni su postali vlasnici objekata, ali ne i vlasnici zemljišta.

Dakle, neophodno je izvršiti konverziju prava svojine u pravo vlasništva i to uz naknadu. Konverzija prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu se vrši tako što se procenjuje vrednost zemljišta i onda se pare uplaćuju u budžet.

Oni koji su privatizovali iz spekulativnih razloga određena preduzeća, računajući s tim da je građevinsko zemljište na atraktivnoj lokaciji i ne vodeći računa ni o delatnosti firme, ni o zaposlenima, ni o njihovim platama, i ekonomskom standardu, sada kroz ovaj vaš predlog zakona o čemu Basta obaveštava predsednicu republičke Vlade, postaju profiteri i to u milijardama evra, jer ovde nisu u pitanju ni desetine ni stotine miliona, nego bukvalno milijarde evra.

Svako onaj ko nema pravo svojine, nego samo pravo korišćenja, ako ostvari pravo svojine bez naknade tako što će se nagoditi sa državom, sa vladajućom strankom ili sa političarima, postaje jedan od najbogatijih ljudi u ovoj državi i to na jedan potpuno pravno-invalidan način.

Praktično, izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji koji vi predlažete legalizuju korupciju. Oni je ozakonjuju. Oni korupciji daju zakonsku formu i zakonsku snagu, to se nikada u novijoj političkoj istoriji Srbije nije dogodilo. Vi praktično štitite jedan postupak kojim je javni interes, državni interes oštećen, a privatni interes favorizovan na jedan potpuno koruptivan način.

Dakle, u Novom Sadu, dajem vam primer zašto je ovaj dopis Radeta Baste, predsednici republičke Vlade važan, događaju se tri vrste marifetluka kada je u pitanju „Novi Sad na vodi“. Prvo, kroz ovaj zakon se omogućuje da kompanija koja je kupila brodogradilište, sticajem okolnosti kompanija se zove „Galens“, nije bitno, dajem vam samo kao primer i kao pravni model, dakle iz prava svojine dobije pravo vlasništva bez ikakve naknade.

Govorim vam o tome da je reč o najatraktivnijem zemljištu kada je u pitanju dunavska obala. Oni su vlasnici 3,7 hektara, a ukupno taj blok gde će biti građeno tajkunsko naselje ima osam hektara. Dakle, sa 3,7 dobijaju mogućnost naravno ukrupnjavanjem da postanu vlasnici osam hektara, a pri tome, obratite sada pažnju, u momentu kada postaju vlasnici brodogradilišta, bez prava svojine na zemljište, to zemljište je u koritu Dunava. Ono nije građevinsko. Novim, generalnim urbanističkim planom administracija Miloša Vučevića ono što je bilo dobro zemljište, dakle zemljište na kome ne sme da se gradi, pretvara u građevinsko zemljište tako što pomera nasip 500 metara u korito Dunava.

Dakle, prvi benefit za tu kompaniju je taj što imajući zemljište na vodnom delu nije mogla da gradi, a od momenta kada se donosi generalni urbanistički plan vodno zemljište postaje građevinsko zemljište i skače mu višestruko cena. Prvi marifetluk.

Drugi marifetluk – nasip koji će biti građen i pomeren u Dunav 500 metara u prvoj fazi predviđa da se prvo ogradi brodogradilište. Dakle, umesto da kompanija koja ima građevinsko zemljište, iz svojih sredstava radi nasip, on će biti građen iz sredstava budžeta Novog Sada. Dakle, biće zavučena ruka u džepove svih Novosađana.

Napokon, treća stvar je ova – mogućnost oslobađanja ljudi, dakle da nemaju potrebe da prevode pravo svojine, izvinjavam se, pravo vlasništva, pravo korišćenja u pravo svojine.

Četvrta stvar, gradeći most upravo na toj lokaciji, da se razumemo, mostovi su uvek dobrodošli i ovde je otvoreno potpuno nepotrebna velika polemika, mostovi su uvek dobro došli, ja nemam ništa protiv mostova, ali to tajkunsko naselje dobija praktično saobraćajnice koje se spuštaju i sa leve i sa desne strane, tako da može da komunicira direktno prema mostu.

Dakle, cela ideja „Novog Sada na vodi“ nije da Novosađani uživaju u obali, nije da četiri i po kilometara pripadaju svim građanima Novog Sada. Dakle, da mornarica, brodogradilište, Ribarac, Kamenička ada, Šodroš budu u vlasništvu svih Novosađana i da svi Novosađani mogu da se bave i rekreacijom i sportom i turizmom, nego da gradeći tajkunsko naselje na brodogradilištu pravo na dunavsku obalu imaju samo najbogatiji. Šta da rade svi ostali građani Novog Sada? Da stoje pred rampom tog tajkunskog naselja i da na trenutak zastanu i zamišljaju kako to izgleda?

Sram vas bilo.

Ako se tamo bude gradilo onako kako je generalni urbanistički plan predvideo, blok zgrada od 20 spratova, to znači da ceo potez iza toga od ulica 1.300 Kaplara do Despota Stefana, to je dve trećine Limana 3, koji sada imaju pogled na dunavsku obalu i na Frušku goru, od tog trenutka neće imati pogled ni na Dunav ni na Frušku goru, nego na taj betonsko-stakleno-aluminijumski mastadont od 20 spratova. To se nikada u istoriji Novog Sada nije dogodilo, a vi to sada činite.

Zato vam skrećem pažnju na ovaj dopis, skrećem vam pažnju na to da nije ovaj dopis samo rezerva koju je Rade Basta imao. I u stručnoj javnosti, i kada su u pitanju urbanisti i kada su u pitanju ekonomisti i kada su u pitanju pravnici, čuli ste dosta kritika na račun izmena i promena Zakona o planiranju i izgradnji. Ja vam skrećem pažnju da je stručna javnost ustala protiv toga.

Ono što celoj stvari daje jedan vrlo ružan ton, 3. maja dogodila se tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“, posle toga tragedija u Mladenovcu. Vlada 4. maja, dan kasnije, donosi izmene i promene Zakona o planiranju i izgradnji, u momentu kada je celo društvo konsternirano, u momentu kada su sve naše emocije i sva naša pažnja upućena prema toj deci, prema njihovim roditeljima, prema jednom groznom stanju u kom se nalazi država, vi donosite zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, dan kasnije. Da li je to ljudski? Da li je to moralno? Na šta to liči? Da li je to društvo i da li je to država u kojoj želimo da živimo?

Napokon, ja mislim da ovo ima jedan širi kontekst. Ja mislim da je ovo jedno političko pozorište. Mislim da je cela priča oko Baste i njegove smene jedna maska da se ne bi bavili suštinskim stvarima. Jer, da se bavimo suštinskim stvarima, otvarali bi ona pitanja koja su ključna, otvarali bi pitanja kriminala, postavili bi pitanje kako je moguće da zajedno Novim Sadom, ali sada već i celom državom, upravljaju dva čoveka, brat Aleksandra Vučića, Andrej Vučić i Zvonko Veselinović? To pitanje ne postavljamo. Postavili bismo pitanje kako je moguće da predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe preuzima sve sporove u kojima oni koji su optuženi mogu vrlo neprijatno da optuže SNS? Pokazujem sliku Vladimira Đukanovića sa Dijanom Hrkalović.

Dijana Hrkalović je čuvar tajni SNS-a i bilo je od interesa da Vladimir Đukanović preuzme ovaj slučaj. Zašto? Pa, zato što Vladimir Đukanović kao predsednik Odbora za pravosuđe ima presudan uticaj na izbor i sudija i tužilaca i kada sudije i tužioci vide da je on preuzeo slučaj, to onda podrazumeva da taj slučaj mora okončati pozitivno za njegovog klijenta. Zato on preuzima sve sporne slučajeve.

Pitam vas zašto je preuzeo slučaj Koluvija, najveća plantaža marihuane u celoj Evropi, da bi sanirao posledice mogućeg svedočenja svih onih koji će potvrditi da je to bio državni projekat. Dakle, projekat najveće plantaže u Evropi, koji su čuvali i ljudi iz BIA-a i vojno-obaveštajne službe i policajci. To je preuzeo Vladimir Đukanović, da bi poslao poruku sudijama da on koji može da odluči o njihovoj sudbini zastupa Koluviju i da činjenicom da on zastupa Koluviju oni moraju da vode računa da presuda bude u njegovu korist.

Zašto ne pričamo o tome ko upravlja Novim Sadom? Pogledajte ovu sliku. Ovde je Miloš Vučević, zajedno sa kumom slave, Markom Bosancem Bosketom, čovekom koji je dobio najveći ugovor od EPS-a u vrednosti od 100 miliona evra za očitavanje brojila. Balavac koji ima 27 godina dobio je mogućnost da očitava brojila na teritoriji cele države i onda se čudimo što najviše prigovora kada je u pitanju EPS ima upravo oko struje i oko toga koliki su računi, jer se svi ljudi žale da su računi kada je i u pitanju EPS uvećani.

Pitam vas – da li je ovo država u kojoj želimo da živimo?

Ovo je slika Koluvije zajedno sa šefom BIA, koji se nalazi u radnom kombinezonu. Dakle, ovde je Aleksandar Vulin zajedno sa Kovijom. Da li je posao BIA, koju vodi Aleksandar Vulin, da štiti zakonitost ili da krši zakonitost? Da li je njihov posao da utiču da se kriminalci hapse ili je njihov posao da štite kriminalce? Da li je poruka ova gde šef BIA u to vreme sarađuje sa Koluvijom, a potom predsednik Pravosudnog odbora i advokat Vladimir Đukanović zastupa Koluviju, da li je to poruka sudijama da ovaj slučaj mora da završi oslobađajućom presudom za Koluviju? Ja tvrdim da jeste, a vi me razuverite da nije.

Da li je ovo slika koju želimo da gledamo? Predsednik SNS Miloš Vučević, trenutno ministar vojske, prima u Svečanoj sali Gradske kuće jednog od najvećih kriminalaca Novog Sada, Slobodana Milutinovića Snajpera? Da li je ovo uzorno društvo? Da li je ovo atmosfera u kojoj želite da živimo? Da li predsednik SNS i gradonačelnik Novog Sada treba u Svečanoj sali da prima najuglednije građane ili kriminalce? O tome ne želite da govorite, a rado biste da pričamo o Basti. Pa ne može.

Iskoristili ste kompletno vreme ovlašćenog predstavnika.
Na 15 i po minuta priče o planiranju i izgradnji, novom mostu, Novom Sadu i pogledu na Dunav, još oko dva minuta priče o Vladimiru Đukanoviću, jedan minut priče o očitavanju brojila – toliko o temi i bilo čemu.
Pravo na repliku.

Jako je ovo bilo emotivno izlaganje borca protiv korupcije, koji se protiv korupcije borio tako što je centralizovao korupciju, a na kraju je priznao šta je radio i da je krao i kao što je Duško Radović napisao ono: „Taj je jeo šta je hteo, tramvaj ceo i oblaka jedan deo“, e tako i ovaj – taj je krao šta je hteo, bulevar ceo i Novog Sada jedan deo. Sve što je moglo da mu dođe pod ruku.

Ali, nije odgovarao zato što je otišao kod sudije za prekršaje, priznao da je lopov, a dvoje nevinih ljudi strpao u zatvor i onda pilatovski prao ruke kako eto njemu je žao, ali mora neko i da odgovara za njegov lopovluk kad već neće on.

Ajde da vidimo od ovih stvari na koje vredi odgovarati. Kaže moja draga koleginica Draginja Vlk – kako mu nije smetao Vuk Jeremić sa 27 godina na mestu savetnika ministra vojske. Draga Draginja, njemu ne smeta Vuk Jeremić na taj način. On više Vuka Jeremića neće braniti, tako da ne vredni ni da ga mi napadamo. On sada žestoko napada po Vuku Jeremiću. Mnogo više nego mi. Tako da, Vuka Jeremića isključi iz tog načina razmišljanja.

Kaže dalje, bavi se on stanjem u koaliciji. Bavite se situacijom u vašoj stranci. To je najbolje. Dobro vam ide. Vidim, hvale vas ljudi i vaše stranke. Kažu – 0,6% imate podrške. Odlično napredujete i ne daju vam da preuzmete stranku. Videćemo kako će to da izađe.

Ali, kaže sa druge strane, eto ne da on da se priča o Basti, što je tačka dnevnog reda, nego će on da priča o tome kako je Basta zapravo hteo da spreči donošenje zakona. Nije nam samo objasnio kako.

Sada dolazi kulminacija potpunog ludila. Pre onoga što je govorio imali smo priliku da čujemo kako je Vučić zapravo se umešao i sklonio Bastu, a sada smo čili da se Vučić šeretski smejao i nije sklonio Bastu.

Ajde se vi lepo saberite, pa se dogovorite. Mada, niste u stanju da se dogovorite ni u okviru iste stranke, ali probajte nekako da koordinirate taj rad. Prosto da znamo na šta više odgovaramo – jel Vučić smenio ili nije smenio.

Najzad, kada budete videli sliku Miloša Vučevića sa Borom Novakovićem u Gradskoj kući u Novom Sadu, to će biti znak da je Miloš Vučević primio najvećeg kriminalca u Novom Sadu.

Hvala.
Da li reč želi Dejan Šulkić?
Prijavite se.

Da, zahvaljujem gospodine predsedniče, poštovane kolege narodne poslanice i narodni poslanici, gospodine ministre. Dosta ćemo vremena utrošiti na raspravu o razrešenju ministra privrede čije je razrešenje predložila predsednica Vlade i bilo bi dobro i red, da je predsednica Vlade bila prisutna i jedan komentar koji je možda bio na mestu dok je bio prisutan ministar Milićević, ali eto, mogu i sada ga iznesem, da je možda to i bio dogovor da i koalicija SPS, Jedinstvena Srbija na ovoj temi ne samo kao predlagač ovog ministra kada, predloga kandidata za ministra kada je birana Vlada, da podele teret u ovoj skupštinskoj debati, ali u svakom slučaju to je bila obaveza predsednice Vlade, da prisustvuje predsednica Vlade, nedavno kada smo raspravljali o inicijativi, odnosno zahtevu za razrešenje ministra unutrašnjih poslova, rekla – da joj niko neće postavljati, ni menjati ministre, a pošto je kao glavne krivce i smetala glavna u radu Vlade, mada to nije objasnila na koji način utiče na rad Vlade označivši opoziciju i strane službe, pošto ovde u pitanju nije opozicija i pretpostavljam ni strane službe, ali imamo inicijativu koalicionog partnera.

Takođe, gospodin Milićević kao predstavnik Vlade u obrazlaganju ovoga zahteva za razrešenje ministra Baste, dosta je vremena utrošio ili posvetio ako tako mogu da kažem objašnjavajući narodnim poslanicima kakav je to organ Vlada, kako ona funkcioniše, koja je njena uloga i opšte o poziciji Vlade u pravnom sistemu? Pa, sam hteo da ga uputim na, mada mislim da to gospodinu ministru Selakoviću, s obzirom da njegovo obrazovanje i nivo obrazovanja nije potrebno, ali eto, tako je počela rasprava, pa, mi ministar neće zameriti da ga uputim na ministra Milićevića na član 4. Ustava koji kaže da je pravni sistem jedinstven, da podrazumeva podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, da odnos sve tri grane vlasti počiva na ravnoteži i na međusobnoj kontroli i takođe, na Zakon o Vladi, gde Zakon propisuje da Vlada je ta koja utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije, da vlada zastupa Republiku Srbiju, da u okviru svojih nadležnosti je samostalna, da je takođe, odgovorna Narodnoj Skupštini za sprovođenje politike i da o tome treba da podnosi Izveštaje.

E, sada kako bih vam rekao dosta toga smo čuli što je u prilogu ovome što ću reći, da ovaj naš pravni sistem niti počiva na podeli vlasti, niti daleko bilo na nekoj ravnoteži se zasniva odnos svih grana vlasti, a pogotovo ne na međusobnoj kontroli.

Ova država je pre 30 i više godina bila jednopartijska država i ponekad pomislim da je u takvom jednopartijskom sistemu i ako nemam razloga da ga branim, tada sam bio maloletan i da ga napadam i da ga osporavam, da je možda u nekim trenucima bilo lakše povući jasniju granicu između partije i države, nego što je to moguće danas. I, to pokazuje jedno odsustvo sistema upravo suprotno od onoga što je govorila premijerka sve ovo vreme braneći u prvom redu ministra unutrašnjih poslova da sistem nije zakazao, ako sistem nije zakazao znači da sistem postoji. Mnogo dokaza je dato da taj sistem ne postoji, Vlada je birana po merilima tog sistema kako ga premijerka vidi, ona je pod funkcionisala po merilima tog sistema Vlada je po mnogo čemu pod subordinacijom u odnosu na predsednika Republike, to se ni ne krije smatra se da to tako treba i da je to dobro i sada šta imamo za posledicu imamo predlog od strane premijerke, odnosno zahtev za razrešenje ministra privrede koji ste birali po koalicionom principu što ništa nije sporno Vlada je koaliciona, nije jedina i nije to jedina praksa, nije to praksa jedina u Srbiji.

Međutim, još tada kada je birana Vlada ceneći stanje srpske privrede njen položaj u regionu, globalne uticaje na koje se često pozivate, a koji realno postoje u većoj ili manjoj meri, neodgovorno je bilo takav izazov prepustiti kandidatu čije razrešenje se danas predlaže.

Sada, ako pođemo od toga da umesto podele vlasti, ravnoteže i međusobno kontrole imamo centralizam vlasti, mislim da neće uopšte biti važno ako tako bude funkcionisala i u buduće, ko će biti kandidat za novog ministra privrede. Odsustvo sistema jeste i to da još uvek nemamo ministra prosvete. Na primer, kada govorimo o ovom sastavu Vlade, da ne unosimo u diskusiju ovde neke druge nivoe vlasti, nemamo informaciju da li je u roku od 15 dana od podnošenja ostavke upućen predlog predsedniku Skupštine za izbor novog ministra, tu informaciju nemamo. Čuli smo neke izjave od predstavnika, prvog potpredsednika, možda i predsednice Vlade, da se predlažu neki kandidati, da ih čak ima i više, ali zakon je jasan, treba da imamo kandidate u roku od 15 dana od prestanka mandata i već je trebao da bude izabran ministar prosvete.

Što se tiče samog predloga za razrešenje koji je upućen narodnim poslanicima, sasvim neuobičajeno, neko od mojih kolega, prethodnih govornika su to istakli, da je kao prilog zahtevu za razrešenje koji je potpisala predsednica Vlade, koji je inače štur u obrazloženju, priložena je inicijativa koju je potpisao gospodin Dragan Marković kao predsednik JS, koja je i preuzela na neki način i tim aktom, a i današnjim diskusijama, preuzela odgovornost u dometu njihovog predloga.

Sam taj predlog pokazuje prirodu ove vlasti i tehnologiju vladanja. Dakle, nije uobičajeno i čudo je da su stručne službe to dozvolile, da do narodnih poslanika dođe uopšte jedna inicijativa stranačka, bilo koje stranke, u konkretnoj situaciji to je JS, dovoljno je bilo da predsednica Vlade podnese zahtev i bilo je poželjno da u obrazloženje stavi ono što nije želela da stavi, a što je JS u svojoj inicijativi navela.

Što se tiče tog obrazloženja, ono je sasvim šturo, citiram – zbog postupaka, iznošenja u javnost stavova koji su suprotni državnoj i nacionalnoj politici koju sprovodi Vlada. Dakle, bez navođenja konkretnih razloga, a u obrazloženju se takođe navodi da su inicijativu podneli JS, podržala ili već kako na neki način SPS. Danas smo čuli od ministra Milićevića da je prvi potpredsednik, gospodin Ivica Dačić to usmeno podržao. Sasvim je bilo dovoljno da prvi potpredsednik sa ministrima u Vladi, koje je predložila ova koalicija, naravno poslanička grupa inicira kroz institucije takvu smenu i to bi sasvim bilo dovoljno.

Međutim, ima zašto je dobro što je JS podnela ovu inicijativu, jer ona na neki način razotkriva pravu prirodu ovog zahteva za razrešenje. Jedinstvena Srbija je navela konkretne razloge i to dva razloga. Zato što se ministar Basta zalagao za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i drugi razlog, poziv ministrima da se pridruže protestima protiv nasilja.

Sada, kako bih vam rekao, i tu bi se šta moglo dodati, njegov poziv da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji nije se desio prekjuče, već ima više meseci i davno pre početka protesta protiv nasilja. Do duše, i tada JS je reagovala, koliko se sećam, tako što se ogradila od te izjave, međutim nije bilo inicijative da razrešenje, u prvom redu predsednice Vlade. Tu njoj stavljam na teret, jer je tu bilo sasvim dovoljno da tada podnese zahtev ili da bar ministar objasni svoju izjavu ili da povuče izjavu i da se izvini ili već šta da učini. Tada je JS reagovala, ali niko drugi iz vlasti nije.

Sada kada je ministar Basta pozvao ministre da se pridruže građanima a protestima, onda smo se setili o tog zahteva za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i naravno, to je nekome zasmetalo.

Da dam jedan zaključak sa tim razlozima. Dakle, očigledno da poziv da se uvedu sankcije Rusiji, što je suprotno zvaničnoj politici Vlade Republike Srbije, nije bio dovoljan razlog za razrešenje, obzirom da ministar nije odstupio od poziva koji je uputio vlastima u Srbiji, a i sam pripada vlasti, član je Vlade, nosilac jedne od najviših funkcija u Republici Srbiji, da bi smo došli do toga da se njegovo razrešenje traži tek kada je pozvao da se ministri pridruže protestima građana.

Da budem iskren, nije uobičajeno da ministri to rade, ne samo u ovoj Vladi, niti bilo gde, ne znam ni kako bi izgledalo da pola Vlade učestvuje na protestima, bez obzira da li su opravdani ili nisu. U konkretnoj situaciji jesu sigurno, jer znamo šta je iniciralo proteste, nije uobičajeno da ministri to rade, ali i to nije sporno. Nije sporno da Vlada na to reaguje.

Međutim, ova inicijativa na neki način koje je potpisala predsednica Vlade nas ne uverava, izaziva određene sumnje. Mislim, da ministar koji je tiho izabran previše se burno razrešava, od njegovog izbora nismo imali nikakve koristi, ali se nadam da od njegove smene neće imati nikakve štete. Vama gospodine ministre, i celoj Vladi da vodite računa da u narednom periodu ne dođete, a samim tim i Srbija da ne dođe na pozicije stavova, ovih stavova zbog kojih razrešavamo ministra Bastu.

Što se tiče rezultata rada Vlade u delokrugu nadležnosti Ministarstva privrede, ako neko u ovoj sali uopšte veruje ili smatra da ministar čije se razrešenje predlaže ima ikakve zasluge za dobre rezultate ili odgovornost za bilo kakve posledice, ipak da nešto prokomentarišemo da budemo u temi.

Najčešće se ističe obim stranih investicija i naravno sve posledice koje su nastupile u prvom redu mislim na povećanje broja zaposlenih, odnosno smanjenje broja nezaposlenosti, smanjenje broja nezaposlenih ima više u pravaca. Povećan je broj zaposlenih, to nije sporno, nećemo sada ulaziti u relativizaciju. S druge strane, veliki broj građana radno sposobnih napustilo je našu državu. Naravno, u međuvremenu je došlo promene metodologije. To sada nije toliko ni važno, ako postoji pozitivna tendencija. Podjednako je dobro ako i 200.000, a nije 400.000, ali bolje da je 400.000 nego 200.000.

Hteo sam da kažem da je jako važno, nikad nismo čuli informaciju, evo nedavno nam je bio i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, umesto da smo takve informacije mogli da dobijemo ili imali prilike da pitamo. Koliko je od tih ljudi koji su zaposleni u prethodnih, ne znam, desetak godina sa kojima se vlast hvali, koliko je zaposleno u javnom sektoru, koliko je zaposleno u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, u agencijama, javnim preduzećima? Sigurno da je u nekim oblastima bilo i potrebe, ali ranijih godina postojala je metodologija, postojali su kriterijumi koji su jasno propisivali broj zaposlenih kada su u pitanju lokalne samouprave.

Bilo bi interesantno kada pravimo neka poređenja, a predsednica Vlade uživa da to radi, naravno, to radi na način na koji ona smatra da treba i da možda i veruje u sve to, naravno, mada mislim da radi tendenciozno bilo bi dobro da znamo i te podatke da kažemo. Evo, državna uprava, lokalna samouprava, javna preduzeća i tako dalje, imali su toliko zaposlenih, sada imaju manje. Pa, da kažemo da smo negde uštedeli. Mislim da tu nemamo čime da se pohvalimo, ali dobro, biće prilike da i o tome nešto čujemo.

Kada govorimo o stranim investicijama, koje su takođe u isto vreme i neselektivne i selektivne. Kada kažem da su neselektivne, o tome sam govorio više puta i ranije, koliko je to važno, zato što nam izmiču kontroli, neki procesi, a da država iz budžeta izdvaja veliki novac. Ovde ističemo pozitivne tendencije, a da nekako zanemarujemo i izbegavamo da govorimo o lošim posledicama i tendencijama koje se dešavaju, njih nije moguće uvek predvideti. Nije moguće u potpunosti i sprečiti, ali je dobro da se za njih zna i dobro je da se njime bavimo.

Govorimo o izdvajanju za otvaranje radnih mesta stranim investitorima, to se tako kaže i to je u redu, niko ovde nema ništa protiv, mnogo toga je rečeno, od nešto protiv stranih investicija, ali ima puno slučajeva da ima privilegovanih investitora, osim što država neselektivno izdvaja neki novac. A kada kažem neselektivno, znači, ne radimo po sistemu ko se javi, ne vodimo računa šta su naši prioriteti, šta je najprofitabilnije i šta su ciljne neke delatnosti koje bi država želela da na poseban način podstiče, možda čak i više nego što sada radi.

S druge strane selektivne su zato što u eksploataciji kasnije, u periodu korišćenju tih sredstava mnogi investitori ne izmiruju obaveze prema ovoj državi, prema budžetu. Govorio sam o nekoliko slučajeva, neću ih sada pominjati, neki investitor je od 2012. godine do 2017. godine ostao dužan budžetu pet miliona eura. Pa, kada smo imali suicidne događaje u toj fabrici, onda je predsednike Republike, tada kao predsednik Vlade išao da smiruje.

Šta se desilo? Država je preuzela na sebe obavezu da poveže staž. Pazite, na koje način? Tako što se država odrekla svojih prihoda. Sada, postavlja se pitanje, što nije za Ministarstvo privrede, to je za Ministarstvo finansija, ali ako je Vlada kolektivni organ. Pa, na koji način je poreska uprava propustila da neko ne plaća godinama, ne plaća doprinose? Imamo slučaj bivšeg „Perkona“ u Velikoj Plani, dve, tri godine nisu plaćani doprinosi i investitor otišao, ljudi ostali bez plata, bez doprinosa, ne plaćeni komunalni troškovi, a država izdvaja neki novac. A da bi već u novembru mesecu prošle godine, još u novembru mesecu prošle godine u rebalansu Vlada Republike Srbije proglasila određeni broj privrednih društava za firme od posebnog interesa za Republiku Srbiju, da su neki u međuvremenu zatvorene, da su u novembru mesecu dobili novac za prevazilaženje teškoća u poslovanju.

Tako da o svemu tome bi trebalo voditi računa, mislim da čak i da je prepušteno ministru ili dopušteno ministru privrede bilo kojem, pa i ovom čije se razrešenje sada traži, da bi imao što šta da radi, ali mislim da se sigurno time nije bavio.

Znači, nemamo nadzor nad sprovođenjem zakona i nemoguće je da ministar dobar, a da Ministarstvo bude neuspešno ili da ministar bude loš, a da automatski Ministarstvo loše. Zašto? Zato što ministarstvo ne čine samo ministri i državni sekretari, imamo stručne službe, imamo karijerne ljude koji tu rade godinama, koji poznaju propise, koji prate propise, koji znaju kako sistem funkcioniše, ako hoćemo to da uvažimo.

Što se tiče značaja smene ministra Baste nešto je značajnija od njegovog izbora, značajan zbog toga što možemo da kažemo otvoreno građanima da jedan od dva razloga zbog kojih se razrešava jeste njegov poziv da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji što je suprotno politici Vlade i siguran sam da će Vlada u svom mandatu istrajati u tom stavu i da neće doći na te pozicije.

Što se tiče glasanja za ministra njegovog razrešenja sami ste se birali, sami se i razrešavajte. Mi smatramo da je rešenje u vanrednim parlamentarnim izborima.

Nemojte nam govorite, to je ministar Milićević rekao, premijerka isto često govori, izvolite dogovorite se vi u opoziciji da li ćete izbore obavestite nas, obavestite predsednika. Nemamo mi šta da se dogovaramo međusobno. Državu vode državni organi, predsednik, Vlada, većina u Narodnoj skupštini, opozicija ima svoje stavove.

Evo, kako vidite sa ovim razrešenjem kako lepo usaglašavate disonantne tonove unutar vladajuće koalicije, to je vaša obaveze, ako hoćete da imate Vladu i u narednom periodu, da imate većinu, jer bez podrške JS, ove koalicije, nema ove Vlade, ali nigde ne piše da opozicija mora da ima usaglašene stavove, nego meni se čini da kao što deo opozicije nije za izbore, da ni vi niste za te izbore, ali dobro, kad budete želeli do njih će sigurno doći i smatramo da vlast treba da se menja na izborima. Netačno je da bilo ko ozbiljan smatra da vlast treba da se menja na ulici.

Vlast ne treba da se menja na ulici silom, ali vlast ne treba i ne sme da se čuva silom, da ne pominjemo ovde neke lokalne samouprave. Bilo je tu poprilično nasilja, sve je to pretočeno u neke skupštinske većine i formirana je neka prvobitna akumulacija svih pozicija i sada svaki pokušaj da se bilo šta promeni, proglašava se za nasilje. Eto, tako. Hvala što ste me saslušali.

Pravo na repliku, dva minuta.

Dragan Marković. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani ministri, prethodni govornik zaboravio je šta je radila njegova partija koja je bila na vlasti. Znači, njegov šef tadašnji Vojislav Koštunica pustio je 1.300 terorista, šiptara iz srpskih zatvora. Odmah je trebao da podnese ostavku, on i svi i ministri koje su oni tada predlagali. Zašto se oni sada zovu NADA? Ja očekujem da će se zvati hadži NADA da idu da se kupaju u reci Jordan i „hadži“, zaštićeni su od sveta, pa onda kaže njegov predsednik tada – jao mimo svih zakona isporučen na Vidovdan Slobodan Milošević, pa podneo ostavku. Nebitno o kome se radi, ali nisu poštovali zakon.

Na kraju da vam kažem odem ja kod Koštunice, jer sam tada bio narodni poslanik, da ga pitam nešto, bio je juli mesec, ali ovo je istina, temperatura 37 stepeni, uđem ja, dobar dan, kako ste predsedniče, kaže – kako je vreme u Jagodini? Hteo sam da kažem – predsedniče, pada sneg do kolena je u Jagodini.

I sada ta „hadži“ NADA, oni znaju da kritikuju smenu pojedinih ministara, odnosno ovog ministra Radeta Bastu, a oni su trebali više puta da podnesu ostavke i da više nikada se ne vrate na političku scenu, jer su tako nacionalnu grešku i zloupotrebu zavili srpski narod u crno.

I stvarno kada neko to govori iz centralne Srbije, koji je tada bio predsednik jedne opštine, čudi me u kom to programu su oni videli, pročitali, itd.

Rade Basta je uradio nešto što je protiv nacionalnog interesa, protiv ekonomskog interesa, jer on se nije bavio privredom i ekonomijom, pa ga brane, evo mi vam poklanjamo Radeta Bastu, oni koji ga brane. Ne, da vam ga damo na revers, poklanjamo vam ga, pa ga uramite, stavite ga na zid i radite šta hoćete sa njim.

Hvala vam.
I to bi bilo to za sada.
Redovnu pauzu određujem u trajanju od 60 minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima Borko Stefanović. Izvolite.