Hvala vam.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ja ću u interesu vremena predstaviti i predlog za ministra prosvete, kao i predloge svih zakona, odnosno potvrđivanja, ratifikovanja sporazume koje smo kao Vlada zamolili da danas budu na dnevnom redu i da zamolimo za podršku Narodne skupštine i narodnih poslanika. Dakle, predstaviću sve to i trudiću se da budem kratka, jasna, da idem direktno na suštinu, da ljudi razumeju o čemu se radi zašto predlažemo ove zakone, odnosno izmene i dopune zakona.
Počeću sa predlogom za ministra prosvete. To je prof. dr Slavica Đukić Dejanović koja je završila Medicinski fakultet, magistarske i doktorske studije, specijalizaciju iz neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U sedam mandata je bila poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Saveznom parlamentu SRJ i Državne zajednice SCG, u prelaznoj Vladi Republike Srbije je bila ministar za brigu o porodici i član Interparlamentarne unije. Obavljala je funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije od 2008. do 2012. godine i funkciju v.d. predsednika Republike Srbije od početka aprila do kraja maja 2012. godine.
Od 2012. godine do 2014. godine je bila ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije, a od avgusta 2016. do oktobra 2020. godine je obavljala funkciju ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za demografiju i populacionu politiku.
Ja sam prof. dr Slavicu Đukić Dejanović zamolila nakon toga da obavlja funkciju moje specijalne savetnice zadužene za implementaciju agende UN za održivi razvoj, odnosno Agende 2030 u kojoj obrazovanje, borba protiv siromaštva, borba protiv klimatskih promena i princip da niko u društvu ne sme biti zaboravljen, da niko ne sme da ostane isključen u okviru koje obrazovanje, klimatske promene, borba protiv siromaštva, održivi razvoj zauzimaju centralni deo i verujem da će i ova saradnja i sa telim UN za Agendu održivog razvoja i sve njeno ranije iskustvo, ali i iskustvo kao redovnog profesora i šefa katedre za psihijatriju, kao i mesto prorektora za međunarodnu saradnju Univerziteta u Kragujevcu pomoći prof. dr Slavici Đukić Dejanović da uspešno i dobro obavlja funkciju ministra prosvete.
Ona je takođe autor sedam knjiga, dva udžbenika za studente redovne nastave, jedan od koautora tri udžbenika za studente postdiplomske nastave, autor i koautor preko 200 naučnih i stručnih radova, od kojih je samo u poslednjih pet godina 31 objavljen u na NSA listi.
Ona je bila najmlađa žena doktor medicinskih nauka u Šumadiji, osnivač dnevne psihijatrijske bolnice, nosilac priznanja psihijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva, Povelja za doprinos rasta grada Kragujevca, kao i Đurđevdanske nagrade. Član je Udruženja psihijatara Srbije, obavljala je i funkcije predsednika ovog udruženja u dva mandata. Dakle, ovo je predlog za ministra prosvete.
Sada ću preći na zakone. Predlog zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata. Kao što znate postojećim zakonom je propisana zabrana naknadnog priključenja na komunalnu i ostalu infrastrukturu svih objekata koji su u postupku ozakonjenja kao i objekata izgrađenih bez građevinske dozvole. Prema ovom zakonskom rešenju trenutno postojećem, građani koji žive u nezakonito izgrađenim objektima nemaju pravo na priključak na struju, vodu, gas i grejanje. Prema proceni ED samo u Beogradu imao oko 55 hiljada ovakvih objekata, a u njima živi bar po troje ljudi. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje je i predlagač ove dopune zakona obratio se i Zaštitnik građana inicijativom za izmenu zakona, kao i grupa građana "Želimo struju u 21 veku".
Na osnov ovoga predlagač je smatrao da bi u jednom ograničenom vremenskom periodu bilo opravdano da se građanima koji su gradili ili kupovali stanove izgrađene suprotno zakonu i time rešavali svoje stambene potrebe omogući pristup po osnovnim pravima, odnosno stvori zakonska mogućnost da se privremeno priključi na električnu energiju, vodovod i kanalizaciju i gasnu infrastrukturu, čime bi se njima direktno popravili uslovi života, a za širu zajednicu bi to značilo uvođenje u legalne tokove ovih objekata privremeno do okončanja postupka ozakonjenja.
Ono što mi je važno da naglasim da bi se predložena rešenja pored ograničenog trajanja odnosila isključivo na lica koja su na ovaj način trajno rešavala svoje stambeno pitanje, odnosno predložena rešenja isključuju investitore vlasnike objekata drugih namena i investitore stambenih objekata, odnosno oni koji su gradili za prodaju na tržištu. Dakle, u ovome se sastoji predlog izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata.
Što se tiče predloga zakona o potvrđivanju sektorskog sporazuma između Vlade Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta predpristupne pomoći u oblasti poljoprivrede, odnosno programa IPARD 3. Važno mi je da naglasim sledeće stvari.
Usvajanjem ovog zakona mi bi otvorili put za bespovratnu pomoć EU u iznosu od 288 miliona evra, koja će dodatno doprineti razvoju naših ruralnih područja. Pored finansijskog doprinosa EU od 288 miliona evra i nacionalnog doprinosa od 89 miliona evra kroz IPARD 3 program za period do 2027. godine mobilisaće se i značajna sredstva kroz doprinose korisnika, te se ukupna vrednost investicija procenjuje na oko 600 miliona evra.
Kroz IPARD 3 program i toko dalje rasprave, resorni ministar, odnosno ministarka poljoprivrede će svakako moći to dalje da obrazloži i odgovori na pitanja i pruži dodatne informacije. Važno mi je da kažem da smo predvideli implementaciju sedam mera, uključujući i nove mere kako bi se podržali mladi poljoprivrednici, sertifikovani proizvođači organskih proizvoda, investiciju u obnovljive izvore energije u cirkularnu ekonomiju. Dakle, to je suština ovog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o privrednom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć, a čiji je predlagač Ministarstvo finansija, ovaj Predlog zakona definiše pitanje isplate po 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti. Radi preciziranja. Ova novčana pomoć može se dobiti za svako dete koje je državljanin Republike Srbije koje je rođeno 21. novembra 2006. godine ili nakon tog datuma.
To znači da su zakonskim predlogom obuhvaćena i deca koja sada imaju 16 godina, a koje prošle godine nisu ispunjavala uslove za pomoć mladima od 16 do 29 godina starosti, jer su imala manje od 16 godina.
Predlogom zakona je definisano da pravo na uplatu novčane pomoći ima majka deteta, a izuzetno otac, staratelj ili hranitelj, pod uslovima propisanim navedenim zakonskim rešenjem. Prijava za ovu novčanu pomoć biti moguća, naravno ukoliko Narodna skupština ovaj predlog usvoji. Od 20. avgusta do 20. septembra ove godine elektronski, preko portala Uprave za Trezor, a sa isplatom će se početi od 25. septembra 2023. godine.
Takođe mi je izuzetno važno da naglasim da su od prijavljivanja za ovu novčanu podršku izuzeti hranitelji deteta za koje se isplaćuje novčana pomoć i primaoci novčane socijalne pomoći, što znači da će njima automatski biti uplaćena pomoć od po 10.000 dinara za svako dete, bez podnošenja prijave. To je suština ovog predloga.
Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, nekoliko stvari koje su mi suštinski važne. Pod jedan, kada govorim o finansijskoj podršci porodicama sa decom, ona je zaista nikada veća u istoriji Srbije. U ovoj godini se za mere finansijske podrške porodicama sa decom iz republičkog budžeta izdvaja 87 milijardi dinara.
Posebno mi je drago i mislim da svi treba time da se ponosimo, što ove mere konačno daju rezultate. Posle skoro četiri decenije uspeli smo da zaustavimo negativan trend pada ukupnog broja novorođene dece i čak da budemo jedina zemlja u regionu i to širem regionu, ne govorim o regionu zapadnog Balkana, već širem regionu u koji je uključena i Bugarska, Mađarska, Rumunija, koja je tokom prošle godine zabeležila rast broja novorođene dece.
Godine 2011. ukupna stopa fertiliteta u Republici Srbiji bila je 1,4, prošle godine bila je 1,52, 2019. godine prvi put posle 15 godina je prešla 1,5. Sada je ta vrednost 1,63. Novim izmenama koje predlažemo Narodnoj skupštini Republike Srbije dodatno podržavamo roditeljstvo, posebno žene preduzetnice i njihove porodice. Predložili samo, a u skladu sa Odlukom Ustavnog suda, izjednačavanje statusa majki preduzetnica, budući da je predviđeno ostvarivanje prava vezanih za odsustvo sa posla za treće i svako naredno dete u trajanju od dve godine.
Predloženim izmenama omogućeno je da očevi koji su u radnom odnosu, a čije su supruge preduzetnice nakon tri meseca od rođenja deteta mogu da koriste pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i naknadu zarade, odnosno naknadu plate.
Otac deteta ova prava može ostvariti posle navršena tri meseca života deteta za preostali period do godinu dana za prvo i drugo dete, odnosno do dve godine za treće i svako naredno dete. Dakle, ovo su suštine Predloga izmena i dopuna zakona.
Idemo dalje. Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, čiji je predlagač Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ovim Predlogom smo uzeli u obzir posebnosti organizacije radnog vremena u uslovima povećanog intenziteta vazdušnog saobraćaja kod poslodavca koji se bave komercijalnim letenjem.
Trenutno, po važećem zakonu, se prilikom definisanja rasporeda i promene rasporeda radnog vremena koriste odredbe Zakona o radu koju propisuju da je poslodavac dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporedu radnog vremena najmanje pet dana unapred, kao i da poslodavac u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u roku kraćem od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred.
Navedene odredbe Zakona o radu nisu primenjive kod operatera vazduhoplova imajući u vidu specifičnost delatnosti koju obavlja, naročito iz razloga što regulativa EU ostavlja mogućnost da se izmena rasporeda i promena rasporeda radnog vremena vrši u roku kraćem od pet dana, tj. 48 sati.
Tokom prošle letnje sezone domaći avio prevoznici su se suočili sa poteškoćama u realizaciji reda letenja koje su bile izazvane nepredviđenim okolnostima van uticaja operatera vazduhoplova, koje su imale za posledicu otkazivanje i kašnjenje letova, a samim tim i neprijatnost putnike, povećane troškove avio prevozioca.
Iz ovog razloga, kao i iz razloga usklađivanja sa regulativom EU neophodno je da se tekst zakona dopuni odredbama kojima se operateru vazduhoplova daje mogućnost hitne izmene rasporeda radnog vremena od članova posade vazduhoplova u slučaju nepredviđenih okolnosti uz ograničenje koje podrazumeva poštovanje propisanog odmora. To je, dakle, suština izmene, odnosno predložene izmene ovog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, čiji je predlagač Ministarstvo rudarstva i energetike, ovim izmenama praktično završavamo proces razdvajanja u sektoru energetike, odnosno proces „san bandlinga“.
Cilj Predloga zakona je da zatvori poglavlje gde su Republika Srbija i energetska zajednica imale različita pravna viđenja i shvatanja razdvajanja vlasničkog upravljanja, što je do sada i trenutno onemogućava punu sertifikaciju naših operatora prenosne mreže i transportnog sistema prirodnog gasa.
Mi ovde govorimo o razdvajanju vršenja upravljačkih prava nad proizvođačem električne energije i operatora prenosne mreže, sa jedne strane, i distributera i snabdevača prirodnim gasom od operatora transportnog sistema, sa druge strane.
Do sada i u ovom trenutku je njihovo vlasničkog razdvajanje bilo izvršeno na način da su „Elektroprivreda Republike Srbije“, EPS i „Srbijagas“ praktično bili u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike, a „Elektromreža Srbije“, EMS i „Transportgas“ u nadležnosti Ministarstva privrede, pa smo tako posmatrali da su razdvojeni.
Međutim, iznad oba ova ministarstva se nalazi Vlada, dakle jedan pa te isti organ upravljanja, tako da ovo nije zadovoljavalo standarde EU ni energetske zajednice. Posledica ovoga je bilo da energetska zajednica nije prihvatila sertifikaciju „Elektromreže Srbije“, a sertifikacija „Transportgasa“ nije sprovedena ni na nacionalnom nivou jer nije bila prihvaćena od strane našeg nezavisnog regulatora.
Šta mi sada predlažemo? Predlažemo potpuno upravljačko razdvajanje tako što bi EPS i „Srbijagas“ ostali u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike, odnosno Vlade Republike Srbije, a EMS i „Transportgas“ bi prešli u nadležnost Republičke komisije za energetske mreže koju bi praktično osnovali ukoliko usvojite ovaj Predlog zakona kao nezavisni organ čije je osnivanje i kontrola rada u nadležnosti vas, narodnih poslanika, odnosno Narodne skupštine, tako da bi sa jedne strane imali nadležnost Vlade, a sa druge strane nadležnost Skupštine.
Dve važne stvari koje bi nam usvajanje ovakvog Predloga zakona o energetici donelo. Sa jedne strane, usaglašavanjem sa evropskim direktivama dobijamo to da će u najkraćem mogućem roku naši operatori biti sertifikovani od strane Agencije za energetiku i da će ta sertifikacija biti potvrđena od strane Energetske zajednice. Sa druge strane, dobićemo dodatnu vrlo značajnu ulogu Narodne skupštine u srpskoj energetici, imajući u vidu da će Narodna skupština, odnosno ukoliko ovo odobrite, da bi Narodna skupština imenovala predsednika i članove Republičke komisije za energetske mreže, usvajala Strategiju razvoja vlasničkog upravljanja „Elektromreža Srbije“ i „Transportgasa“, kao i godišnji izveštaj o ostvarivanju opštih godišnjih ciljeva ova dva energetska preduzeća, tako da se radi o suštinskoj i ozbiljnoj reformi i ja moram da kažem da sam izuzetno srećna što smo došli do te tačke, našli neko rešenje i što imamo priliku kao odgovorna Vlada da ovo rešenje predložimo vama na usvajanje.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, čiji je predlagač takođe Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, značajne izmene i dopune. Ja ću se opet potruditi da zaista samo suštinski kažem šta je ono što je najvažnije. Dakle, dodatno olakšavanje, ubrzavanje izdavanja građevinskih dozvola, dodatna podrška našem građevinskom sektoru, što direktno znači veći BDP rast, što direktno onda znači, naravno, i veće plate i veće penzije, veći angažman građevinske infrastrukture, više dodatnih radnih mesta, itd.
Ovo bi postigli dodatnim unapređivanjem elektronskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola, uvođenjem novih funkcionalnosti i poboljšanjem postojećih, naročito uvođenjem e-prostora kojim postupak za izradu i izmenu planske dokumentacije postaje efikasniji i brži, uvođenjem novih elemenata iz oblasti Zelene agende, što nam je izuzetno važno, i ono što mislim da će i ministar Vesić naglasiti u daljoj raspravi, ovim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnju mi zaista dobijamo jedan zeleni zakon o planiranju i izgradnji.
Mi uključujemo izdavanje sertifikata ovde zelene gradnje, unapređenje odredbi o energetskoj efikasnosti, promociju i povećanje elektromobilnosti, preciziranje postojećih odredbi o izgradnji solarnih parkova, ali takođe kada pričamo o daljem rastu investicija u Republici Srbiji mi predlažemo ukidanje Zakona o konverziji uz naknadu određenoj kategoriji lica, ali i ukidanje leks specijalisa za linijski infrastrukturne objekte, što je bila jedna od dugogodišnjih primedbi EU.
Predlažemo formiranje agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, čime se deo nadležnosti sa državnog organa prenosi na agenciju, uvođenje glavnog državnog urbaniste i glavnog urbaniste AP Vojvodina, čime će dodatno biti uveden red u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja na teritoriji Republike Srbije, povećanje zaštite na zaštićenim prirodnim i kulturnim područjima. Na polju zaštite objekata kulture uveden institut konzervatorskog nadzora i mogućnost da nadležni zavod može zahtevati izradu studije o zaštiti kulturnih dobara, koja postaje sastavni deo planske dokumentacije, čime se stvaraju uslovi za efikasnu zaštitu objekata od kulturno-istorijskog značaja.
Preći ću, s tim u vezi, odmah i na Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata.
Kao što se sećate, Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih objekata, odnosno praktično leks specijalis za linijske i infrastrukturne objekte, je usvojen na predlog Vlade Republike Srbije na osnovu iskustva u realizaciji ovih projekata, imajući u vidu da je praksa pokazala da u procesu realizacije projekata jako mnogo vremena oduzima rešavanje imovinsko pravnih odnosa pre izdavanja potrebnih dozvola i da zbog toga radovi često kasne sa realizacijom, posebno kod projekata pravolinijske infrastrukture.
Međutim, imajući u vidu da je Evropska komisija više puta pisanim putem i na neposrednim sastancima skretala pažnju predstavnicima Vlade Republike Srbije da odredbe ovog zakona nisu u skladu sa pravnim tekovinama EU, posebno u delu koji se odnosi na javne nabavke i izbor tzv. strateškog partnera, mi smo doneli odluku da se ovaj zakon stavi van snage i predlažemo stavljanje ovog leks specijalisa van snage.
Idemo dalje. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, praktično, da budem sasvim jasna i da pojednostavim, ovim izmenama i dopunama izvršavamo usklađivanje sa trećim paketom evropskih direktiva iz oblasti železničkog saobraćaja i to je praktično to.
Što se tiče Predloga zakona i interoperabilnosti železničkog sistema, takođe se predlogom ovog zakona nastavlja usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, obzirom da je 2016. godine doneta Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta o interoperabilnosti železničkog sistema, ali će, naravno, u perspektivi ovo imati višestruki pozitivni uticaj i na sve učesnike u železničkom saobraćaju i na Direkciju za železnice, koji će ovim zakonom, ukoliko ga usvojite, biti data ovlašćenja za donošenje propisa od značaja za interoperabilnost železnice, imaće pozitivan uticaj na privredu Republike Srbije, a posebno na železničku industriju. I ovim se usklađujemo sa četvrtim paketom evropskih direktiva iz oblasti interoperabilnosti.
Dalje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, čiji je predlagač Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Lično sam o ovom zakonu, kao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima razgovarala sa predstavnicima sindikata u okviru Socioekonomskog saveta, radili smo zajedno sa njima da obezbedimo dodatnu sigurnost, takođe, i za naše radnike i da poslodavci ne koriste ove zakone ukoliko ih bude usvojila Narodna skupština Republike Srbije, za dampingovanje cene rada i za zamenu naših radnika stranim radnicima. Dakle, u tom smislu garantujem da smo čak unapredili sisteme kontrole i da će, ukoliko usvojite ovakve zakone, takve stvari u budućnosti biti onemogućene. Nisu postojale u najvećoj mogućoj meri ni u ovom trenutku, ali imali smo nekoliko slučajeva za koje mi znamo i protiv kojih se borimo, a koji će biti onemogućeni ovakvim zakonom.
Svakako jedan od osnovnih razloga izmena i dopuna ovog Zakona o zapošljavanju stranaca jeste uvođenje jedinstvene dozvole za boravak i rad. Dakle, neće više biti radna dozvola, dozvola za boravak, jer će to sad biti jedinstvena dozvola, izdavaće se isključivo elektronskim putem, čime će se povećati i efikasnost, ali će se takođe povećati i transparentnost.
Dodatna novina je da smo predvideli, odnosno predložili produženje izdavanja dozvola na period važenja do tri godine umesto do jedne godine, koliko je u trenutnom zakonu.
Ali, ono što mi je važno da naglasim, iako uvodimo fleksibilniji koncept zapošljavanja stranaca, to uvodimo uz primenu koncepta sprovođenja testa tržišta rada, što znači da tek kada se utvrdi da na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje nema domaćih državljana koji ispunjavaju uslove iz zahteva poslodavca za konkretno radno mesto, dakle, tek tada nacionalna služba za zapošljavanje može dati saglasnost za zapošljavanje stranaca.
Predloženim zakonskim rešenjima dalje se unapređuje sprovođenje testa tržišta rada, tako da će biti sastavni deo zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole za zapošljavanje. I ovaj postupak će biti potpuno digitalizovan, da bi uneli dodatnu transparentnost u taj postupak, da bi svi mi imali uvid u taj postupak, u test tržišta rada i da bi mogli da obezbedimo da se ne ugrozi domaća radna snaga, a opet da se otvori prostor za dodatni privredni rast i razvoj.
To je praktično uređeno predlogom ova dva zakona, Zakon o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca.
Idemo dalje. Što se tiče zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgradnje stanova pripadnika snaga bezbednosti, ovde predlažemo izmenu samo jedne odredbe, da se ukida gornje ograničenje od 500 evra po metru kvadratnom stana koji se prodaje pripadnicima snaga bezbednosti i da se predviđa da će komisija Vlade na osnovu uslova koje propiše Vlada utvrđivati kupoprodajnu cenu na svakoj pojedinačnoj lokaciji, što je neophodno uraditi zbog usklađivanja sa rastom maloprodajnih cena materijala i ukupne izgradnje.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, gde je predlagač Ministarstvo spoljnih poslova, na predlog Ministarstva finansija, osnovni cilj ovog sporazuma je podrška zelenoj tranziciji, ugovorenim iznosom zajma do 149 miliona 900 hiljada evra, radi podsticanja institucionalnih reformi i reformi javnih politika, povećanje otpornosti Srbije na negativne uticaje klimatskih promena, jačanja ekološke održivosti i modernizacije energetskog sektora Srbije.
Idemo dalje. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Projektom unapređenja upravljanja javnim finansijama za zelenu tranziciju sa ugovorenim iznosom zajma do 69 miliona 300 hiljada evra, Međunarodna banka za obnovu i razvoj bi podržala Republiku Srbiju u daljem unapređenju sistema upravljanja javnim finansijama, kako bi se omogućio oporavak nakon pandemije, izvršila priprema za sadašnje i buduće rizike i izazove, da bi se krenulo ponovo u zelenu tranziciju Srbije.
Tako da možete da primetite da je veliki deo ovoga što predlažemo u vezi sa zelenom tranzicijom, novom energetskom politikom Republike Srbije, obnovljivim izvorima energije, unapređenjem kvaliteta vazduha, unapređenjem zaštite naših voda i sveukupne zaštite životne sredine.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, IBRD, ovaj projekat vrednosti od 80 miliona evra bi poslužio da nastavimo sa ulaganjima u naučnu infrastrukturnu podršku inovacijama u Republici Srbiji. Kao što znate, mi smo do sada izgradili i otvorili Naučno-tehnološki park u Beogradu, Naučno-tehnološki park u Novom Sadu, Naučno-tehnološki park u Nišu i Naučno-tehnološki park u Čačku. Sada bi ovom podrškom, ukoliko odobrite, od 80 miliona evra imali sredstva za drugu fazu Naučno-tehnološkog parka u Nišu, tako da bi gradili novu zgradu NTP u Nišu, za dodatne start ap inovacione kompanije, za dodatno zapošljavanje, za dodatnu podršku nauci, inovacijama, digitalizaciji i našim, pre svega, mladim ljudima, drugu fazu Naučno-tehnloškog parka u Čačku, i još jednu zgradu NTP u Čačku, i izgradnju regionalno- industrijskog tehnološkog parka u Kruševcu na preko 11 hiljada kvadratnih metara, ali bi tu izdvojili 10 miliona evra kao dodatnu podršku projektu izgradnje BIO četiri Kampusa.
Što se tiče Predloga zakona o zaduživanju Republike Srbije kod banke „Inteze“ za potrebe finansiranja projekta izgradnje saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, čiji je predlagač Ministarstvo finansija. Vi znate da je izgradnja autoputa Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan od prioritetnijih projekata Republike Srbije u drumskom transportu. S obzirom da je reč o projektu koji je važan za povezivanje oko 600 hiljada ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i Podrinja i Zapadne Srbije sa Vojvodinom, kao i da taj deo Srbije povežemo sa regionom, posebno BiH. Izvođenje radova obuhvata izgradnju tri deonice – deonica jedan je izgradnja autoputa Ruma-Šabac dužine nešto preko 21 kilometra, deonice dva je izgradnja mosta preko reke Save u Šapcu dužine nešto preko 1,3 kilometra i deonice tri što je izgradnja brze saobraćajnice od Šapca do Loznice dužine nešto preko 54 kilometra za brzinu od 100 kilometara na sat, a predmetnim ugovorom je predviđen iznos zaduživanja od 15 milijardi dinara za finansiranje dela realizacije ovog projekta.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu u iznosu od 300 miliona evra između Republike Srbije i finansijskih institucija kao prvobitnih zajmodavaca i Global low agency services limited kao agenta, vrednost ovog sporazuma je 300 miliona evra, sredstva će biti iskorišćenja za finansiranje investicionih programskih projekata u infrastrukturi, obnovu i izgradnju objekata javne namene u oblasti zdravstva, prosvete, nauke, socijalne zaštite, kulture, sportske infrastrutkure i za finansiranje državnih subvencija za nabavku prirodnog gasa i električne energije.
Dalje, Predlog zakona o izmenama Zakona o potvrđivanju Multilateralne konvencije za primenu mera koje su u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti odnose na poreske ugovore. Multilateralna konvencija je ratifikovana 2018. godine. Republika Srbija je kandidovala sve ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji su u to vreme bili u primeni ili su bili potpisani, ali još uvek nisu bili u primeni radi usklađivanja sa Multilateralnom konvencijom. Nakon ratifikacije ove konvencije, stupila su na snagu još dva ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i to sa Marokom i sa Indonezijom, a o čemu je potrebno da se formalno obavesti OECD u skladu sa propisanom procedurom, a preduslov za obaveštavanja OECD o stupanju na snagu ta dva ugovora jeste da se usvoje izmene ovog zakona, i to je praktično cela suština.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, ovaj projektni zajam od 30 miliona evra je potreban da bi izgradili zatvorske objekte u Kruševcu i Sremskoj Mitrovici, odnosno novi zatvor u Kruševcu kapaciteta 450 lica i izgradnju novog paviljona u zatvoru u Sremskoj Mitrovici za 200 zatvrorenika u cilju smanjenja prenaseljenosti i omogućavanju rehabilitacije za lica lišena slobode.
Dalje, Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist „OTP banke“ i banke „Inteze“ po osnovu zaduženja Elektrodistribucije Srbije, predlagač Ministarstva finansija. Ovim dajemo garancije države u iznosu od 50 miliona evra za projekat unapređenja distributivne mreže, što podrazumeva zamenu drvenih stubova na postojećim mrežama visokog napona sa ugradnjom betonskih stubova, zamenu neizolovanog provodnika samonosećim kablovskim snopom i sa prilagođavanje ključnih priključaka. Elektrodistribucija već ima lokacije na kojima je potrebno izvesti ove radove, utvrđene prioritete za rekonstrukciju za distributivna područja Kraljevo, Niš i Kragujevac. Ovo će svakako povećati sigurnost napajanja, smanjiće gubitke, povećaće eksploatacioni vek i povećaće bezbednost napajanja za ljude u ovim područjima, ali takođe i za privredu.
Ja sam, evo, govorila manje od 45 minuta. Trudila sam se zaista da dam siže i suštinu svih predloga zakona koje smo uputili Narodnoj skupštini.
Želim da vam se zahvalim što ste zaista u izuzetno kratkom roku uzeli ovo u razmatranje. Mislim da su zakoni odnosno predlozi zakona izuzetno važni za direktno unapređenje kvaliteta života građana Republike Srbije, pre svega dece, porodica, ali onda takođe i ekonomskog rasta i razvoja Republike Srbije kroz dodatno ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu, putnu infrastrukturu, ali takođe i kao ogroman fokus energetike i Zelene tranzicije. To je praktično suština ovoga što predlažemo kao Vlada Republike Srbije. Hvala vam mnogo.

Hvala lepo.
Reč sada imaju izvestioci odbora.
Ispred Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, zamenik predsednika Odbora, Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Uvažena gospođo Brnabić, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pa na dnevnom redu današnje sednice nalazi se i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima. Stoga je Odbor za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine na sednici održanoj danas doneo odluku da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima.

Ja bih se za ovo kratko vreme koje imam u najkraćem osvrnuo na najvažnija predložena rešenja i izneo zaključak da je naročito vođeno računa o sledećim principima. Principu efikasnosti i transparentnosti. Dakle, predloženim izmenama i dopunama ovog Zakona kao i izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca kao, da kažem, dva komplementarna zakona, omogućava se da strani državljani u jedinstvenom postupku, dakle, pre jednim državnim organom u ovom slučaju Ministarstvu unutrašnjih poslova ostvare u isto vreme i pravo na privremeni boravak i pravo na rad u Republici Srbiji.

Dalje, imamo princip poštovanja ljudskih prava i dostojanstva. Ovde bih napomenuo da su predložene izmene i dopune uskladile trenutno važeće propise sa Direktivom, ako se ne varam, 2011/98 EU o jedinstvenom postupku obrade zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole za boravak i rad stranim državljanima u Republici Srbiji.

Ja bih ovde istakao još dve važne stvari. Propisani osnov za sticanje stalnog nastanjena u posebnim slučajevima, odnosno srpsko poreklo se propisuje kao osnov za podnošenje zahteva i odobrenja stalnog nastanjena u Republici Srbiji, a imajući u vidu i interes Republike Srbije da stranim državljanima koji imaju srpsko poreklo olakša pravni položaj u Republici Srbiji.

Istakao bih i to da izdavanjem biometrijskog dokumenta stranim državljanima kojima je izdata jedinstvena dozvola i oni će na taj način biti izjednačeni sa državljanima Republike Srbije u korišćenju, odnosno u pogledu korišćenja svih prava i obaveza. Dakle, kako kada je reč o korišćenju usluge e-uprave, itd, tako i kada govorimo o svim drugim obavezama i pravima koje imaju.

Takođe, imamo i princip zaštite granica i bezbednosti i to nije do sada, ja mislim, pomenuto. Dakle, predloženim rešenjima podižu se standardi vezani za bezbednosni aspekt i kontrolu kretanja stranih državljana na teritoriji Republike Srbije.

Budući da su se svim strancima kojima se odobrava privremeni boravak, odnosno izdaje jedinstvena dozvola koju smo pominjali, uzeti biometrijski podaci, fotografija, otisci prstiju, potpis itd, a u skladu sa Zakonom i imamo princip integracije i inkluzije. Kao što sam već rekao pravo na korišćenje elektronskog popisa prilikom ostvarivanja svojih prava i obaveza i uzimanje u obzir srpskog porekla kao osnova za podnošenje zahteva i odobrenja stalnog nastanjena u Republici Srbiji, stiču se povoljne pretpostavke za unapređenje dakle celokupnog poslovnog, pravnog, ali i sve obuhvatnog demokratskog i pravnog kapaciteta Republike Srbije kako u regionu tako i na svetskom nivou.

I iz svih ovih razloga koje sam pobrojao, želim da pozovem narodne poslanike da u Danu za glasanje podržimo ove Izmene i Dopune Zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Sada reč ima predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsedniče.

Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministri, predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili smo da su predlozi o kojima ćemo raspravljati u plenumu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Ja ću iskoristiti ovo vreme koje imam kao izvestilac Odbora i posebno se na kratko osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom iz razloga što je i ministarka Kisić-Tepavčević bila na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i zbog toga što smatram da tu postoje informacije koje su važne da ih evo ja ponovim posle ministarke i predsednice Vlade.

Izmene se dakle odnose na žene preduzetnice kako bi ostvarivale ista prava kao i žene koje su u radnom odnosu. Dakle, izmena se odnosi na dužinu porodiljskog odsustva nakon rođenja trećeg i svakog narednog deteta, gde period odsustva nije više od godinu dana, već dve godine.

Takođe je izmena u korišćenju odsustva radi nege deteta, odnosno to je odsustvo posle trećeg meseca od rođenja deteta, gde je omogućeno da zapravo očevi dece žena preduzetnica mogu da koriste porodiljsko odsustvo, baš kao i očevi dece žena koje su u radnom odnosu.

Najvažnija činjenica zapravo koju bih ja želela da sada istaknem jeste da su mere populacione politike koje smo primenjivali u proteklom periodu dale rezultate, jer statistika kaže da Srbija ima porast broja novorođene dece u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu i sada se nalazimo na prvom mestu u regionu po broju novorođene dece.

Takođe, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju saopštilo je, a to je važno za naše građane da čuju da od 1. jula roditeljski dodatak za rođenje prvog deteta iznosi 366.122 dinara, roditeljski dodatak za drugo dete sada iznosi 324.772 dinara, za treće dete milion 948 hiljada 632 dinara, za četvrto dete dva miliona 922 hiljade 948 dinara. Naravno, isplate se vrše u više mesečnih rata određeni broj meseci.

Što se tiče jednokratne pomoći, ona za rođenje drugog i trećeg deteta za decu rođenu 1. jula i kasnije sada iznosi 122.040 dinara, a paušal za nabavku opreme za dete iznosi 6.766 dinara.

Zašto sam ovo pomenula? Zbog toga što sam i sama mnogo puta pitana i od žena i uopšte od građana i od mojih sugrađanki iz Niša kako se sada kreću ove jednokratne pomoći i davanja.

Želim da vas sve podsetim da se iznosi roditeljskog dodatka i paušala za opremu za dete, dakle cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i iznos tog dodatka usklađuju dva puta godišnje 1. januara i 1. jula na osnovu naravno podataka organa nadležnog za poslove statistike i sa kretanjem indeksa potrošačkih cena u Srbiji u prethodnih šest meseci.

Ovo samo znači da ćemo mi nastaviti dalje sa merama populacione politike. Naravno, ja se nadam i znam da se svi ostali nadamo da će te mere i nadalje dati dobre rezultate.

U svakom slučaju, smatram da su izmene koje su predložene u zakonskom tekstu o kome sam govorila dobre, kao i drugi predlozi zakona i odluka koji su na dnevnom redu na ovoj sednici i zbog toga ću na kraju samo iskoristi priliku da koleginice i kolege pozovem da u Danu za glasanje ponovo damo podršku Vladi Republike Srbije za zakonska rešenja koja su pred nama. Hvala.

Hvala.
Reč ima predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi što dobacuju imaju nedostatak kulture i pristojnosti. Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o Predlogu sporazuma između EU i Republike Srbije o podršci poljoprivredi i ruralnom razvoju. To je program IPARD 3.

Prethodio je IPARD 2 i moj apel poljoprivrednim proizvođačima je da pokušaju u programu 3 da iskoriste ono što nismo iskoristili u IPARD 2. Dakle, od 184 miliona koliko je EU u IPARD 2 na određen način darivala srpskoj poljoprivredi, mi smo iskoristili svega 30%.

Zato apelujem da podrška koja je vredna u IPARD-u 3 od 337 miliona evra, od čega su evropski novac 288 miliona evra, da bolje koristimo nego što smo to koristili u prethodnih nekoliko godina iz prostog razloga što su nacionalne mere u budžetu Republike Srbije uvek korišćene sa 120 i 130%.

Uvek smo trošili više nego što je Skupština agrarnim budžetom dodeljivala i uvek smo rebalansom budžeta taj novac dopunski dodeljivali.

Što se tiče IPARD-a 3 imamo 115 miliona fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, imamo za preradu itd. u fizičkoj imovini još 80 miliona, u agroekološkim, klimatskim programima, što je veoma zanimljivo ovima koji dobacij, imamo 16 miliona evra itd. Sveukupno 377 sa onim što će sami poljoprivrednici investirati i što bi trebali. Program je između 500 i 600 miliona evra i kao predsednik Odbora bih preporučio da se maksimalno posveti pažnja razvoju našeg stočarstva.

Mi smo više puta, tu moram da pohvalim članove Odbora, donosili predloge zaključaka, odnosno zaključke u kojima smo preporučivali da naša poljoprivredna proizvodnja biljna bude posvećena razvoju našeg stočarstva i prerađivačke industrije i recimo za samo trećinu ovog novca možemo da pribavimo recimo 50 hiljada junica i možemo da pribavimo oko 100 hiljada nazimica, što bi razvilo naše stočarstvo.

Sad zamislite kada bi danska poljoprivredna proizvodnja odustala od svog stočarstva kako bi završila njihova poljoprivreda, odnosno kada bi počeli da izvoze samo žitarice. Verujem da ni danska poljoprivreda ne bi potrajala duže od tri godine, a o prerađivačkoj industriji ne treba ni govoriti zato što kroz razvoj stočarstva mi dižemo prerađivačku industriju za preradu mleka, mesa. Takođe, kroz razvoj stočarstva zanavljamo kvalitet poljoprivrednog zemljišta, jer smo mi ovo zemljište, kako kaže ona izreka, pozajmili od svojih potomaka, odnosno moramo kvalitet zemljišta da očuvamo, odnosno procenat humusa u poljoprivrednom zemljištu se sve više gubi zbog toga što nema organski i stajski đubriva kojima treba nađubriti temeljno parcele poljoprivrednog zemljišta i zato je moj apel svim poljoprivrednicima da ovog puta iskoristimo sva sredstva koja nam EU dodeljuje, kao što koristimo nacionalne mere i da im skrenem pažnju da svo po tome daleko izdašniji nego prethodna vlast.

Dakle, u ovom trenutku na godišnjem nivou mi ćemo izdvajati negde četiri puta više za poljoprivrednu proizvodnju i ruralni razvoj iz nacionalnih mera, nego što je to bio slučaj do 2013. godine kod bivših vlasti.

Dogodine, sledeće godine po opredeljenju ministarstva i uz dobru odluku Narodne skupštine očekujem da podsticaji u poljoprivrednoj proizvodnji dostignu milijardu evra, odnosno da budu šest puta veći nego što su bili do 2013. godine.

Ponovo želim da zahvalim svima koji su ove godine davali podršku Odboru za poljoprivredu, pre svega članovima zato što sve odluke koje smo donosili su bile jednoglasne, pa i ova o IPARD-u je na Odboru doneta jednoglasno, znači, Odbor je usvojio ovo gotovo, ja mislim da je bio samo jedan glas uzdržan. S tim u vezi želim da zahvalim članovima Odbora iz opozicionih stranaka što su glasali bez obzira na stranačke razlike za program IPARD 3. Hvala.

Hvala i Odboru za poljoprivredu.
Reč ima predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, članovi Vlade sa saradnicima, predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nije lako u nekoliko minuta govoriti o ovolikom dnevnom redu, ali u svojstvu predsednice Odbora za evropske integracije kao jedan od aktivnijih odbora koji izvršava svoje zadatke na vreme, i složiće se svi članovi i zamenici članova, mi smo o usklađenosti određenih predloga zakona sa tzv. "Akijem" razgovarali toliko davno da sam želela da iskoristim ovo vreme jer naravno nismo mogli da planiramo dinamiku rada Narodne skupštine, pošto smo imali i drugu sednicu koja je trajala, a i da se zahvalim i svim predstavnicima ministarstva.

Dakle, mi smo raspravljali najpre o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima, o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, o Interoperabilnosti železničkog saobraćaja, o izmenama i dopunama Zakona o železnici i naravno o vrlo obimnom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

Zahvaljujem se, kažem, još jednom svim predstavnicima ministarstava koji su neštedeći sebe i vreme odgovarali na sva pitanja. Mi smo u specifičnoj situaciji, jer zapravo zadatak Odbora za evropske integracije je da nadgleda usklađenost, a naravno pohvalila bih i poslanike najviše iz opozicionih stranaka koji su imali jako puno pitanja i pripremali se, ali moramo da raščistimo mi nismo matični Odbor.

Dakle, paralelno sa nama o određenim temama matični odbori koji se bave tom tematikom pričaju o tome, a mi samo o usklađenosti tih predloga. Oni su uglavnom u potpunosti usklađeni, tamo gde nisu postoji objašnjenje ili plan za neke sledeće izmene i dopune, kada će doći do potpune usklađenosti.

Ono što bih volela da naglasim i što je značajno za Srbiju je što svi znamo da se priprema novi izveštaj Evropske komisije, koji se očekuje na jesen. Veliki je posao uložen sa svih strana u pripremu ovog izveštaja, pa i od strane pregovaračkog tima, određenih grupa.

Ja sam u svojstvu predsednice Odbora imala tu čast i privilegiju da zajedno sa većinom njih budem i na sednici Odbora za stabilizaciju i pridruživanje i kada su postavljena konkretna pitanja, evo, kolega se smeška, državni sekretar, za određene pripreme i kada će Srbija, na primer, konačno usvojiti, odnosno Narodna skupština, predložene Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, koje su sada na dnevnom redu, oni su rekli - mi smo svoje odradili, od maja je to u skupštinskoj proceduri, sve je do Narodne skupštine. Raduje me što je dinamika našeg rada dozvolila ne samo da se štiklira, već da zaista imamo kvalitetne usvojene izmene i dopune. Kažem, mi smo ustanovili da je to usklađeno sa tzv. "Akijem" i leks specijalis i raduje me što je predsednica Vlade to rekla, da su takođe Evropska komisija i naši evropski partneri su to očekivali od nas i nekoliko puta je postavljeno pitanje ispred Evropske komisije prošle nedelje, gde je naravno i ministarka za evropske integracije prisustvovala.

Mi kao radno telo Narodne skupštine, kao Odbor za evropske integracije, se zaista trudimo da doprinesemo tome da i ocene o ovom izveštaju koji očekujemo budu što pozitivnije, što bolje. Jer, podsetila bih sve nas, Evropska komisija je u poslednja dva izveštaja rekla da Srbija jeste spremna za otvaranje Klastera 3, za veliki novi korak, a ipak do toga nije došlo u proteklih godinu i po dana.

U decembru će biti skoro dve godine da ispada da su nama evropske integracije skoro zamrznute. Zbog toga treba svi glasno, na svim stranama, da pričamo o tome, a sa druge strane potrebno je da nam se to i vrednuje. Stoga ja mislim da mogu da govorim zaista u ime svih članova Odbora, bez obzira da li su oni iz stranaka vladajuće većine ili iz opozicije, da je cilj svih nas da se ovo vrednuje i da se vidi konkretan korak.

U nadi da će naš rad u ovom Odboru i dalje biti konstruktivan, evo, dogovorili smo se i sa ministarkom da pre letnje pauze koju planira Narodna skupština, imamo još i izveštaj o sada već prethodnom predsedavanju Švedske, kako bi zaokružili i zapravo doprineli tome da saradnja između izvršne vlasti i nas bude što bolja. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem Odboru za evropske integracije.
Reč ima u svojstvu predlagača predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Veroljub Arsić.