Hvala lepo.
Novakoviću, hoćete vi da objašnjavate te stotine miliona što ste uzeli? Dobićete priliku kad bude na vas red za reč.
Samo bez galame i nervoze.

Jel mogu ja da završim?

Gospodine Novakoviću, kad se vrati Slavica Đukić Dejanović, pa njoj, ona će moći da vam pomogne, ja stvarno ne mogu. Ja mogu da vas saslušam, ali džabe.

Dakle, ono što je suština i time da zaključim, izvinjavam se pošto sam produžio jer mi je čovek dobacivao, ali nema veze, hvala vam što imate razumevanja, dakle, to su dve alternative koje se nude - ili da Đilas nastavi sa svojim poslanicima tamo gde je stao, ili će Srbija nastaviti da se razvija. To je izbor 17. decembra, izbor između prošlosti i budućnosti, a narod Srbije će sigurno glasati za budućnost, a ne za ovo što Đilasovi poslanici u ovoj sali rade. Hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade, Siniša Mali.

Hvala puno.
Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, čuli smo jedno izlaganje koje je u jednom trenutku bilo - pa, dobro, znate, vi živite mnogo bolje nego što bi trebalo, ne znam, vaša odela, vina koja pijete itd.
Ono što je moje pitanje tada i sada pred svima vama - a kako je kada vam odela kupuje Haki Abazi? Kako je kada vam glavni Kurtijev čovek plaća odela i plaća vina? Kako je to da ste pozvali u Srbiji da se odustane od proizvodnje uglja, baš kada je krenula energetska kriza i da mi ne bi imali ugalj, ne bi imali ni struju da grejemo ni vrtiće, ni škole, ni bolnice?
A kako je to da nikada niste rekli ništa na sve zločine koji se dešavaju prema srpskom stanovništvu na teritoriji Kosova i Metohije? Hoćete li da vam kažem kako je? Pa, jednostavno – ne daje Viola fon Kramon, ne daju oni koji ih plaćaju.
Evo, pogledajte, ima jedna nevladina organizacija. Zove se „Pravo na grad“. Bilo je to i u medijima. Uvaženi narodni poslanik i njegov pajtos 2017. godine imali su prihode od 517 hiljada dinara, 2021. godine 15 miliona dinara. Pazite, 2100% povećali svoje prihode. Naravno, Rokfeler fondacija i svi ostali koji rade protiv Srbije, to su oni koji finansiraju uvaženu gospodu.
Onda na to dobijamo i Dragana Đilasa, najvećeg tajkuna Srbije, koji je opljačkao i sam priznao da je opljačkao 619 miliona evra od građana Srbije i to tokom svog mandata, dok je bio gradonačelnik Beograda. E to vam je slika i prilika Đilasove koalicije. To su, uvaženi građani Srbije, oni koji žele da se vrate na vlast ne zbog toga što im je stalo do Srba, ne zbog toga što im je stalo do Srbije, jer ničim to do sada nisu pokazali, stalo im je samo do novca i svojih fotelja.
Hvala puno.

Reč ima ministarka Dubravka Đedović.

Hvala, predsedniče.

Pre svega želela bih da pojasnim jednu veoma važnu stvar za građane Srbije, a to su mere energetske efikasnosti koje se sprovode više nego ikada u poslednjih dve godine. Mislim da imaju pravo da to znaju, a i sigurna sam da su svesni te činjenice zato što su upravo prijave koje su počele u zadnjih mesec dana u okviru ovih poziva 2023. godine rekordne. Time se, praktično, zatvaraju pozivi već posle nekoliko dana, zato što se građani prijavljuju u rekordnom broju.

Takođe želim da pojasnim da smo do sada, u zadnje tri godine, 20.000 domaćinstava sanirali merama energetske efikasnosti. To je bio prvi talas, to je bio početni talas. Znali smo da moramo više i da moramo bolje i dva i po puta više domaćinstava od ove godine je ušlo u taj program.

Znači, cilj nam je da su narednih godinu, godinu i po dana energetski efikasno osnaže preko 50.000, odnosno 60.000 domaćinstava u odnosu na tri godine prethodne, gde ih je bilo 20.000. Priznaćete da je to značajno poboljšanje.

Do sada je uloženo 2,7 milijarde dinara u mere energetske efikasnosti za građane. Oni su to zaista iskoristili. U svim opštinama koje su učestvovale skoro su svi radovi završeni. Pričamo o nekih dvadesetak, tridesetak domaćinstava gde se završavaju upravo, biće završeni u narednih mesec dana.

Ono što je bitno to je da je dodeljeno ove godine, na poslednjem javnom pozivu koji je sproveden u junu mesecu, 1,9 milijardi dinara. Znači, ove godine skoro pa isto toliko koliko u zadnjih tri godine, tako da smo veoma prepoznali neophodnost i u tom smislu sredstva i dodelili. Ovih 1,9 milijardi je samo prva faza ukupne investicione vrednosti od 50 miliona dolara. Biće objavljen novi poziv veoma brzo, nakon usvajanja i ovog budžeta za 2024. godinu. Očekujem već početkom sledeće godine da će biti novi poziv.

U julu smo potpisali ugovore sa 131 jedinicom lokalne samouprave. Kao što sam rekla, jedinice lokalne samouprave su već raspisale pozive i za izvođače radova i za domaćinstva. Kao što sam rekla, u rekordnom broju se domaćinstva i prijavljuju.

Gde su sve raspisani pozivi? Novi Bečej, Sečanj, Senta, Kula, Sombor, Apatin, Stara Pazova, Pećinci, Irig, Šid, Sremska Mitrovica, Valjevo, Gornji Milanovac, Mali Iđoš, Bačka Topola, Pančevo, Vršac, Plandište, Bela Crkva, Opovo, Bač, Bački Petrovac, Vrbas, Beočin, Temerin, Srbobran, Žabalj, Titel, Smederevska Palanka, Smederevo, Pirot, Babušnica, Dimitrovgrad, Leskovac, Bojnik, Vlasotince i da ne nabrajam. Ogroman broj jedinica lokalnih samouprava sprovodi pozive upravo sada.

Zato zaista nema prostora apsolutno nikakvoj kritici da ne radimo dovoljno da bi sproveli mere energetske efikasnosti u domaćinstvima.

Hvala građanima što su prepoznali, što se prijavljuju, što će i oni biti deo ovih mera i svesni su da mogu i moraju zajedno da doprinesu i energetskoj tranziciji. Samo uz napore i države i jedinica lokalne samouprave većim izdvajanjima u budžetu, ali i učešćem građana možemo i da sprovedemo efektivno ove mere.

Takođe, radimo zajedno sa jedinice lokalne samouprave i na saniranju zgrada od javnog značaja, bilo da su u pitanju domovi zdravlja, škole, bilo da su u pitanju opštine, domovi kulture, sportski centi i upravo takvih preko 50 ugovora sa jedinicama lokalne samouprave je potpisano u zadnjih četiri nedelje. Očekujemo da će veoma brzo biti raspisani pozivi i za te objekte.

Uprava za energetsku efikasnost novim budžetom za 2024. godinu preko milijardu dinara ima svoj budžet koji je takođe povećan. To su sredstva tekuća. Znači, koja smo svesno opredelili.

Pored toga sprovodimo, takođe, investicije što, naravno, donatora, što finansijera i u pregovorima smo još za oko 100 miliona evra dodatnih sredstava. Apsolutno ćemo do 2030. godine učiniti sve da desetostruko više se ulaže u energetsku efikasnost. To je prepoznato i ovim budžetom.

Samo vas molim za pažnju, da ga dobro pročitate i proučite i videćete da je to nesumnjivo tako. Hvala građanima što su prijavljuju u rekordnom broju.

Hvala.
Reč ima ministarka Irena Vujović.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, moram da se osvrnem na sredstva koja su predviđena za sledeću godinu, dakle, 2024. godinu, koja se odnose na upravljanje čvrstim otpadom i izgradnju nedostajuće infrastrukture, odnosno kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda.
Moram da istaknem da u budžetu imamo značajno više sredstava u odnosu na 2023. godinu i da u ovom trenutku već gradimo preko 100 kilometara kanalizacione mreže. Do kraja godine nas očekuju još nove jedinice lokalne samouprave, kojima je potrebna nedostajuća infrastruktura, a uskoro krećemo i sa gradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda u osam jedinica lokalne samouprave.
Kada govorimo o sredstvima koja se odnose na upravljanje čvrstim otpadom u Republici Srbiji, pominjemo divlje deponije, moram pre svega da istaknem da je mnogo važnije da radimo na zatvaranju nesanitarnih deponija koje koriste gradovi i opštine preko 30, 40 i 50 godina.
U tom smislu, u budžetu za 2024. godinu imamo preko milijardu dinara ostavljeno upravo za ovu namenu, u odnosu na 614 miliona dinara koje smo imali u 2023. godini.
Ono što je važno, mi kako bi čistili i uklanjali divlje deponije, moramo da imamo, pre svega, regionalne i reciklažne centre na kojima intenzivno radimo. Moramo da imamo prostor na lokalnim deponijama, a mnogo je važnije od čišćenja divljih deponija da nesanitarne deponije zatvorimo i rekultivišemo, kako bi ta ružna slika bila prošlost. Upravo i radimo na tome. Naravno da je neophodno svu zelenu infrastrukturu izgraditi u svim jedinicama lokalne samouprave. Neophodno je da imamo jedan uravnotežen odnos kada govorimo o upravljanju čvrstim otpadom, jer ne možemo sklanjati divlje ukoliko nemamo gde da odnosimo taj otpad.
Kada govorimo o upravljanju čvrstim otpadom, takođe ćemo imati i dodatna sredstva iz kredita. Republika Srbija je odlučna da ulaže u zelenu infrastrukturu, još jednom to moram da napomenem. Imamo spremne projekte. Naravno, u međuvremenu se radi na njihovoj verifikaciji i dodatnim merenjima.
Počeli smo izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom na Ubu i to je izuzetno važna stvar za građane Srbije, pre svega za 15 jedinica lokalne samouprave koje će gravitirati tom regionalnom centru. Upravo se radi izgradnja tela deponije, onda nas čeka postrojenje za mehaničko-biološki tretman otpada, onda nekoliko transfer stanica.
Naravno, to je jedan od šest regionalnih centara koji će biti izgrađeni u narednih nekoliko godina, a do kraja godine se nadam i početkom sledeće godine će početi i proširenje, odnosno izgradnja regionalnog centra Srem – Mačva, zatim, Užice-Duboko, Pirot. Očekuje nas izgradnja regionalnog centra u Novom Sadu.
Tako da, svakako, što se tiče budžeta za narednu godinu, imamo dovoljno sredstava. Kako koji projekat se pregleda i verifikuje od strane inženjera koji rade na tome, od strane konsultanata koji rade za Ministarstvo zaštite životne sredine, mi krećemo u njegovu realizaciju.
U ovom trenutku gradimo kanalizaciju u Nišu, dakle, 46,6 kilometara kanalizacione mreže, u Pećincima, Gornjem Milanovcu, Boljevcu, Raškoj, a do kraja godine nas očekuju i postrojenja, odnosno da idemo u izbor izvođača i nadam se da ćemo krenuti u prvom kvartalu 2024. godine postrojenje za preradu otpadnih voda u Čačku, Sečnju, Apatinu, Pećincima, Priboju, Osečini, Bečeju, Beloj Palanci.
Tako da, svakako, radimo izuzetno na zelenoj infrastrukturi i nadam se da ćemo tako i nastaviti već i u sledećoj godini.
Što se tiče sredstava i budžeta, on je i u 2024. godini veći u odnosu na 2023. godinu. Uskoro će građani Srbije videti sve benefite zelene infrastrukture na kojoj intenzivno radimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Određujem pauzu u trajanju od 60 minuta.
Nastavljamo sa radom nakon toga.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima Hadži Milorad Stošić.