Nije prvi put da se u ovoj Skupštini pronađe neki ekonomski, kvazi-ekonomski ekspert koji poredi ekonomiju i stanje u ekonomiji u ovom društvu, nakon NATO bombardovanja i višegodišnjih sankcija, sa stanjem koje je danas i juče i tako dalje.

Jeste li vi svesni šta ste izgovorili uopšte? Da li je vama to normalno? Smešno vam je? Ne razumete? U redu. Izvolite? Tetki da odnesem lek, jel?

Zanimljivo je da se citira Nebojša Čović, ali se ne citira predsednik sopstvene stranke koji kaže to smo uradili da bismo relaksirali odnose sa zapadom, ja to nisam znao. Drago mi je da je to rekao, jer to mene uverava da je moja odluka kada sam otišao od vas bila apsolutno ispravna.

Borite se za demokratiju sa onima koji su vam otimali mandate, oni su vam saveznici danas, vi ste Đilasovi apostoli. Da, vi ste Đilasovi apostoli koji imaju obavezu sada da ubede ove koji neće da idu sa Đilasom da moraju da idu sa Đilasom. Ko neće sa Đilasom, posle izbora, taj ne može sa vam u predizbornu koaliciju. Svaki put kada ste imali priliku da pokažete to kako vam čvrsto stoje gaće, da citiram ono što ste vi govorili. Vi ste pokazali da taj učkur lako pada i lako popušta i 2004. godine mogli ste da pravite koaliciju sa radikalima. Da li je mogla da bude koalicija sa radikalima? Mogla je, izabrana je koalicija sa žutima, 2007. godine ponovo sa žutima, sada ste ponovo sa njima. Dežuralo se, pošto vi ne znate, evo, ja ću da vam kažem, dežuralo se ispred kabineta Vojislava Koštunice da ga ne hapse ti sa kojima vi sada pravite koaliciju. Oni koji su pravili specijale o vama, su danas vaši partneri, ali ne samo da su partneri, taj isti Dragan Đilas, dakle, oni su ti za koje vi ubeđujete koji neće kažu sa njima, bar pre izbora, vi im zavrćete ruku i terate ih u to. U to ste se pretvorili i zato sam vam jednom rekao i sada vam ponavljam.

Mi smo se odlično razumeli i odlično podevali i zato je dve trećine te nekadašnje stranke danas ovde. Jedna šestina je po raznim strankama opet koja će na kraju da završi kod Đilasa na listi a jedna šestina ste vi koji ste ostali tu da nam pričate o patriotizmu a da svaki put završite sa onima kojima je Srebrenica genocid, koji hoće da vode zemlju u NATO i koji će da kažu da treba rešiti pitanje Kosova tako što ćemo priznati realnost. Ne mi ćemo da se borimo da tu realnost menjamo pa koliko uspemo a vi ćete završiti uvek sa njima. I odlično smo se podelili, odlično se mi razumeli a vi možete da klimate glavom kolko god hoćete, svako je tamo gde mu je mesto. Vi sa Đilasom a mi sa narodom za Srbiju. Hvala.

Jedan od vas da ali ko? Samo da završe svi koji su se prijavili za reč sada. Ne možete obojica. Da, zanimljivo je to sa naknadnom pameću. Video sam ove godine i Samardžića kako kaže baš za ove teroriste UČK, što su oslobodili, pa kaže- pa to su većinom uglavnom bili nevini ljudi, dobri ljudi neki, jel tako? Da, da. Reč ima ministar Aleksandar Martinović.

Hvala gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije da ne bi bilo nikakve dileme kakvu je odluku doneo Vojislav Koštunica i kakvu je odluku doneo DOS, vezano za puštanje skoro dve hiljade Albanskih terorista, da ne bismo nagađali kako glasi ta odluka, da ne bismo slušali šta je rekao ili šta nije rekao Nebojša Čović evo ja ću vam gospodine narodni poslaniče pročitati tekst odluke koju je potpisao Vojislav Koštunica imate datum, imate grb tadašnje Savezne Republike Jugoslavije koji ste 2006. godine uništili, uništili ste, objasniću kako, datum je 7. decembar 2001 godine. Na osnovu člana 96. tačka 8. Ustava SRJ predsednik SRJ donosi Odluku o pomilovanju po službenoj dužnosti Aljbin Zaima Kurti, oslobađa se daljeg izvršenja izrečene kazne zatvora, predsednik SRJ, dr. Vojislav Koštunica.
Dakle, nema onoga što je rekao narodni poslanik, šalje se iz Srbije, iz Centralne Srbije, na Kosovo da tamo izdržava kaznu zatvora i oslobađa se daljeg izvršenja kazne zatvora i nije nikakav Štajner, oslobodio Aljbina Kurtija, nego je 2000 ovakvih odluka, znači on je čovek potpisivao za svakog albanskog teroristu po imenu i prezimenu, pazite. Ovo je odluka za Aljbina Kurtija, 2000 ovakvih odluka je tadašnji predsednik SRJ, Vojislav Koštunica, potpisao a odnose se na alabanske teroriste koji su …
(Predrag Marsenić: To nije tačno.)
Izvolite za Aljbina Kurtija, mogu da vam nađem 2000, evo vam istina.

Molim vas da ne dobacujete, imaćete prilike…

Da li neko može od skupštinskih službenika da do narodnih poslanika odnese ovaj papir, pa nek se sami uvere šta im je potpisao predsednik stranke.
( Zoran Sandić: Vi govorite neistine.)
Evo, izvolite, sada ćete dobiti, dakle čovek je potpisao 2000 odluka o pomilovanju po službenoj dužnosti albanskih terorista i vi ste na taj način u stvari rekli da to nisu bili teroristi, nego borci za slobodu, samo vi to nećete da kažete, kao što nećete da kažete i mislite da je istorija problema na Kosovu i Metohiji počinje sa Aleksandrom Vučićem i sa potpisivanjem prvog Briselskog sporazuma 2013. godine.
Ja moram da vas podsetim, na ono što ste vi govorili, vi i vaši tadašnji koalicioni partneri iz DOS, 1999. godine, 2000. godine i 2001. godine, da je KiM, kao i odnosi sa Crnom Gorom, demokratsko pitanje i da ćete vi to pitanje da rešite kada preuzmete vlast, jer je Slobodan Milošević despot, tiranin, sprovodio represiju nad albanskim stanovništvom na KiM, posvađao se sa zapadom i on prosto više nema kredibilitet da rešava problem Kosova, pa ćete vi da ga rešite kao demokratsko pitanje.
Rešili ste ga tako što je Vojislav Koštunica, kao što vidite potpisao 2000 odluka o pomilovanju po službenoj dužnosti, albanskih terorista.
Pitate me kako ste uništili SRJ? Tako lepo, tako što niste ništa uradili da referendum koji je organizovao Milo Đukanović, znate vi vrlo dobro o čemu se radi, pazite, dame i gospodo poslanici, kada govorimo o izborima u Republici Srbiji, ovima sa ove strane puna su usta šta kaže OEBS, šta kaže ODIR, šta kaže ova ili ona međunarodna institucija, o tome šta se smatra demokratskim izborima i šta se smatra demokratskim referendumom. Vi nećete da kažete, odnosno prećutkujete ono što je bio stav OEBS 2006. godine, a odnosi se na referendum u Crnoj Gori, i vi ste na to pristali.
OEBS je rekao da pravo na izjašnjavanje imaju svi građani, odnosno svi državljani Crne Gore, bez obzira na to gde im se nalazi prebivalište, da je poštovana ta preporuka OEBS, koja nije poštovana, a vi ste pristali na odluku Mila Đukanovića koja je glasila – nemaju svi državljani Crne Gore pravo o tome da odlučuju da li će Crna Gora postati nezavisna, nego samo oni građani Crne Gore koji imaju prebivalište u Crnoj Gori. To ste zaboravili, ili ste zaboravili ili nećete da kažete to građanima Srbije. Na taj način ste uništili SRJ, i pored toga, vi možete sada da odmahujete glavom, i pored toga, rezultat je bio tesan po Mila Đukanovića 55 prema 45, za nezavisnost Crne Gore, i sada pogledajte strukturu onih koji su glasali za nezavisnost Crne Gore.
Ko je glasao za nezavisnost Crne Gore, svi oni koji se ne izjašnjavaju kao Crnogorci. Ko se u Crnoj Gori izjašnjava kao Crnogorac, samo oni koji su u stvari Srbi. Jeste li čuli da se neki musliman izjašnjava kao Crnogorac, da se neki Albanac izjašnjava kao Crnogorac? Ne, samo se bivši Srbi izjašnjavaju kao Crnogorci, i zahvaljujući onima koji se ne izjašnjavaju kao Crnogorci, Milo Đukanović je uspeo da pobedi na referendumu 2006. godine i da odvoji Crnu Goru od Srbije i da poništi odluke Podgoričke skupštine iz 1918. godine o stvaranju zajedničke države Srbije i Crne Gore. Vi ste to nemo posmatrali i prstom jednim niste mrdnuli da sprečite uništavanje SRJ, odnosno SRJ ste uništili 2003. godine. To da vas takođe podsetim jer je 2003. godine suprotno Ustavu SRJ Sporazumom, dakle političkim aktom usvojena ustavna povelja državne zajednica Srbija i Crna Gora.
Dakle, tada ste konfederalizovali SRJ da biste 2006. godine mirno posmatrali kako se i taj ostatak ostataka zajedničke srpske-crnogorske države uništava i kako Crna Gora postaje nezavisna. I koliko smo štetu pretrpeli i mi i oni zbog toga, istorija će o tome tek da piše.
Što se tiče ovoga što ste rekli da su Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i Maja Gojković bili u vladama pre 2000. godine, jesu, ali to su bile devedesete godine, to su bile godine sankcija, to su bile godine kada je Savezna Republika Jugoslavija bila izložena najrigoroznijim sankcijama na kugli zemaljskoj u periodu od 1992. godine do 1996. godine.
To su bile vlade koje su vodile, i to veoma uspešno, borbu protiv albanskih terorista koje ste vi pustili na slobodu 1998,1999. godine.
U jesen 1998. godine tzv. OVK je praktično bila pred uništenjem i onda je došao Ričard Holbruk da postavi pred Slobodana Miloševića ultimatum - bićete bombardovani ako ne prihvatite misiju OEBS-a, koja treba da dođe na Kosovo i Metohiju i ako ne prestanete sa oružanim dejstvima protiv OVK i onda dolazi Vilijam Voker, onda dolazi isfabrikovan slučaj Račak, onda dolaze lažni pregovori u Rambujeu, koji uopšte nisu bili pregovori, jer nije bilo direktnih razgovora između delegacija Vlade Srbije i predstavnika kosovsko-metohijskih Albanaca, nego su separatno vođeni razgovori između Vlade Srbije i kontakt grupe i kontakt grupe sa predstavnicima Albanaca.
Zašto ja to sve govorim? Zato što su ti ljudi vas doveli na vlast 2000. godine.
(Zoran Sandić: Narod je doveo.)
Ma, nije narod. Oni su vas doveli na vlast - Ričard Holbruk, Vilijam Voker i svi oni koji su tada radili o glavi Srbiji i srpskom narodu. Oni su vas doveli na vlast.
A što se tiče onoga što je rekla Marina Raguš, pa žena je potpuno u pravu. Vi da ste legalno pobedili na izborima 2000. godine koja je prva stvar koju ste uradili? Upali ste ovde u prostorije Savezne Skupštine, tada je to još bila Savezna Skupština, ušli ste u prostorije Savezne izborne komisije i spalili kompletan izborni materijal i mi sada nemamo uopšte dokaz, pisani dokaz kako su završeni ti izbori 2000. godine, nego je odlučeno na sednici predsedništva DOS-a - nema drugog kruga izbora, izlazimo na ulicu i proglašavamo pobedu Vojislava Koštunice. Tako je bilo.
Bili ste svi zajedno i tada vas je ujedinio neko iz inostranstva. I za ove izbore 17. decembra opet će da vas ujedini neko iz inostranstva. Nećete se vi pitati, kao što se niste pitali ni 2000-te godine. Potpuno je ista situacija, zato što isti oni koji tada nisu želeli dobro Srbiji, ne žele joj dobro ni dan danas.
Hteli vi, ne hteli, sa ili bez vaše volje, vi ćete biti u jednoj koloni i to uopšte više nije sporno, ali budite vi u jednoj koloni, nemam ja ništa protiv toga, ali građani Srbije treba da znaju koja je razlika između toga kada vodite slobodarsku, nezavisnu i suverenu politiku svoje zemlje i kada vodite računa samo o interesima svoje zemlje i svoga naroda, a kakva je politika koju vam kreira neko drugi.
Vi ste u stvari vodili politiku nekih drugih, nekih centara moći van Srbije. Oni su napravili DOS, oni su vas doveli na vlast i to sada isto pokušavaju da urade i 2023. godine. Vodili ste tuđinsku politiku, kao što je vodite i danas, a mi vodimo politiku koja je u interesu Srbije i koja je u interesu Srpskog naroda i po tom pitanju smo apsolutno principijelni.
Jedino ostrvo slobode, to je ono što mi sa ponosom iz Srpske napredne stranke ističemo, danas u Evropi je Republika Srbija. Ne vodimo ničiju tuđu politiku, uprkos strašnim pritiscima da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, a vi ste rekli - čim se završe izbori Vučić će da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. Do dan danas niti smo uveli, niti nameravamo da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji.
Zauzeli smo principijelni stav da osuđujemo napad na svaku suverenu zemlju i da štitimo svačiji teritorijalni integritet, ali tražimo da se poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije i to je naša politika i to je politika sa kojom izlazimo pred ovaj narod.
Što se tiče pitanja Kosova, pa vi ste rekli da ćete taj problem da rešite čim se sruši režim Slobodana Miloševića. Kako ste ga rešili? Tako što je Kosovo i Metohija 2008. godina proglasilo nezavisnost, a vi niste prstom mrdnuli. Pre toga nam se desio pogrom 2004. godine i niste prstom mrdnuli.
Sada nam kažete u 2023. godini da treba uvesti obavezni vojni rok jer vidite šta se dešava u svetu. Pa, vi ste ukinuli obavezno služenje vojnog roka. U trenutku kada ste vi ukinuli obavezno služenje vojnog roka takođe je bilo ratova po svetu. Pa, nisu ratovi počeli 2022. godine. Nisu sukobi počeli u Ukrajini 2022. godine. U vreme kada ste vi ukinuli obavezno služenje vojnog roka bilo je ratova koliko hoćete na kugli zemaljskoj. Pa, kako vam to tada nije bio argument, da kažete - ljudi, ratuje se po celom svetu, živimo u nesigurnom okruženju. Hajde da ojačamo našu vojsku. Ne, vi ste topili naše tenkove, vi ste uništavali naše avione, vi ste ukinuli obavezno služenje vojnog roka…
(Zoran Sandić: Zašto gledate u nas?)
Što gledam u vas? Pa, da li ste vi bili u koaliciji sa Demokratskom strankom? Pa, da li vam je Boris Tadić bio vrhovni komandant vojske koju ste ukinuli? Pa, da li ste bili sa njima u Vladi 2000, 2004, 2007, 2008. godine? Pa, da li ste sa njima bili u Vladi? Bili ste u Vladi, samo što vi sada nas hoćete da ubedite da smo mi to sve izmislili. Pa, nije, tako je bilo. Ne da ste ukinuli obavezno služenje vojnog roka, mi skoro da nismo imali vojsku.
Da li se sećate kakva je bila vojna doktrina u vaše vreme, vi koji ćete svi u jednu kolonu? Kaže - šta će nam vojska, pa Srbija više nema neprijatelje, mi sada imamo prijatelje, imamo partnere, imamo ljude koji razumeju našu politiku, zašto da bacamo pare na vojsku i to je bio izgovor da se ukine obavezno služenje vojnog roka.
Sve u svemu, ostavili ste nam državu razbijenu tako da kamen na kamenu od nje 2012. godine, kada smo preuzeli vlast skoro da nije ostao.
Pozivate se danas na to koliko košta izgradnja auto-puteva i koridora i slušam danas jednog vašeg koalicionog partnera koji kaže da je put Ruma - Šabac, auto-put, isprojektovan 2011. godine, a urađen 2023. godine. Pa ne treba biti čovek građevinski inženjer da shvati i da razume kolike su bile cene građevinskog materijala u vreme kada je put isprojektovan i u vreme kada je put napravljen.
Da li vi razumete o kojim vremenskim distancama govorimo? Vi se hvalite time kako ste nešto projektovali. Niste projektovali vi, projektovali su ljudi iz CIP-a, projektovali su ljudi iz "Energoprojekta", neki pametni ljudi koji su imali viziju u kom pravcu Srbija da se razvija. Šta ste vi uradili? Sve te papire stavili u fioku i rekli - ma, šta to nas briga, daj dok smo na vlasti da se obogatimo.
Aleksandar Vučić je izvukao iz fioke te projekte i rekao - mi ćemo te projekte da realizujemo i mi smo te projekte i realizovali i mi ćemo sa tom politikom razvoja Srbije da nastavimo i dalje, kao što smo mi vratili na dnevni red svetske politike pitanje Kosova i Metohije.
Da ste se vi pitali, to pitanje je završeno, ad akta, arhivirano, gotovo, priznale velike svetske sile nezavisnost Kosova, šta tu više može da se uradi. Aleksandar Vučić je rekao - mali nam je manevarski prostor, ne možemo mnogo, ali ćemo da se borimo koliko možemo da sačuvamo Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije. I borimo se. Od trenutka kada ste vi rekli da je sve gotovo, pa do danas, 25 zemalja je povuklo priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije. To znači da nije sve gotovo.
Meni prebacujete što ne spominjem Lajčaka koji dolazi u Beograd. Pa ako je rešeno pitanje Kosova i Metohije, kao što tvrde ovi sa zapada, pa što dolaze u Beograd? Što nam nude svaki dan da potpišemo ili da prihvatimo neki papir? Znači, nije rešeno. Nije rešeno sve dok Srbija ne prizna nezavisnost Kosova i Metohije.
Aleksandar Vučić vam je rekao hiljadu puta - nećemo nikada priznati nezavisnost Kosova i Metohije i nikada nećemo dopustiti da Kosovo i Metohija uđe u bilo koju međunarodnu organizaciju.
Mesecima ponavljate jednu te istu laž kako je Aleksandar Vučić prihvatio francusko-nemački plan za Kosovo. Nije prihvatio, nije prihvatio, jer da je prihvatio, zar bismo se borili za to da takozvana republika Kosovo ne uđe u Savet Evrope? Zar se ne borimo i uspešno se borimo da Kosovo i Metohija ne uđe u Interpol? Da li je prestala ta borba? Nije prestala. Da li se borimo i dalje da takozvano Kosovo ne uđe UNESKO? Borimo se. Zahvaljujući kome su srpske, odnosno crkve i manastiri SPC i dalje baština SPC, a ne kulturna baština takozvanog Kosova? Pa, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, sviđalo se to vama ili ne, jer je on uspeo boreći se da u UNESKO-u imamo većinu da se to ne proglasi takozvanom kosovskom kulturnom baštinom. Ovo bih mogao da pričam do sutra. Ali, na kraju krajeva, 17. decembar nije daleko, videćemo 17. decembra da li narod hoće da ima Vladu koju sam bira i koja vodi politiku isključivo u interesu Srbije ili hoće da ima istu onu Vladu koju je imao od 2000. do 2012. godine, Vladu koju su sastavljali stranci i koja je u Srbiji vodila tuđinsku politiku, a ne srpsku politiku.
Dakle, sačekajte 17. decembar, sačekajte rezultate izbora, pa ćemo da vidimo, a ja mislim da narod veoma dobro razume da je jedini spas građana Srbije, srpskog naroda, da na svet gledamo svojim srpskim očima, da mislimo svojom srpskom glavom i da vodimo samo srpsku politiku, ničiju drugu, za razliku od vas koji ste vodili svačiju politiku, samo ne srpsku.

Rekli smo, ali jedna, znači, može ovlašćeni predstavnik, ne vas dvojica, ne, trojica ste se prijavili.
Da li to Milivojević opet leži ispod klupe? Šta je, opet se igramo nešto ili se prijavio tako samo? Eno, vidite, opet zavitlavanje sa Narodnom skupštinom.
Znači, reč može da dobije Predrag Marsenić, dva minuta.

Dakle, 24. septembra 2000. godine desili su se izbori, na tim izborima pobedio je Vojislav Koštunica.

Vi kažete da nije tačno, ja vrlo dobro znam da je tačno, s obzirom da je u izbornoj jedinici Peć glasalo 300.000 Albanaca za Slobodana Miloševića. To je jasno bilo ubačeno. Ali, u redu, hajde sada da ostavimo to po strani.

Ako je zaista tako kako pričate, ako je on najcrnji đavo, pustio Kurtija, pustio ovog, pustio onoga, pustio samo Kurtija koji je tad inače bio student, nije pustio ovih 1.800, niste rekli istinu i to vrlo dobro znate, vrlo dobro znate, i to je neverovatno kako možete tako da kažete, a da ne trepnete. Dakle, ako ste sve to znali, ako je on vama crni đavo, zašto ste onda 2008. godine, zašto je Aleksandar Vučić sa njim potpisao koalicioni sporazum, sa crnim đavolom Vojislavom Koštunicom? Kako vam tada to nije smetalo? Tražio podršku. Zašto vam nije smetalo kad je 2012. godine Tomislav Nikolić pobedio na izborima i tražio podršku od tog crnog đavola Vojislava Koštunice? To vam tad nije smetalo. Kako je moguće to? Znači, ili ne govorite istinu ili vam je možda bitna samo vlast, pa nije bitno od koga ta podrška dolazi, ako je i od crnog đavola Vojislava Koštunice, kako ga crtate, dobro je da dođe i od njega. To nije realno.

Drugo, pričate o puštanju. Pa, vi ste pustili ovu trojicu terorista koji su uhvaćeni na teritoriji Srbije. Šta su oni radili tu? Kažu da su ta trojica bila sad u Banjskoj i pucala. Ne znam da li su pucala. Pa, šta ste radili? Pustili ih. Nismo ih mi pustili.

Pričate – kada ste vi na Kosovu, pa kada smo mi bili na vlasti, na sever Kosova nije mogla da uđe albanska policija. Na severu Kosova je bilo pravosuđe. Na severu Kosova su bile srpske institucije. Šta sad imamo? Pogrešili ste ljudi, priznajte to. Nije strašno, ljudski je grešiti.

Prošlo je dva minuta.
Reč ima ministar Martinović.

Vi ste izgleda zaboravili da je Vojislav Koštunica izjavio uoči izbora 2012. godine da ne može da podrži politiku SNS i Tomislava Nikolića zato što se Tomislav Nikolić zalaže za ulazak Srbije u EU. To je bio vaš zvaničan stav. I o kakvoj podršci vi govorite?
Dakle, Tomislav Nikolić je pobedio zato što su to hteli građani Srbije. O pobedi Tomislava Nikolića i o pobedi SNS postoje pisani dokazi. O vašoj pobedi iz 2000. godine ne postoje pisani tragovi, vis te ih zapalili. Vi ste ih zapalili. Vi ste na ulici izvikali, bukvalno izvikali da je Vojislav Koštunica pobedio na izborima i zapad vas je u tome podržao. I sve je u redu, ali prosto je red da to kažemo zbog građana Srbije. Kao što je red da kažemo kako ste uništavali SRJ, pretvarajući je najpre u državnu zajednicu, a onda nemo posmatrajući kako Milo Đukanović odvaja Crnu Goru od Srbije, kao što ste nemo posmatrali i ukidanje naše vojske, kao što ste nemo posmatrali i pogrom na Kosovu i Metohiji 2004. godine, kao što ste 2008. godine učinili dva herojska dela.
Te 2008. godine učinili ste dva herojska dela. Od svih država koje su priznale nezavisnost tzv. Kosova, vi ste proterali, odnosno proglasili za personu non gratu ambasadorku Crne Gore, mislim da se žena zvala Anka Vojvodić i tadašnjeg ambasadora Makedonije i tako ste pokazivali svoje mišiće. Niste smeli da spomenete američkog ambasadora, britanskog ambasadora, nemačkog ambasadora, francuskog ambasadora, nikoga od njih. Proterali ste ambasadorku Crne Gore i ambasadorku Makedonije. To je bio vaš odgovor na proglašenje nezavisnosti tzv. republike Kosovo 17. februara 2008. godine.
Ponovo vam kažem, Aleksandar Vučić je vratio pitanje Kosova i Metohije kao pitanje svetske politike, dakle, svetske politike. Kada dolaze u Beograd, dolaze i Amerikanci i Britanci i Francuzi i Nemci i Italijani. Dakle, Kosovo i Metohija je ponovo postalo svetsko pitanje, ali ne zahvaljujući vama, zahvaljujući vama ono je bilo navodno rešeno, arhivirano, stavljeno ad akta.
Aleksandar Vučić je rekao - nije rešeno onako kako Šiptari misle da je rešeno, da je Kosovo i Metohija nezavisno. Nije nezavisno i mi ga ne priznajemo kao nezavisnu državu. U tome je razlika između vas i nas. Vi ste hteli nekako da se otarasite Kosova i Metohije zato što vam je to bio balast.
Aleksandar Vučić je rekao – borimo se za Kosovo i Metohiju u teškim uslovima, malo imamo razumevanja u svetu, ali ne damo da južna srpska pokrajina bude nezavisna država i uporno obmanjujete građane Srbije kako je Aleksandar Vučić prihvatio Francusko-nemački sporazum. Nije prihvatio, nego je rekao hoćemo da razgovaramo, ali hoćemo da razgovaramo o tome kako da se najpre formira zajednica srpskih opština i kako da se garantuje bezbednost Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, pa ćemo onda da govorimo o ostalim temama. Jedine dve teme o kojima nema razgovora je priznavanje nezavisnosti Kosova i učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije, pre svega u UN.
Sad ja pitam građane Srbije. Zamislite da je neko od vas na mestu predsednika Republike Aleksandar Vučić, pa ne da biste prihvatili, potpisali biste, kao što ste potpisali 2000. godine dve hiljade odluka o pomilovanju po službenoj dužnosti albanskih terorista. Sve biste vi potpisali samo da dođete na vlast ili da ostanete na vlasti. Nije stvar u vlasti, ne borim se ja, niti se moje kolege bore za vlast, nego je stvar u tome da li se borimo za interese države Srbije ili ćemo u Srbiji da sprovodimo neke tuđe interese.
Vi ste 2000. godine sprovodili tuđe interese i 17. decembra ćete opet u toj jednoj koloni da sprovodite tuđe interese. Aleksandar Vučić će da sprovodi interese građana Srbije. Ja vam ponovo kažem - mislim da će narod Srbije veoma dobro da razume koja politika je u njegovom interesu.

Gospodine Jovanov, izvolite.