Hvala.
Dame i gospodo građani Srbije, ali teško ko od građana sada može da gleda ovo i to je očigledno vaša namera – mrak, tmina, ponoć. To je vaše vreme. Najbolje se snalazite u tome, ali ide 17. ili neki drugi datum. Kada zasija svetlo, razbežaćete se.
Da se vratimo na temu. Budžet Republike Srbije, kako vi umete da kažete, da bi građani razumeli, prvih skoro 70 strana su samo krediti, garancije, zaduživanja. Prvih 70 strana budžeta i to naš ministar kaže da je to sposobnost, a u narodu se to kaže raspikuća.
Onaj ko se zadužuje i troši što nema je raspikuća, nije sposoban. Ono što je takođe za mene bitno, proklamovani ravnomerni regionalni razvoj, što je ustavno načelo, ne postoji u vašim budžetima, gospodine ministre. Od kako ste vi došli, to ne postoji.
Evo, na prvih 70 strana, da bi građani znali… Nisu ni drugi građani u boljoj poziciji, ali građani južne Srbije među svim tim kapitalnim investicijama, za šta se uzimaju krediti, nijedanput, recimo, nije spomenut Pirot i Prokuplje. Nijedanput. Ne postoji nijedna investicija.
Takođe, pomenut je Leskovac i Vranje jedanput i to gasifikacija zato što tu treba da se operu pare, a ne zato što je to nešto potrebno. Nijedna kapitalna investicija, čak i Niš, pa je pomenut samo dva puta. Dakle, jug Srbije je apsolutno…
Kome se obraćate? Kome se obraćate? Što me prekidate, šta hoćete? Šta pokazujete? Dakle, zaista ne znam u čemu je problem? Gospodine Orliću, vi mi nešto mašete, pokazujete, pitam šta je sporno? Jer znate šta radite, vidite snimak. Treba da se smejete, zato što mi na jugu Srbije smo zapostavljeni u svakom smislu, a evo, Beograd 11 milijardi i 600 za metro i to iz godine u godinu za metro koji ne postoji.
Gradite mostove, tri milijarde, gradite neke sisteme za centralni kanalizacioni sistem. To samo na jednoj strani je četiri budžeta grada Leskovca potrošeno. Pa, gde je tu ravnomerni regionalni razvoj? Gde je tu nešto što je Ustavom garantovano? To za vas apsolutno nije bitno. Gospodin ministar je bio u Leskovcu samo kad je prodavao zdravlje, samo tada je bio i ovako super ste to uradili, samo kažem dogovorite se šta je ispravno, ko je tu žuti lopov, a ko je dobar ministar.
Ono što želim naročito da istaknem, nekako se uvek desi da kada ja govorim u Skupštini, gospodin predsednik vaš omiljeni dolazi u Leskovac. Tako i za sutra je najavljen dolazak u Leskovac. I, zamislite, od svega ovoga što pričam, milijarde koje odlaze, on je ponosan jer donosi, kaže, u Leskovcu on donosi donacijom mamograf. Pa, znate li vi koliko smo mi para, ja to znam, koliko para se odvoji za zdravstvenu zaštitu od doprinosa i on je našao da nama donosi iz doprinosa. Pa, gde su naše pare? I to mamograf, to nešto što postoji 30, 40 godina u Leskovcu dolazi danas i mi treba da budemo presrećni. Sramota, sramota od jednog predsednika da donosi nešto što postoji u ovoj zemlji, u tom Leskovcu, to u opštoj bolnici od pre 20, 30 godina postoji mamograf, samo nije imao ko da ga popravi. Da ne govorim o magnetnoj rezonanci, to je misaona imenica. Ono što u Beogradu, Nišu, Novom Sadu postoji u svakoj instituciji po dva, po tri, u Leskovcu nema, umiru ljudi. Jel znate da umiru ljudi jer nemaju, kad dobije izliv krvi u mozak, nema ko da snimi i mora da se ide u Niš, znate koliko ljudi umre na putu do Niša? I vi ste ponosni.
Čime ste ponosni? Što nas ubijate. Jel ste zbog toga ponosni? Predsednik dolazi u Leskovac da bude ponosan. Šta je, gospodine, nešto se malo osmeh smanjio? Jeste, to je istina. To je istina, to je sramota. Dolazi ponovo, nažalost, dolazi ponovo, počinje kampanja, ovaj naš narod siromašni za šačicu dinara, deset evra i za jedan paket najvažnijih prehrambenih namirnica, je spreman da glasa i glasa. Da vas podsetim kako ste u Kukulovcu uhvaćeni u krađi glasova i onda došao ministar i rekao – evo, ja ću da vam asfaltiram, dođite svi da glasate.
Mogu o tome da vam pričam puno, dođite da vam držim predavanje, pa ćete znati. Ali, da kažem još ovo. Gospodin predsednik je takođe bio u Leskovcu 2014. godine, otvorio „Džinsi“, kome je dato više desetina miliona evra, koji više u Leskovcu ne postoji. Šta se dešava? Ponovo u istim prostorijama isti predsednik sa istim radnicima otvara ponovo novo preduzeće i opet daje narodne pare, opet od ove sirotinje dajete pare najvećim bogatašima da bi kao radili.
Završiću, još jednu rečenicu, svaka vam čast, ovo je budžet koji pune siromašni, a troše bogati. Hvala.