Poštovani gospodine Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od akata koji se danas nalazi pred vama na dnevnom redu jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kojim su predložene izmene u oblasti uređivanja radnih odnosa za zaposlene u ovim organima.
Kao što vam je poznato, reforma javne uprave je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i da bismo dostigli željene standarde i podigli kvalitet rada naše javne uprave, ovaj zakon, odnosno Predlog zakona ima za cilj da unapredi rad administracije kroz unapređenje odredbi koje se odnose na prijem neophodnog kadra u konkursnim postupcima. Uspešan rad pokrajinske i lokalne uprave, zavisi od stručnih i efikasnih službenika. Pored odgovarajućih znanja, očekuje se da službenik ima i neophodne tzv. ponašajne kompetencije, a to znači da bude savestan i posvećen ostvarivanju rezultata, orijentisan ka učenju i izgradnji i održavanju profesionalnih odnosa, odnosno da rukovodioci imaju znanja i stručnost potrebnu za strateško upravljanje.
Potreba uspostavljanja integrisanog sistema upravljanja ljudskim resursima zasnovanog na kompetencijama prepoznata je u strateškim dokumentima za reformu javne uprave. Današnji Predlog zakona je jedna od aktivnosti koja je prepoznata Strategijom za reformu javne uprave i pratećim Akcionim planom za period od 2021. do 2025. godine koji predviđaju uvođenje u normativni okvir konkursnog postupka zasnovanog na proveri skupa znanja i veština koje su potrebne za rad u organima uprave.
Predloženim rešenjima u zakonu jača se kvalitet konkursnog postupka, uvode se obavezne provere kandidata koje moraju biti jasno dokumentovane kako bi postigli što veću objektivnost u izboru kandidata. Takođe, Predlog zakona predviđa da se u radni odnos obavezno prima kandidat koji je sa najboljim rezultatom prošao kroz konkursni postupak, što je značajna pozitivna razlika u odnosu na postojeće rešenje prema kojem je od diskrecije rukovodioca zavisilo kojeg od kandidata će da izabere između prva tri kandidata sa liste.
Pri predlaganju izmena zakonskih rešenja bilo smo svesni složenosti procesa implementacije kompetencija, jer imamo iskustvo njihovog uvođenja i primene u državnim organima, tako da je pripremljen čitav niz aktivnosti kojima možemo da pružimo podršku našim jedinica lokalne samouprave u cilju jačanja njihovih kapaciteta za primenu ovog zakona.
U prethodnom periodu smo jedinicama lokalne samouprave obezbedili stručnu podršku kroz dve faze programa, upravljanje ljudskim resursima u lokalnoj samoupravi koji predstavlja zajedničku inicijativu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Saveta Evrope i stalne konferencije gradova i opština i koji je finansiran od strane Evropske komisije.
Tokom četiri godine davanja stručne podrške lokalnim administracijama, od 2019. do 2022. godine, obezbeđena je direktna ekspertska podrška jedinicama lokalne samouprave u prioritetnim oblastima upravljanja ljudskim resursima kako bi ojačali njihove kapacitete, ali došli i do ujednačene i što potpunije primene propisa o zaposlenima. Ministarstvo je obezbedilo da se jedinicama lokalne samouprave nastavi pružanje navedene podrške od 2024. godine kako bi se kroz organizovane obuke savetodavne aktivnosti direktnu ekspertsku podršku u izradi dokumenata i jačanju kapaciteta odgovornih lica podigao kvalitet konkursnih postupaka.
Posebno želim da ukažem na značaj dosadašnje saradnje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave u ovom procesu i da istaknem da je saradnja državnih organa sa lokalnom administracijom, kada se uvode promene koje obavezuju pokrajinski i lokalni nivo vlasti, od ključne važnosti za njihovu pravilnu primenu i razumevanje.
Na kraju, još jednom želim da istaknem da ovim zakonskim rešenjima dajemo u ruke rukovodilaca instrumente za dobro upravljanje ljudskim resursima, doprinosimo transparentnosti i većoj objektivnosti konkursnog postupka i ukazujemo jedinicama lokalne samouprave na značaj zapošljavanja i zadržavanja kvalifikovanog i kvalitetnog kadra.
Ovaj predlog zakona, nadamo se, može samo da doprinese dobrom upravljanju i da usmeri upravu u pravcu kojem će da se razvijaju njeni kadrovski kapaciteti, a samim tim i kvalitet njenog rada.
To bi bilo ukratko. Ukoliko bude kasnije nekih pitanja, spreman sam na sva pitanja da odgovorim. Hvala vam još jednom.

Hvala vama.
Reč ima ministarka Jelena Tanasković.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi poslanici, kolege ministri, pred vama je Predlog zakona o izmeni Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a sve u svrhu toga što su primarni poljoprivredni proizvođači tokom ove godine tražili od Ministarstva poljoprivrede kako bi poboljšali njihov status.
Neke od stvari koje smo izmenili, već jednom u ovom zakonu ove godine, bitno su poboljšali njihov status, a evo sada doprinosimo još boljem, rekla bih, transparentnijem korišćenju subvencija i uopšte onoga što oni rade, prepoznavanju svega što oni rade.
Neke od izmena su da ćemo povećati subvenciju za iznos hektara sa 20 hektara na 100 hektara. Izuzetno bitna stvar jer sa povećanjem subvencije sa devet na 18 hiljada dinara i povećanjem ukupne površine koja se sada subvencioniše znatno ćemo poboljšati status, pre svega, naših ratara.
Druga izuzetna izmena koju su svi, rekla bih, poljoprivredni primarni proizvođači tražili u pregovorima sa ministarstvom jeste izmena koja se recimo podvukla do sada u zakonu da vlasnik zemlje koji ne obrađuje zemlju može da koristi subvenciju. Ta subvencija je namenjena poljoprivrednicima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom i koji zemlju obrađuju. Od 1. januara 2024. godine svi vlasnici zemlje koji ne obrađuju tu zemlju neće više biti u mogućnosti da uzimaju subvencije po tom osnovu, već će morati da sklope ugovor o zakupu sa onim ko realno zemlju obrađuje i on će biti korisnik subvencije.
Mislim da je to izuzetno bitna stvar, jer na taj način pokazujemo da zapravo hoćemo da podržimo pravom poljoprivrednog proizvođača koji se zaista bavi poljoprivrednom proizvodnjom.
Bilo je puno polemike oko minimalnih iznosa za direktna davanja. U zakonu stoje minimalni iznosi i oni su sada bili na nivou šest hiljada dinara po hektaru ili po 10 dinara po litri mleka. Mi smo ih povećali, što se mleka tiče, na 15 dinara, ali za sledeću godinu subvencija po litri mleka je 19 dinara, kako smo i rekli. Znači, nas zakon ne sputava da damo više, ali je garantovani iznos taj minimalni iznos koji je u zakonu i svaki put ćemo tu granicu u narednom periodu povećavati, a kako bismo pokazali poljoprivrednicima kako na njih gledamo u ovom trenutku.
Takođe, smo u ovom Predlogu zakona skratili žalbeni rok sa petnaest na osam dana ponovo sve u svrhu toga kako bi naši poljoprivredni proizvođači što pre dobili novac od subvencija, da ne gubimo vreme na prepiske, na žalbene rokove i ostale stvari, jer subvencije u principu sada, kao što znate, uvođenjem e-agrara ide brzo, isplata ide daleko i neuporedivo brže nego što se to do sada radilo.
Htela bih da napomenem nekoliko stvari koje su urađene u ovoj godini, pre svega ako pođemo od e-agrara koji je uveden u ovoj godini za nepunih četiri meseca i svih kontrola koje smo uradili u cilju toga da pogodimo pravog primarnog poljoprivrednog proizvođača, već uveliko daje svoje rezultate.
Mogu da vam kažem da preko 160.000 gazdinstava u ovom trenutku je iz registra nestalo koji su koristili subvencije, a zapravo nisu poljoprivredni proizvođači.
Sa druge strane, nikad veći budžet u ovoj godini od 115 milijardi nakon rebalansa omogućiće nam da do kraja godine izmirimo sva zaostala dugovanja, ako tako mogu da kažem, i svi poljoprivredni proizvođači će dobiti novac zaključno sa 31.12.2023. godine za kompletan prethodni period gde im je po bilo kom osnovu država ostala dužna ili je njihovo potraživanje ostalo otvoreno.
Tako da, budžet za 2024. godinu, koji podrazumeva 105 milijardi dinara, plus iznos, kao što je potpredsednik Vlade i ministar finansija i rekao, plus iznos koji se tiče refakcije i akciza od 14 milijardi, mi dolazimo na 119 milijardi budžeta, rekla bih nikada već budžeta, ako posmatrate da je taj budžet namenjen isključivo 2024. godini i subvencijama koje će se sprovoditi u toj godini, jer sa tim budžetom nema više zaostalih davanja, nema više plaćanja iz prethodnog perioda, znači, svih 105 milijardi dinara, plus refakcija će biti namenjena poljoprivrednicima za mere koje će se sprovoditi u 2024. godini.
Još jedanput, verujem da već to svi poljoprivrednici znaju, ali volela bih da napomenem da smo mi u ovom godini takoreći apsolutno sve mere vezane za stočare, kao i za ratare, povećali zaključno sa ovim budžetom od 2024. godine, kada ćemo povećati davanja za one životinje koje nisu obuhvaćene u budžetu i u merama budžeta za 2023. godinu. Kompletna stočarska proizvodnja dobiće povećanje.
Znači, ako pričamo o subvenciji po litri mleka, ona je podignuta sa 15 na 19 dinara. Ako pričamo o kvalitetnom grlu sa 25.000 na 40.000 dinara, krmače sa 15.000 na 18.000 dinara. U 2024. godini povećaćemo iznos za davanja za ovce, koze, ovnove i jarčeve sa 7.000 na 10.000 dinara. Takođe će biti povećan iznos po košnici sa 800 na 1000 dinara. Time smo zaokružili kompletno davanje u stočarstvu.
Moram da podvučem da je po hektaru još jednom povećana duplo subvencija sa devet na 18.000 dinara i sa ovim povećanjem površine nadam se da će ratari u narednom periodu imati daleko sigurniju situaciju nego što je to do sada bilo.
Tu se nećemo zaustaviti. Sve ono što bude kroz kontrolu i uštedu koju sada intenzivno radimo svaki dan, kontrolišući kroz „e-agrar“ svaku prijavu, budemo, ako tako mogu da kažem, uštedeli biće ili u dogovoru sa našim poljoprivrednicima dato za neku od ovih mera koje već postoje ili ćemo otvarati nove mere, shodno datoj situaciji na tržištu, kako ona bude naložila za 2024. godinu.
Ono što još hoću da napomenem, svakako jeste da je budžet Ministarstva poljoprivrede, pored toga što iznosi 6% poreskih prihoda, on čini i 48% svih subvencija Republike Srbije. To će reći da skoro polovina svih subvencija je u Ministarstvu poljoprivrede za narednu godinu.
Inače, pored subvencija koje su opredeljene za 2024. godinu, samo da napomenem da što se tiče Direkcije za vode, opredeljeno je još sedam milijardi dinara za investicije, kako u navodnjavanje, tako i za velike kapitalne investicije koje su planirane da se rade 2024. godine i za Upravu za veterinu šest milijardi dinara, pre svega namenjenih za zdravlje i zaštitu životinja, isplatu obaveza koje su nastale na osnovu afričke kuge i svega ono ga što nas čeka u 2024. godini.
Otvorena sam za sva vaša pitanja. Stojim vam na raspolaganju i nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Prelazimo na izvestioce nadležnih odbora.
Ukoliko žele da se obrate, mogu da se prijave za reč sada. Idemo redom.
Reč ima Nebojša Bakarec.

Hvala vam, poštovani gospodine predsedniče Skupštine.

Poštovane dame i gospodo ministri, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, kratko ću kao predsedavajući Odbora za kulturu i informisanje nešto reći o dva sjajna proevropska zakona, Zakonu o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima. Predloženi zakoni garantuju slobodu mišljenja i izražavanja i slobodu medija u skladu sa najvišim međunarodnim standardima EU i dokumentima UN i Saveta Evrope.

Primetiću da vlast SNS još jednom razvlašćuje samu sebe, što pozdravljam. Mi smo sebe već razvlastili u oblasti pravosuđa. Sada se delimično razvlašćujemo u oblasti medija, pogotovo što se tiče REM-a.

Medijske zakone, da podsetim, su podržali OEBS, Evropska komisija i većina medija i udruženja. Međutim, ja daleko pamtim, pamtim zakone o informisanju iz 1998, 2009, 2014. godine i kažem da pripadnici bivšeg režima do 2012. godine treba da se stide anti-evropskog i protivustavnog Zakona o informisanju koji su doneli 2009. godine. To je najgori Zakon o informisanju koji je ikad donet u Evropi i zato je zgodno da ga poredimo sa ovim koji je jedan od najboljih.

Taj tajkunski „Multikom“ zakon iz 2009. godine su oštro kritikovali OEBS, Evropska komisija, njihov poverenik za informacije Rodoljub Šabić i njihov Zaštitnik građana Saša Janković koji je podneo i predstavku Ustavnom sudu, a Ustavni sud je 2009. godine konstatovao da je Zakon o informisanju iz 2009. godine protivan Ustavu.

U isto vreme, u to doba „Multikom“ tajkun je bio neformalni vlasnik većine nacionalnih televizija, bio je nezvanični glavni odgovorni urednik pisanih medija i suvereni gospodar reklamnog i oglasnog prostora i žigosala ga je Verica Barać. Među 10 najbogatijih danas Srba je upravo taj „Multikom“ tajkun i nećete verovati, godišnji prihodi 11 firmi žutog „Multikom“ tajkuna po APR-u za 21 godinu su neverovatnih milijardu i 67 miliona evra. Danas, najbogatiji Srbin je tajkun Šolak, poslovni partner „Multikom“ tajkuna i opozicija, Šolakovi mediji, kompanije, konkurenti „Telekoma“ nedeljama šire neistine o ovoj najboljoj srpskoj kompaniji medijskim zakonima.

Kažu da u Evropi države nisu vlasnici medija. U zemljama Zapadne Evrope, najmanje 12 država su vlasnici medija, Austrija, Nemačka, Švedska, Belgija, Francuska, Švajcarska itd.

Podsećam da su mediji Šolakove „Junajted grupe“, „Junajted medije“, TV „N1“ i TV „Nova S“ piratski mediji privilegovani od strane Luksemburga, nedodirljivi za naše državne organe.

Šolakovi mediji godinama brutalno krše Zakon o elektronskim medijima i Zakon oglašavanju. Šolakove polulegalne kompanije stalno satanizuju „Telekom“, jednu od najuspešnijih srpskih kompanija koja je glavni konkurent Šolakovim piratskim medijima i kompanijama.

Ovi zakoni koje sam pomenuo štite naš srpski „Telekom“ i svaka čast Vladi Srbije i premijerki Brnabić, sa Vučićem do pobede. Živela Srbija! Hvala.

Hvala.
Reč ima Nataša Jovanović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče Orliću.

Poštovani ministri, ovi zakoni o čemu je govorila malopre potpredsednik Vlade, gospođa Gojković o saradnji iz oblasti kulture sa Turskom, su samo jedan od segmenata naše istorijske saradnje sa ovom zemljom. Mi smo pokazali i gospodine Mali, vi ste govorili sinoć u jednom zaista odličnom izlaganju na nacionalnoj frekvenciji i o svim uspesima privrede Srbije da je i Turska, kao strateški partner u spoljnotrgovinskoj razmeni, u investicijama u našoj zemlji je značajan faktor za novi rast BDP-a. Kada pogledamo samo 2022. godinu, spoljnotrgovinska razmena sa ovom zemljom je bila rekordnih milijardu i 800 miliona dolara, investicije turskih kompanija preko 300 miliona dolara, a za vreme žute dosovske vlasti investicije te države u našu zemlju iako je 2010. godine potpisan ugovor o slobodnoj trgovini, je bila čitavih milion dolara.

Možete da zamislite tu razliku od jednog miliona do neverovatnih 300 i verujem da će to biti još više, jer samo u Priboju gde jedna od mnogobrojnih turskih kompanija koja posluje u našoj zemlji, a njih ima preko 700, uzela je pet hektara za nova radna mesta gde već radi 400 ljudi. To je dokaz da Vlada na čelu sa premijerom, resornim ministrima, a pre svega, zbog politike predsednika Aleksandra Vučića, vodi strateški važnu politiku.

Nećemo se vratiti u vreme kada su bile zakatančene fabrike i kada je otpušteno 500.000 ljudi, mi građanima Srbije i ovim našim obraćanjima sada na ovom poslednjem zasedanju obećavamo da ćemo za izbore koji će biti u decembru da nudimo još veći progres, još veći razvoj, još novih radnih mesta, još veću budućnost koja će biti sigurna i za njih i za njihovu decu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Danica Grujičić. Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani poslanici, kolege ministri, pred vama se nalaze dva predloga zakona, jedan o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, kao i autentično tumačenje člana 243. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Važeći Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva je na snazi od 18. novembra 2014. godine, a u primeni je od 1. januara 2017. godine. Imajući u vidu momenat donošenja ovog zakona, kao i početak njegove primene, odnosno dinamiku razvoja digitalizacije u oblasti zdravstva, a što je jedan od prioriteta Vlade, ukazala se potreba da se zdravstvena dokumentacija i evidencija urede preciznije, odnosno da se način i vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencije u oblasti zdravstva prevashodno uskladi sa elektronskom formom.
Imajući u vidu da ovo usklađivanje nije moglo potpuno da se izvrši kroz izmene i dopune važećeg zakona, pristupilo se pripremi potpuno novog zakona koji uređuje ovu oblast. Najznačajnije novine su ogledaju sledećem: zdravstvena dokumentacija i evidencija se vode elektronske, a izuzetno u papirnoj formi, dakle, pravilo je elektronska forma, a papirna izuzetak što će naročito u našoj primarnoj zdravstvenoj zaštiti olakšati posao mojim kolegama.
Svi podaci o zdravstvenom sistemu se razmenjuju elektronski. Prepoznata je veća uloga države i posebno Ministarstva zdravlja u uspostavljanju, organizovanju i razvoju integrisanog zdravstvenog informativnog sistema, pa je u skladu sa tim predloženo da se isti i nazove RIZIS, odnosno Republički integrisani zdravstveni informacioni sistem, koji po predloženom rešenju obuhvata više informacionih sistema od važećeg rešenja. Tako osim informacionih sistema „Batuta“ Republičkog fonda, informacionih sistema zdravstvenih usluga, privatne prakse, ustanova socijalne zaštite, fakulteta zdravstvene struke koji obavljaju određene poslove zdravstvene delatnosti, zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, pravnih lica koje obavljaju poslove zdravstvenog osiguranja, obuhvata informacione sisteme naučno-istraživačkih organizacija koje se bave istraživanjima i analizama u oblasti zdravstva, kao i pravnih lica čija je delatnost u funkciji ostvarivanja zdravstvene zaštite komore, ALIMS, kao informacioni sistem Ministarstva odbrane u delu koji se odnosi na zdravstvenu zaštitu.
Predloženo je da Ministarstvo zdravlja uspostavi i vodi registre, elektronske servise i softverska rešenja i to e-karton, Jedinstveni registar resursa koji obuhvata zdravstvenu dokumentaciju i evidencije o kadrovima, o opremi, prostoru, lekovima i medicinskim sredstvima i informaciono-komunikacionim tehnologijama, registar genetičkih biomedicinskih i drugih podataka i registri iz nadležnosti Uprave za biomedicinu, registri laboratorijskih struka, registar radioloških snimaka, registar jedinstvene liste čekanja, potrudićemo se da ih bude što manje, e-servise i softverska rešenja od značaja za vođenje evidencije i funkcionisanje zdravstvenog sistema u skladu sa zakonom.
Uloga Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu je prepoznata kao jasna tehnička podrška Ministarstvu zdravlja, RIZIS je detaljnije uređen u smislu ko ga organizuje, vodi, razvija, to je Ministarstvo zdravlja. Šta čini RIZIS, zbog čega se organizuje i razvija, kome obezbeđuje dostupnost zdravstvenih podataka, ko upravlja RIZIS-om, ko je rukovodilac podacima koji čine RIZIS, kako se uređuje pristup podacima koje čini RIZIS u svrhu da se obrađuju podaci u RIZIS-u, čije vlasništvo su registri, elektronski servisi i softverska rešenja. To sve treba da bude svojina Republike Srbije, a korisnik Ministarstvo zdravlja. Znači, prosto rečeno, naš softver, naš ključ, naši podaci. Precizno je urađen e-karton, kao i registar genetičkih biomedicinskih i drugih podataka.
Predviđeno je donošenje 11 podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona koje će ministar doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Zakon stupa na snagu i primenjuje se osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ Republike Srbije, sa izuzetkom pojedinih odredbi pa je puna implementacija ovog zakona predviđena od 1. januara 2025. godine.
Drugi zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju. Nismo mogli celog da ga menjamo zato što moramo prvo promeniti Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Predloženo je da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad od 30 dana, čime se mi usklađujemo sa kompletnim regionom. Jedino smo mi imali to za 60 dana. Od 31. dana privremenu sprečenost za rad cene lekarske komisije Republičkog fonda, osim za lica obolela od malignih bolesti, trudnica, lica sa invaliditetom i lica kod kojih je neposredno obavljena hirurška intervencija, osim u slučaju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici za koju izabrani lekar utvrđuje i dalje privremenu sprečenost za rad do 60 dana, od 61. dana lekarska komisija.
Važeći Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 60 dana za sve osiguranike, što je bila greška. Rešenje koje se donosi na isplatioca naknade zarade ostalo je isto, a to znači da naknadu za prvih 30 dana isplaćuje poslodavac, a od 31. dana Republički fond.
U cilju efikasnijeg ostvarivanja prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, kada tu naknadu isplaćuje Republički fond, predloženo je da obračun naknade zarade vrši samo Republički fond, a ne i poslodavac, što znači da će osiguranici brže i redovnije ostvarivati to pravo.
Naime, u prvovažećem rešenju obračun naknade zarada za zaposlene koji su sprečeni za rad duže od 30 dana vrši prvo poslodavac, a nakon toga Republički fond. Kako se ovakvo rešenje u praksi pokazalo kao izrazito neefikasno, a što ima za posledicu velika kašnjenja u praksi, u pogledu isplate naknade zarade predloženo je da taj obračun vrši samo Republički fond.
Takođe predložen je kraći rok u kome je poslodavac dužan da podnese zahtev Fondu za isplatu naplate zarade i to u roku od 15 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se odnosi, važeće rešenje predviđa rok od 30 dana.
Predloženo je da se licima kojima je utvrđen status borca u skladu sa propisima o zaštiti boraca omogući ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite i u slučaju kada im nisu uplaćeni doprinosi za zdravstveno osiguranje i to kako njima, tako i članovima njihovih porodica koji su osigurani preko njih.
Imajući u vidu doprinos koji su ova lica dala za Republiku Srbiju sa jedne strane, kao i činjenicu da većina njih ima narušeno zdravlje, od opšteg je interesa da se ovim licima obezbedi bezuslovno ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu, a u vezi sa tim i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem naknade zarade.
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja se odnosi na stručne ispite. Saglasno članu 165. stav 1. članu 168. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, stručni ispit o kome je bilo polemike se odnosi samo na zdravstvene radnike koji su zaposleni u zdravstvenoj inspekciji. U zdravstvenoj inspekciji takođe rade i pravnici i to koji imaju završene akademske master studije iz oblasti pravnih nauka. Pošto oni nemaju stručni ispit, onda se stručni ispit odnosi samo na medicinske radnike.
Za sva ostala pojašnjenja, stojim vam na raspolaganju. Hvala što ste me saslušali. Nadam se da ćete podržati ove zakone, posebno Zakon o osiguranju.

Hvala.
Sada, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Veroljub Arsić, predsednik Odbora.