Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve (konstitutivne) sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 127 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine na Prvoj sednici Narodne skupštine postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 163 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Sada dajem obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Radomir Lazović, Ana Ivanović, Siniša Ljepojević, Dragan Stanojević, dr Jovan Janjić i Mitar Kovač.
Sada nastavljamo pretres o 2. tački dnevnog reda - IZBORU PREDSEDNIKA NARODNE SKUPŠTINE.
Prelazimo na listu govornika po prijavama za reč.
Prvi govornik biće Usame Zukorlić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici naroda, pre svega, muslimanima u Srbiji želim da iskažem Ramazan Šerif Mubarek Olsun, naročito onima koji poste 30 dana meseca Ramazana i da radost iftara podele sa svojim porodicama, prijateljima, komšijama, naročito komšijama drugih vera.

Danas u ovom domu smo se okupili dok nas okružuju globalni izazovi. Zato je više nego ikad potrebna obzirnost i mudrost. Geopolitički pejzaž je izrazito turbulentan i preti da razdire Međunarodnu zajednicu. Dok na kapijama Evrope u Ukrajini se vodi rat koji izaziva nestabilnost kako ekonomsku tako političku u državama u Evropi i širom sveta, s druge strane, u Palestini se događa katastrofa neviđenih razmera, gde decenije aparthejda su kulminirale u masovno ubijanje desetine hiljada dece, žena i civila, kulminirajući do te mere da je Južnoafrička Republika slavnog Nelsona Mendele podnela tužbu za genocid protiv Izraela.

Kruna kukavičluka će pripasti onima koji budu ubijali masovno decu zbog jeftinih političkih odvratnih razloga. Nepravda bilo gde je pretnja pravdi svugde. Rat neće odrediti ko je u pravu, odrediće ko je ostao.

Zato mi ovde danas, 80 godina od poraza nacizma, važno je da shvatimo da tuđe tragedije su ogledalo naše ljudskosti i humanosti.

Istorija nas uči da su velike promene često kretale s periferije od malih, hrabrih, koji su odlučno verovali u svoje snove i ideje. Mi ne možemo odlučiti danas da li ćemo živeti u pravednom svetu, ali možemo graditi pravednu Srbiju u kojoj će se čuti glas manjine i u kojoj će svako imati mogućnost da doprinese opštem dobru.

Izbor novog rukovodstva zakonodavne vlasti Narodne skupštine Republike Srbije dolazi u ovom turbulentnom, izuzetno zapaljivom i osetljivom momentu. Zato će biti velika odgovornost na novom rukovodstvu.

Stranka pravde i pomirenja će uzeti učešće u novom rukovodstvu saziva Skupštine, sa namerom da ima priliku da učestvuje i doprinosi i utiče na promene, naročito iz razloga što 30.000 glasova građana Republike Srbije su imali poverenje u listu Ujedinjeni za pravdu i nosimo odgovornost prema ljudima koji su nam dali glas.

Ja pozivam narodne poslanike i sve one koji slušaju da se nekada izdignemo iz dnevnopolitičkih borbi i da učinimo korake koji će doprineti pravdi na našem prostoru, a ta pravda da bude temelj za pomirenje među narodima Zapadnog Balkana, jer mi ne želimo da ovo zlo koje vidimo u okruženju i oko nas da se ikada više vrati na naš prostor. Gradimo mostove, a ne zidove.

Budimo od onih koji će doprinositi dobru i koji će se boriti protiv zla. Zato je važno da većina sarađuje sa manjinom i važno je da vlast radi sve od sebe da doprinese dobru, a opozicija da bude konstruktivna. Ostavimo temelj budućim generacijama.

Zahvaljujem poslaniku.
Reč ima dr Milica Marušić Jablanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovane koleginice i kolege, gospodine predsedavajući, ja ću imati čast da pre svega u ovom parlamentu predstavljam svoje kolege, ljude zaposlene u oblasti obrazovanja, da govorim o mentalnom zdravlju, pošto sam ja psiholog i viši naučni saradnik i predavač na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na koji sam jako ponosna.

Volela bih da referišem ono što smo slušali prethodnog dana. Naime, nove hvalospeve o 400 kilometara autoputeva i o visokoj srednjoj zaradi u Srbiji, pa želim da referišem i na podatke zvanične Zavoda za statistiku. Ako postoji ustanova na koju možemo da se oslonimo, to je naš Republički zavod za statistiku. Oni kažu da medijalna zarada u Srbiji iznosi 65.000 dinara. To znači da 50% ljudi prima zaradu manju od 65.000, a jedna četvrtina ljudi u Srbiji prima neto zaradu manju od 45.000 dinara. Kažite mi, ako primate 45.000 ili manje, kako ćete da kupite stan po ceni od 2.000 evra po kvadratu? Kako ćete da školujete dete ako želite da slučajno završi fakultet? Što se tiče zarade, ovo su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Dalje, imam jedno pitanje vezano za politiku koja je do sada vođena. Recimo, imamo podatak da je 30.000 ljudi nakon uvođenja socijalne karte ostalo bez mizerne socijalne pomoći, od koje inače nisu mogli ni da žive, pa sad mene zanima da li je to neka mera štednje, da li je to doktor nauka Siniša Mali procenio da je za naš budžet veoma značajno da 30.000 ljudi ostane bez ove socijalne pomoći. Ja imam jedan savet, evo preporučili ste da damo svoje ideje, ja bih volela da mi, ako hoćemo popunimo budžet, vratimo onaj porez koji smo ukinuli kladionicama.

Mi smo 2021. godine smanjili porez kladionicama u Republici Srbiji. Jel to neka politika podsticanja bolesti zavisnosti? Da li mi investiramo u to da imamo što više mladih ljudi koji će provoditi vreme u kladionicama? Moje pitanje. Evo, volela bih da čujem koji je odgovor, koje je obrazloženje stručno za ovakvu odluku.

Umesto toga, mi nismo ukinuli PDV na donaciju hrane i jedno od prvih stvari za koje ćemo se mi kao Ekološki ustanak zalagati jeste da se ukine porez ljudima koji žele da nahrane gladne i to ne samo gladne koji su na evidenciji Centra za socijalni rad, nego i one silne bezimene ljude za koje taj centar nije ni čuo zato što postoje ljudi koji uopšte nisu evidentirani i ne znate za njih. Postoje ljudi koji su umrli od gladi.

Molim vas da slušate kad govorim o tragedijama koje se događaju u današnje vreme, u mirnodopskim uslovima u Republici Srbiji. Iz tog razloga mi ne možemo da podržimo izbor gospođe Ane Brnabić, kao predstavnika SNS, za predsednicu parlamenta.

Zahvaljujem poslanici na izlaganju.
Dajem reč poslanici Mariji Jevđić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, JS u danu za glasanje podržaće izbor gospođe Ane Brnabić za predsednicu Narodne skupštine. Mislimo da je ona dobar izbor i da će u vaj saziv uneti prave promene. To možemo videti u njenoj poruci da, bez obzira na sve uvrede i teške reči koje su došle sa druge strane, ona želi da uspostavi dijalog i dogovor sa opozicijom, jer jedino kroz dijalog, upravo u ovom visokom domu, možemo govoriti o promenama, pa i nezadovoljstvima, o predlozima i mnogim drugim stvarima kojima ćemo poboljšati život naših građana u svim sferama života.

Upravo su nas građani Srbije i birali. Mi smo njihovi predstavnici, mi smo njihov glas, svidelo se to nekom ili ne, nažalost, glas čoveka koji dolazi iz Kraljeva, na primer iz sela Orlja Glava, je potpuno jednak, ima istu težinu kao i glas nekog gospodina iz kruga dvojke. Zato kao poslanica koja dolazi iz Kraljeva iliti provincije, kako neki vole to da kažu, misleći da što im u ličnoj karti stoji opština Stari grad ili Vračar su neka superiornija politička ličnost. Doduše do skoro nisam ni znala da su Borča, Ovča i Krnjača isto unutrašnjost Srbije, pošto određeni predstavnici tzv. građanske opozicije smatraju da ti delovi nisu deo Beograda i da nemaju veze sa Beogradom, a da je Beograd samo Stari grad i Vračar, ali ne bih ja tu ništa da se mešam, to je njihovo viđenje građanske Srbije.

Ono što želim da naglasim da verujem da će buduća predsednica parlamenta, s obzirom da je godinama obavljala jednu od najznačajnijih i najizazovnijih funkcija u Srbiji, premijersku funkciju, imati potpuno razumevanje i fleksibilnost za jedan konstruktivan rad, nadam se, svih narodnih poslanika, jer bi trebali da smo ovde svi sa istim ciljem, a to je da očuvamo jedinstvenu i jaku Srbiju, koju nažalost godinama mnogi žele da razjedine.

Kad bi se svi vodili parolom da samo „samo sloga Srbina spašava“, verujem da ne bi bilo prostora da bilo ko sa strane pomisli da može da naruši naše jedinstvo. Volela bih da za početak primenimo neku kulturu, ne neku, opštu kulturu, ona koja se uči od dana rođenja i da sa uvažavanjem, prvo, razgovaramo i obraćamo se predsedavajućem koji ovde obavlja samo trenutnu funkciju predsednika Skupštine, a za dalje da se jedni drugima svakako obraćamo sa uvažavanjem i da pokažemo građanima da smo stvarno zaslužili i da su napravili dobar izbor kada su nas birali i mislim i na opoziciju i na vlast da budemo njihovi predstavnici i njihov glas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poslanici.
Dajem reč prof. dr Muameru Bačevcu.

Uvaženi predsedavajući, dragi prijatelji, najosetljiviji indikator stanja demokratije u jednoj državi jeste snaga i uticaj njenog parlamenta i to je aksiom u razvijenijim demokratijama. Tri su, po meni, najznačajnija faktora koji definišu i koja mogu da unaprede snagu jednog parlamenta.

Pod jedan, to je politički sistem, odnosno ovlašćenje koje jedan parlament kroz Ustav i zakone dobija, a mi možemo reći da ovaj parlament ima dobra oruđa i dobre alate koje valja upotrebiti da bi unapredili stanje na svim poljima.

Ja ću vas ukratko podsetiti na nekoliko uloga koje ima ovaj parlament i koja, mislim, dovoljno ne koristimo. Pre svega, svi dobro znate da se govori o zakonodavnoj ulozi parlamenata. Nažalost, u 20. veku u Evropi je došlo do pada zakonodavnog uticaja parlamenata i to se oseća, ali npr. Evropski parlament nije nikakvo zakonodavno telo. U Evropskom parlamentu se ne donose nikakvi zakoni, već zakone donosi saveti ministara. U Velikoj Britaniji, na primer, 80% zakona donose ministri i ne dođu uopšte do parlamenta.

Hoću da kažem da stanje kod nas nije takvo. Ova Skupština predstavlja sitno i najznačajnije rešeto u kojem mi možemo kroz amandmane i kroz kvalitetan rad u odborima promeniti jedan zakon na bolje.

Druga stvar, za to je svakako potrebno da imamo barem minimum međusobnog poštovanja, minimum međusobnog uvažavanja i saradnje, jer mogu da razumem da se konfrontiramo politički u plenumu, i to mora da ima neku meru, ali rad u odborima mora biti efikasan, i to je nešto što mi moramo na interes svojih građana uspostaviti. Zaista je odlično ustanovio Vudro Vilson kada je rekao da rad parlamenata je u stvari rad odbora i on kaže – parlament u plenumu je parlament u izlogu, tu se može desiti svašta, može se raditi intenzivno i sukobljavati, ali rad u prostorijama odbora mora biti profesionalan i tu nam je najbolji primer nemački parlament.

Video sam u Holandiji da preko 50% svih zakona se drastično izmeni u samoj Skupštini, u donjem domu Visoke skupštine Holandije i to je nešto čemu trebamo težiti i to je nešto što mora biti interes svih nas, jer su dobri zakoni nešto što uređuje naš život.

Zato moramo imati barem minimum saradnje i minimum nekakvog profesionalnog uvažavanja. Vi znate da druga značajna uloga ove Skupštine jeste predsedavanje. To je izuzetno bitna uloga. Neko pre mene spomenuo je - mi predstavljamo svoje narode, svoje krajeve, svoje branše, svoju sklonost, grupe kojima pripadamo i to je velika stvar. Vi znate da su se u Americi u 18. veku pokretali ratovi za to. Poznat je onaj stav američkih boraca za slobodu gde su rekli Britancima – nema oporezivanja bez predstavljanja. Mi smo neko ko ovde predstavlja, zato moramo da vodimo računa kako ih predstavljamo. Na najbolji način, najmudrije, ostvariti interese građana koje predstavljamo, naravno, u jednoj globalnoj slici.

Treći naš zadatak ovde danas u padu ove zakonodavne i predstavničke funkcije koji je u porastu i koji mi imamo zaista oruđe jeste kontrolna vlast. Mi moramo u ovoj Skupštini biti korektor buduće Vlade i svih vlada, moramo jednim argumentovanim ubeđivanjem uspeti, naravno, aparatima koji su pred nama, a imamo i pitanja Vladi i razne druge mehanizme da iskontrolišemo Vladu, jer bez toga nema dobrog rada ni jedne države, ni jednog državnog aparata.

Na kraju, izuzetno je bitno da ovo jeste mesto regrutovanja mladih političkih snaga i odavde iz bivših parlamenata svakako su se delegirali i stekli iskustvo brojni donosioci odluka.

Druga stvar koja je jako bitna pored ovog ustavnog, jeste uređenje i snage koju bi Parlament trebao da ima, jeste integritet, aktivnost, sposobnost svakog poslanika, naš lični integritet i sposobnost da ubedimo nekoga argumentima u ispravnost svojih stavova.

Treći, ne manje, a mislim izuzetno bitan faktor vraćanja i uspostavljanja velikog integriteta i snage ovog Parlamenta jeste rukovođenje njime. Osoba koja rukovodi ovim Parlamentom mora biti istinoljubljiva, pravedna i spremna na kompromis. Nadasve mora da sluša, ima razvijenu kulturu slušanja u dijalogu i biti osetljiva na druge inicijacije i druge i tuđe, praktično, ideje.

Mislim da upravo ovo gospođu Brnabić delegira da bude dobar kandidat, jer je kroz dosadašnji rad, ne mislim samo na, ne mislim jer su već drugi svi govorili o tome šta je u zemlji urađeno infrastrukturno, nego u odnosu ljudskih prava, prava koje konzumiraju manjine. S obzirom da sam bio predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava mogu da potvrdim da smo imali dobru saradnju i da je izuzetno senzitivna za posebnosti manjinskih grupa, manjinskih naroda i da smo tu učinili mnogo toga. To nije tako lako pomerati, neke stvari na tom polju.

Kao primer, možda je za nekoga sitna stvar, a za mene izuzetno krupna, s obzirom da se kao što reče prethodni govornik nalazimo u svetom mesecu Ramazanu, u Ramazanu za vreme Kovida mi smo imali zabranu rada nekih lokala kao epidemijsku meru, ali određeni termini, npr. do 22,00 časova, do 20,00 časova uveče. Međutim vi znate da mi muslimani počinjemo da jedemo na primer danas od šest, pa do osam i bilo nam je jako bitno da se pomeri ta zabrana. Ja sam kao predsednik Odbora tražio i promptno dobio odluku Vlade da se izlazi u susret muslimanima ove zemlje. To je bilo i u mnogim drugim slučajevima.

Hoću da vam kažem, najbitnija osobina koju treba da onaj koji bude ili ona koja će voditi ovu Skupštinu je osetljivost za druge stavove, za druge težnje, za posebnosti drugih i to je nešto što naš, odnosno kandidat naše kompletne opozicije, gospođa Brnabić, ima.

Ljude delim kao i veliki Karl Poper na one koji su stalno u problemu, iz problema ne mogu da izađu i na one koji daju rešenja. Ana Brnabić je osoba rešenja i to je jako bitno u ovom trenutku i mi ćemo zaista sa najboljim željama podržati njenu kandidaturu.

Želim da završim rečenicom Klimenta Aklija, čuvenog laburiste koji je vodio obnovu porušene Velike Britanije nakon Drugog rata koja je za nas izuzetno bitna, za sve nas, on kaže: "Temelj demokratske slobode jeste spremnost jednog političara da veruje da su drugi možda pametniji od njega".

Ovo mora biti vodilja našeg zajedničkog rada da bi stvorili bolju i prosperitetniju Srbiju i da bi ovaj parlament zadobio mesto kakvo zaslužuje i kakvo treba da bude. Hvala.

Poštovani poslaniče, mnogo vam hvala na izlaganju.
Reč dajem poslaniku Branku Pavloviću. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo ovu raspravu koju smo započeli u ponedeljak. Potpuno se slažem sa prethodnim govornikom i apsolutno podržavam taj apel za jednim povećanim međusobnim uvažavanjem, za jednim konstruktivnim radom i za jednim međusobnim i dubljim razumevanjem.

U prethodnoj raspravi pojavila se jedna vrsta argumentacije sa kojom nisam saglasan, koja kaže u prethodnom periodu nije bilo dobro i to je argument za danas. Na primer, nije sporno da smo imali problem sa organizovanim kriminalom i ozbiljnom teškom korupcijom i pre 2012. godine, ali da li to znači da danas nemamo problem sa organizovanim kriminalom i ozbiljnom korupcijom u našoj zemlji? Nije.

Dakle, kada argumentujemo, onda treba argumentovati, po mom mišljenju, na način da se skoncentrišemo kako da ujedinimo snage da bi smo rešavali probleme koji nesumnjivo postoje danas. Argument nekog pre mene takođe nije bio dobar, ne rešava problem. On je politički tačan, ali ne rešava problem.

U ovom delu gde smo rekli da poslanička grupa "Mi glas iz naroda" nije opozicija tako što će negirati sve što radi vladajuća pozicija, pa sam u prvom obraćanju propustio da kažem, a kasnije to u raspravi je rečeno od drugih, to su ta povlačenja priznanja proglašenju nezavisnosti tzv. „Kosova“. To je odličan uspeh, to je zaista uspeh prethodne vlasti. To je bila omaška, omaškom sam propustio da to stavim kao ozbiljan rezultat i kao ozbiljan doprinos prethodnih godina, pre svega naše diplomatije, ali u širem smislu diplomatije. To uključuje, naravno, i predsednika itd.

Sad, u raspravi se pojavilo više pitanja i sad dolazimo zbog toga zašto poslanička grupa „Mi glas iz naroda“ neće podržati gospođu Anu Brnabić oko te rasprave oko politika postupaka. Kosovo i Metohija, pojavilo se jedno dosta važno pitanje, detaljnije nego što je to bilo u ponedeljak u toku jučerašnje rasprave, a vezano je za taj tzv. „Predlog francusko-nemačkog sporazuma“. Mislim da zbog građana na tome treba da se zadržimo još malo, a onda ću preći na tu vrstu konstruktivnih predloga šta ja mislim po tom pitanju, Kosovo i Metohija, treba raditi. Ne ja, nego naša poslanička grupa.

Dakle, to je jedan izuzetno opasan dokument. Francusko-nemački sporazum je izuzetno opasan dokument. On je baziran na jednom sporazumu iz sedamdesetih godina između Zapadne i Istočne Nemačke. Prvi deo tog sporazuma iz sedamdesetih godina, koji se tiče međunarodnog pravnog odnosa je prepisan u sporazumu francusko-nemačkom koji nam se nudi. Onaj iz sedamdesete godine je poslužio jedanputa u međunarodnom javnom pravu za priznanja međunarodna Zapadne i Istočne Nemačke, bez međusobnog njihovog priznanja.

Otuda moramo sa naročitom opreznošću da pristupamo, jer nije niko slučajno u francusko-nemački sporazum prepisao baš te odredbe. Naravno, u njihovom sporazumu su bile odredbe o nuklearnom naoružanju, biohemijskom oružju koje ovde nema. Ovde ima zajednica srpskih opština, itd.

Prvi deo je podmetnut kao zamka za Srbiju. Ovde je bilo rečeno od strane ministra da taj sporazum nije prihvaćen, kako da kažem, sa zvaničnog mesta, ali argumentacija koja se u našoj javnosti čuje i građani to često čuju ide za time da zaista visoko rangirani zapadni predstavnici govore da oni smatraju da je Srbija taj sporazum prihvatila, ali građani treba da obrate pažnju. Nikada ne citiraju - a kako. Koju je to rečenicu izgovorio bilo predsednik države, bilo predsednica Vlade, bilo ministar spoljnih poslova? Zašto navodim ove tri funkcije? Zato što po nekoj Bečkoj konvenciji zaista je moguće stvoriti obavezu usmenim izjašnjavanjem ova tri funkcionera bilo koje države. Nema toga. Nema nikada u njihovim tvrdnjama da oni smatraju da je sporazum prihvaćen, tačnog citata, tu i tu, ta i ta visoko rangirana osoba je izjavila to i to i na tome mi kažemo da je Srbija prihvatila taj sporazum.

Prema tome, stav da nije prihvaćen sporazum je pravno utemeljen i građani ne treba da pridaju značaja time što naši zapadni neprijatelji neprekidno ponavljaju kako je to gotova stvar i kako je to sve rešeno.

To nam sada daje sledeći zadatak. Idem na ovaj konstruktivni predlog. To je da produbimo našu definiciju crvenih linija. Budući da je konstrukcija takva da to što Srbija neće da prizna nezavisnost tzv. Kosova se i ne traži po ovom sporazumu. Traži se da je sadržinski tzv. Kosovo država isto kao i Srbija. To se ovim sporazumom traži. Odgovor na to bi morao da bude naše sada insistiranje koje nadležnosti Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije Srbija traži za sebe. Ovo nećemo priznati, ne stolicu u UN, to je šta nećemo. Moramo sada ubaciti u diskusiju šta hoćemo, jer ako kažemo da tzv. Kosovo nije država i ne može biti država, to znači da smatramo da neke funkcije države Republika Srbija mora da vrši na celoj teritoriji Kosova i Metohije. Koje? Nama nedostaje i to je predlog da ova Skupština donese još jednu rezoluciju o Kosovu i Metohiji u novonastaloj situaciji u kojoj predsednik Republike takođe kaže da dolazi vreme drugačijeg definisanja odnosa i vođenja politike u tom pravcu kada imamo otprilike za mesec dana sednicu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope gde se približava opasnost glasanja da tzv. Kosovo bude primljeno u to članstvo.

Imamo opasnost da se ubaci francusko-nemački sporazum u Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije ka EU. To su okolnosti koje govore u prilog tome da ovde napravimo jedan okvir za pozicije Srbije kao Narodna skupština Republike Srbije u daljim koracima koji su pred nama.

Dakle, definisati koje nadležnosti tražimo. Svakako po Rezoluciji 1244 i pratećim dokumentima nama pripadaju vojska, spoljni poslovi, monetarna politika, to je ovo ukidanje dinara. Ukidanje dinara od Aljbina Kurtina to nije samo maltretiranje Srba da bi se iselili. To je jednostrano otimanje suverene nadležnosti Republike Srbije koje nam pripadaju po Rezoluciji 1244 i pratećim dokumentima. To je naravno zajedničko tržište, mere koje čine zajedničko tržište, jer ako si jedna država, a mi smatramo da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, onda moraš imati kompleks mera koje garantuju jedinstveno tržište. To treba navesti. Ne mora da bude to, ali rasprava o tome da Srbija izađe jasno prema svetu sa nadležnostima koje traži na celoj teritoriji Kosova i Metohije, jedan.

Pod dva. U pogledu Poglavlja 35 Rezolucijom jasno definisati da takav potez …