Da li ste za to da se Skupština izjasni?

Tako je ispalo, da je vaša koleginica Stoimenović sa neargumentom pokrenula lavinu ovih priča, diskusija i onda smo skrenuli malo sa teme.

Ovde je isto primenjen član 103.

Povreda Poslovnika, Predrag Marsenić.

Hvala vam, gospodine Radenoviću.

(Borko Stefanović: A zašto smanjujete vreme? Kažite glasno ovde da čuje cela Srbija šta radite – dajete povredu Poslovnika, a onda ukinete vreme poslanicima. Kakav je to način i ponašanje? Zašto to radite?)

Ja bih molio da mi se vrati vreme. Neću dugo, neću ni dva minuta.

Prijavite se za povredu Poslovnika, a onda izlazite iz te teme, pa diskutujete…
Dozvolite poslaniku Marseniću da govori.

Gospodine Radenoviću, vi vodite ovu sednicu tako kako je vodite. Čuli ste za paradoks vremena. Znači, vreme predstavlja prošlost, sadašnjost i budućnost. Sadašnjost je nešto što se dešava u ovom trenutku i to je mali trenutak između prošlosti i budućnosti. Prošlost je nešto što je bilo, tako da više ne postoji, a budućnost se još nije desila, pa takođe ne postoji. To je paradoks vremena.

Član je 104. U ovoj sali dešava se novi paradoks vremena. Vaša dva minuta, kada govore poslanici Srpske napredne stranke, vrlo često traju po četiri minuta. Ja znam da je vreme relativno i to je u redu, ali kod vas je malo suviše relativno, posebno kada govore članovi Srpske napredne stranke, pa vas molim da se makar malo pridržavate ovog Poslovnika, jer ovo što radite stvarno nije u redu. Zaista nije u redu.

Ne tražim da se izjasnimo.

Hvala vam.

Narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram članove 103, 104, 105, 106. i 107.

Strpljivo sam čekao na povredu Poslovnika jedno 15 minuta. Dakle, gospodine predsedavajući, u buduće molim vas da obratite na to pažnju.

Javio sam se zbog vređanja profesora Atlagića.

Dakle, ja moram reći da su Srbi sa Kosova i Metohije, iz BiH, iz bivših jugoslovenskih republika silom prilika, rasturanjem Jugoslavije, složićete se svi, ostali bez jedinstvenog državljanstva, a da to se nije desilo njihovom željom ni krivicom. Za razliku od nekih Francusa, koji su svojom željom postali dvojni državljani, odnosno uzeli državljanstvo one druge zemlje i tako im Srbija postala rezervna država.

Gospodin koji je grubo vređao Atlagića je govorio i o nekoj izdaji, pa da vidimo kakva smo mi to čudna vrsta izdajnika. Jedni nam kažu da nismo dovoljno Rusi, drugi nam kažu da nismo dovoljno Evropljani. Valjda smo izdajnici zato što smo dovoljno Srbi?

Nismo mi pustili Kurtija i 2.108 terorista. Nismo mi puštajući ove, hapsili političko i vojno rukovodstvo i oficire i vojnike koji su branili Kosovo i Metohiju. To su radili oni. Nismo mi, gospodine predsedavajući, imenovali onog visokog hrvatskog časnika za načelnika Generalštaba. To su oni uradili. Nismo mi bili vlast 2008. godine. Kosovo nikad ne bi proglasilo nezavisnost da smo mi bili vlast. Nismo mi bili izdajnici, a oni neka se zamisle.

Ne tražim da se glasa.

Hvala.

Hvala.
I ovde primenjujem član 103.
Idemo sad napred.
Reč ima poslanica Zagorka Aleksić.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Poslanička grupa Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija će glasati za izbor gospođe Brnabić za predsednicu Skupštine. Smatramo da predložena kandidatkinja ima veliko političko iskustvo…

(Nenad Tomašević: Zašto mi ne date repliku? Dva puta me je spomenuo.)

Samo mi posle vratite vreme, gospodine predsedavajući, kada se bude rešila ova situacija.

Nastavite, poslanice.

Ja ću nastaviti.

Mi smatramo da predložena kandidatkinja ima veliko političko iskustvo, da ima kredibilitet. Bila je na čelu prethodne tri veoma uspešne Vlade Republike Srbije i pokazala je mnogo hrabrosti, ako pogledamo samo poslednje četiri godine, sa čime su se sve suočavale njene vlade.

Jedinstvena Srbija očekuje da će gospođa Brnabić svojim predsedavanjem naći pravu meru. Evo, upravo vidimo koliko nam je to prava mera potrebna. I ono što je potrebno je smirenje tenzija. I nama je drago što je ona izrazila spremnost za dijalog, kao i za smirenje tenzija uopšte u parlamentu.

Poznato je, dame i gospodo, da JS kao i naš predsednik, on pogotovo, da smo mi smatrali da treba i da možemo da se složimo oko tema koje čine esenciju opstanka ovog naroda. Mi smo bili uporni u tom našem optimizmu, ali vidimo šta se dešava, ne samo u parlamentu, već i u našem društvu. Sprovode se nekakva građanska hapšenja, ostvaruju se pretnje, jurićemo vas po ulicama, danas su aktivistkinje SNS, sutradan to mogu aktivistkinje Jedinstvene Srbije, Socijalističke partije, potpuno je nebitno koje partije.

Dok se na Kosovu i Metohiji suočavamo sa divljanjem albanskih ekstremista, u našoj severnoj pokrajini se radi na stvaranju vojvođanske nacije. I to nije ništa novo, dame i gospodo, ali se čini da je jako aktuelno.

Zatim, govori se o nekakvom dosrbljavanju. Mislim da je gospodin Jovanov upotrebio izraz – posrbljavanje, ali precizno je dosrbljavanje, oni su tako to rekli. Zatim, slavi se 50. rođendan Ustava iz 1974. godine. Mi smo već navikli da neke pojedine grupacije idu u susednu Hrvatsku i lamentiraju na tobožnjom srpskom, tužnom i ružnom sudbinom, ali glorifikovanje Dinka Šakića bar mislim da još uvek nismo imali. Ali, to su događaji iz Dubrovnika.

Jedan po meni opasniji skup se desio u Zagrebu prethodne nedelje, dakle, u Hrvatskom saboru, veoma je važno naglasiti gde se taj skup odigrao, nije se održao u biblioteci, već u saboru i to je bio jedan okrugli sto u organizaciji zastupnika Ante Prkačina, koliko znamo, osumnjičenog i za ratne zločine, a tema je bila jedna - uloga SPC na političke tokove u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji, juče, danas, sutra. Taj sramni skup u trajanju od tri sata je imao jedan cilj - blaćenje, demonizaciju SPC i države Srbije, kako aktuelne, tako istorijske i postavljanje paralela između ideologije od krvi i tla i svetosavlja. Ne smatram da će to ugroziti SPC, ali prosto ne želim da se ovo posmatra kao jedna benigna politička pojava i prosto sam imala potrebu da to kažem.