Reč ima predlagač Milenko Jovanov.

Zaista mislim da je, najblaže rečeno, besramno da se ovde na bilo koji način spočitava nekome ponašanje tokom tih majskih dana od ljudi koji su prali noge ovde ispred Skupštine u lavoru, valjda, kao performans obeležavanja nečega, uz „Makarenu“ igrali ovde ispred u danima velike tuge i žalosti, a onda ste se svađali oko Anketnog odbora, ko će da ga vodi, pa ste se svađali ko će biti ovlašćeni na tim tačkama dnevnog reda, pošto je bilo četiri tačke dnevnog reda, čini mi se, ko će da bude ovlašćen za razrešenje ministra, ko će da bude ovlašćeni za Anketni odbor, ko će da bude ovlašćen za nešto treće itd. Onda ste otišli na taj Anketni odbor, pa ste se svađali ko će njime da predsedava, pa ste onda na kraju toliko zgadili svima sve, da su vas roditelji iz „Ribnikara“ zamolili da sa tim prestanete više, a onda ste napali njih i rekli da „nemaju tapiju na bol“ i vi nama sada, sa kojim pravom i kojim obrazom, držite predavanje šta smo mi, kako smo mi u prošloj godini, u ovoj godini. Kao i u prošlom mandatu, vi ćete da nam odredite da li mi nešto osećamo ili ne osećamo.

Kažete – pokradeni su izbori, svi znaju. Evo još jednog paradoksa profesore, interesantnog, matematičkog, kaže – pokradeni su izbori. Milion ljudi koji su glasali za njih znaju da su pokradeni izbori, da li je tako? A onda pozovu te ljude da brane svoju izbornu volju i onda se pojavi hiljadu, dve, tri, pet ljudi. Pa kako to? Pa nije valjda da ti ljudi od milion ljudi dođe im hiljadu-dve na skup. Čekajte, biće da ti ljudi ipak misle da nisu pokradeni i da im ne veruju ni njihovi birači, jer to govore skupovi koje su sami organizovali. Dakle, da nisu u stanju da ubede čak ni one koji su glasali za njih da su izbori pokradeni.

Dakle, njihovi birači kažu da nisu izbori pokradeni. Njihovi kontrolori na biračkim mestima kažu da izbori nisu pokradeni, institucije ove zemlje kažu da nisu izbori pokradeni. ODIR kaže da izbori nisu pokradeni, ali zašto oni ponavljaju? Pa zato što je alternativa, dragi moj profesore, da moraju da pričaju o sebi, da su nesposobni, da ne rade ništa, da im se politika svodi na „Tviter“, da nisu u stanju da obiđu tri sela da isprljaju cipelice i skupa odela. E, zato je problem u celoj priči, u celoj ovoj ujdurmi.

Dakle, celu državu drže kao taoce da se ne bi pričalo o njihovoj nesposobnosti, nesposobnosti da naprave stranku, nesposobnosti da naprave mesne odbore, nesposobnosti da naprave gradske odobre, nesposobnosti da izađu van svojih balona, da razgovaraju sa ljudima koji im nisu istomišljenici. Oni odbijaju da shvate da je pre 12 godina ista ova Srbija, u velikoj meri isti ovi ljudi, glasala potpuno drugačije, glasala za njihove stranke, pa se razočarala, pa sad glasa za nas. Oni ne pokušavaju da dođu, da dopru do birača, da im kažu – mi imamo bolji program od ovih. Oni to ne pokušavaju. Oni te ljude vređaju, oni te ljude nazivaju „sendvičarima, botovima, stokom, krezubima, zverovima, fantomima“, to su njihovi izrazi. Onda se čude zašto ne mogu da pobede, pa evo zato ne možete da pobedite.

Možete da se žalite kome god hoćete, nema toga koji će vas oktroisati, ne postoji način da vas neko mimo naroda postavi na vlast.

I još jednom, nema leks specijalisa, nema prelazne Vlade.

Imam obavezu roditeljski, čisto roditeljski samo da napomenem. Znate koji je glavni dokaz da izbori nisu pokradeni? Da su oni u Evropi pokazali bilo koji dokaz, EU, ceo svet bi brujao i došle bi razne deklaracije, a oni njima nisu ništa pokazali zato što nemaju dokaze. To je suština. Evropa bi odmah, ona nama daje neke primedbe čak i kad nema razloga.
Mislim to je jasno svima i njima je jasno, ali meni je žao, pazite proučavaće se to u budućnosti. To je fenomenologija jedna da jednostavno jedna opcija, ta staza jedan ne može da pobedi. E sad, da li su oni svesni da ne mogu da pobede? Možda neki jesu, neki nisu i oni sad idu, to izmišljanje, to je izmišljanje pazite. Izbori su pokradeni, pa gde su ti ljudi koji su za njih glasali da izađu na miting? Pa, svaki čovek bi se ljutio kad bi bio svestan itd. To je fenomenologija za proučavanje u budućnosti.
Idemo dalje.
Šaip Kamberi poslanik ima reč. Nije tu.
Ima reč Dragan Jovanović.
Izvolite.
Nije tu.
Poslanica Verica Jovanović. Izvolite

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani, poslanička grupa „Srbija centar – Srce“ u danu za glasanje neće podržati Predlog kandidata za predsednika Skupštine.

Gospođa Ana Brnabić u proteklih sedam godina bila je premijer Vlade Republike Srbije, ali po našem mišljenju samo formalno, kao što su to bili i ministri iz Vlade Republike Srbije, jer su poslušno izvršavali sva naređenja jednog čoveka i sve bitne odluke iz svih njihovih resora, donosio je upravo on.

Ustavom utvrđene podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, gospodo iz SNS, potpuno ste zgazili. Zaposlili ste sve državne strukture, državne institucije, od ovog doma ovde napravili cirkus, uveli medijski mrak u Srbiju, a izbornim mahinacijama potpuno obesmislili izborni proces u Srbiji. U svemu tome, aktivno je učestovala upravo gospođa Ana Brnabić.

Premijerskom funkcijom gospođa se nije nešto posebno bavila, ali je zato u ovom parlamentu u prethodnom sazivu sa funkcije premijera vređala poslanike ovog doma. Koristila je svaku priliku da u medijskim nastupima, a oni su svakodnevni, da vređa opoziciju, da vređa zaposlene političare, a posebno međunarodne predstavnike koji su se usudili da kažu da je na decembarskim izborima bilo neregularnosti.

Oni kažu – neragularnost, mi volimo da stvari nazovemo pravim imenom a to znači da ste pokrali izbore u decembru. U kojoj meri, vi gospodo iz SNS najbolje znate, jer ste krađu i organizovali i sprovodili upravo vi.

Ne samo da je krađe bilo, nego je upravo po istom sistemu, na isti način pripremate za buduće lokalne i ponovljene beogradske izbore. Postavljam pitanje – zašto gospodo, kada ste tako jaki, kada ste tako moćni i ako vas građani Srbije hoće?

Vaš predlog kandidata za predsednika Skupštine govori da ne nameravate da ništa menjate od onoga kako ste se do sada ponašali.

Poslanice, hvala vam, zbog vremena.

Evo završavam.

Ja bih vas zamolila da umesto što pokušavate da zamenite građane Srbije drugim nekim građanima jer ovi neće da glasaju za vas, da vratite…

Hvala vam.
Reč ima poslanik Bogdan Radovanović. Izvolite.

Poštovane građanke i građani Srbije, uvažena Požego, od samog početka svog delovanja u ovoj instituciji želeo bih da uspostavim jednu praksu da u skladu sa načelom decentralizacije za koje se snažno zalažem, a kroz prizmu društvenog života i događanja u lokalnoj zajednici pokušam da prikažem kakvo je zapravo stanje u celokupnom našem društvu.

Smatram da je to jako važno. Za mene je Požega Srbija u malom i predstavlja paradigmu, odnosno lakmus papir stanja u našoj zemlji. U tom smislu, želim da kažem i posvedočim da su razmere izbornih nepravilnosti nedavno održanih izbora bile zaista enormne. Predstavnici vlasti su koristili apsolutno sva sredstva u vidu predizbornog inženjeringa, ali i manipulacije na sam dan izbora.

Naša lokalna izborna lista „Požega protiv nasilja“ koja je na kraju osvojila 31,5% i na taj način onemogućila SNS da samostalno formira vlast, nije dobila ni jedan jedini sekund prostora na lokalnim medijima, dok su sa druge strane predstavnici vlasti sve apsolutno koristili za blaćenje političkih protivnika sa jedne strane, a sa druge strane za obmanjivanje javnosti, uz naravno neizostavne pritiske i ucene na zaposlene u javnom sektoru, javnim preduzećima i ustanovama.

Sada imam ja ovde zaista spisak svih nepravilnosti koje su se dešavale i u našoj lokalnoj zajednici. Međutim, s obzirom da nam je ostalo zaista malo vremena…

Morate o kandidatu nešto da kažete.

Molim vas, nemojte me prekidati. Vratite mi vreme.

Bilo kako bilo ja bih želeo da iskoristim ovo vreme i da od srca čestitam, da zahvalim poslanicima vladajuće stranke na divnom i bogougodnom dočeku nas novih poslanika. Svaka čast. Vi ste prosto bardovi parlamentarizma. Ima tu više kategorija šampiona Jedan šampion – predsedavajući, čika Stojane, svaka čast na vođenju sednice, na roditeljskom pristupu, na odnosu prema opoziciji. Vi ste zaista jedan veliki šampion.

Drugi šampion je predsednik parlamenta iz prethodnog saziva koji, pazite, naziva kolege „bednici najobičniji“. Kaže „bednici najobičniji“…