Dajem reč poslaniku Aleksandru Mirkoviću. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, posmatrajući sve ono što se dešava danas a i prethodnih nekoliko dana setio sam se teorije koja kaže da je prvi dokaz ljudske gluposti odsustvo svakog stida. Kad uzmemo u obzir kako se bestidno ponašate i kakav je govor održao ovaj novi poslanik, sve sam sigurniji u tu teoriju i apsolutno se sa njom slažem.

Što se tiče same teme današnjeg dnevnog reda, pre svega počeo bih sa tim da su izbori 17. decembra dokazali da građani Srbije žele, pre svega, politiku odgovornosti, da podržavaju politiku ostvarenih rezultata i ispunjenih obećanja i da je za njih najbitniji razvoj naše zemlje.

Zato su poverenje svoje ukazali SNS, zato smo mi postigli ovakav rezultat jer upravo sledeći politiku Aleksandra Vučića došli smo do tih rezultata i zato lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ ima apsolutnu većinu u ovom parlamentu.

Takođe, ti izbori 17. decembra su i pokazali još jednu stvar da zloupotreba tragedija, mržnja, politika laži i manipulacija nikada neće pobediti i da ona nije dovoljna i da svoj nedostatak programa, kao i nedostatak rezultata koje bi prezentovali, jer ste ipak i vi bili vlast, nikada ne mogu nadomestiti i nikada ne mogu baciti senku na sve ono što je urađeno u prethodnih nekoliko godina, pa i deceniju prethodnu. I to je vaš najveći poraz.

Sve ono što se desilo nakon izbora 17. decembra pokazalo je da su građani u pravu, što vam nisu dali poverenje i samo jedan primer pokazuje koliko daleko u svojoj mržnji možete da odete.

Stari Dvor je napadan samo tri puta u svojoj istoriji. Prvi put tokom Prvog svetskog rata, drugi put tokom Drugog svetskog rata i treći put kada su neki od vas pomislili da će na taj način prekrojiti volju građana i da će na taj način zasesti u fotelje i voditi grad Beograd.

Ono što želim još da kažem jeste, ovde se mnogo puta čulo i ne znam odakle vam uopšte ta teorija, mi smo zaista ponosni što u našim redovima imamo Anu Brnabić i što je ona naš kandidat za predsednika Skupštine. Ana Brnabić je žena koja je sedam godina bila premijer, koja je sa velikim uspehom vodila tim ljudi koji je sledio politiku predsednika Aleksandra Vučića i koja iza sebe ima mnogobrojne rezultate.

Ali, Ana Brnabić je i žena koja je ovde u ovom plenumu od vas čula sve najgore moguće stvari o sebi, a uvek je bila tu da vam pruži ruku i danas kada se prema vama sa uvažavanjem ponaša i kada vam se sa uvažavanjem obraća vi je i danas najprizemnije vređate.

Ono što želim da istaknem jeste da sam imam prilike i da u poslednjih nekoliko godina sarađujem sa gospođom Brnabić i znam koliko je posvećena svakom detalju posla kojim se bavi i uveren sam da će ona i ovu funkciju predsednika Narodne skupštine obavljati uspešno.

Ali, gospođo Brnabić, ja samo želim da vam sugerišem na neke stvari i da vas upozorim na nešto što ste imali prilike i sami da vidite i ovih dana, ali i u prethodnom periodu kada ste dolazili kao premijer u ovu Skupštinu. Biće vam jako teško, jer sa druge strane nemate ljude koji žele sa vama da diskutuju, koji žele da se argumentima bore za bolji život građana Srbije, već imate ljude koji samo u destrukciji znaju da se snađu i umeju da plivaju.

Navešću vam samo tri primera koji najbolje oslikavaju njihovo licemerje i najveći paradoks. U ovom plenumu u prethodnom periodu, ali i ovih nekoliko dana, a verujem da će im to politika biti do kraja mandata, nazivaće nas izdajnicima i već nas tako nazivaju oni ljudi koji su u Strazburu bauljali hodnicima Evropskog parlamenta, sve najgore pričali o našoj zemlji, tražili sancije ne za Aleksandra Vučića, već za celu Srbiju i koji su najgore moguće načine pljuvali svoju zemlju. To su vam ljudi koji će danas dovoditi u pitanje i pričati o tome ko je izdajnik, a ko nije. To su ljudi kojima su najbolji prijatelji oni ljudi koji u tom Evropskom parlamentu sve najgore pričaju o Srbima sa KiM i oni ljudi koji se na svakom koraku zalažu za tzv. nezavisno Kosovo.

Drugi primer je to što će vam o patriotizmu pričati ljudi koji već četvrti dan jedno slovo nisu rekli o Srbima sa KiM, koji nisu smeli da se sete godišnjice pogroma koji se desio na KiM.

Ovo su ljudi čiji saborci u Dubrovniku na svojevrsnom festivalu antisrpstva se podsmevaju Srbiji i takmiče se ko će više uvreda na račun Srba i Srbije da kaže, gde jedan od njihovih saboraca u borbi protiv režima, kako ga ponosno nazivate, kaže – ja sam Dinko, imam isto ime kao Dinko Šakić, koji je bio upravnik koncentracionog logora u Jasenovcu. To su vaši saborci i ti ljudi danas vama pričaju o patriotizmu.

O patriotizmu pričaju i ljudi koji kažu da su Srbi počinili genocid, za koje je Srbija zemlja bez KiM. O patriotizmu vam pričaju ljudi koji traže da se ukine Republika Srpska. O patriotizmu vam pričaju ovi ljudi koji će sve učiniti i sve žele da učine samo da se dočepaju vlasti, pa makar ta cena bila i predaja Srbije u ruke stranaca.

Treći primer je nasilje, gospođo Brnabić, o kome oni pričaju, čak im se i lista zvala, čini mi se, Srbija protiv nasilja, a brojem, imenom i prezimenom njih 12 u poslaničkom klubu u ovim klupama, njih 12 je direktno i indirektno izvršilo različite vrste nasilja – od ovog što je tukao policajce u Vrbasu, pa pravio incidente u Novom Sadu do onog što polaže ispite iz onog levog bloka zelenog koji je napadao policajce u Novom Sadu do gospođe koja je tražila od narko dilera da iseli novinare iz njenog grada do onog čoveka koji je pozivao na vaše silovanje, a u njihovom sistemu vrednosti je napredovao i evo ga danas je poslanik.

Gospođo Brnabić, ja vama čestitam na tome što ste i tom čoveku pružili ruku, a ja se sećam da tih dana kao šef odborničke grupe u Skupštini grada sam vas pozvao, pozvao tog čoveka da podnese ostavku. Najgori gradonačelnik u istoriji ga je zaštitio i rekao da nema razloga da podnese ostavku i u tom sistemu vrednosti taj čovek danas ovde sedi i on je narodni poslanik. Pozivam sve kolege i koleginice, pa i vas koleginice iz opozicije – kako biste se vi osećali da sedite i delite prostoriju sa osobom, sa čovekom koji je pozivao na vaše silovanje. Onda samo vidite koliko ste licemerni i kakav sistem vrednosti vi zastupate i hvala Bogu što je toliko drastična razlika između nas i vas, ali pre svega u viđenju Srbije.

Za sam kraj, gospođo Brnabić, želim vam mnogo uspeha u radu. Uveren sam da ćete i na ovoj funkciji obavljati dužnost na zavidnom nivou i uveren sam da ćete doprineti razvoju našeg parlamentarizma.

Za sam kraj, uvek imajte na umu da ćete imati podršku poslanika SNS, ali iznad toga da imate podršku građana Srbije jer oni znaju da dokle god je Aleksandra Vučića i SNS Srbija nikada neće stati i Srbija će biti nezavisna, suverena i samostalna zemlja koja brine o svojim interesima i interesima građana Srbije. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala poslaniče Mirkoviću.
Dajem reč mr Nenadu Tomašaviću.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ime srpske koalicije NADA, koju čini POKS i Novi DSS, obaveštavam ovu Skupštinu da mi nećemo podržati izbor Ane Brnabić za predsednika srpskog parlamenta. Navešću i nekoliko razloga.

Prvo, za vreme mandata njene Vlade situacija na KiM dovedena je do usijanja. Znači, na ivici smo rata, naša narod je proganjan, naš narod se teroriše, otimaju nam južnu srpsku pokrajinu, zapadni mentori sa kojima vi, gospodo, sarađujete, a optužujete nas.

Dalje, za vreme mandata gospođe Brnabić imamo apsolutno urušavanje institucija, pravne države, slobode građana, slobode medija. Imamo jednu tzv. novu normalnost, pad morala, a koja je oličena u ličnom učestvovanju Aleksandra Vučića u tome.

Dalje, za vreme mandata gospođe Brnabić imamo eskalaciju korupcije do neslućenih razmera. Takođe, za vreme mandata gospođe Brnabić imamo pad standarda. Pričali ste ovde o povećanju plate. U pravu ste, plate su dosta veće, ali nije suština u povećanju plata. Suština je u tome koliko vi za taj novac možete da kupite. Danas za platu koju dobijete možete mnogo manje da kupite nego pre dve godine, a da ne govorim pre 10 godina.

Iako sam u prošlom mandatu s vama, gospođo Brnabić, imao nekoliko korektnih polemika, mislim da je bilo oko naoružanja itd, ne mogu da budem ličan u tome, moramo da gledamo širu sliku, vaša izjava i izjava vaših stranačkih kolega da ćete se zalagati za dijalog i da ćete se zalagati za toleranciju, mislim da ne stoji, imajući u vidu vaše ponašanje u prethodnom sazivu kao predsednika Vlade Srbije, nažalost, gde ste poslanike nazivali raznim pogrdnim imenima, što se može nazvati jednim uličarskim rečnikom, što svakako nije primereno predsedniku jedne Vlade, ni predsedniku parlamenta.

Takođe, što se tiče dijaloga, mogli smo da vidimo juče kordon policije, tridesetak policajaca ovde, u više navrata ste izvodili, a samo zato da biste tobož odbranili ne znam koga, sebe valjda, od dvojice poslanika koji su samo zahtevali svoje pravo da mogu da se jave po Poslovniku i da mogu da se jave po replici. To se tako ne radi. Znači, prelili ste apsolutno onu podelu u društvu koja postoji i direktno sa tim kordonom ovde u Skupštini.

Ono što ste takođe počeli u ovom sazivu, mnogo više nego u prošlom sazivu i što mi jako smeta, a to je da ste nas nazivali, i to u više navrata, i to ne samo iz SNS, što je bio slučaj u prošlom sazivu, nego i od strane ovoga puta i vaših koalicionih partnera, ovih monarhista iz PUPS-a, da smo nacisti, da smo fašisti i da smo ustaše. Mene to duboko vređa. U mojoj porodici, u porodici naše poslaničke grupe, niko nije bio ustaša i niko nije bio nacista, a bogami u vašim redovima, ako se bolje zagledate, mogli bi da ih pronađete vrlo lako.

Dalje, ono što me takođe posebno vređa, a to je da nas nazivate izdajnicima. Juče je uvaženi profesor Atlagić, dobacujući sa mesta, što ne odgovara ni njegovim godinama, ni njegovom obrazovanju, kada sam rekao da ima dvojno državljanstvo, srpsko i hrvatsko, i da prima hrvatsku penziju, rekao mi je u više navrata: „Izdajniče“. Ja nisam sporio njegovo pravo na dvojno državljanstvo i na penziju, on apsolutno čovek ima na to pravo i svi imaju pravo na to. Zbog čega sam ja izdajnik, što sam rekao istinu? Zato što sam pet godina branio Srbiju u rovu, za razliku od dotičnog gospodina, koji je sedeo u fotelji ministra Republike Srpske Krajine u isto vreme, a bio je u godinama u kojima je mogao da drži pušku. To me izuzetno vređa.

Što se tiče genocida u Srebrenici, molim vas da nam to ne spočitavate. Evo, ja ću ovde javno da kažem, što se nas tiče, genocid u Srebrenici se nikada nije desio. U Srebrenici se desio zločin prouzrokovan zločinom protiv srpskog naroda u okruženju. Naravno, to nije nikakvo opravdanje, ali je to istina.

Ali ću vas, gospodo, podsetiti da je u Srebrenicu išao vaš predsednik da klanja, Aleksandar Vučić je išao u Srebrenicu da klanja i bio u Srebrenici, primio onaj cvet ili orden, šta li je već, od „Majki Srebrenice“ i onda se sa Izetbegovićem Bakirom dogovorio da ga tobož linčuju, da ga ne bi u Srbiji linčovali zato što je tamo išao na poklonjenje. Što se tiče Srebrenice, molim vas da nama ne spočitavate to, jer to nas duboko vređa, naročito mi koji smo proveli dugo godina na ratištu, a ovde u našoj poslaničkoj grupi većina ljudi je bila na ratištu.

Na kraju, to da smo Kurtijevi izdajnici i da smo ljubitelji Kurtija, da vam kažem, Kurtijev ministar Goran Rakić sedi u ovoj poslaničkoj klupi, Kurtijev ministar koji je položio prema ustavu lažne države Kosovo, a biran od strane Srpske liste, odnosno SNS registrovane na Kosovu i Metohiji, po zakonima republike Kosovo. Nemojte više da obmanjujete javnost da nije polagao zakletvu. Jeste, polagao je zakletvu.

Dalje, zašto smo mi izdajnici? Pa jesmo li mi ti koji smo potpisali Vašingtonski sporazum, Francuski sporazum, Ohridski sporazum, jesmo li mi ti koji smo predali sva javna preduzeća i sve ono čime je država raspolagala na Kosovu i Metohiji?

Nisu nas Kurtijevi autobusi dovozili na kontramiting, kada ste povukli sve vojno sposobno stanovništvo sa severa Kosova i Metohije, da Kurti može da okupira srpske institucije, nego vas, gospodo, da vas podsetim. Nismo mi nagovorili policajce srpske da daju otkaz i da dođu šiptarski i da ih proteraju apsolutno.

Tako da, da ne dužim više, ovo su samo neki od razloga zbog kojih mi nećemo podržati izbor Ane Brnabić za predsednika parlamenta. Hvala.

Hvala poslaniku.
Dajem reč Marku Atlagiću, kao replika.

Poštovani predsedavajući, ja sam šokiran, neznanjem, nevaspitanjem i lažima. Ja sam taj, gospodine koji sediš sa onima koji su rekli, citiram: „Ja se zalažem za izručenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova i Metohije“, sedite tamo sa njima, ja sam taj, gospodine, za razliku od vas, koji sam prvi u istoriji Hrvatskog sabora, pogledajte snimke sve tamo, uzeo diskusiju i prozvao bivšeg predsednika Republike Hrvatske, HDZ. Imate to u knjigama. O tome gde je ko bio, možete da se stidite. Ja sam taj koji sam 23 godine na Kosovu i Metohiji proveo, nikada zakasnio na nastavu, nikada na dežurstvo na mostu, ne govorite o onome o čemu ne znate.

Vaš je predsednik, sram vas bilo, izručio čoveka koji je lagao da je JNA odsekla 600 glava Albanaca i prodavali ih za 5.000 maraka. To se zove vaš bivši predsednik. Rekao je da je morao pod pritiskom. I gle čuda, ko ga je dočekao u Nišu ispred suda. Šta, pojela maca jezik? Bivši predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Živković, sa buketom cveća.

Hoćete dalje? Ovo su sve citati inostrane literature.

Gle čuda, gde ga je doveo? Znate gde ga je doveo? U Vladu Republike Srbije, iako ga je JNA osudila na šest godina zatvora. Dobio je internet, nagradu godine. Kada je čula Margaret Tačer, ovo su vam sve inostrani citati, smejte se vi, vama je smešno.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Kaže – bombardujte Srbiju. Sram vas bilo! Sram vas bilo! Vi ćete mi govoriti? Ja sam taj koji je u Hrvatskom saboru prvi rekao Franji Tuđmanu, prvi diskutant, imate to gde god hoćete snimljeno, ja sam taj koji sam bio pretposlednji svedok Slobodanu Miloševiću. Vi ste mog predsednika i vašeg otpremili u Hag na Vidovdan. To su dve mrlje u istoriji našega naroda. Izručenje glave Karađorđa. Izručili ste njega. Ja sam pretposlednji svedok i znam šta se dešavalo. On će biti proglašen za heroja. Sad ću citirati, samo na kraju dozvolite jednu rečenicu.

Jeste čuli ko je Dajana Džonston? Vama je to smešno.

Citiram Dajanu Džonston: "Na krilima narodnog slavlja 2000. godine zbog pada Slobodana Miloševića koje se graničilo sa pijanstvom, Srbiju je u jagmi za vlast smelo stampedo nestručnih gramzivih, bahatih ljudi, uobraženih lidera fiktivnih političkih stranaka, samoproglašenih lidera, eksperata, polu-sveta svih kalibara i profila koji su sebe proglasili za revolucionarne pobednike a državu i sve u državi za svoje taoce i plen", završen citat. Dajana Džonston - Suludi krstaši.

Vi ćete mi govoriti o patriotizmu! Ja sam taj koji je izbegao 12 puta, nikada u životu nisam zakasnio na posao. Ovde sam od 2012. godine. Nikada ovde niste bili pre mene… (Isključen mikrofon.)

Hvala vam, poslaniče Atlagiću, prošlo je vreme.
(Marko Atlagić:.. Nikada na bolovanju nisam bio. Sram vas bilo. Za razliku od vas ja nikoga ne mrzim, vaša mržnja ubiće vas. Hoćete još da vam citiram. Sram vas bilo….)
Dajem reč poslaniku Goranu Rakiću.

Poštovani predsedavajući, molim vas da mi ne oduzimate ovo vreme.

Poštovani poslanici, molim vas za malo pažnje.

Uvaženi poslanici, poštovani poslaniče Tomaševiću, rekli ste da ste se borili punih pet godina. Mi Srbi koji živimo na Kosovu i Metohiji borimo se već 25 godina. Sram vas bilo!

Dok vi u ovom trenutku znate gde su vaša deca, ja ne znam gde su moja deca. I niko ko živi na Kosovu i Metohiji nema tu sigurnost da može da bude negde, ili u nekom drugom gradu ili u nekoj drugoj državi, drugoj prostoriji, a da ne brine šta će se desiti i kako će svoje dete ispratiti i dočekati iz škole.

Ja ne znam gde ste se vi borili, dole kod nas vas nisam video. Verovatno ste švercovali nešto i očigledno ste, moram vam to reći, ili gluvi ili zdravstveno niste dobri i zamoliću profesoricu Slavicu Đukić Dejanović da vam zakaže jedan termin.

Ja sam rekao da nisam polagao zakletvu u kosovskoj skupštini, polagao sam zakletvu pred srpskim narodom koji me je birao i pred srpskim poslanicima koji su me birali. Jer, kako za vas važi pravilo, vi niste položili zakletvu ovde u ovoj sali, polagali ste zakletvu tamo nekome ko vas je birao, a zašto to pravo oduzimate nama Srbima koji moramo da se institucionalno borimo da bi našoj deci omogućili bolji i sigurniji život?

Umesto da se ujedinimo svi ovde zajedno, makar oko jedne stvari, makar oko tog Kosova i Metohije, i kao što je predsedavajući rekao, postoje različiti putevi, različite vizije, ali što se tiče politike, što se tiče Kosova i Metohije, ja bih vas zamolio da se ujedinimo, da budemo jedinstveni, da budemo složni i da delujemo jedinstveno. Jer, ovo što vi radite, jedino pomažete Kurtiju a ne nama Srbima koji živimo i borimo se da opstanemo dole na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Hvala, poslaniče Rakiću.
Ima reč poslanik Željko Veselinović, replika.
(Predrag Marsenić: Gospodine predsedavajući, molim vas, ne radi vam sistem, mi želimo da se javimo, ali vam ne radi sistem.)
Moramo listu da obrišemo, prepuna je, pa ćemo ponovo.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Važno mi je da mi vratite vreme.

Ja se zahvaljujem uvaženim poslanicima koji ovde često puta pominju nešto što sam ja izgovorio pre sedam godina. Ja nikada nisam pozivao na silovanje, niti Ane Brnabić, niti bilo koga. Nažalost, nikada nisam imao prilike ni da odgovaram zbog toga. Jesam rekao da je zla, jesam rekao da je neznalica i iza toga stojim, to je činjenica i to se pokazalo proteklih godina dok je vodila ovu Vladu.

Ja nemam prilike da govorim o tome da sve što su poslanici vladajuće stranke ovde govorili o zapošljavanju, o radnim mestima, da je sve to jedna neistina i da je sve to jedna velika laž i jedan veliki balon.

Građani Srbije, pogotovo radnici Srbije, odlično znaju kako žive u ovoj državi, odlično znaju da rade za bedne plate, da 400 evra koliko je minimalna zarada i koliko prima 500 hiljada ljudi u Srbiji je nedovoljno za jedan normalan, ne samo normalan život nego da se uopšte preživi sa tom platom. Da ne govorim o tome da su preko noći promenili metodologiju računice pa su sa 26% smanjili nezaposlenost na 12%, itd, itd. O tome treba da se govori, o tome trebamo da pričamo, da su to prazne priče, mantre o zapošljavanjima, o novim radnim mestima itd.

Da ne govorim o tome da se ovde radnici teraju da nose pelene, da se ljudi maltretiraju, šikaniraju, mobinguju, da kineski investitori koji dolaze zabranjuju slobodno sindikalno organizovanje, zabranjuju slobodu udruživanja, itd. To je ono što je fakat i to je ono što je činjenica, a sve ostalo prazne priče.

Hvala vam gospodo što me podsećate na te stvari, ne želim da se vraćam na nešto što je bilo pre sedam godina.