Poštovani građani, poslanička grupa Srbija centar – Srce je podnela amandman na Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o lokalnim izborima na član 1. koji se odnosi na tačku 37. stav 1. i 2. i to u formi – briše se. Briše se iz razloga što predložena promena rokova koja postoji u ovom predlogu za raspisivanje i za održavanje izbora ne da ne poboljšava izborne uslove za izbore koji treba da se održe 2. juna nego po našem mišljenju još više pogoršavaju situaciju i otežavaju lokalnim samoupravama da sprovode izbore koji će biti održani.

Naime, da smo ovu Skupštinu, da smo ovaj predlog izmena zakona imali u martu kada je opozicija predlagala upravo spajanje i održavanje zajedničkih beogradskih i lokalnih izbora, u stvari lokalnih onih preostalih 85, koji se nisu u decembru održali, možda čak i na samom početku aprila ovo bi sve imalo smisla.

Međutim, razmatranje ovog predloga danas, usvajanje da li danas, da li sutra, objavljivanje, raspisivanje izbora tek za možda dva dana skraćuje maksimalno vreme za sprovođenje izbornih procesa u ovim lokalnim samoupravama.

Ako uzmemo u obzir i praznike koji nam predstoje i to ne male praznike, veliki pravoslavni praznici koje naši ljudi poštuju, lokalnim samoupravama gde će biti održani izbori neće preostati ni nepunih 30 dana za izborne radnje. Od tih 30 dana 90% vremena će im otići na tehničko pripremanje i sprovođenje ovih izbora, tako da za kampanju neće imati ništa.

Predlagač zakona na samom početku ove rasprave pohvalio se da SNS stranka je prihvatila sve predloge opozicije. Da je sreće da živimo u zemlji u kojoj opozicija uopšte ne bi imala potrebe da podnosi ovakve zahteve, jer zaista šta god vi mislili da priča opozicija, nije normalno da menjate biračke spiskove kako vama odgovara, da prebacujete ljude iz lokalne samouprave jedne u drugu, zavisno kada se održavaju izbori. Nije normalno da u svim tim izborim mahinacijama učestvuju institucije jedne države.

Tako da, ništa drugo ovde ne preostaje nego da se ovaj član po našem predlogu briše. Nikakav efekat od predloga ovih izmena nema, nikakve koristi. Čak šta više, samo štete.

Hvala vam.
Narodni poslanik Bogdan Radovanović ima reč.
Izvolite.

Poštovani građani i građanke Srbije, uvažena Požego, želeo bih da kao jedan od nosilaca jedne lokalne izborne liste u Požegi, gde su osim Zeleno-levog fronta, odnosno Inicijative za Požegu kao partijske organizacije i Demokratska stranka je učestvovala sa nama na istoj izbornoj listi i želeo bih da prosto prikažem sa kakvim smo se neuslovima mi susretali u jednoj lokalnoj zajednici, u zapadnoj Srbiji.

Uprkos svim tim ne uslovima i uprkos svim izazovima sa kojima se susretali mi smo na tim izborima 17. decembra osvojili 31,5% i na taj način onemogućili SNS da samostalno formira vlast. To je jedan, ali ozbiljan udarac i prvenstveni udarac SNS lokalnoj hobotnici. To prosto moram da napomenem, a sada ću konkretno reći kakvi su to u stvari neuslovi bili.

Prva stvar medijska slika i to je nešto o čemu sam pričao u svom prvom obraćanju na konstitutivnoj sednici, kada sam rekao da lokalni mediji nisu omogućili ni jedan jedini sekund prostora opoziciji da predstavi svoju izbornu listu, a onda me je sadašnja predsednica Skupštine, tadašnja kandidatkinja za predsednicu Skupštine opomenula, odnosno replicirala mi i rekla mi kako, pa dobro, to su jel, privatni mediji, pa nema ljutiš, šta je sporno. Ja sam se onda javio da vam repliciram, nažalost čika Stojan u maniru ozbiljnog bahatog naprednjaka mi nije dozvolio da repliciram, ali prosto moram da vam odgovorim sada, ostao sam dužan. U redu, da, to je privatni medij i to su privatni, ali to što je privatni medij koji se uglavnom finansira iz budžeta opštine, gotovo dvotrećinski, ne znači da može da krši zakon. Jel tako? Ja se nadam da se slažete sa tim.

Dakle, ni jedan jedini sekund prostora neko nije dobio, dok su prodefilovali svi mogući lokalni implicitni i eksplicitni naprednjaci, kao i ovi viši republički naprednjaci, jel. To je jedna stvar, koja se tiče medijske slike u jednoj provinciji. Imamo mnogo drugih primera sa kojima smo se susretali. Ja ću samo navesti nekoliko tih konkretnih primera nedolične i nedemokratske izborne utakmice odigrane 17. decembra.

Dakle, naši članovi Opštinske izborne komisije su tražili pre izbora da predstavnik opozicije bude zadužen, pazite kakav je to zahtev, zaista veoma teško se može ispuniti, jel, dakle, mi smo tražili da predstavnik opozicije bude zadužen da prima prijave za glasanje van kuće, što je SNS odbio. Naravno na to mesto su postavili svog čoveka. Vladajuća stranka je prijavila preko 300 ljudi za glasanje od kuće. Pričam o opštini Požega koja ima manje od 26.000 ljudi, nažalost.

Dakle, 300 ljudi je bilo prijavljeno da glasaju od kuće. Mi smo telefonskim putem pozivali, jer prosto svi se manje-više znamo, pozivali smo neke ljude i tom prilikom utvrdili da nisu ni znali da su prijavljeni.

Imali smo situacije da je Komisija, gde smo imali svog člana, izlazila na lice mesta i da su zaticali te glasače koji su prijavljeni da glasaju od kuće, zaticali ih u štali ili na polju kako rade.

Na jednom biračkom mestu u pitanju je selo Godovik, u 11.00 sati nisu imali spisak za glasanje van biračkog mesta, jer su kako je predsednik biračkog odbora rekao čekali spisak iz stranke.

Najkonkretniji primer koji mogu da navedem je taj što je za glasanje van biračkog mesta u Dobrinji prijavljen čovek koji je umro gotovo dva meseca pre tih izbora. Dakle, davana mu je četresnica nekih sedam dana pre 17. decembra.

Prema svedočenjima takođe naših saveznih kontrolora, bilo je slučajeva i fiktivne prijave prebivališta, pa su ljudi čak i iz drugih opština, ali verovatno i iz drugih zemalja regiona dolazili da glasaju, a da nisu znali koje je njihovo biračko mesto.

Na kraju, još jedan primer, ali ne i najmanje važan. Na dva biračka mesta pronađeno je više listića u kutiji od broja glasača upisanih u izvod. Dakle, na tim mestima su neki glasači zaokruženi, a da se nisu ni potpisali. To su konkretno primeri i uprkos svemu tome, mi smo prosto znali da čime ćemo da se susretnemo i šta nas čeka, ali nismo odustali i svesno smo ušli u to da izađemo na izbore i da se borimo.

Sada želim odavde da pozovem i da apelujem da ne bojkotujemo ni beogradske izbore. Hajde da razvlastimo i u Beogradu patrolnog Šapića, hajde da razvlastimo i u Vojvodini, u Novom Sadu, u Kikindi, one jezičke patrolne šape iz Kikinde. Hajde sve njih da razvlastimo. Hajde da pobedimo i u Nišu, hajde da pobedimo u Valjevu, hajde da pobedimo i u Užicu, jer ako se ne borimo, ne možemo pobediti. Hvala.

Hajde, i ja se pridružujem vašem pozivu.
Izvolite, narodni poslanik Slavica Radovanović.

Hvala predsedavajuća.

Koristiću vreme grupe, mi nemamo amandman, ali moram da se javim zato što želim da objasnim i vama prvenstveno i svima ovde prisutnim poslanicima i sa jedne i sa druge strane zašto je važno da zaštitimo policiju i zašto je važno da ne dozvolimo da nam fantomski birači budu na spiskovima i zašto je važno da policija ne učestvuje u jednim takvim nečasnim i sramnim rabotama.

Nakon decembarskih izbora, aktuelna tema u javnosti, a i u svim društvenim mrežama je fiktivno prijavljivanje prebivališta radi ostvarivanja biračkog prava, u ovom slučaju, u korist naprednjačke vlasti i njihovog zvaničnog neformalnog lidera Aleksandra Vučića. Vlast je kroz izjave svojih funkcionera više puta ponovila da u tome ne vidi ništa loše, čak ni protivzakonito, kao i obično davajući tumačenja koja su samo delimično istinita i na taj način su obmanjivali građane zarad političkog profiterstva.

Istina je da po slovu Ustava i zakona građani mogu u skladu sa svojim potrebama da menjaju svoja prebivališta. Međutim, ono što vlast prećutkuje to je da se moraju ispuniti uslovi i propisi zakonom i to kako oni za sticanje državljanstva, tako i oni koji se odnose na prebivalište.

U skladu sa važećim zakonima propisani su uslovi koje je potrebno ispuniti da bi neko stekao državljanstvo, a jedno od takvih je da mora najmanje tri godine da ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije. propisi o prebivalištu i boravištu građana uređuju da pravo na prebivalište u Republici Srbiji imaju svi građani Republike Srbije koji stalno žive na teritoriji Republike Srbije. Po ovim propisima prebivalište je mesto, ovo je veoma važno, znači prebivalište je mesto u kome se građanin nastanio, ali zašto? Sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, kako profesionalnih, tako ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuje njegovu trajnu povezanost sa mestom u kome se nastanio.

U tom smislu, prijava prebivališta pojedinih funkcionera, ali i drugih lica, ne samo iz BiH, nego i sa teritorije Srbije, Republike Srpske i ostalih gradova koji su dolazili u Beograd, koji manje-više i poseduju neke nekretnine, po važećem zakonu njima ne daju pravo da prijave prebivalište, a ne daju im pravo da prijave prebivalište zato što oni tu ne žive, oni tu ne ostvaruju svoje socijalne interakcije. Oni po ovom zakonu mogu samo da prijave boravište.

Znači, po našim propisima nije vlasništvo ili drugi pravni osnov nad nekom nekretninom opredeljujući prilikom prijave prebivališta. Tako da je nebrojano puta do sada posebno od decembarskih izbora, uverili smo se da je nadležan MUP nije postupao po zakonu i na taj način je omogućavalo da se prijavljuju ljudi i građani na adrese koje im nisu centar životnih aktivnosti, odnosno nisu tu da borave i nisu tu da ostvaruju neka svoja prava.

Na ovaj način MUP direktno utiče na sadržaj biračkog spiska, odnosno direktno je odgovorno za nepravilnosti koje se pojavljuju u biračkom spisku. Praktično, izborna krađa na decembarskim izborima, ali i na predstojećim lokalnim izborima sprovodi se i dalje uz podršku MUP-a.

Ono što mi je najvažnije i ono što je najstrašnije u svemu tome je da nikada neće odgovarati ljudi koji su naložili da se ovakve nepravilnosti rade. Odgovaraće oni službenici koji fizički u sistemu vrše promene prebivališta, jer se svojim imenom loguju na sistem i policajci koji vrše provere činjenica na terenu, jer svojim imenom potpisuju izveštaj.

Apelujem na sve policijske službenike da ne učestvuju u ovom pravljenju fiktivnih adresa i da ne podržavaju ovaj sistem fantomskih birača, jer će upravo oni biti ti koji će snositi odgovornost i oni će biti ti koji će možda sutra ostati i bez posla, kada budemo došli i kada budemo proveravali ko su ti ljudi koji su omogućili fantomskim biračima da glasaju.

Znači, što bi narod rekao – kola će se slomiti na najslabijima, dok će imajući u vidu dosadašnje postupanje tužilaštva u mnogim primerima više instance policije i politike ostati zaštićene i daleko od odgovornosti.

Upravo na to režim Aleksandra Vučića i SNS računa. Prividno štiti sve koji rade za stranku, do momenta dok njihovi interesi ne budu ugroženi, a tada će bez pardona činovnike i policajce pustiti niz vodu, samo da odgovornost ne dođe do njih.

Teško da se može očekivati da će se do narednih izbora u ovoj godini urediti birački spisak, pa čak i pod uslovom da Ministarstvo unutrašnjih poslova u dobroj meri sarađuje u doslednoj primeni zakona za koje su nadležni, što će biti vrlo teško, budući da je izvor problema i nepravilnosti u biračkom spisku sadržan upravo u nepravilnom i nezakonitom radu ovog ministarstva.

Da li se u budućnosti može sprečiti tzv. izborni inženjering, odnosno krađa? Naravno da može. Ali, uslov svih uslova je utvrđivanje odgovornosti svih odgovornih za izbornu krađu, prvo na izborima u decembru 2023. godine, kao i za svake naredne izbore, pod uslovom da do izborne krađe dođe.

Pa se ja sada pitam, fantomi rušili Savamalu, niko nije odgovarao, ministar mi i dalje nije odgovorio na pitanje kojeg je policijskog službenika nagradio za Dan policije i unapredio boljim radnim mestom, a sa fantomkama je predvodio ljude koji su rušili Savamalu. Zatim imamo fantomske birače. Ja se zaista pitam – da li ova vlast pravi i fantomsku policiju, da li ova vlast hoće da od policajaca koji pošteno treba da rade svoje posao, po članu 3. Zakona o policiji, služe samo politici, a ne služe građanima?

Još jedno veoma važno pitanje koje zaista imam ovde i smatram da treba da razmotri onaj koji bude mandatar, a to je – da li je ministru Gašiću mesto u narednoj Vladi? Moje mišljenje je da ministar Gašić treba da spakuje svoje stvari i da se vrati u Kruševac, jer sve što je do sada uradio, samo je izazvao velike nesreće i samo je svojim pogrešnim potezima doveo do velikog broja, nažalost, žrtava u ovom sistemu.

Takođe, ministar Gašić nam je govorio i na konferenciji za novinare i iznosio detalje koji uopšte nisu njegovi, ali zato nema nigde ministra Gašića da nam objasni šta se desilo u Boru. Kako je posle torture koja je dokazana preminuo čovek koji je osumnjičen za ovo jedno od najtežih krivičnih dela koje smo imali i najtragičnijem slučaju? Nije nam objasnio. Slagao je građane. Rekao je da je čovek umro od posledica infarkta, ali rezultati govore drugačije.

Ono što hoću da podsetim drage svoje i policajce i građane, a i vas ovde, znate li kada su zadnji put odgovarali policijski službenici, kada su snosili odgovornost za prekoračenje upotrebe sile? Samo onda kada je bio napadnut, navodno napadnut, brat Aleksandra Vučića i brat Siniše Malog. Od onda nikada niko nije odgovarao. Zato ja postavljam pitanje – kakva je ovo policija i dokle ćete više da zloupotrebljavate policiju u vaše prljave političke svrhe? Hvala.

Vi ste se, poštovana narodna poslanice, javili po amandmanu i zloupotrebili ste govornicu. Ja vas pitam – kakav je govor o amandmanu u vezi sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Bratislavom Gašićem, koji, znam, mislite da ima lošu karmu i da je taličan takođe uz to, što su dva međusobno suprotstavljena pojma, šta da radite? Ali nikakve veze sa amandmanom nema, tako da nije pitanje ovde ko šta zloupotrebljava od njih, već da ste vi zloupotrebili ovu govornicu, ali da ja to tolerišem. Hvala vam mnogo. Idemo dalje.
Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici dr Miloš Jovanović, Dejan Šulkić, Predrag Marsenić, Zoran Sandić, Zoran Stojanović, Slađana Miletić i Slađana Radisavljević, zajedno, sa ispravkom, narodni poslanici Zdravko Ponoš, Stefan Janjić, Tijana Perić Diligenski, Dragan Delić, Slobodan Cvejić, Tatjana Marković Topalović, Slobodan Ilić, Slobodan Petrović, Verica Milanović, zajedno narodni poslanici Marinika Tepić, Dragan Đilas, Goran Petrović, Peđa Mitrović, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Irena Živković, Jelena Spirić, Željko Veselinović, Sonja Pernat, Dušan Nikezić, Dalibor Jekić, Branko Miljuš, Mila Popović, Tatjana Pašić i Đorđo Đorđić.
(Slavica Radovanović: Hoću da vam odgovorim. Koristila sam vreme poslaničke grupe.)
Možete da govorite o amandmanu.
(Slavica Radovanović: Ne, ja sam koristila vreme poslaničke grupe.)
Da li želite da govorite o amandmanu? Imate pravo. Vreme grupe o amandmanu.
(Slavica Radovanović: Imam pravo o amandmanima, ali koristila sam vreme grupe, to sam rekla kada sam se javila.)
Reč ima narodni poslanik Branko Miljuš.
Izvolite.

Amandman na član broj 2, tražimo da se taj član briše, jer smatram da predložene izmene nisu dobro rešenje i pokušaću sada da vam to objasnim.

Svaki dobronameran čovek u Srbiji zna da predlog o kome govorimo i koji je ispred nas služi samo da sakrije decembarsku izbornu krađu i da se napravi alibi za junsku izbornu krađu koju danas spremate. Svaki dobronameran čovek u Srbiji zna da u Srbiji danas ne postoje uslovi za bilo kakve izbore. To se nije desilo slučajno. Ovo je plod dugotrajnog i sistematskog urušavanja demokratije, čije finale smo gledali 17. decembra, i to svojim očima. I nema potrebe da se mi oko toga nešto mnogo razgovaramo, niti objašnjavamo. To zna ceo svet, to između ostalog znate i vi, jer ste priznali da su ti izbori pokradeni, onda kada ste počeli da razgovarate o primeni ODIHR-ovih preporuka i zahteva opozicije. I ti izbori se ne kradu zbog datuma

Hajde samo da se čujemo, molim vas.
Izvolite, izvinite.

Hvala vam.

I ti izbori se ne kradu na određeni datum. Izbore kradete na bilo koji datum. Kradete ih, recimo, zloupotrebom medija. I ja ću vam pročitati jednu činjenicu, a ona je da je pre izborne kampanje Aleksandar Vučić u 12 meseci imao 300 direktnih obraćanja na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, 25 mesečno, u prosečnom trajanju od 35 minuta. U kampanji ta situacija se dodatno pogoršala, pa je opozicija bila zastupljena sa 7% u informativnim emisijama, dok su vladajuće stranke imale 93%. I nemojte se raspravljati sa mnom. Ovo su podaci CRTA-e, sa kojom, koliko znam, razgovarate.

O ovim zloupotrebama se piše i razgovara i u Evropskom parlamentu, one su deo rezolucije Evropskog parlamenta, o njima se govori i u preporukama ODIHR-a, govori i Freedom House i Reporteri bez granica. Dakle, ovo su činjenice.

Ali ima jedna stvar koja je gora od ove zloupotrebe medija. To je legitimizacija nasilja, koju ste i danas, nažalost, radili. Danas niko u ovom domu ni na koji način nije reagovao na to što smo vas još jednom podsetili da je jedna poslanica Mara Puškaš i Vlada Vrsajkov, lekar i predsednik našeg novosadskog odbora Stranke slobode i pravde, pretučen dok je delio letke. Niko ovde nije pitao ni kako su, niko ovde nije rekao ni „izvini“, niti bilo šta od toga. Na taj način vi legitimizujete nasilje. To nasilje se desilo u trenutku kada su ovi tobožnji razgovori trajali. Kažem – tobožnji, jer oni nikada za vas nisu trebali da proizvedu bolje izborne uslove, nego da vam kupe vreme. Ponuda vaša su zapravo bile šake i cokule na leđima i glavi Mare i Vlade.

Jasno je, gospodo, da vi ništa nećete da promenite. Da ste hteli nešto da promenite, prihvatili bi odlaganje izbora za jesen. Nažalost, cenu tog neprihvatanja plaćaće građani Srbije. Plaćaće, baš kao što je plaćaju u Ljuboviji, pa danas umesto dva odeljenja, imamo sedam đaka u srednjoj školi u Ljuboviji. To je tako zato što građani iz Srbije beže ne samo stomakom za hlebom, nego i mozgom za dostojanstvom, koje im vređate kada ih obmanjujete pričom da ćete nešto promeniti, a dok to govorite, ponovo preseljavate birače i krivotvorite birački spisak. Hvala.

Reč ima Verica Milanović. Izvolite.