Po amandmanu, Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Hvala.

Samo bih nekoliko stvari ovde rekao. Prosto, mi ćemo glasali za ovaj Predlog zakona, ali on nije dovoljan da bi obezbedili ono što se zovu pošteni izbori.

Motivisalo me je ovo što je govorio prethodni govornik, a to je da mi nigde, ni u onim odgovorima na preporuke ODIHR-a, niti na drugim mestima, nismo adresirali pitanje pritiska na birače.

Pritisak na birače jeste nešto što u stvari održava dobar deo ove naprednjačke hobotnice o kojoj ovde često govorimo. Ne znam zašto ovde neke vređa kada naši poslanici porede vlast SNS sa okupacijom i borbu za izborne uslove sa borbom protiv okupacije. Razlog za to jeste zato što vi zaista i jeste okupirali institucije i sve druge organizacije koje ne bi trebalo da budu pod kontrolom političke stranke. Tako da, onda i na radnim mestima i u udruženjima i u kajakaškim klubovima, studentskim parlamentima vi u stvari kontrolišete ono što se zbiva, birate ljude na mesta i tako utičete na njihova izborna opredeljenja.

Prosto, danas ni jedna institucija nije oslobođena toga, ni jedna institucija ne može na miru da radi svoj posao. Recimo, u instituciji na kojoj ja radim postoji Savet fakulteta u kome sede predstavnici Vlade koji nikako nisu kvalifikovani da sede tu i mimo zakona su imenovani tu. Postoje studentske organizacije koje, onda, ne deluju zajedno sa članovima fakulteta, članovima kolektiva, nego zajedno sa predstavnicima Vlade glasaju. Tako da, recimo, imamo situaciju da je čak i rektor Beogradskog univerziteta, što se prvi put dogodilo u istoriji Beogradskog univerziteta, izglasan na Savetu mimo volje Senata univerziteta.

To su oni pipci o kojima mi govorimo i to su oni pipci koje u stvari treba odseći i treba razvlastiti partiju da upravlja na mestima na kojima ne bi trebalo da upravlja i da tako obezbeđuje svoju izbornu podršku, a da onda one nepoželjne ljude diskvalifikuje na različite načine.

Ja ne bih uzimao svoj primer, ali mogao bih da uzmem nedavni primer u Novom Sadu, recimo, gde možete da upotrebite predsednika studentskog parlamenta kako bi napali jednog nastavnika i to mimo svakog zakonskog osnova i to na osnovu snimka koji je montiran. Čak nikoga to nije dalje interesovalo, niti se o tome govorilo.

To je ono zašto je ovde borba potrebna, zašto se treba boriti na svim mestima, na svim frontovima i pokušati da se razvlasti partija tamo gde partiji nije mesto. Nije joj mesto ni u obrazovnom sistemu, a nije joj mesto ni u sportskim klubovima. Nije joj mesto ni u udruženjima ili organizacijama koje se bave ili trebalo bi da se bave nekim profesionalnim aktivnostima i to je razlog zašto ćemo se boriti svuda i na svakom mestu, uključujući i sve vrste izbora koji se organizuju u Srbiji.

Hvala.

Hvala vama.
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici dr Miloš Jovanović, Dejan Šulkić, Predrag Marsenić, Zoran Sandić, Zoran Stojanović, Slađana Miletić i Slađana Radisavljević, zajedno, sa ispravkom, narodni poslanici Zdravko Ponoš, Stefan Janjić, Tijana Perić Diligenski, Dragan Delić, Slobodan Cvejić, Tatjana Marković – Topalović, Slobodan Ilić, Slobodan Petrović i Verica Milanović i zajedno narodni poslanici Marinika Tepić, Dragan Đilas, Goran Petrović, Peđa Mitrović, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Irena Živković, Jelena Spirić, Željko Veselinović, Sonja Pernat, Dušan Nikezić, Dalibor Jekić, Branko Minjuš, Mila Popović, Tatjana Pašić i Đorđo Đorđić.
Za reč se javila Mila Popović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dakle, mi smo protiv ove fasadne izmene zakona, koja ima za cilj samo jednu stvar, a to je da obezbedi legalitet novoj krađi izbora u Beogradu, i to izbora koji se ponavljaju upravo zbog toga što su pokradeni u Beogradu. Zato mi nemamo pravo da pristanemo na krađu i da osim legaliteta, damo i legitimitet vlasti kojoj su fotelje i privilegije važnije od izborne volje naroda.

Da li treba da poverujemo u to da ćete u ovih pet nedelja, koliko je ostalo do izbora, odustati od svega onoga što radite već više od jedne decenije? Ne, ne možemo da poverujemo u to iz razloga što ste od 17. decembra pokazali da nećete ni u jednom trenutku primeniti nijednu preporuku ODIHR-a, da nećete prestati da radite sa onim što ste radili do sada, a to je ucena na birače, dovoženje fantomskih birača koji ne žive u Beogradu da glasaju ovde u Beogradu, nećete prestati da vršite pritisak na zaposlene u komunalnim javnim preduzećima i to se videlo i sada.

Dakle, nastavili ste da zaposlene u javno-komunalnim preduzećima organizujete da rade dor tu dor i da rade kampanju u to u radno vreme, dobijajući novac za to, a plaćaju ih svi građani Beograda. Ne da smo nema vremena da se ispune sve preporuke ODIHR-a do 2. juna, nego kao što sam rekla, nema ni volje.

Od 17. decembra niko nije procesuiran, niko nije kažnjen, niko nije sankcionisan, niko nije odgovarao za sve ono što se dešavalo, pa za početak u beogradskoj Areni. Dakle, pokazali smo i dokazali smo šta se sve dešavalo u beogradskoj Areni, da je bila sabirni centar za birače iz Republike Srpske. Podneli smo krivičnu prijavu protiv direktora Arene Gorana Grbovića, koja je odbačena u roku od 24 časa, kažu - nemamo dokaze. Dokaze su iznosili građani, iznosili su posmatrači, iznosili su naši predstavnici u RIK-u. Policija nije reagovala kada su predstavnici RIK-a zvali policiju, kada ih je obezbeđenje iz beogradske Arene isterivalo, oduzimalo im telefone i nije im dozvolilo da uđu u beogradsku Arenu.

Mi iz Stranke slobode i pravde podneli smo krivičnu prijavu i protiv ministra unutrašnjih poslova, kao i protiv načelnika upravnih poslova Ministarstva unutrašnjih poslova, zatim i protiv ministra državne uprave i lokalne samouprave, kao i protiv njegovih zamenika, protiv Vladimira Mandića, istaknutog člana SNS i bivšeg rukometaša, koji je samo na svojoj adresi u Kraljevića Marka 9 prijavio 154 fantomska birača. Ništa se do dana današnjeg nije desilo sa tim krivičnim prijavama, niti je iko procesuiran.

Poslali smo svim opštinskim upravama i svim policijskim stanicama u Beogradu preko 89 adresa i imena birača koji su upisani, koji ne žive u Beogradu, nikada nismo dobili odgovor ni od jedne institucije, a pisali smo i Povereniku za informacije od javnog značaja.

Niko od nadležnih nije reagovao na to što je predsednik opštine Sokolac, glasao na opštini Vrača na beogradskim lokalnim izborima i hvalio se time. Niko od nadležnih nije pozvao gospodina Bjelicu, pa ga je pitao kako je moguće da imate dva prebivališta i da glasate na opštini Vrača. Niko nije pozvao predsednika Skupštine opštine Sokolac, koji je prijavljen kod malopre pomenutog Vladimira Mandića i glasao na Savskom Vencu na lokalnim izborima za Beograd, a oni će 2. juna glasati, očigledno, i na lokalnim izborima za vračarske izbore i za izbore na Savskom Vencu.

Direktor beogradske Arene nam nikada nije odgovorio na pitanje kome je izdao halu 17. decembra i koje obezbeđenje je iznajmio.

Zato mi u ovoj farsi ne učestvujemo. Reč koju smo dali građanima Srbije i Beograda nas obavezuje. Obavezali smo se da nećemo pristati na krađu, obavezali smo se da nećemo pristati na laži, na fantomske birače, na ucene, pritiske, na pretnje, na prekrajanje narodne volje, na uništavanje našeg Beograda, njegovog duha, istorije i kulture. Obavezali smo se na to da lažni doktori nauka i njihovi saučesnici, neće više otimati novac namenjen prevenciji vršnjačkog nasilja i to u gradu koji je slomljen tragedijama u „Ribnikaru“ i selima oko Mladenovca. Obavezali smo se da nećemo ustuknuti, odustati čak i po cenu lične žrtve.

Nama nije važna nijedna fotelja, nije važno nijedno odborničko mesto, ništa nam nije preče od normalnog života u Beogradu i u Srbiji, a jedini način do tog normalnog života dođe, jesu pošteni izbori. To izbori 2. juna nisu. Najgore što građanima možemo da ponudimo jeste da smo prekršili dogovor i da smo pristali na takve uslove.

Beograđani će pobediti, i mi ćemo zajedno sa njima učestvovati u ovoj borbi, jer je Beograd uvek bio svetionik slobode. U nas danas gledaju milioni, očekuju našu nepokolebljivost i istrajnost. Milioni gađana Srbije i Beograda mogu biti sigurni da se Stranka slobode i pravde, svog imena ne odriče i da će sloboda i pravda pobediti brže nego što mnogi od vas očekuju. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Petrović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srbija centar – srce podnela je amandman na član 3. predloga ovog zakona iz razloga što smatramo da samo želite da stvorite privid da ćete nešto promeniti.

Vi ste izbore koji će se očigledno održati 2. juna već unapred pokrali, kao što ste to učinili 17. decembra prošle godine. I to, gospodo naprednjaci, ne tvrdimo samo mi iz opozicije, i posmatračka misija ODIHR. To, gospodo naprednjaci, tvrdi i vaš stranački kolega, prvi naprednjak juga Srbije i državni sekretar Dragan Stevanović Boske. On je neposredno nakon završetka decembarskih izbora rekao sledeće, citiram, u izjavi za medije – podsećam vas da su stotine ljudi dovedeni u Surdulicu, upisani u birački spisak kako bi popravili rezultat SPS. Neću da vam pričam o novcu koji je angažovan da se kupe glasovi. Videćete za narednih nekoliko dana. Gospodin Stevanović dalje nastavlja – to što se dešavalo u izbornom danu u Surdulici ličilo je na sve samo ne na izborni proces.

Dakle, gospodo naprednjaci, i vaši ljudi, vaši istaknuti funkcioneri tvrde ono što sve vreme tvrdi i opozicija i posmatračka misija ODIHR koja je u skladu s tim izdala i preporuke za unapređenje izbornog procesa. I to se na decembarskim izborima nije dešavalo samo u Surdulici. Slična je situacija bila i u Vranju i u Vladičinom Hanu i u Trgovištu. U Trgovištu su državljani Republike Severne Makedonije glasali na lokalnim izborima. Toliko o tome da vi imate u planu i dobru nameru da to što ste radili 17. decembra ispravite na izborima koji će se održati očigledno 2. juna. Hvala.

Gde sad nađoste Severnu Makedoniju? To još nismo čuli.
Reč ima narodni poslanik Zoran Stojanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ispred srpske koalicije Nada uložili smo amandman na član 3. Predloga zakona o dopuni i izmeni Zakona o lokalnim izborima. Želim samo da kažem na početku svog govora, vezano za ovaj amandman, da je on kratak i glasi – briše se.

Predložili smo da se briše zato što smo i u prethodnim članovima, u članu 1. i u članu 2. pomenutog Predloga zakona o izmeni i dopuni dali predlog da se i ta dva člana brišu.

Čitav ovaj zakon i mnogi drugi sistemski zakoni ne bi nam bili na dnevnom redu da mi nismo od njih napravili sredstvo ne za očuvanje i stabilnost Srbije, nego sredstvo za očuvanje i stabilnost svojih političkih stranaka i svojih političkih partija.

Danas smo čuli mnogo toga od gotovo svih narodnih poslanika koji su se javili za reč. Mnogo toga je i ponavljano više puta i ja ne bih hteo da ponavljam sve ove anomalije koje nam se dešavaju. Ne mogu da kažem da je to ono što se dešava u zadnjih godinu dana, u zadnjih pet godina. Očigledno je da čitav politički sistem u Srbiji ne funkcioniše kako treba. Ovo je 2024. godina, ovo nije 2012. ili 2008. godina.

Ja sam aktivan u politici, uvek u Demokratskoj stranci Srbije, sada u Novoj demokratskoj stranci Srbije. Ja stranku nikad nisam menjao, niti ću, jer smatram da to nije dobro. To je moje lično ubeđenje i uverenje. Drugi ljudi koji su bili u politici su menjali, smatrali su da je to dobro. Ja sad ne bi pričao o tome da je to jedna od glavnih anomalija našeg sistema. Glavna anomalija ovog sistema je što mi krupne stvari maskiramo nekim sitnim stvarima i to nam uvek prođe. O čemu se radi?

Sećam se vremena kada je SNS bila u Narodnoj skupštini Republike Srbije, onda je sedište bilo u Kralja Milana, i odjednom postala zvaničan i relevantan činilac na političkoj sceni Srbije a nije se pojavila na izborima 2008. godine. To je nastalo kao uzrok priznavanja mandata jednom, znači priznavanja pripadnost mandata jednom čoveku. I to bi bilo u redu do negde da je mandat čoveku priznat, to je bilo sve naravno u skladu sa Ustavom, na proporcijalni izborni sistem, na većinski, zapravo, ali na proporcijalni, to se nikako ne potire, jer to otvara put nečemu što nema veze ni sa pravom, ni sa istinom, ni sa onim što određena politička opcija svojim glasačima u izbornom ciklusu obeća. Znači, svakome je dozvoljeno da nakon izbora pređe u neku drugu stranku, pa se onda ja pitam ispred Srpske koalicije NADA a zapravo zašto postoje izbori, jer se tim jednim činom prelaska iz stranke u stranku deplasira sama kategorija izbora.

Zašto sve ovo pričam? Zbog toga što smatram da je dara prevršila meru. Danas u Srbiji mi više nemamo prostora s obzirom na stanje u kome se čitava zemlja nalazi, s obzirom na probleme sa kojima se suočavamo. Mi nemamo više vremena da se bavimo ovakvim stvarima. Mi jednostavno trebamo da izmenimo čitav izborni sistem i da se ozbiljnije ovim pozabavimo.

Meni se čini da kao da nam je cela kuća urušena, a da mi sada pokušavamo zajedno, zbog ovoga ili onoga, da stavimo jednu ciglu ili jedan crep i da kažemo – završili smo posao, idemo na izbore, građani će glasati, građani će svoje biračko pravo trebati da iskoriste, konkretno drugog juna, međutim smatram da to neće rešiti u zemlji Srbiji ništa i da dalje ulazimo u agoniju i u još veće probleme.

Znate, nismo mi jedina zemlja kojoj se ovo dešava. Hajde da uzmemo jednu od najvećih zemalja i jedan od najvećih političkih sistema, da uzmemo SAD. Svi oni koji su izučavali politički sistem znaju za sindrom koji se zove salamander ili gušter, a gde je jedan od kongresmena iscrtao biračku jedinicu onako da se pruža kako ima svoje glasače i na kraju je dobio oblik guštera. U političkoj teoriji se to naziva sindrom salamander.

Ovde smo čuli i videli i imamo relevantne dokaze da je bilo migracije birača. Znači, vi niste menjali teritoriju, vi ste menjali biračke jedinice ili izborne jedinice, vi ste menjali mesta prebivališta našim građanima na ovaj ili na onaj način. Ja sada ne želim da pričam i da izazivam replike šta sve postoji, iako znam mnoštvo primera.

U članu 1, s obzirom da imam vremena da to pomenem, i u članu 2. mi danas menjamo samo datume. Znači, datume ili rokove. Rokovi su u pravu uticaj vremena na pravo. Međutim, ovde će ispasti da je ovo uticaj loše politike na pravo i smatram da za ovaj zakon ne treba glasati. Smatram da na ove izbore ne treba izaći, jer nemamo relevatne, niti možemo relevantnu volju da izgradimo, niti možemo relevantnu poruku građanima da pošaljemo. Građani su izgubili poverenje. Ja u kontaktu sa građanima imam konstantno jedno pitanje – šta će biti, šta će se desiti? Ljudi su zabrinuti, vide šta se dešava, gube poverenje u čitav sistem, dolazi do razočarenja. Mi svoje ljude moramo da budimo na jedan drugi način, da im ulijemo poverenja, a to kreće odavde. Znači, da jednim ozbiljnim normativima postavimo ozbiljne temelje državi.

Recimo, imamo biračka mesta, ne znam da li vi znate broj biračkih mesta ispod 100 glasača. Već u nekoliko izbornih ciklusa nam se dešava da su ta biračka mesta otvorena, a zakon koji menjamo predviđa da ne može ispod 100 glasača da bude otvoreno biračko mesto. To je samo jedna od anomalija. Imamo falsifikovanje potpisa. Imamo glasanje na više mesta. Imamo podmićivanje i plaćanje. Meni se desilo da uđem, još 2012. godine, u jedno naselje gde mi baba traži sledovanje. Ja je pitam – baba, kakvo sledovanje. Kaže – sine, sinoć su bili ti i ti, ne želim da kažem ko je, da ne izazivam replike, kaže – oni su mi doneli, rekoh – šta su ti doneli, pogledam paket, pa je tu bilo, šta ja znam – kačketa, majice, šećera, soli itd. Bio bih nepošten kada bih rekao da to radi samo SNS. To je rađeno i ranije, ali SNS ima ozbiljnu odgovornost, jer ima toliku većinu…

Poštovani narodni poslaniče, samo privedite kraju. Isteklo vam je vreme.

Srpska napredna stranka ima već dugo vremena priliku da to sve ispravi. Na tim krilima je i došla na vlast, da će sve to da ispravi, a ništa nije ispravila. Zato pozivam građane da ovu farsu prepoznaju definitivno i da na ove izbore ne izađu. Hvala.