Jesmo u programu? Jesmo.
Razredna, pa ja sam dobacivao, ne znam što mi ne dadoste opomenu? Nemojte da me tolerišete, molim vas, svaka opomena sa vaše strane za mene je čast, tako da nemojte da štedite opomene. Prvi put sam je dobio prošli put, samo navalite. Poštujte Poslovnik.
Dobar dan dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije koji pratite ovaj prenos, dobrodošli na otvaranje nove sezone tragikomičnog cirkusa Aleksandra Vučića koji se zove nova Vlada Republike Srbije.
Pred vama su poznata lica, dugogodišnji, suvereni vladari srpske političke scene, ljudi koji se 30 godina, neki od njih 20, neki 30, ne skidaju iz vaših života, jer njihov jedini cilj je da vaš život bude bolji, srećniji i da vas vode u srećnu budućnost.
Evo, tu je sa nama neko koga ne treba posebno predstavljati, gospodin Ivica Dačić, novi, bivši ministar policije. Tu su Bata i Ivica, pa kako ko, jedan mandat on, drugi mandat Bata. To je čovek koji će sigurno brinuti o vašoj bezbednosti u zemlji koja je ogrezla u kriminal, kojom ne vladaju kriminalci, neki su i u Vladi, neki su na javnim funkcijama, u zemlji gde se deca izbacuju iz vrtića zato što njihovi roditelji nisu za SNS.
Da pređemo dalje. Dakle, uloge su podeljene. Tu je i blagajnik Aleksandra Vučića, ovog najbogatijeg pozorišta u Evropi, čuveni gospodin doktorant višestruki u pokušaju, gospodin Siniša Mali. On brine da blagajna bude puna.
Koga mi tu još imamo? Gospodina Krkobabića, doživotnog brigača o srpskom selu, onoga koji brine da na srpskom selu porodice nastave da žive, a srpsko selo nikada praznije.
Koga mi to još imamo? Imamo ministarku za Rio Tinto čuvenu gospođu Dubravku Đedović, koja će sve učiniti samo da se narod iz Gornjih Nedeljica raseli.
Imamo čuvenog Gorana Vesića, čoveka kome predlažem da, umesto ministra za infrastrukturu i građevinarstvo, postane ministar i što pre osnuje ministarstvo za kanalizaciju zato što Beograd, pola Beograda, nema kanalizaciju. Imate velike pozdrave gospodo, bivše demokrate, julovci, bivši socijalisti, bivši sve, od građana sa leve obale Dunava koji jedva čekaju da vam vide leđa i da konačno neko dođe da im izgradi kanalizaciju.
Imamo i nove likove tu. Tu je gospođa Milica Đurđević Stamenkovski. Gospođo Milice, jeste to vi? Vas gledam, Milice. Vas gledam. Poneo sam i nešto da se ogledate, da mi kažete šta vidite u ovom ogledalu? Da vas pitam nešto samo, gospođo Stamenkovski, bivša zavetnice, da li znate čije su ovo reči: „Politika koju ste vi vodili uništila bi zemlju brzinom munje. U roku od 10 dana bi nestala Srbija i Srbi sa Kosova i Metohije. Vaša politika je politika krivotvorenja istine, politika neozbiljnosti, politika nepažnje“. Rekao je ko, gospođo Stamenkovski? Hajde da pogodimo. Onaj za koga ste do juče govorili, gledajte me, gospođo Stamenkovski, to sam ja Ćuta, znamo se od ranije, onda kada ste bili branilac svete srpske zemlje Kosova, a gde sad sedite gospođo Stamenkovski? Pogledajte me malo. Evo sa kim sedite, pogledajte malo ovamo, nemojte da se plašite, ne ujedam. Sedite sa onima koji su priznali francusko-nemački sporazum i onima koji su se u Ohridu dogovorili da Srbija postane član Saveta Evrope.
Da, gospođo Stamenkovski, vi treba da postanete ministarka za preletanje. Vi ste jedna tužna slika svakodnevne političke stvarnosti, onih koji bez problema ne prodaju obraz, nego prodaju ono za šta su se do juče zaklinjali. Vi ste, gospođo Đurđević Stamenkovski, izdali Srbe na Kosovu. Vi sedite sa onima koji su se družili sa Klintonom. Vi sedite sa onima koji su 24. marta, na dan bombardovanja, napunili punu Arenu i doveli, zamislite koga, Gerharda Šredera. Vi sedite sa onima, evo ga tu sa desne strane, gospodin Rakić, pošto nećete mene, možete njega da gledate, koji su se zakleli Aljbinu Kurtiju na ustav samostalne države Kosovo. Vas gledam i dalje, gospođo preletačice.
Ima jedna istinita priča, podseća na vic, nažalost tragičan. Kaže – sreli se Amerikanac, Nemac, Albanac i Vučić i seli da pregovaraju o Kosovu i 10 godina pregovarali o Kosovu. Ne znam kako se na kraju završava taj vic, ali znam da je Vučić ispao najgluplji.
Ima još jedan vic o Vučiću i Kinezu. Kaže – sreli se Vučić i Kinez i krenuli da pregovaraju o srpskom zlatu. Ne znam šta je na kraju bilo, gospođo Đedović, ali na kraju Srbija ostade bez svog zlata. Tako priča može da se nastavi u nedogled.
Ima jedna zajednička osobina koja spaja i ove komuniste, Mirine julovce, kao što je Vulin, i sve ove bivše radikale, kao što je Martinović, koji će sada da se bavi poljoprivredom. Je li, Martinoviću, jesi li kopao nekada u životu ti? Jesi li zasadio nekada kukuruz? Ti si budući ministar poljoprivrede. Ti si karikatura od ministra poljoprivrede.
Samo jednu stvar da kažem – šta spaja sve ove ljude, građani Srbije? Jedna jedina stvar. Oni ne znaju šta će sa parama. Koliko vrede ovi ljudi svi? Kolika je njihova imovina? Ja sam pitao predsednicu Skupštine prošli put da mi odgovori – koliko vi to para imate, gospođo Brnabić, jel proradio bazen gore na Dedinju, jel bilo brčkanja ovih dana? Toplo vreme, jel? Koliko para su teški ovi ljudi dok građani Srbije nemaju bukvalno šta da jedu?
Ko je ovde budući ministar za brigu o porodici? Ko je budući ministar za brigu o siromašnima? Da li vi znate, Vučeviću, malopre pominjete decu u ekspozeu, koliko dece živi u porodicama koje primaju 12.000 dinara mesečno? Da li znate taj podatak? Nemate pojma, jer vas baš briga. Vi razmišljate o vašim skokovima u budućnost, o vašim milijardama. Po podacima Unicefa, 122.000 dece živi u porodicama koje primaju 12.000 dinara mesečno.
Vi, gospođo Đedović, pominjete prošli put Krivelj, pričamo o rudnicima. Nemam puno vremena. Što ne odoste vi malo u Krivelj posle one vaše posete? Bili ste tamo pola sata, zvali su me ljudi. Hajdete vi i vaša porodica da odete u Krivelj, a kojima ste obećali da će dobiti adekvatno preseljenje i smeštaj.
Zašto se vi, gospođo Đedović, ne preselite malo u Krivelj, da živite malo sa tim ljudima? Šta je smešno? Vidim da se smeškate. Evo pogledajte gospođu Đedović, njoj je to smešno.
Dakle, vi sa vašom porodicom u Krivelj, a Goran Vesić, čuveni graditelj, lepo u Borču i Padinsku Skelu, na levu obalu Dunava sa svojom porodicom, pa da živi tamo gde nema kanalizacije. Napunili ste se ko brodovi i baš vas briga za građane.
Evo Vulin, da li je smešno gospodine Vulin? Smešno je. Ako i treba da vam je smešno, samo doći će dan kada ćete morati da dokažete odakle vam tolika lova. Doći će dan kada ćete morati i te sve milijarde koje vrtite ovde, dok deca nemaju šta da jedu, da pokažete gde su. Postoje neki računi u inostranstvu koji su vaši. Do svakog evra …
Šta je gospođo Brnabić? Nešto vam se ne dopada ovo što govorim, jel tako? U redu.
Znači, Milici Đurđević Stamenkovski, evo jedno ogledalce svako jutro da se pogleda i imaš pozdrave Milice od ljudi sa Kosova. Imaš pozdrave od ljudi iz Mitrovice i Zvečana. Znaš šta kažu za tebe? Izdajnik. To je ono što su govorili do juče za tebe ovi sa kojima sada sediš, pa su ti lepili keče na glavu, a trebali su da ti stave logo SNS-a. To je isto.
