Poštovane dame i gospodo, gospodine Vučeviću, gospodo kandidati za ministre, danas ste kandidati, sutra ćete već biti ministri.
Želim, gospodine Vučeviću, da vam čestitam na ekspozeu, jer vaš ekspoze je bio takav da se prepoznao svaki građanin koji živi u ovoj državi.
Dalje, vi niste rekli – ovo ćemo videti, a za ono treba neko da mi javi, za ovo nisam siguran. Znači, vi ste pročitali ekspoze, gde mi iz Jedinstvene Srbije smo ubeđeni da ono što smo danas čuli biće realizovano na terenu.
Šta je najvažnije? Da nacionalna politika, koja je poslednjih godina najvažnija, da smo mi tu bili sami, kada su u pitanju poslanici, poslaničke grupe, i to je pitanje bilo da budemo jedinstveni, jer se otima deo teritorije Srbije koje se zove Kosovo i Metohija, da su pojedini poslanici odlazili u neke države i govorili nešto što nije tačno. Ja sam mnogo država obišao, ali kad pređem srpsku granicu, kad prođem, ja ne pričam, iako je nešto loše, ne samo sada, poslednjih godina, otkad činim većinu vlasti, već i kada sam bio opozicija.
Znate šta, ja sam nekada mogao da razumem, kada su raspisani izbori, da se mi borimo programima, delima. Tek pre neki dan dali su mi snimak kakva dela su i koja su to dela sproveli i napravili oni koji su bili na vlasti do 2004. godine. Fabrike koje su bile dobre - rasprodate su, one koje nisu imale profit u tom vremenskom periodu su u korovu, puteva tada nije bilo, nije bilo domova kulture, nije bilo ništa. I sada ti isti napadaju Srbiju da je nešto u Srbiji loše, da je njima uskraćeno itd. Pa kakva smo mi to država, ako postoji stabilnost Vlade, većina, ako postoji većina u Skupštini grada Beograda, kada su u pitanju odbornici, na svačiji zahtev, kada kažu: „Hoćemo izbore“ – izvolite izbore? Svaka izborna kampanja zaustavi napredak Srbije i gradova od šest do osam meseci. To šta ko želi je jedna druga stvar. Ali šta je realnost? Realnost nije pokradeni izbori. Da vam kažem šta je realnost, a u stvari to je nerealno. Kad su se sabrali glasovi posle glasanja, dok nisu videli rezultat u celoj Srbiji, u gradovima gde su raspisani izbori, nije bilo primedbi na zapisnik, a kad su sabrali broj glasova, onda su izbori pokradeni.
Hoćemo li mi, gospodine Vučeviću, i dalje tako da zaustavljamo Srbiju, odnosno ne mi, nego neki pojedinci? Rekli su ovi iz OEBS-a, pa su rekli ovi iz Saveta Evrope itd. Drago mi je što će sada OEBS da posmatra ove izbore i da vide, sve vreme da budu tu, siguran sam da sebi će svako od tih članova komisije da kaže – hej, ljudi, pa ja da živim u Beogradu, ja bih glasao za ovu lista koja je do sada vodila Beograd i za liste po gradovima Srbije koje su imale vlast protekle četiri godine.
Šta je parlament? Parlament je institucija gde se činjenicama i argumentima deluje, govori, ako neko od ministara ima neku grešku, naravno, da se kritikuje itd. Čuli smo da veliki broj ministara ne valja. U kom smislu ne valjaju? Nisu podobni politički? Politička ideologija je nestala još 2000. godine. Postoji zamena za termin „ideologija“, a to je „lični interes“.
Ako ćemo da gledamo ideologiju, kako se onda spajaju liste? Jedni kažu da smo genocidan narod, da je u Srebrenici izvršen genocid, drugi kažu trebamo da damo Kosovo, a ovi koji nisu sada tamo gde su bili pre tri meseca su bili protiv svega toga. Narod kad sve to sluša on je zbunjen.
Šta je još najvažnije? Ekonomski napredak jedne države. Ne mogu pojedinci da zaustave ekonomski napredak jedne države. U kontinuitetu dolaze fabrike, odnosno vlasnici velikih kapitala u Srbiji da otvaraju svoje fabrike.
Nemačka poslednjih devet meseci i investitori iz Nemačke imaju najveće interesovanje za Srbiju. Zašto? Zato što postoji politička stabilnost, ekonomska sigurnost, evro ne skače kao u nekim drugim državama i najjeftiniji gas i struja u Evropi.
Pa, nismo mi mađioničari. Taj gas neko treba da pokrije. Pokriva se, naravno, razlika između nabavne cene i maloprodajne cene iz budžeta države Srbije. Od toga imaju koristi i naši domaći investitori i oni koji dolaze iz nekih drugih država.
Šta je još najvažnije? Da onaj običan čovek na selu, koji se zove gospodin poljoprivredni proizvođač, nikada nije imao bolje uslove za razvoj poljoprivrede ili stočnog fonda ukoliko ima stočni fond.
Ja bih zamolio, gospodine Vučeviću, i vas, gospodine Siniša Mali, dobre su ovo subvencije, ali su nam štale prazne. Ne znam samo da li me čuje Siniša Mali? Gospodine ministre finansija, jedan predlog, nije kritika. Dobre su subvencije za poljoprivredne proizvođače i subvencije za mleko i za poljoprivrednu kulturu i za nabavku prikljčnih mašina, ali su nam štale prazne, pa da vidimo kako da iznađemo mogućnost da pomognemo tim ljudima, da li preko neke banke koja će im dati kredit, neki grejs period malo veći, da ti poljoprivredni proizvođači mogu da budu i korisnici tih subvencija.
Dobro je, gospodine Vučeviću, što su neke uvozne takse, akcize poreza, itd. povećane za robu koja se uvozi u Srbiju, a zove se poljoprivredna proizvodnja ili poljoprivredni proizvod, tako da je to moj predlog. Nije kritika, naravno, već predlog.
Šta je još važno? Mladi ljudi i studenti. Ja želim da pošaljem poruku studentima i mladim ljudima da ih ne zavode pojedini političari da izlaze na ulice, da šetaju, da blokiraju institucije. Ako smatraju da imaju neki problem, da je školarina visoka i da traže neki veći period da završe određenu godinu na kojoj su pali, da se jave instituciji i da institucija im pomogne.
Na ulici, poštovani mladi ljudi i studenti, ne možete ništa da ostvarite. Pomoći ćete onima… Evo, samo da vas vratim da 2000. godine i veliki broj studenata bio je na ulicama i znamo ko je bio na čelu kolone tih studenata. Gde su ti studenti tada koji su se borili za bolje sutra? Veliki broj tih studenata je sada bez posla, imaju skoro 40 godina i nešto i iznevereni su.
Manipulacija, termin, svakog dana je prisutna, ali ne od ove leve strane ili od desne strane, kada gledate vi sa mesta gde sedite, tako da mi moramo svakog dana da ukazujemo na to koja je šteta Srbiji blokada puteva, blokada institucija, itd.
Kažu, blokada medija. Ja sam tražio… šest godina nisam se pojavio na RTS-u, jer je ovo sprska vest, da vodite 700 studenata u Beč, jer je srpska vest da vodite 500 poljoprivrednika u Beč i Grčku da vide kako njihove kolege se bave poljoprivrednom proizvodnjom. To je vest, ali nema je ni u udarnom dnevniku RTS-a itd. I, šta trebam da radim, da ja skupim sve poljoprivrednika i da kažem idemo ispred RTS-a itd?
Šta bih ja još rekao, a vezano za vaš ekspoze?
Ministar Siniša Mali je kao onaj najgori đak u odeljenju. Stalno nešto dobacuje, stalno priča sa premijerom i premijer pola neće da zapamti ovo što sam ja pričao, ali ja ću da napišem ovaj moj mini ekspoze, pa ću da dostavim Siniši Malom da on to večeras pogleda.
Penzioneri. Penzioneri su ljudi koji su pravili fabrike nekada, pa oni koji su bili do 2004. godine rasprodali te fabrike, imali veoma male penzije. Neću reći da su danas velike penzije, ali su mnogo veće nego što su bile pre 12, 13, godina.
Kažu - aha, evo kupljeni penzioneri po 20 hiljada dinara. Nisu kupljeni, nego je dato tim penzionerima kako bi mogli ono što je osnovno vezano. Ako neko kupuje lekove ili ne znam šta, da ima sredstava odakle će da nabavi ono što se zove kućni budžet ili životne namirnice jednog bračnog para penzionera.
Ja živim na selu i siguran sam od svih vas koji sedite ovde, i levo i desno, niko ne poznaje bolje srpskog domaćina, poljoprivrednog proizvođača. Zašto ne vidimo program sa druge strane od opozicije, da kaže - evo, mi ćemo da vam obezbedimo to i to, mi ćemo da vam obezbedimo tržište ne znam gde, itd?
Znate šta, ja sam sebe uhvatio, gledao sam jednu televiziju jedno sedam dana, imaju dnevnik u isto vreme, posla sata pre dnevnika RTS-a i ja počeo da sumnjam u mene, da li sam to ja ili ovaj što priča na TV-u. Kažu, vaši i naši mediji. Za mene su svi mediji koji rade srpski u Srbiji, ne srpski nego za građane Srbije, ali se tiče i možemo da komentarišemo i raspravljamo o tome kakva je uređivačka politika.
Veliki broj ambasadora je bio ovde. Otišli su. Oni vrlo dobro znaju šta je urađeno ko postane ambasador iz neke države i dođe i bude četiri godine ovde, 70% ambasadora bi ostalo da živi u Srbiji.
Ja svake godine u Jagodini primim između 10 i 15 ambasadora na njihov zahtev i razgovaram sa njima, ali kada vi imate svakog dana nekog ko govori kako u Srbiji ne valja ovo, ono itd, to je ona Gebelsova – sto puta kada kažeš misle da je ta laž istina.
Sport. Ja sam čovek iz sporta i sportski radnik. Evo, sada smo imali prvenstvo Evrope u boksu, nikad nije boks postigao takav rezultat, toliko medalja da osvoji na Evropskom prvenstvu. Čak imamo i tri zlatne ženske medalje. I ne sam o boks. Fudbal, kvalifikovao se bio za Svetsko prvenstvo, sada za Evropsko prvenstvo.
Kažu – gradi se stadion. Pa, gde će da igraju? Na poljanče? Ako imate lep stadion, sređen, onda možete da imate i kandidaturu da se neka međunarodna utakmica odigra u Srbiji. I nije to samo ulaznice koje se prodaju. Ti ljudi treba da spavaju ovde, da jedu itd.
Šta će stadion u Leskovcu i šta će stadion u Zaječaru?
Ja kada sam došao 2004. godine, kad sam preuzeo vlast u Jagodini, znate šta je bilo u kulturnom centru? Kockarnica dole, tombola. Pa, jel to kultura? I onda srušili kompletan taj kulturni centar i počeli da pravimo nov kulturni centar.
Kad sam kod kulture, želim da vam kažem da nikada više kulturnih događaja u Srbiji nije bilo nego poslednjih godina, nikada. Turizam, turizam je jedna veoma važna privredna grana. Beograd na vodi, EKSPO 2027. godine, on će da privuče ceo svet. Kada dođu ovde, doći će u Jagodinu i u Nišku i u Vrnjačku banju i u Sokobanju, na Zlatibor, na Kopaonik, itd.
Evo, pre pola sata su mi javili da u Jagodini kupilo ulaznicu 2150 ljudi danas, ušlo u Zoološki vrt Jagodina, da obiđe Zoološki vrt, od toga 12% stranaca, stranaca koji ne znaju srpski jezik, a koliko ih je tek u Beogradu. I sad kritikujemo, ljudi, nemamo ništa, ne znam, ne valja nam ovo ono, itd.
Kada su u pitanju radna mesta, čuli smo, da ne ponavljam šta je rekao mandatar i budući premijer, da je veliki broj nezaposlenih dobio posao, da ti ljudi rade, neću reći da su plate velike i u unutrašnjosti kao što su u Beogradu, ali ima neku sigurnost taj zaposleni. Bilo je slučajeva gde četiri punoletna lica iz kuće nigde ne rade, nigde ne rade, nemaju posao, osim da leti beru višnje, maline i kad ih neko pozove. Ali, višnje i maline, nema tih proizvoda u Pomoravskom okrugu ima u nekom drugu okrugu. Šta će da rade oni iz Pomoravskog okruga? Šta će da rade oni iz Braničevskog okruga?
Kad sam kod Braničevskog okruga, želim da vam kažem najveći broj građana Braničevskog okruga nalazi se u dijaspori. Počeli su da napuštaju radna mesta iz dijaspore i da se vraćaju u Srbiju. Oni su tamo bili gastarbajteri, sada se vraćaju, otvaraju i manje fabrike i veće i postaju poslodavci.
Ja sam privrednik preko 40 godina i kada čujem nekog da priča o privredi, a nema pojma, ne zna ni šta je kalkulacija, kosignacija, nivelacija i da ne nabrajam sve te termine i on mi priča o privredi da ja slušam kako se on razume, itd. Veliki broj njih čita sa moje desne strane, napiše mu neko i on čita, ali ima nešto što se zove principijelna diskusija. Ne moram ja da budem stručnjak za neku oblast, ali imam princip kako ja mislim, kako misli moja partija da se realizuje ta oblast ili ta delatnost.
Srbija nikada nije bila popularnija u međunarodnim odnosima, nego poslednjih godina. Ja želim da čestitam predsedniku Aleksandru Vučiću na borbi u međunarodnim odnosima, a moram da čestitam i Ivici Dačiću, da je to najteži posao predsednika Srbije i ministra inostranih poslova.