Hvala vam.
Idemo dalje.
(Zdravko Ponoš: Replika.)
Zaista nisu pomenuli.
Bila je rasprava.
Rekli su – gospodin. Nijednom rečju nisu pomenuli ime i prezime. Tako bi mogli u krug za sve, tako da idemo dalje.
Reč ima Miloš Vučević.
Izvolite.

Hvala lepo.
Hvala, predsednice.
Milenko je rekao dosta stvari o kojima sam ja hteo da govorim, ali nisam zaista shvatio zašto je problem što danas Skupština radi 1. maja, a ne kažete da Skupština nije zasedala, a vi ste narodni poslanik, između ostalog, od 250 narodnih poslanika, u mnogim radnim danima? Bilo bi valjda fer reći da nije tada radila, kada su bili radni dani i da se na neki način kompenzuje na današnji dan.
Nikad to ne razumem kada neko kaže u poslednje dane - pred istek roka vi formirate. Pa, zato je zakonodavac i predvideo rok od više dana. Ja ne razumem šta je problem da li je 1. ili 90. dana nešto urađeno ako zakonodavac kaže da u roku od 90 dana od konstituisanja Narodne skupštine mora biti izabrana Vlada Republike Srbije? Pa, zato je i ostavljen rok.
Ne znači da je Vlada manje vredna ako je 85. dana ili više vredna ako je 15. dana o roku formirana.
Ako hoćete na pravosuđe, pa da li to znači da žalba ne može da se pusti 15. ili 8. dana, u zavisnosti o kom procesu se radi, pa onda kažete – pa, kako ste pustili žalbu baš poslednjeg dana, a niste prvog? Uopšte ne razumem šta time hoćete da kažete, verovatno aludirajući da eto mi smo u ne znam kakvoj magli i čekanju, pa ne možemo da formiramo Vladu, jer se neko, kako vi kažete, iživljava nad nama, pa eto mi svi tako zbunjeni i sluđeni čekamo da nam neko kaže šta treba da radimo.
Formiranje Vlade je ozbiljan proces. Kada pobedite na izborima videćete, pa videćete. I vi kada ste formirali vlade trebalo vam je i te kako da formirate Vladu. Niste to baš preko noći uradili. Pogledajte malo rokove kada ste birali vlade kada ste imali većinu u Skupštini Srbije i dok ne jave ambasadori, da mi sad moje kolege dalje ne dobacuju, ne sufliraju.
Da ne ponavljam, ovo oko vojske, mislim da je nepristojno porediti današnju Vojsku Srbije sa Vojskom Srbije iz perioda od pre 14, 15 godina, nepristojno, jer tada naša vojska je bila u procesu uništavanja i proglašavanja kao nepotrebnom, a i danas ste rekli vrlo jednu opasnu rečenicu za mene, mnogo opasniju od onog što je većina verovatno notirala, da je to skupa igračka ili veliki trošak za nas i da nas vojna neutralnost mnogo košta. U prevodu, priklonite se i predajte se vojnim savezima i ne treba vam vaša vojska, naša vojska, jer ona zaboga mnogo košta.
Ja ne mislim da nas naša vojska ikada mnogo košta, jer bolje da hranimo našu vojsku nego tuđu i ja više verujem u našu vojsku nego u tuđu vojsku, i ne mislim da je to pitanje para, nego pitanje slobode i časti i nezavisnosti jedne države.
Neozbiljno mi je kada kažete da ne formiramo Vladu do danas zbog naših unutrašnjih trzavica. Pa, samo se osvrnite oko sebe, ja ne znam gde su bile veće trzavice. Svi ste nekada bili u jednoj ili drugoj partiji. Vi ste se kandidovali na predsedničkim izborima da predsednik vaše stranke nije znao da se vi kandidujete na izborima, a onda ste suspendovali status u toj stranci da bi eto to opravdali i sada vi nama izađete i kažete da postoje ovde unutrašnje trzavice, pa zaboga nismo mogli da formiramo Vladu. Pa nema ko koga nije isključio iz stranke gde sedite jedni pored drugih, da bi se danas opet ujedinili i ne znam pravili neku široku političku platformu, što je vaše pravo, ali ne dajem vam za pravo da nama držite predavanje o trzavicama, političkim trzavicama kada ste sami bili generatori ili učesnik istih u vašem političkom spektru.
Vojne vežbe mislim da su na ponos Srbije, kao i TT zborovi, prikaz vojne osposobljenosti i prikazi vojnog naoružanja, odnosno tehničko-taktički zborovi, gde prikazujemo naoružanje i vojnu opremu. Mnogo toga smo uradili. Vojska Srbije nije maneken i neko ko sponzoriše ili promoviše namensku industriju, ali sa ponosom prikazujemo namensku industriju i u konceptu onoga što je Vojska Srbije implementirala i uvrstila u svoj sistem naoružanja, odnosno naoružanje vojne opreme. Ja mislim da je to na ponos cele države. Pa, vi bi trebalo da budete ponosni na to, jer ste bili nekada deo tog sistema ili se predstavljate da ste bili deo tog sistema.
Vojska Srbije zaista je danas daleko, daleko jača, naravno da ima mnogo izazova, pitanje je organizacione strukture, naravno veliki izazovi sa ljudskim potencijalom, ali to nije karakteristično samo za Vojsku Srbije, to su izazovi za sve sve vojske, za vojske najmodernijih i najmoćnijih država, najsnažnijih država. Pa svuda vidite da postoji deficit u popunjenosti vojnog sastava. Italija je ponudila državljanstvo građanima drugih država samo da dođu da budu profesionalni pripadnici njihove vojske. Kopnena vojska SAD je javno objavila koliki ima deficit u popunjenosti svojih jedinica, sa najvećim privilegijama i najboljim primanjima. Prosto, postoje zakonomernosti savremenog sveta gde postoje mnogo atraktivniji i svakako bezbedniji poslovi i ljudi se ne opredeljuju lako da služe profesionalni vojni rok, odnosno da budu profesionalni vojnici.
Zato ja verujem da mi moramo da vratimo obavezno služenje vojnog roka. Mislim da je to bila pogubna odluka naše države, da smo pretvarali vojsku pripremajući se da budemo deo NATO alijanse i pripremali da imamo te male ekspedicione jedinice i sastave i sa tačno određenim namenama, jer u velikim savezima oni vam kažu kojem ćete se poslovima baviti, da prevedem sada na civilni jezik, pa je tako kod nas čuveni ABHO centar u Kruševcu proglašen kao taj vojni centar izvrsnosti i otprilike je bilo – vi se bavite ABHO zaštitom, to je vaš nivo učešća u vojsci, odnosno u vojnoj komponenti, sve ostalo vam ne treba. Zato smo imali taj proces seče posle i topljenja i prodavanja te furde, odnosno tih ostataka materijalnih od naoružanja vojne opreme.
Inače, to što smo mi sekli i prodavali, danas puca i bije u Ukrajini i sa jedne i sa druge strane i niko se ničega ne odriče, niko se nikoga ne odriče. Samo smo mi proglasili da nam je vojska suviše veliki trošak ili nepotreban trošak, to ste i danas ponovili, da nas mnogo košta vojna neutralnost i samo smo mi proglasili da nam ne treba ni oklopne mehanizovane jedinice ili deo njih ili da nam ne treba samohodna PVO artiljerija ili da nam ne trebaju drugi PVO sistemi koji su bili i te kako funkcionalni i danas bi bili funkcionalni, a oni koji nisu bili dobronamerni prema nama su nam eto plaćali neku crkavicu da mi uništavamo naš vojni potencijal i da svedemo vojsku na malo jaču organizaciju od lovačkog društva ili dobrovoljnog vatrogasnog društva.
Da mnogo ne ponavljam sve ono što je rečeno, oko energetike, pa mi smo završili Južni turski tok, kako god ga zovete, ono što je spasilo Srbiju i njenu energetsku, hajde da kažem, sigurnost i bezbednost. Da nije bilo tog velikog infrastrukturnog projekta, mi ne bi preživeli prethodne dve godine i ne bi imali uredno snabdevanje gasa i privrede, ali i građana. To je kapitalni projekat. Ne samo to, nego smo završili interkonekciju ka Bugarskoj i idemo ka spajanju ka izvorima, odnosno konekcijama i gasovodima koji dolaze iz Azerbejdžana. Treba da završimo interkonekciju prema Severnoj Makedoniji i prema Rumuniji. Vršimo tu diverzifikaciju da bi bili što manje zavisni od jednog izvora snabdevanja prirodnim gasom koji je za nas nasušno potreban i za naše građane i za našu privredu.
Što se tiče projekta odsumporavanja na TENTU B, ja sam o tome pričao, preko 70% je već gotovo i biće završeno sledeće godine. Neko pored vas je o tome pričao i obećavao, a mi ćemo, evo vidite, završiti. I to je nešto je važna stvar za Srbiju, jer je to pitanje ne samo naše energetske organizovanosti, nego je pitanje zaštite životne sredine, a i pitanje konkurentnosti naše na evropskom tržištu, jer kao što sam i to napomenuo u ekspozeu, nećemo moći da prodajemo robu bez posebnih, da kažem, penala ako ne koristimo izvore energije koje ne koriste one emisije koje nisu dozvoljene u Evropi. I to je nešto što mora da bude prioritet rada Vlade u narednom periodu.
Generala Mojsilovića nema potrebe da branim, a nek svi, pre svega, oficiri i podoficiri i vojnici uporede i vas i generala Mojsilovića i nek sami zaključe ko je kakav bio na čelu Vojske Srbije. Ja sam ponosan na saradnju sa njim i mislim da je ozbiljan načelnik Generalštaba Vojske Srbije i pre svega patriota.
Završavam sa ovim. Sve što ste kazali je tačno toliko koliko je istina da ja nisam imao vojno lice za šefa kabineta. Evo ga na galeriji general Momčilović, brigadni general, šef moj kabineta u Ministarstvu odbrane. I sve što ste rekli je taman toliko tačno koliko je tačno da ja nisam imao vojno lice za šefa kabineta kao ministra odbrane. Hvala lepo.

Hvala vam.
Pročitaću vam član 104. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
Nije ovde bilo ni imena, ni prezimena, ni funkcije, ali ću ekstenzivno tumačiti zato što ste se svakako prepoznali u ovom uništavanju Vojske, tako da izvolite, replika.

Gospođo Brnabić, nije vam trebala ova vaša kvalifikacija u čemu sam se ja prepoznao. Nije vam to neophodno. Poznajemo se dovoljno dugo da se uzdržite od toga ipak.

Nemam nameru da odgovaram na lične uvrede, jer znam da je to iz škole koju prolaze vaši narodni poslanici i služi za neke druge stvari. Hoću da odgovorim na ono što se tiče vojske i profesije.

Ovo pripisivanje da sam ja čovek koji je ukinuo 63. i 72. brigadu, to razumem da gospodin Jovanov možda i ne zna, mada on nije toliko neupućen, ali gospodin Vučević kao bivši ministar odbrane sam uveren da zna o čemu se radi. Ako ne zna, onda taj vojni šef kabineta, koga je u nekom momentu stekao, mogao je da ga pouči o tome.

U moje vreme mi smo 63. i 72. koje su se do tada zvale brigadama nazvali bataljonima, jer oni po svojoj strukturi jesu bili bataljoni, a pojačali smo ih. Oni su postali mnogo jača jedinica nego što su bile pre toga. Vi sada možete da ih zovete i brigadama i korpusima, oni su i dalje suštinski bataljoni. Vi to ako ne znate trebalo bi da znate, to je jako loše.

Što se tiče stanova i takvih stvari, nemam potrebu da se branim. Ja sam karijeru načelnika Generalštaba završio u jednoiposobnom stanu. Ne želim da ulazim u tu diskusiju. Ja sam za učešće u ratu od tadašnjeg predsednika države odlikovan, a vaš šef je dobio ključeve od stana. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.

Pa, kad vas pomenu po prezimenu, imate pravo na repliku. Tako se to dešava. Ne treba da tražim smisao u rečima i da tražim i da pokušavam nekako da dođem u priliku da kažem nešto, onda opet ne kažem ništa.

Mogu ja da ne znam i da razumem i da ne razumem, itd. Evo ništa ja ne razumem. Razume general Stupar, razumeju drugi generali, razumeju svi oni koji su mi se obratili posle prethodne sednice kada sam govorio o tome šta je pisao „Vikiliks“ o onome što je rađeno u vreme kada ste upravljali Vojskom i kada su rekli – nemoj više molim te tog čoveka da oslovljavaš generalom, jer je sramota. Četiri vanredna unapređenja.

Po kom osnovu se dobija vanredno unapređenje bez opaljenog metka, bez bilo kakve akcije? On je kaže - tajno pomogao. Kada smo rekli da nikada ništa nije radio, čak ni da zaštiti svoj narod, general Stupar iz Novih Kozaraca ide da brani Knin, a on iz Knina dođe u Beograd. E, tako je branio svoj narod i svoj kućni prag.

Sada on nama drži predavanje kako je vodio Vojsku i šta je radio i neće on da se spušta na taj nivo. Ma nemojte vi da se spuštate ni na kakav nivo, probajte da pogledate u oči ovih 33.000 ljudi što ste otpustili. Njima pogledajte u oči. Pogledajte u oči pravim generalima koji su se borili.

Na kraju krajeva, sam vaš odnos prema Republici Srpskoj Krajini pokazuje zašto vam smeta i srpski svet. Vama je svaka Srbija previše velika. Koliko treba da bude mala da vam više ne bi bila velika. Hvala.

Povreda Poslovnika, Srđan Milivojević. Izvolite.

Gospođo Brnabić, reklamiram povredu Poslovnika član 27. gde kaže da se vi starate o primeni ovog Poslovnika.

Meni sada kao narodnom poslaniku, koji sam poslanik u pet saziva, nije jasno po kom osnovu je Milenko Jovanov dobio pravo na repliku? Samo to. Ko je pomenut. Vas je pomenuo. Nisam to čuo.

Da li želite da se izjasnimo?
Hvala vam mnogo na pomoći da vodim ovu sednicu. Pokazali ste najbolje na početku sednice.
Sada dajem reč mandataru Milošu Vučeviću.

Hvala lepo.
I vi i ja znamo da nije to pitanje samo forme, odnosno formalnosti kada govorimo o 63 i 72 brigadi, da nije pitanje broja ljudi informacijske organizovanosti, nego je pitanje statusa i ugleda tih jedinica.
Da je tako, najbolje vam pokazuje činjenica na kakvu je reakciju naišlo kod pripadnika iz 72. brigade za specijalne operacije i 63. padobranske brigade, momenat kada im je vraćen status brigade i kada im je vraćena zastava koja je krasila, išla sa njima, odnosno bila sa njima na svim bojištima.
To su brigade koje su, to su ljudi koji su zadužili ovu državu, koji su je branili kada je bilo najteže i izvodili najteže složene borbene operacije. Siguran sam da vam je to poznato.
Baš zato u tome vidim sistematsko ponižavanje Vojske Srbije. To nije pitanje nekih administrativnih mera ili administrativne mere. To je bilo pitanje poruke ka svim pripadnicima Vojske Srbije, pre svega prema onima koji su pripadnici onih najbolje organizovanih i pripremljenih i obučenih jedinica, onih koji su spremni da idu tamo gde je najgore i najteže, da se prvi pojave baš na tim mestima. Zato taj momenat ukidanja statusa brigada je imao dalekosežne posledice.
Kao što je isto povratak statusa brigade za 63. i 72. bio momenat i nagoveštaj i simbol oporavka Vojske Srbije. Bar ja tako gledam. Rekao bih po reakcijama pripadnika Vojske da i oni tako razumeju te stvari i da im je zato bilo značajno da im se vrati zastava i da opet imaju status brigade. I vi i ja, ali još ljudi u ovoj prostoriji, danas u sali koji su se bavili ovim poslovima znaju da nije isto i ko komanduje jednom jedinicom, da li je to na nivou brigade ili je to bataljon nije ista formacijska organizovanost, odnosno nije isti oficirski kadar.
Sa vraćanjem ovog statusa, ove dve slavne junačke brigade koje su podnele veliki teret i pretrpele velika stradanja su dobili ono što su krvlju svojih pripadnika zaslužile i zadužile otadžbinu Srbiju.
Još nešto se desilo. Mi smo ukinuli Prištinski korpus. Mi smo ukinuli Prištinski korpus koji je izdržao i izvojevao najveće borbe na Kosovu i Metohiji, ne samo 1999. godine za vreme NATO agresije, nego i 1998. godine zajedno sa pripadnicima MUP. I to je bilo ponižavanje i poniženje za našu Vojsku, rekao bih celu državu.
Ono što sam prevideo da kažem u prethodnom izlaganju. Rekli ste jedan presedan koji me plaši, da gubimo na spoljnopolitičkom planu oko Kosova i Metohije, odnosno da je to spoljnopolitičko pitanje. Za mene je Kosovo i Metohija unutrašnje pitanje, unutrašnje političko pitanje i da to nije pitanje koje definišete kao da su odnosi između dve države.
Ja sam bio tamo kada sam mogao da budem, a od Kumanovskog sporazuma ne mogu da budem kao pripadnik vojske danas, kao pripadnik rezervnog sastava. Nemam problem da sa radošću dočekam momenat kada se opet naša vojsko i na Kosovo vrati. Radovaću se tome kao što će se svaki časni i čestiti Srbin radovati.
To ne znači da želimo sukobe, to ne znači da želimo ratove. Pre svega, ne znači da treba da mi dobacujete pošto ja vrlo pažljivo slušam kad vi pričate, reč nikome nisam ni dobacio niti uradio bilo kakvu gestikulaciju, nego slušam i pratim, zapisujem ono što govorite, pokušavam da vodim aktivnu raspravu sa vama. Nema potrebe da ste nervozni.
Vojska Srbije je danas mnogo jača, ja sam ponosan na to što je urađeno prethodnih 12 godina za jačanje Vojske Srbije. To nije dovoljno. Moramo da radimo na daljem jačanju Vojske Srbije, za oba vida, za sve rodove. Moramo da vratimo obavezno služenje vojnog roka u onom obimu koji je najprihvatljiviji za celokupno društvo Srbije. Moramo da idemo u dalju robotizaciju Vojske Srbije, u proizvodnju i opremanje sa novim naoružanjem i vojnim opremama, da razumemo šta je ono što se dešava na ratištima ne da bi ratovali, nego da bi čuvali mir jer jača i snažnija Vojska Srbije je najveći garant mira.
Mi kada pričamo o obaveznom služenju vojnog roka ne pripremamo decu da ratuju, nego da čuvamo mir. Što nam je jača vojska, mi smo sigurniji. Što nam je snažnija vojska, naš mir je snažniji. Kada smo uništavali vojsku, onda smo bili džak za udaranje.
Onda je moglo da se dešava ono što nam se, nažalost dešavalo i kada su svi pokušavali da nas ponize. Zato su svi tako i nervozni kada vide da se mi naoružavamo i kada vide da nabavljamo najsavremeniju vojnu opremu i proizvodimo najsavremeniju vojnu opremu i naoružanje.
Postavlja se pitanje zašto se drugi naoružavaju, posebno koji su članice ili članovi kolektivnih sistema zaštite i bezbednosti, zbog koga oni kupuju sve ono što nabavljaju. Mi znamo zbog čega kupujemo, kupujemo jer smo vojno neutralna država i čuvamo svoju teritoriju i čuvamo svoj vazdušni prostor i tako ćemo nastaviti.
Neka je večno hvala i zahvalnost 63. padobranskoj i 72. brigadi za specijalne operacije i neka im nikada niko ne ukida status, makar pravdao ma kakvim administrativnim merama i da se opet svuda slobodno vije i barjak Srbije i sve zastave naših jedinica, baš kao što je nekada bila situacija i priča sa pukovskim zastavama naše kraljevske vojske koja ni jedna nije pala u ruke, čak i kada je naša vojska morala da napusti teritoriju cele otadžbine, ne dela teritorije, celu otadžbinu, čekali smo, vratili smo se i pobedili smo. Danas je to na ponos cele naše nacije i danas je to deo naše slavne istorije.