Hvala vam.
Reč ima mandatar Miloš Vučević.
Izvolite.

Hvala lepo.
Kao što vi vidite da je ono što sam ja govorio ili radimo da je propaganda, mislim da je ovo što ste vi pričali čista propaganda i krajnje neodgovorno prema našoj državi.
Što se tiče Evropske unije, ja sam vrlo precizno govorio o našim planovima i odnosima i u Evropskoj uniji i o odnosima Evropske unije prema Srbiji. Neko ko nije evrofanatik, nego neko ko je realno sagledavao sve okolnosti, reći ću vam šta jeste, po meni, najveća vrednost Evropske unije i koja bi mogla da bude za Srbiju najznačajnija, a to jeste – mir. Najveća vrednost Evropske unije jeste mir, jer se nije dogodio nijedan sukob na teritoriji zemalja članica koje su deo Evropske unije.
Nisam ni zaljubljen, ni zaslepljen i ne mislim da je tamo sve idealno i perfektno i da je pravično i prema onima koji su tamo ili prema onima koji bi mogli da budu, ali zamisliste da sam danas rekao nešto drugačije, koliko bih otežao i ugrozio poziciju Srbije. Nije pitanje intimnog osećanja i kakve emocije se u meni probude kada čujemo neke signale ili neke zahteve, pitanja, nego je pitanje racionalnog sagledavanja.
Znate, Evropska unija nije nikakva utopija, nije apstraktna tvorevina, ona postoji, ona egzistira i niko nije ušao u Evropsku uniju iz međusobne ljubavi, već iz praktičnih, političkih i ekonomskih razloga. To su interesi koji bi trebalo da i nas opredeljuju.
Što se tiče Kosova i Metohije, mislim da sam poklonio ili posvetio pojedinačno najveći deo svog izlaganja Kosovu i Metohiji, nisam pobegao ni od jedne teme, ni od jedne tačke, i vrlo jasno pričao o onome što nam se dešava i o onom što nas čeka, i vrlo jasno podvukao i reći ću sad ponovo – ne odustajemo od Kosova i Metohije. Vidim i razumem Kosovo i Metohiju kao neotuđivi deo Republike Srbije. Da ne bi bilo bilo kakve dileme da li se nešto priprema, da li će neko od nas nešto da preda, potpiše, da otpiše, ili smo mi zbunjeni i zaslepljeni, pa ne znamo ni šta se dešava, ja kad sam se prihvatio mandata, prihvatio sam se mandata da sam u Vladi Republike Srbije u kojoj je i Kosovo i Metohija, i to je za mene svetinja.
Što se tiče životnog standarda i ovoga što ste rekli da sam neprecizno ili netačno govorio o odnosu nezaposlenosti, odnosno kako se izračunava i izražava procenat i stopa nezaposlenosti, odnosno zaposlenosti, postoje međunarodna pravila i standardizacija koju definiše Eurostat. Stopa nezaposlenosti se utvrđuje tako što se nezaposlena lica podele, odnosno oduzmu od zaposlenih lica. Vrlo je jasan taj razlomak. Nezaposlena lica, ispod toga zaposlena lica.
Što se tiče stope zaposlenosti, imate zaposlena lica koja se dele u odnosu na ukupno stanovništvo i tu brojevi su vam neumoljivi. Zato sam i rekao da je preko 50% stopa zaposlenosti, u odnosu na ukupnu populaciju Republike Srbije, gde ulaze i penzioneri i oni mladi koji ne mogu da rade. Stopa nezaposlenosti je oko 9%, jer nju dobijamo tako što nezaposlena lica podelimo sa brojem zaposlenih lica. I tu nema prevare, nema laži, nema stvari da li se vama nešto sviđa ili se ne sviđa. Drugo, ja sam siguran da svako od nas može da vidi da je daleko veća ponuda radnih mesta danas u Srbiji i siguran sam da svako od nas bi voleo da te plate za zaposlene budu još veće, da uslovi za rad, ono o čemu je pričao i dr Bačevac, budu bolji.
Ali, to je nešto što je konstanta, to je nešto o čemu ćemo morati stalno da vodimo računa, a da mi kažemo da nećemo da radimo, da nam ne trebaju fabrike ili da nećemo da primimo strane investitore, ja mislim da bi bilo pogubno za Srbiju. Ako hoćete da gledam sada i drugačije, ne samo u pitanju stope zaposlenosti ili nezaposlenosti, dolazak stranih investitora je i od geopolitičkog interesa za Srbiju, zato što kada dobijate kompanije iz Nemačke i Japana, iz Ruske Federacije, Sjedinjenih Država, vi pravite sebi jednu dobru geopolitičku podlogu da čuvate nacionalne državne interese.
Ja gledam to u širem kontekstu, a ne prosto kroz neku statistiku ili razlomak. Nije fer reći da danas ima manje zaposlenih, jer svi pokazatelji, ne statistički, životni, ukazuju na drugačije, prosto, vas život demantuje u odnosu na ono što ste rekli.
Inovacije i nauka, znate, ja sam siguran da je to dobro za Srbiju. Nisam sebi dao za pravo da sam ekspert, napomenuo sam ko se više bavio time i pokušaću da zajedno da ljudima koji su direktno uključeni savladavam, učim, naučim i budem koristan državi u tom polju.
Mislim da Srbija nema pravo sebe da na neki način kazni ili propusti šansu da se uključi u red procesa koji su neumoljivi i neupitni, a to jeste taj vid modernizacije, s tim što ću ponovo istaći da za mene modernizacija nije moguća ako se odreknemo svoje tradicije, istorije, kulture, duhovnog i nacionalnog identiteta. Ja ne vidim to kao suprotstavljene strane, nego kao deo jedinstvenog lanca. Nikada ne bih to postavio u procesu „ili“ nego „i“ da bih išao u vezivnom pravcu, odnosno napravio da je to jedinstvena celina, jedinstvena sinhronizacija, odnosno sinergija.
EKSPO, i o tome smo pričali, cena EKSPO-a, samog EKSPO -a je oko jedne milijarde evra. Nikada nismo spomenuli tu cifru koju vi spominjete od 15 milijardi evra, a ceo projekat „Srbija 2027“ je 17,8 milijardi evra i u njemu su 323 projekta u celoj Srbiji, u celoj Srbiji, a EKSPO je deo toga, nije EKSPO 17 ili 15 milijardi, kako ste vi rekli, nego je deo tog projekta „Srbija 2027“.
Što se tiče poljoprivrednika, ne potcenjujte srpskog poljoprivrednika i paora, obrazovaniji je i sposobniji i može da ispuni sve ono što treba i što je u njegovom interesu, tako da je odličan odziv na registraciju i srpski paor, odnosno srpskih farmera i mi ćemo zajedno kao država raditi da približimo sve te alate, kako se to danas kaže, da njima budu od koristi, a ne da to neka otuđena administracija nameće slobodarskom narodu, pošto i ja pripadam tom istom narodu. I ne mislim da postoji neka administracija sa jedne strane, a ovde obespravljeni narod ili obespravljeni poljoprivrednici, pa im neko iz neke kancelarije nameće neke uslove koje oni ne mogu da dosegnu, a time ih izbacuje iz nekih stvari ili pogodnosti koje mogu da imaju.
Ja sam siguran da smo mi jedinstveni lanac i da sam posebno pričao o poljoprivredi i istakao značaj poljoprivrede i nešto što je deo srpskog ambijenta, ako hoćete, i srpske tradicije.
Poljoprivredni budžet danas je 118 milijardi dinara, rekordan. Teško da možete da bilo koga ubedite, ja sam siguran i sebe, da je to lošije nego kada imate budžet od 42 milijarde, da je lošije kada više dajemo u poljoprivredu i kada stvari uređujemo, ali kada isto tako i zabranjujemo ili sprečavamo zloupotrebe, kako su se nažalost ili kakve su se nažalost dešavale, pa da je neko dobijao subvencije i podršku od države za ono što nema ili za ono što ne radi. Zato nam je potreba jasna evidencija, a ne da bi neka duboka država kontrolisala narod ili ne znam kakve stvari nametala.
Što se tiče pravosuđa, tačno ste me citirali, ali niste nastavili ono što sam ja dalje rekao. Ja sam rekao da je sudstvo nezavisno, a tužilaštvo samostalno, ali sam rekao da nisu neodgovorni, nego su odgovorni i odgovorni su prema narodu, prema građanima ove države. U krajnjem slučaju, građani su hteli ustavne reforme, dali smo tu autonomiju sudskoj vlasti, šta god ja mislio o tome privatno, nije relevantno, to su pravila koja važe u Srbiji i ona se moraju poštovati.
Ja se nadam da su naše sudije i tužioci svesni odgovornosti koju imaju. Najčešće oni ni ne osete možda taj gnev javnosti koji je mnogo vidljiviji za ljude koji su u svetu politike, koji su prisutni i u medijima, ali hajde da pomognemo i ohrabrimo srpsko pravosuđe i svakako da nam se ne ponove stvari koje su nam se dešavale, a vi to dobro znate, 2009. godine, kada je nastao masakr u srpskom pravosuđu, koji smo posle plaćali skupo, ne samo finansijski skupo, a i finansijski skupo, jer je država platila štetu od 33 miliona evra za sve ono što su izgubili ili nisu dobili oni koji su nezakonito protivustavno ostali bez posla, nego smo izgubili čitavu jednu plejadu sudija i tužilaca u pokušaju da neko politički potpuno preuzme kontrolu nad pravosuđem u Srbiji.
Rekli ste sudovi i stanje u sudovima u Srbiji. Da vam kažem, rekonstrukcija tri suda počinje za par meseci i sredstva su obezbeđena.
Što se tiče urađenih radova na infrastrukturi za pravosudne organe, želim da vas podsetim da smo završili i sud u Ubu, da je gotovo završen novi sud u Novom Sadu, sud u Valjevu i da se gradi sud u Nišu i, naravno, najveća ustanova ili infrastrukturni zahvat jeste bila Palata pravde u glavnom gradu, odnosno Beogradu.
Nastavićemo dalje da radimo, da jačamo pravosudne institucije, jasno razlikujući šta je nadležnost zakonodavne, šta je nadležnost i delokrug rada izvršne vlasti, a šta je ono što pripada pod okrilje pravosudnih organa.
Rudarstvo je nešto što je karakterisalo i odredilo našu državu od srednjeg veka. Rudarstvo je nešto što je direktno imalo uticaja na razvoj srednjovekovne Srbije i uopšte razvoja srpskog naroda i srpske države.
Srbi su znali da iskoriste svoje prirodne potencijale i da čuvaju svoju državu. Ja ne mogu da budem pobornik politike koja će radi dodvoravanja bilo kome da kažnjava našu državu, da ne koristi resurse koje ima, a da to svi drugi koriste i da prave ekonomske prednosti u odnosu na nas. Ja mislim da Srbija treba i mora da koristi svoje prirodne resurse, da ekonomski napreduje, vojno-odbrambeno snaži time…
(Aleksandar Jovanović: Nemoj da lažeš!)
Da razvija infrastrukturu, da ulaže u nauku, obrazovanje, pravosuđe, koristeći sve svoje prednosti koje ima. Ne mislim da treba da budemo slepi kod očiju i gluvi kod ušiju i da ne vidimo ono što imamo, a to ne znači da ne čuvamo i naše šume i naša polja i reke i potoke i jezera i pre svega da ne čuvamo naš narod.
Ja sam siguran da je moguće naći vrlo jasan, izbalansiran odnos, jer je to postignuto i u drugim zemljama sveta. I nisam neko ko, kako ste rekli, je zagovornik kolonijalizma nad Srbijom. Pa, zar zaista vam ja delujem da ću biti neko ko promoviše interese druge države, da ću dozvoliti da bilo ko nešto radi na uštrb naše države? Pa, meni je Srbija iznad svega. Ja sam više puta to istakao, a i živim za to. Svojim životom sam do sada pokazao. Nemam gde da idem iz Srbije. Jedino gde bih eventualno mogao da idem, ako bi me primili, Republika Srpska. Ne idem nigde van Srbije, niti ću otići iz Srbije, jer Srbiju najviše volim. Ovog posla sam se prihvatio jer volim Srbiju, jer sam odgovoran za Srbiju, jer moji sinovi sutra treba da žive u Srbiji i njihova deca treba da žive u Srbiji.
Nemamo destinacije na nekim drugim delovima sveta, odnosno adrese, stanove, kako god hoćete, kuće na drugim delovima sveta. Ovo je naša kuća, ovo je moja država, ovo je moja otadžbina. Ja sam danas spreman da polažem odgovornost za Srbiju, a ne da bežimo iz Srbije.
Nigde nećemo ići iz Srbije i to nije vezano za uspeh na izborima, da vam kažem, pobeđivali ili gubili na izborima, a i jedno i drugo je normalno u politici. Nikada nećemo ići iz Srbije. To ko je pokrao izbore, evo vama prilike 2. juna, samo da se dogovorite jel idete ili ne idete, a izgleda da idete, tako što kažete da ne idete na izbore. Evo, 2. juna, pa će građani opet da kažu šta misle. A opet ćemo da imamo izbore i stalno ćemo da imamo izbore, kad god dođu rokovi za to, jer je najbolja prilika da građani kažu šta i o kome misle. To je prava suština demokratije u jednoj državi.
Tako da vam još jednom podvučem, ne idemo nigde iz Srbije, bili u Vladi, ili u opoziciji ili radili negde neke druge poslove. Možete da nas hapsite, da nam pretite. Nije bitno to što dobacujete. I tada kao i danas kao i juče, a sutra će to pokazati vreme, ne idemo i ne odričemo se Srbije.

Hvala vam.
Krajnje je vreme da izreknem opomenu narodnom poslaniku Aleksandru Jovanoviću, u skladu sa članom 109,
u najmanju ruku ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje. Gospodin Jovanović ne zna apsolutno ništa drugo osim da dobacuje.
Prva opomena.
Idemo dalje.
Reč ima Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Brnabić.

Uvaženi mandataru, kandidati za ministre, pre svega, svim građanima Srbije da čestitamo 1. maj i da kažemo ono što je bitno, a to je da moramo da štitimo interese svih onih koji su svoji minulim radom doprineli stvaranju i rade za ovu našu Srbiju. Tu mislim na poljoprivrednike, tu mislim na radnike, a pre svega mislim na penzionere koji su stvorili sve ovo što mi danas imamo, sve što koristimo, sve kvalitete ove zemlje stvorili su naši penzioneri. Njih je preko milion i 600 hiljada i oni danas mogu slobodno da kažu da njihove penzije prate plate i da je to ono zašta se PUPS od svog osnivanja i borio.

Uvaženi gospodine Vučeviću, kažu da je ovaj danas 1. maj malo postao i simboličan. Možda je to tako, ali ja bih voleo da upravo ovaj 1. maj ili sutra ako budemo birali ovu Vladu, upravo ovo bude jedan novi datum u novijoj srpskoj istoriji kada ćemo da podvučemo crtu i krenemo u pravcu narodnog preporoda, jer smo, možemo slobodno da se složimo, pobedom 17. decembra okupili jedan najširi društveni državni pokret koji je pokrenuo predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i mislim da vi imate čast i priliku da prvi formalno pokrenete priču i da nosite sada Vladu ovog novog, možemo ga nazvati, pokreta, ali svakako jedne nove naše nacionalne ideje oko koje treba da se okupimo. Da li će vam biti lako? Naravno da neće.

Voleo bih da taj naš novi nacionalni konsenzus o položaju i budućnosti Srbije podržimo svi i ova naša široka koalicija koja danas, sutra, treba da izabere Vladu, ali i opozicija koja je ovde danas sa nama, pa ih pozivam da i oni to podrže. Tu su i najveće političke stranke opozicije i njihovi predstavnici i gospodin Đilas, i gospodin Jovanović, i da kažemo - hajde svi da stanemo iza jedne jake Srbije i za prosperiteta i da upravo svi pokažemo da smo dovoljno odgovorni tako što ćemo izaći na te izbore 2. juna.

Gospodine Vučeviću, čitao sam pažljivo i slušao sam vaš ekspoze, ima punih 65 strana, i moram da vam kažem u svakoj stranici mogu samo da prepoznam jednu reč, a to je najbitnije - odgovornost. Nema nikakvih ishitrenih odluka, nema ničega što će nas dovesti u situaciju da se posvađamo sa nekim, upravo odgovornost, odgovornost o nacionalnoj politici, odgovornost u bezbednosnoj politici, odgovornost u zaštiti manjinskih i ljudskih prava, odgovornost u socijalnoj politici i, naravno, odgovornost u kulturi i svemu onom što je bitno za srpski narod i državu u celini.

Znam da je na vama da kažete kako Srbija ima puno prijatelja, ja sam možda mlađi, pa i naivniji, ali moram da se vodim sa onim što je rekao De Gol, a to je u ono vreme da Francuska ima interese, da i mi kao Srbi imamo samo interese, da mnogi naši poznati međunarodni prijatelji su nam okrenuli leđa, a da upravo ova Vlada pred sobom ima jedan izuzetno težak i složen zadatak, a to je da u periodu geo-ekonomske političke krize sačuva svoju državnost i nacionalni interes, a da pri tom napreduje i da raste u ekonomskom smislu.

Ono što je najbitnije i ono što je najvažnije u ovom trenutku jeste da pokažemo jedinstvo. Naš nacionalni interes više nego ikad je napadnut rezolucijom koju pokušavaju da proguraju u UN, članstvom tzv. Kosova u Savetu Evrope. To su sve bočni, pobočni udarci na našu Republiku Srbiju, a upravo sa ciljam zato što vi, kao i ja, dobro znamo da njima ne prija ovih 12 godina uspešnog rada i svega onoga što je pokrenuo u svom prvom mandatu Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade Republike Srbije.

Hvala, gospodine Jovanoviću, kao i uvek to jeste za aplauz. Da, da, gospodin Jovanović Ćuta. Znači da sam inspirativan. Hvala vam puno, kao i ja na vas.

Uvaženi narodni poslanici, upravo je to suština. Hajde da pronađemo najmanji zajednički imenitelj, da se razumemo, sporazumemo i da shvatimo jednu stvar koju je izvanredno rekao mandatar, a nadam se uskoro i budući predsednik Vlade, a to je da mi drugu otadžbinu nemamo. Kada odavde šaljemo ružnu sliku, šaljemo ružnu sliku u inostranstvo i svi vide naš prljav veš, umesto da se hvalimo i da pokažemo šta su naši uspesi.

Žao mi je što trenutno nije tu ministar zdravlja, ali moramo da istaknemo i mi kao poslanička grupa PUPS-a da je za nas izuzetno bitno i drago mi je da se na mesto ministra zdravstva vraća Zlatibor Lončar. Zlatibor Lončar je bio poznat kao čovek koji se nije previše pojavljivao na televiziji, ali je zato izuzetno puno radio i uradio. Upravo klinički centri koji su napravljeni ovde i u Nišu pokazuju svrsishodnost politike koju je pokrenuo predsednik Vučić, što se tiče jedne sveobuhvatne zdravstvene politike.

Ono što je za nas iz Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije bitno jeste da se pokrene priča o neophodnosti formiranja palijativnih centara gde ćemo zbrinuti sve one osobe koje su u najtežoj životnoj situaciji, koji imaju samo jedan problem u životu, a to je problem svog zdravstvenog stanja. Kada je čovek bolestan, nijedan drugi problem mu nije više važan, bitno mu je samo da ozdravi.

Nažalost, one osobe koje su došle do trenutka da im je neophodno palijativno zbrinjavanje nemaju drugi put sem put koji je tužan, ali je na nama kao državi da im omogućimo dostojanstvo. To je upravo suština aktivne zdravstvene i aktivne socijalne politike.

Uvaženi građani Srbije, kao što znate, za ovih 12 godina, ono što je izuzetno bitno i što kao da pre te 2012. godine niko nije ni obraćao pažnju, a drago mi je, mnogi poslanici su to spominjali, upravo je priča o našoj infrastrukturi. Tada je neko zaboravio, a samo su znali da nam mere koliko nam je brz voz, onaj od Niša do Beograda i o tome pravili šale i šalili se oko toga. Danas kada imate realne rezultate oni samo mogu da napadaju lik i delo određenih ministara koji su za to nadležni, a znate zbog čega? Upravo zato kada napadate nečiji lik i delo lično to je zato što nemate argumente. Vidite, do 2012. godine u Srbiji od vremena SFRJ izgrađeno je ukupno 596 kilometara puteva. Kao što je rekao mandatar, matematika je neumoljiva a u periodu do 2012. do 2024. godine, znači za samo 11 godina, izgrađeno je 468 kilometara puta.

Vi sada možete da kažete ne valja ni Vučić, ne valja ni Vesić, ne valja ni Vučević, ali ovo su egzaktne stvari. Brojevi ne lažu. Brojevi su jasni i govore da Srbija, što se tiče putne infrastrukture napreduje brže nego za prethodnih pre toga 60-70 godina. Mislite da je to malo? Mi se uvek uhvatimo i pričamo samo o tome da li je jedan ili drugi čovek ministar. Svi znamo da je okosnicu ove ideje nosio predsednik Aleksandar Vučić, a da na jedan izvanredan način danas vodi i rukovodi time gospodin Goran Vesić.

Moram da vam kažem, gospodine Jovanoviću, ako nas sve budete počeli da tapšete nećemo nikada završiti. Nije za aplauz samo zato što je to istina što vam ja govorim, a vi meni morate da verujete, mi se dobro razumemo, pa naravno. Verujte matematici.

Ono što je za nas najbitnije jeste da ne gledamo šta je završeno. Prošlost je prošlost. Hajde da gledamo ono što je budućnost i da upravo kada vidimo da tu nisu urađene stvari kako treba, upravo onda kažemo da možda ministar Vesić ili budući predsednik Vlade Vučević ne valjaju, ali ja znam da će oni da odrade ove stvari.

Pazite, projekte koji su pred nama, auto-put „Miloš Veliki“, deonica Pakovraće-Požega, do sada, vi se sećate pre nego što je napravljen taj auto-put o njemu smo mogli samo da sanjamo. Auto-put Sremska Rača-Kuzmin, Moravski koridor, deonica Košev i Preljina, Dunavski koridor, Fruškogorski koridor, brze saobraćajnice, Šabac-Loznica i Slepčević-Badinovci, brza saobraćajnica „Osmeh Srbije“ itd. Sada da sam počeo da vam čitam sve pojedinačno malo bi bilo i više od 20 minuta da pokažemo sve i da objasnimo koliko je Srbija napredovala u svojoj putnoj infrastrukturi.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, kadrovska rešenja svake Vlade, pa i naše Vlade su izuzetno bitna. Mislim da nikada broj nije problem, da li ih ima 30-32, moglo je da ih bude i više, bitno je šta će ljudi da rade. Znamo da iza svakog ovog čoveka i žene stoji rezultat i stoji njihova izuzetna biografija koja ih kandiduje da budu deo tima koji će u budućnosti predstavljati Republiku Srbiju i voditi Vladu Republike Srbije kao kolektivni organ koji mora da sprovodi našu nacionalnu politiku.

Istakao bih jednu stvar koja je izuzetno bitna, a to je ostanak na mestu ministra finansija, gospodina Siniše Malog, koji je ovog puta dobija i političku funkciju. To je mesto prvog potpredsednika Vlade. Sve počinje i sve završava, ali vi to dobro znate, bez novca nema ničega. Upravo taj Trezor, ta je tek finansijska matematika neumoljiva.

Mislim da pre nego što su predsednik Vučić i ministar Mali uopšte spominjali rast BDP-a, ovde su se o tome uglavnom bavili na nivou apstrakcije. Nikoga to nije interesovalo, pričalo se samo o zaduženju, pričalo se o dugovanjima, pričalo se o raznim drugim stvarima. Ovde vi imate evidentne stvari da Srbija ide u jednom pravcu koji je eksponencijalan.

Imate rast plata, imate rast penzija. Ono što je za nas iz PUPS-a izuzetno bitno, a to je da ova Vlada pokuša i da otvori najširi dijalog. Gospodin Vučević je ovde dao realne zadatke i to mi je mnogo drago, a da onda zajedno sa gospodinom Malim pokrenemo i otvorimo priču o socijalnoj garantovanoj penziji i da upravo pokrenemo tu priču i otvorimo zato što znamo da ima skoro dve stotine hiljada ljudi koji neće i nikada neće ispuniti uslov da odu u penziju, a imaju preko 65 godina starosti, da su u jednoj teškoj situaciji. Pre svega, to su naše bake, sestre, žene sa sela koje nose domaćinstva u Republici Srbiji, nose naša seoska domaćinstva i mislimo da Republika Srbija sa socijalno garantovanom penzijom njima može da se oduži.

Ne bih dužio preterano, uvaženi gospodine Vućeviću, ekspoze je bio i jeste izuzetno napisan i zahvatio je sve oblasti onoga što mogu slobodno da kažem realnog i pravog ljudskog života.

Ono što je najbitnije za običnog čoveka koji nas sada gleda, nije bilo nekih apstraktnih, čudnih stvari koje ne može da razume čovek. Ovde je sve bilo izuzetno jasno. Svaka tema je otvorena i zatvorena na pravi način. Za nas je najbitnija ona stvar, da imamo na čelu Vlade čoveka koji je par ekselans politička ličnost i tu ću se složiti sa gospodinom Pastorom da je izuzetan kvalitet to što je budući predsednik Vlade i predsednik najveće političke partije u Srbiji. To nosi jednu izuzetnu odgovornost i mislim da u narednom periodu to upravo kada vidite sa kakvim se izazovima suočavamo može da bude presudno.

Vi znate i političku težinu dok niste postali evo sada u narednim danima predsednik Vlade šta znači govoriti politički i raditi politički, ali sada na vama je jedna državnička obaveza i mislim da, evo, niko u svom mandatu nije imao deset prvih najtežih dana. Vi ćete ih sada imati negde do 18. maja. Mogu slobodno da vam kažem da poslanička grupa moje političke partije će vam uvek biti i na usluzi i na pomoći.

Znate da građani Srbije, da radnici, da poljoprivrednici i na kraju penzioneri najviše daju ovoj Srbiji, a od nje ne traže ništa. Traže samo da njeno rukovodstvo hoda visoko podignute glave i da neda interese Srbije nikad i ni za šta.

Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima mandatar, Miloš Vučević. Izvolite.

Kratko, vrlo kratko.
Hvala, gospodine Krkobabiću na vašoj analizi i onoga što sam izneo u ekspozeu i pre svega na političkoj podršci politike za koju ćemo se zalagati ili za koju ćemo raditi i boriti se u naredne četiri godine.
Jeste ovo okupljanje oko jedne nacionalne ideje i zato vidite i u Vladi i ljude koji su možda u nekom, odnosno u prethodnom periodu imali neke drugačije političke stavove, smernice ili prosto ugao gledanja.
Danas smo postigli taj konsenzus, kako ste vi rekli, nacionalni, društveni konsenzus da to bude važnije od razlika koje postoje i u svakoj porodici možete da imate određen razlike, ali porodica se okuplja oko onih stvari ili vrednosti koje su zajedničke ili koje čine jednu porodicu.
Odgovornost je nešto na čemu sam insistirao i insistiraću, počevši od sebe, i to je nešto što mora biti uslov svih uslova ako se bavite ovim poslom. Ja verujem u Srbiju kao slobodnu i nezavisnu državu, suverenu. Ja sam i rekao da je taj kamen temeljac koji je 2014. godine, odnosno 2012. godine pa 2014. godine uspostavljen, da je Srbija politički nezavisna, vojno neutralna država i taj kurs ćemo zadržati. Od tog kursa neće biti odstupanja.
Verujem da je upravo to nešto što nas okuplja, bez obzira na određene političke razlike, čim mi pripadamo različitim političkim strankama, ali postoji želja da Srbija i vera da je Srbija iznad svih političkih stranaka ili političkih programa.
Zdravlje je nešto što dotiče svakog čoveka. Prosto, niko nije nezainteresovan ili imun na to pitanje. Svako od nas u porodici ima nekog ko ima, nažalost, određene zdravstvene probleme ili izazove i ponosan sam ne samo na šta smo uradili u pogledu infrastrukture i opreme, a mnogo toga je urađeno.
Posebno sam istakao ovu činjenicu da smo primili preko 40.000 novih zdravstvenih radnika i lekara i medicinskih sestara i tehničara i time značajno ojačali onaj ključni faktor, a to je ljudski faktor, odnosno ljudski resurs. Možemo da kupimo i najbolje mašine i najbolju opremu i da sagradimo ili izgradimo najbolje objekte, ako nema ljudi koji znaju to da koriste, da rade, da leče, da brinu o zdravlju naših građana, onda je to sve zaista mnogo manje bitno. Verujem da će ministar Lončar vrlo brzo pokazati konkretne stvari i rezultate koje će Vlada raditi u oblasti zdravstvene zaštite.
Vi ste i posebno istakli i apostrofirali pitanje zdravlja ili zdravstvene zaštite za najstariju generaciju u trećem životnom dobu i pitanje palijativne nege ili palijative, sada tu naravno postoje rasprave da li je to čisto zdravstveno ili socijalno zdravstveno pitanje, da ne budem neko ko sebi daje za pravo da zna više od onih koji se bave tom oblašću, svuda gde god sam bio čujem zahtev za tom vrstom nege ili pažnje, palijativnom i verujem da će i Ministarstvo zdravlja, ali i socijalne zaštite zajednički ili svih onih ministarstava koji moraju biti uključeni, jer očigledno da je to više sektorsko pitanje i znaće i dati konkretan odgovor za naše građane, uopšte pitanje gerijatrije i svega onoga što muče ili brine pogotovo svaku porodicu u Srbiji i opet vam je to povezano sa pitanjem demografije i što nam je nacija sve starija, što su nam građani sve stariji, što imamo manje dece, sve to usložnjava i ova pitanja i ove izazove sa kojima se suočavamo.
Oko infrastrukture ste bili precizni, da ne ponavljam. Sve to što ste rekli, ako budemo uspeli da sačuvamo Srbiju, mir i stabilnost ovog regiona, da sačuvamo i političku stabilnost Srbije. Siguran sam da ćemo, ne samo završiti ove infrastrukturne projekte, nego i mnoge nove realizovati i da ćemo svi zajedno biti ponosni 2027. godine ili 2028. godine kada se bude podnosio neki završni račun, dozvolite tako da kažem, ove Vlade pred građanima Srbije i pred Narodnom skupštinom, da smo ono što smo planirali realizovali, da smo bili posvećeni i uspešni. Hvala vam lepo.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Branko Pavlović.
Izvolite Branko.

Hvala.

Želim i ja da čestitam Praznik rada 1. maj. Govoriću desetak minuta. Drugo vreme ću sačuvati za kolegu generala Mitra Kovača koji će kada dođe vreme nastaviti da iznosi argumentaciju u pogledu programa koji smo čuli večeras.

Tačno je da je ovaj program, program kontinuiteta i to je za nas MI – GLAS IZ NARODA problem.

Nije to kontinuitet samo sa prethodnim vladama, to je kontinuitet sa jednom pogrešnom makroekonomskom politikom od 2001. godine koja se vodi do danas i koja je nepromenjena.

Uopšte gospodine Vučeviću ne dovodim u pitanje vaše rodoljublje i kritika programa nije kritika vašeg uverenja nego kritika stavova koje ste izneli. Pre nego što nastavim argumentaciju, nekoliko podataka. Kumulativno, sve vlade od 2001. godine do 2012. godine ostvarile su prosečan rad BDP od oko 4% i zadužili Srbiju za dodatnih 11 milijardi evra. Od 2013. godine do 2023. godine prosečan rast BDP je nešto manji od 3% i zadužena je Srbija za dodatnih 18 milijardi evra. Suštinski je reč o istim rezultatima, jer su ove vlade od 2001. godine krenule od mnogo niže osnovice i onda su imali nešto veći rast. Oni su se nešto manje zadužili, 11 milijardi, nego ove vlade, 18. zato što su imali mnogo veće vanredne prihode od privatizacije. Suštinski je to isto.

Problem je u tome što vi u odbrani Srbije ne uočavate da je zapad već uspostavio makroekonomsku kontrolu naše privrede koja koristi njihovim interesima, a ne našim interesima. To je postignuto u mnogim oblasti, pre svega monetarna politika, naravno preko MMF-a, Svetske banke itd, nametnut je jedan koncept u kome je našoj centralnoj banci zabranjeno da koristi one poluge koje su dozvoljene Evropskoj centralnoj banci ili federalnim rezervama. Fiksni kurs dinara je poguban za privredu Srbije. U prvom periodu on uništava izvozno orijentisanu privredu Srbije, a u drugom periodu i to sada svedočimo on uništava domaću privredu koja je oslonjena na tržište same Srbije, osim onih privrednika koji su povezani direktno sa poslovima koje naručuje država. Oni mogu da posluju, zbog enormnih cena korupcije o čemu ću kasnije nešto govoriti. Svi drugi ne mogu da posluju, uključujući i poljoprivredu na koju ću se vratiti. Mora cena da bude nekonkurentna zato što sa inflacijom na jednoj strani i fiksnim kursom evra svaki proizvođač postaje nekonkurentan u odnosu na cenu uvoznog proizvoda.

Dakle, ne uočavate da je kontrola monetarne politike takva da je Srbija gurnuta u nepotrebna kreditna zaduživanja. U čitavom nizu projekata pre svega navodnjavanja, zaštite od poplava itd. koje ste naveli. Sve to treba Srbija da radi iz primarne misije, kao što oni rade. To je nama zabranjeno. Zakonom zabranjeno, da može Vlada da se zadužuje direktno kod Centralne banke, odnosno Centralna banka može direktno da otkupljuje obveznice Republike Srbije. Na taj način bi se ukupno zaduženje, realno ukupno zaduženje kreditno bitno smanjilo, a postigli bi se vrlo važni kapitalni i infrastrukturni rezultati koji bi onda omogućili razvoj zemlje.

Bankarski sistem je 90% i više u rukama stranaca. Ne postoji zemlja na svetu koja može da se razvija kako bi mogla sa bankama koje su u tom procentu u rukama stranaca. U tim istim zapadnim državama taj prosek je oko 25%. praktično, samo taj potez vam dovodi do toga da naši privrednici ne dobijaju kredite. Uopšte ih ne dobijaju. Kada pogledate ukupne plasmane banaka koje posluju u Srbiji, videćete da domaći privrednici dobijaju nešto preko 1% ukupnih plasmana. Svi drugi plasmani smo građanstvo sa državom ili sa stranim kompanijama koje rade u Srbiji. U tim uslovima dodatno domaća privreda ne može nikako da se razvija.

Odnos prema privatizaciji ovih vlada od 2013. godine na ovamo je isti kao i onih od 2001. godine do 2012. godine. Potpuno isti i ove vlade su prodale PKB, prodale su Komercijalnu banku, imali su tender za Telekom pa nije uspeo, ali je bio sproveden skroz do kraja i taj odnos je konceptualno potpuno isti. Nema nikakve razlike u odnosima prema zapadnim zahtevima kako da se proda sve ono što u Srbiji može biti profitabilno i da postane vlasništvo stranaca, ni danas kao što to nije bilo ni od 2001. godine na ovamo.

Odnos prema zaposlenima je takođe isti u kontinuitetima. Svaka izmena Zakona o radu, svaka, ide na štetu ljudi koji žive od svog rada i tu je potpuna sličnost između ove opozicije koja je izrazito prozapadno orijentisana i vladajućih grupacija. Dakle, problem je, ono što ja ne vidim u vašem programu koji ste izneli gospodine Vučeviću, što za vas patriotizam nije da se raskinu ti okovi u makroekonomskim tokovima, da se Narodna banka Srbije stavi u poziciju u kojoj je Evropska centralna banka, da se predlože mere kako će se povećati učešće domaćih banaka na tržištu i izaći iz tih nemogućih uslova gde naša privreda ne dobija kredite. O tome niste rekli ništa. Da se prekine sa idejama privatizacije onoga što je profitabilno samo po sebi i bez ikakvih privatizacija, da se zahvali MMF, Svetskoj Banci i Briselu na savetima koje nam daju, jer oni svi zajedno sprečavaju rast Srbije koji bi mogao da bude.

Rezultati između četiri i tri posto u 20 godina su loši rezultati. Veoma loši rezultati. Sa tako niske osnove Srbija je u ovih 20 godina, uključujući poslednjih deset morala da ima stope razvoja od najmanje 6% svake godine. Svi rezultati manji od toga su loši rezultati i ne mogu da se postignu bolji ukoliko ne krenemo da izlazimo iz tih okova koje nam je zapad nametnuo. Toga u vašem ekspozeu nema.

Što se tiče pojedinačnih nekih stvari koje ste rekli, vi npr. u poljoprivredi kažete i konstatujete da treba da povećamo konkurentnost, ali nemate operacionalizaciju toga osim što kažete da će poljoprivredni budžet biti veći. Neće se postići rezultat na taj način.

Tačno ukazujete na stočarstvo, ali ne kažete zašto su štale prazne. Stvarno su štale prazne. Kažete da imamo problem u bitnom padu grla koja trenutno imamo. Kako je došlo do toga? Kojim sve merama mislite da to može da se popravi? Ako ne izađete na potpuno drugačije finansiranje, ako ne izađete na potpuno drugačije razumevanje tržišta na koje uopšte mogu poljoprivrednici da izađu i da se takmiče, ukoliko ne odustanete od fiksnog kursa dinara, nikakve mere u poljoprivredi vam neće dati rezultat.

U prosveti ste rekli stvar koja je vrlo dobra, da treba srednje obrazovanje da bude obavezno. Ali trenutno je stanje u prosveti izuzetno loše. Loše je zbog toga što ako profesor matematike se razboli, vi ne možete da nađete zamenu, jer nema profesora matematike. Ista je stvar sa hemijom i biologijom. Dakle, problemi su u dubini veoma teški. Znanje naših učenika je sve manje. Ono se pokriva time što su testovi sve blaži i blaži. Kontrolni mehanizmi se spuštaju, da se ne bi videlo koliko nove generacije manje znaju od prethodnih. Kada bi se dao test od pre deset godina, 80% današnjih đaka ne bi prošlo test. Prema tome, kada govorite o velikim sistemima, u vašem programu uopšte nedostaju ozbiljne analize kako smo došli do tako dubokih problema u kojima se sada nalazimo.

Nešto oko onoga što ste rekli na početku, da se nadate kako će preraspodela moći u svetu ovog puta naići na neku vrstu sazrevanja ljudskog roda. Ne, gospodine Vučeviću, ne. Reč je o tome da zapadne zemlje predvođene Amerikom i one koje prate njihovu politiku, u svojoj agresiji više nisu jači, inače bi, nažalost, svetskog rata bilo. Na svu sreću, druge države koje žele jedan potpuno novi svet, na ravnopravnosti, poštenju i pravdi, jače su i dovoljno jake vojno, ekonomski, finansijski i to im ne dozvoljavaju.

Rekli ste za EU, da je glavna vrednost mir. Kakav mir? Ne mislite valjda da laganje Angele Merkel za Minske sporazume i sve ono što je usledilo nije uticalo na ovu nevolju koja je nastala u Ukrajini? Ne mislite valjda da se Jugoslavija razbila sama, a ne pod uticajem zapadnih sila i da je bombardovanje Republike Srpske i nas bilo bez njihovog uticaja? Njihov mir je agresija prema drugima, pa su pod kontrolom Amerike, pa zbog toga međusobno sada nemaju sukobe. Ali su oni osnovni agresori i izvori sukoba u svetu i u tome videti vrednost. Nekakvo naše pristajanje nije prihvatljivo sa EU, koja nam sada otvoreno otima Kosovo i Metohiju.

U programu reći da je Srbija i dalje strateški opredeljena ka EU je ponižavanje. Rekli ste – mogu da nas poraze, ali ne mogu da nas ponize. Ne mogu da nas ponize. Samo sami sebe možemo da ponizimo. Možemo da se ponizimo ako oni kažu – uzećemo vam Kosovo i Metohiju, a mi ne menjamo svoj odnos, i dalje kažemo da smo strateški partneri u tom pravcu.

Ja ću ovde sada da stanem, da bih sačuvao vreme za kolegu. Hvala vam.

Hvala vam.
Prvo ima reč mandatar Miloš Vučević. Izvolite.

Hvala lepo.
Što se tiče kontinuiteta i onoga što smo prikazali ili iskazali kao politiku kontinuiteta u odnosu na prethodnih pet vlada, mi smo se tako i kandidovali na izborima. Mi nismo pravili diskontinuitet. Nismo to ni jednog trenutka prikrivali ili na bilo koji drugi način prikazivali u drugom kontekstu. Mi od toga ne bežimo. Naravno da svaka Vlada donosi određenu novu energiju i ima neke nove izazove, ali suštinski ovo jeste Vlada kontinuiteta, u odnosu na prethodne vlade.
Što se tiče ovih podataka koje ste vi izneli, ja se tu duboko ne slažem sa vama, a mislim da vas i činjenice demantuju oko rasta BDP-a i svih onih ekonomskih pokazatelja ili parametara koje ste vi istakli. Prosto, život i činjenice vas demantuju.
U tom periodu kada ste vi bili daleko politički i ekonomski aktivniji, a govorim o periodu posle 5. oktobra 2000. godine, svi prihodi su suštinski bili privatizacioni prihodi. I sve što je valjalo je rasprodato. Tu ste jedino imali prihodovnu stranu u našoj državi, odnosno u budžetu Republike Srbije. Sve ono što ste prikazivali kao rast jeste zasnovano na rastu potrošnje.
Godine 2012, kada je došlo do promene u politici naše države, zemlja je bila u bankrotstvu, pred bankrotstvom, bez dovoljno sredstava da isplati prvu narednu penziju. Mislim da to najbolje pokazuje kakva je bila situacija i stanje u našoj državi i kakvo je bilo zdravlje naše ekonomije, kako se to najčešće kaže. Od 2014. do 2018. godine država je sprovela teške mere, donela teške mere, provodila ih, izvršila fiskalnu konsolidaciju.
Od tada, od 2018. godine do danas, rast ekonomije Srbije se zasniva na investicijama i izvozu. To je potpuno suprotno od onoga što vi promovišete kao nešto što bi trebalo da nam bude uzor, a što je dovelo do katastrofalnih rezultata. Ponavljam, ono što vi prikazujete kao period kada su ostvarivani dobri rezultati, verovatno zato što ste tada bili direktor Agencije za privatizaciju, možda je malo neumesno da vi pričate o ovome, bilo je zasnovano tako što smo rasprodali sve ono što smo decenijama stvarali i sve što su generacije prethodne stvarale. Danas vi čestitate Prvi maj ljudima. Pa sve to što su generacije stvarale radom i odricanjem, prodato je u prvih par godina posle 5. oktobra. Da ne ulazim u cenu i vrednost toga što je prodato. Ali sve što ste prihodovali je suštinski dolazilo iz rasprodaje onoga što je država i društvo stvaralo decenijama i onda ste to dalje prikazivali ili pumpali kroz rast potrošnje i time prikazivali da Srbija ima dobre ekonomske pokazatelje. A koliko je bilo dobro pokazuje činjenica da, ponavljam, nismo imali za prvu narednu penziju u 2012. godini, u junu.
Spomenuli ste bankarski sistem i dominaciju stranih banaka. Pa baš u tom periodu kada ste vi bili angažovani u sektoru ekonomije, pa mi smo najveće srpske banke gurnuli u stečaj i očistili bankarski sistem ili prostor za ulazak stranih banaka. Potpuno ste počistili sve domaće banke. Mislim da do dan-danas traju stečajni postupci za četiri najveće srpske banke. I danas nam kažete da smo prepustili tržište stranim bankama. Ne, nismo, nego smo mi deo jedinstvenog evropskog tržišta, gde postoji konkurentnost i sloboda tržišta. Nama nije problem da dođu i strane banke, ali nemojte nama da stavljate u usta ili da nam stavljate na teret ono što ste sami ili radili ili delimično učestvovali. Prosto ne stoji u odnosu na istinu i u odnosu na činjenicu.
Siguran sam da ono što vi ne vidite, ili ne želite da vidite, da zdrav ekonomski rast jeste rast pre svega svake grane privrede naše države i samo pokazatelj za prvi kvartal 2024. godine nas uverava da smo na dobrom putu, a to je da je ekonomski rast 4,6% u prvom kvartalu 2024. godine, dok je evropski prosek, odnosno prosek Evropske unije 0,4%. Znači, 4,6% Srbija, 0,4% Evropska unija.
Što se tiče stranih direktnih investicija, 4,5 milijarde stranih direktnih investicija smo dobili 2023. godine. Apsolutni smo lideri u privlačenju direktnih stranih investicija na prostoru zapadnog Balkana. To je najbolji pokazatelj, ono što su neki drugi osporavali, da ovde postoji vladavina prava, da ovde postoji sigurnost, predvidivost, a vezano je za ovo pitanje koje ste otvorili, ili postavili kao problematiku, monetarne politike, odnosno kursa dinara. Nezaposlenost, ponavljam, 9,1%. Po pravilima Eurostata, kako se računa u Nemačkoj, kako se računa u Francuskoj ili bilo kojoj drugoj zemlji Evropske unije, zaposlenost, ponavljam, preko 50%, odnosno 50,7%, i što je istorijski maksimum ili najveći broj zaposlenih koji Srbija ima od ponovnog sticanja samostalnosti, da ne kažem nezavisnosti.
Javni dug na današnji dan Srbije iznosi 47,6% u odnosu na BDP i nemojte da gledate nominalno iznose zaduživanja, a da ne sagledavate to u odnosu na rast BDP-a, jer što je nama veći BDP, mi imamo veći prostor za zaduživanje, odnosno podizanje onih kreditnih linija koje relaksiraju naše primarne prihode da bi razvijali infrastrukturu, da bi razvijali državu i opet time razvijali i multiplikovali rast BDP-a. Time podižemo ekonomsku osnovicu za rast plata i penzija. Mi verujemo u tu privredu, mi verujemo u takvu ekonomsku postavku, odnosno te postulate koje sam vam predočio.
Mislim da sam suštinski odgovorio na ove vaše ključne primedbe oko investicija, oko prihoda u budžetu Republike Srbije i hoću samo oko kursa dinara.
Ponosan sam što je kurs dinara stabilan od leta 2012. godine do dana današnjeg. Stabilan kurs je sidro makroekonomske stabilnosti i sigurnosti jedne države. Da nemamo stabilan kurs dinara, pa ne bi privukli i ne bi bili atraktivni za ovoliko broj ili ovaj broj investicija koje imamo, stranih, ali i domaćih. Upravo ta predvidivost i izvesnost kursa dinara je nešto što garantuje stabilnost i isplativost svake investicije. To je nešto što investitori očekuju, ali je to pre svega nešto što dotiče i svakog građanina države jer svako jutro kada ustane zna da je dinar stabilan. Ne mora da gleda, kao što smo gledali devedesetih i u prvoj deceniji dvehiljaditih, svaki dan novine da vidimo koliki je kurs dinara. Bog otac nije mogao da sagleda kada treba da kupimo, a kada treba da prodamo devize.
Danas 12 godina traje predvidivost, izvesnost i sigurnost što se tiče kursa dinara. To se reflektuje na ukupne makroekonomske rezultate Srbije i to utiče na kvalitet i rast životnog standarda naših građana Srbije.
Ponosan sam. Da, mi smo deo kontinuiteta takve politike koja razvija Srbiju i podiže životni i ekonomski standard naših građana.