Po članu 89, pozvani su da prisustvuju sednici, imaju pravo da prisustvuju sednici, pritom je dobro da imamo javnost u radu. To je takođe nešto na čemu vi uvek insistirate, pa evo sad imamo javnost u radu, ali sad vam javnost u radu smeta zato što ste vi u jednom trenutku, nažalost, zadremali. Ali, ja ne mislim da je to strašno. Ne mislim da je to strašno i hajde da idemo dalje. Molim goste – nemojte da fotografišete ljude ako su malo zadremali. Nije korektno.
Dobro. Hoćete li da se izjasnimo?
Niste završili?
Nastavite, nastavite. Izvolite.

Znači, ja vas pitam – ko su osobe na galeriji?

Pozvani su, došli su.

Ko? Da su pozvani znam, ali ko su osobe na galeriji?

Daće vam služba ko su, ne znam ja. Zaista ne znam imenom i prezimenom.

Ne znate vi, stvarno? Ko ih je pustio ovde, pošto ne znate? Ko su osobe na galeriji?

Hajde ovako. Razumem da ste bunovni, razumem da ste se probudili, ali ajmo polako. Dakle, imaju pravo da budu tu ako su pozvani i ako smo dozvolili, po članu 89. Da li znam ime i prezime svake osobe koja je na galeriji? Ne znam, ali sam potpuno spremna da zamolim službu da vam da, da imate ime i prezime svake osobe koja je na galeriji, ko ih je pozvao i ko ih je uveo u Skupštinu, zato što im je dozvoljeno da budu tu.
Jesmo li sada završili i možemo da se vratimo da radimo?

Znači, vi ne znate ko su osobe na galeriji?

Ne, imenom i prezimenom ne.

Lepo, lepo. Hajde kad saznate, gospođo Brnabić, ko vam se mota po kući, javite mi. Hvala.