Replika, izvolite.

Dakle, u ovoj sali ima mnogo nekih koji su bili u DS. Mnogi od njih su vrlo konzistentni, oni nisu menjali svoje političko opredeljenje. Oni su prosto ljudi uvek istog političkog opredeljenja, oni su za vlast. Oni ne menjaju političko opredeljenje - ko dođe na vlast, oni su s njim. Prema tome, bilo bi dobro da gospodin i svi drugi koji se budu javljali ne pominju u kontekstu DS. U Demokratskoj stranci su ljudi koji su časni i pošteni, ljudi koji se bore za javni interes. Morate prekinuti više sa tim i prekidati one koji u negativnom kontekstu govore o DS, jer to nije jedna od političkih stranaka, to je institucija demokratije u Srbiji.

Prema tome, molim vas, s obzirom na to da treba da vodite računa o redu u ovoj sali, da povedete računa i o tome. Hvala.

Hvala vam.
Idemo dalje.
(Aleksandar Jovanović: Znate ko je ova osoba? To je pi-ar gospodina Vučevića, dok je bio gradonačelnik. Mogu ja da dovedem nekoga…)
Možete da dovedete koga god želite, samo najavite.
(Aleksandar Jovanović: Samo da javim?)
Samo najavite. Ovo je narodni dom, mogu ljudi da uđu, samo najavite, nek dođu, da.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)
Gospodine narodni poslaniče Jovanoviću, imate drugu opomenu.
Imate drugu opomenu danas. Dakle, sada imate dve.
Sledeća vam je oduzimanje reči.
Vi ne znate neke osnovne stvari. Znate, ima prenos ove Skupštine. Ne morate vi da me snimate na videu. Idem na RTS-u, na Drugom kanalu.
(Aleksandar Jovanović: Ima prenos? Stvarno?)
Ima da, kao što obično ima, ali dobro.
Izvolite sedite vi sada tamo gde vam je mesto.
(Aleksandar Jovanović: Kako vas nije sramota? Šta je smešno?)
Izvinjavam se našim gostima. To vam je tako. Ima različitih ljudi i među narodnim poslanicima.
Izvinite, molim vas, neprimereno je za ovaj dom, ali šta da radite, to vam je demokratija.
Po Poslovniku, Milojičić.
Izvolite.

Hvala, uvažena predsednice.

Reklamiram član 108. O redu na sednici stara se predsednik Narodne skupštine.

Ja sam nekoliko puta do sada rekao da ću zatražiti, čim izaberemo Vladu, da uvedemo alko test.

Molim budućeg ministra policije da to radimo, jer šetajući se po sali za poslanikom Ćutom, poznatim kao vinjak efendija, ja sam našao i, evo, želim da mu vratim ovo što je njegovo.

Dođite slobodno, uzmite vinjak i da nas pustite da radimo ozbiljne stvari i da završimo ovu sednicu na miru.

Hvala.

Narodni poslaniče Milojičiću, još jedna opomena i za vas zato što ovo niste smeli da uradite, niti smete da unosite alkohol u ovu salu.
Ako jeste, Ćuta je sakrio, a vi ste pokazali.
Možemo sada da nastavimo da radimo.
Reč ima Nevena Đurić.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi gospodine Vučeviću, kandidati za članove buduće vlade, koleginice i kolege narodni poslanici i, pre svega, građani Republike Srbije, mi danas imamo ispred sebe ekspoze i predlog kandidata za članove buduće Vlade Republike Srbije i, kao što smo i juče čuli, nemamo nikakvih dilema po tom pitanju.

Biće to Vlada kontinuiteta u pogledu daljih investicija, u pogledu daljeg razvoja i ulaganja, ali ono što pre svega jako bitno mi ćemo imati još jednom srpsku vladu, a ne onako kako je to nekada bilo u vreme onih koji danas pretenduju da se dočepaju vlasti, pa, su nam i strani ambasadori i tajkuni sastavljali vlade, a oni se nama onako cerekajući se direktno u lice podsmevali da su oni praktično ti koji odlučuju o tome ko će voditi Srbiju.

Tako je bilo nekada kada nam je država bila opustošena i kada smo imali gotovo pola miliona ljudi bez posla i na ulici, ali ono što je jako važno, dakle, danas smo čuli mnogo toga. Ako bismo trebali na sve da odgovorimo, za to prosto nema vremena, ali imajući u vidu da smo od prethodnog govornika sa liste čuli nešto što prosto nije ni čudo da članovi njihove partije danas koje kuda po belom svetu govore da ih ništa ne razumeju i da im ništa nije jasno šta su zapravo hteli da kažu, na mene je najjači utisak ostavilo ono što je rekao i o čemu je govorio šerif iz Trstenika, inače jedan od najplaćenijih predsednika opštine, koji je sam sebi povećao platu. Istine radi, ja na neke stvari moram da odgovorim.

Dakle, niko nas iz Srpske napredne stranke nije izbacio iz lokalne vlasti u Trsteniku. Mi smo te 2015. godine svojom voljom, jer smo sami smatrali da tako treba, jer nismo želeli da budemo deo pogubne vlasti i da dajemo legitimitet jednoj takvoj politici, izašli iz lokalne Skupštine u Trsteniku.

Zaista, kada govorimo o tome koliko je opustošena opština Trstenik, moram da se osvrnem na činjenicu da je pred izbore 2016. godine učinjeno, dakle, pored svih tih sramnih stvari o kojima smo danas slušali, učinjen još jedan presedan. Dakle, u fabrici „Petoletka“ je zaposleno više stotina ljudi. Svi direktori pojedinačnih fabrika su morali da budu kandidati na njihovim listama da bi, što šerif iz Trstenika, što članovi njegove porodice i najbliži saradnici, bili direktni članovi upravnih i nadzornih odbora, kojekakvih plaćenih funkcija. E takvi ljudi danas sebi daju za pravo da nama ovde sole pamet i da kritikuju, pre svega, ne samo ekspoze i, prosto, kandidate za članove buduće Vlade, već politiku predsednika Aleksandra Vučića, koja je Srbiju nepovratno promenila na bolje.

Ono na šta ja posebno moram da se osvrnem je da mi ispred sebe imamo jedan tim koji je na istoj strani, na strani naše države i na strani našeg naroda i to nam je u ovim trenucima preko potrebno pre svega da bismo uspeli da se sačuvamo sa jedne strane, a sa druge strane da bismo mogli da napredujemo i da budemo još bolji. Reč je o ljudima koji, nemam dileme po tom pitanju, imaju energije, spremni su da, ne štedeći sebe, rade i da ispune sve i odgovore praktično na sve zadatke i izazove koji se pred njih postave, a mi, građani Republike Srbije, od buduće Vlade očekujemo da sačuva mir, da nastavi dalji ekonomski rast, napredak i doprinos boljem životnom standardu naših građana, ali i da odbrani slobodarski duh, da odbrani samostalnost, suverenost i nezavisnost Srbije.

Mi smo, zahvaljujući pre svega viziji predsednika Aleksandra Vučića uspeli da ostvarimo i da uradimo ono što je na izgled delovalo nemoguće, pa nas 2027. godine očekuje i velika EXPO izložba. Dakle, niz projekata, mnogo toga korisnog za sve građane Republike Srbije. Dakle, mnogo novca je opredeljeno upravo za čitav projekat „Skok u budućnost“, ali je suština čitave priče, dakle, i kada govorimo o projektu i kada govorimo o samoj izložbi, činjenica da nisu važni samo brojčano, u smislu broj projekata i količine izdvojenog novca, već je suština šta će naši građani i koje će sve benefite imati građani Republike Srbije od svega toga. Hoćemo li moći brže i jednostavnije i lakše da putujemo do posla, hoćemo li imati više vremena da provedemo sa svojom porodicom, hoće li nam deca udisati čistiji vazduh, hoćemo li imati bolju, kvalitetniju zdravstvenu zaštitu. Samo kada tako postavimo politiku i samo kada tako gledamo na stvari, možemo da ostvarimo napredak.

Za kraj ja moram da kažem da je naš slavni nobelovac Ivo Andrić govorio da je svaki čovek dužan svom zavičaju. Ja sam sigurna da među kandidatima za članove buduće Vlade ima mnogo onih koji su pokazali zapravo kako ljudi u politici srcem rade za svoj kraj. Niko nije uradio za Ub i Kolubarski okrug više od Darka Glišića, niko nije uradio za Novi Sad više od gospodina Vučevića, ali kao neko ko dolazi iz Kruševca, ja moram da priznam, i svi Kruševljani tome svedoči, nije uradio za Kruševac i čitav Rasinski okrug više od Bratislava Gašića i mi danas imamo i Moravski koridor. Imaćemo i istočnu obilaznicu. Imamo i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Imaćemo i potpuno rekonstruisanu opštu bolnicu u Kruševcu i novu halu sportova i niz drugih projekata, što zapravo pokazuje da ova država ulaže u sve sfere društvenog života, ali i u sve krajeve Srbije.

Nema dileme da ćete, ja sam u to sasvim sigurna, što se tiče poslanika Srpske napredne stranke, ali i naše vladajuće koalicije, dobiti punu podršku, jer vi podržavte ne samo politiku predsednika Aleksandra Vučića, već politiku kojoj je Srbija interes i srpskog naroda.

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima mandatar Miloš Vučević.
Izvinjenje zato što vam nisam ranije dala reč.

Hvala, predsednice.
Naravno, iskoristiću priliku da se zahvalim gospođi Neveni Đurić na diskusiji, na svemu onome što je rekla, ali da se vratim na ono što je bilo pre toga u diskusiji, odnosno o čemu je govoreno i ne bih se javio da nije, po meni, učinjen skandal i to po ko zna koji put, kad god se desi neka tragedija u našem narodu, u našoj državi, uvek ima tih ptica zloslutnica koje dočekaju prosto da prvi zapevaju, da ne kažem da seire i da se raduju.
Ne dam vam da zloupotrebljavate smrt zastavnika Miodraga Toškovića. Ne dam vam zloupotrebite smrt srpskog junaka specijalca i padobranca i gnjurca, diverzanta, pripadnika 72. brigade za specijalne operacije, koji nije poginuo ni na kakvoj ne znam kakvoj vežbi koju vi prikazujete da bi trebalo valjda da zadovoljava nekog pa nam gine vojska, nego obavljajući svoje redovne profesionalne aktivnosti. To je čovek koji je 23 godine bio u vojsci, obavljao najteže i najodgovornije poslove, bio deo ratne mornarice dok je Crna Gora bila sa nama, a posle bio u najelitnijim jedinicama Vojske Srbije.
Ja sam bio u toj porodici istog dana kada je pronađeno telo poginulog zastavnika, junaka Miodraga Toškovića, video i suprugu Snežanu i dve od tri ćerke, bio na sahrani i razumeo, ne mogu da kažem doživeo, razumeo bol te porodice. A ne znam ko je vama dao za pravo da kažete šta i kako se to desilo, odnosno odigralo i da to ubacujete u jeftin politički kontekst da država zaboga ne brine o sudbini onih koji je čuvaju? Apsolutno vam ne dozvoljavam da bacite ni promil senke, ni milimetar senke na tu tragičnu smrt i pre svega na bol porodice Tošković, čestite porodice, supruge Snežane i njene tri ćerke koje su ostale i koje danas nemaju supruga, odnosno oca.
Treba da vas je stid što ste spominjali taj događaj da bi ne znam šta prikazali kako država ne vodi valjda računa, jer nam ginu vojnici na vojnim vežbama. To su ljudi koji su se prihvatili odgovornog posla, posla koji nosi visok i veliki rizik. To su ljudi koji obavljaju najsloženije vojničke zadatke, vrše borbena dejstva, obučavaju se da brane državu u svim mogućim uslovima i svesni su kakav rizik nose.
Da vas podsetim, dešavala su se, nažalost, i ranije, ne mogu da isključim i u budućem vremenu, voleo bih da mogu, nesreće kada smo gubili vojnike u mirnodopskim uslovima, ali nikada niko to nije iznosio u političkim govorima.
Sedmog jula 2009. godine srušio se MIG 29, kada je poginuo pilot Rade Ranđelović i vojnik Milan Ulemek. Niko to nije spomenuo ni u jednom političkom govoru, ni u jednoj raspravi, niti je bilo koga optuživao da bi dobijao jeftine političke poene. I dopustite da istražni organi i civilni i vojni utvrde šta se desilo prilikom pogibije Miodraga Toškovića, našeg zastavnika i povređivanja vodnika Vojvodića. Pustite da se utvrde činjenice i okolnosti, to zaslužuju njihove porodice, a ne da vi ovde iz skupštinske klupe dajete sebi za pravo da vi opservirate i zaključujete kako je do toga došlo, jer eto, vi ste brižni za njihove porodice, jer vi pretpostavljate da se desilo nešto što nije smelo da se desi, pa pretpostavljate da je neko napravio propust, a to je naravno uradila politika, jer politika želi da joj ginu vojnici.
To je sramota. To se nikad nije dešavalo u srpskoj politici, od zloupotrebe ubistva dece u školi, ljudi, mladih ljudi u Malom Orašju i Duboni. Prosto, ne mogu da razumem tu potrebu da svaku nesreću koja nam se desi koristite da bi prikazali da ste vi, bre, jedini sposobni koji možete politički nešto da uradite.
(Radomir Lazović: Hajde dosta!)
To što mi govorite, pokazuje o vašem nepoštovanju i ovog čoveka koji je poginuo za Srbiju. Vas treba da bude sramota, jer sam pričao o zastavniku Vojske Srbije, koji je poginuo vršeći svoje dužnosti, a vi mi vičete – dosta. Vas treba da bude sramota što ste ga stavili u usta i što meni vičete – dosta, dok spominjem ime srpskog heroja i njegove porodice koja trpi ogroman bol, vas da bude sramota.

Gospodine Lazoviću, izričem vam opomenu za potpuno neprimereno ponašanje.
Gospođo Rakić, niste u sistemu. Zoran Lutovac je u sistemu.
Zar ne mislite da ste dovoljno rekli?
Izvolite, još jedna prilika.

Neko je već ovde rekao da Miloš Vučević još nije postao premijer, a već laže. Znači, najgrublje je izvrtao moje reči koje sam ovde izgovorila. U to je mogao da se uveri svaki građanin i građanka koji su gledali ovaj TV prenos, kao i svako ovde u Skupštini.

Pod broj jedan, ja nisam nikoga optuživala, ja sam samo postavljala pitanje i tražila odgovornost za smrt oficira. To mi daje za pravo to što sam narodna poslanica. Zadatak narodnog poslanika i jeste da postavlja pitanja i da bude kontrolor izvršne vlasti, pa i Vlade, pa i ministra vojske koji je u ovom slučaju bio dotični Miloš Vučević.

Ja sam kao narodna poslanica i kao majka deteta za koje Miloš Vučević planira da uvede obavezni vojni rok, ja sam majka šesnaestogodišnjeg dečaka, imam pravo da pitam u kakvu vojsku mi to šaljemo naše sinove, kada nam ginu najiskusniji oficiri? Ja sam upravo to rekla, da je poginuo jedan od najiskusnijih vojnika naše vojske, kao i onaj vojnik na Pešteru, kao i pilot koji je izgubio život u helikopterskoj nesreći. Ja sam zabrinuta kao majka i kao narodna poslanica u kakvoj to državi mi vaspitavamo našu decu. Ja ne optužujem, ja tražim odgovore, a odgovor nisam dobila.

Zato vas ponovo, Miloše Vučeviću, pitam ko je odgovoran za smrt svih ovih vojnika? Odgovorite mi to sada, ovde pred kamerama i u ovom domu.