Zahvaljujem, predsednice.
Kao što to malopre reče bivši predsednik DS, njihov likvidacioni upravnik Dragan Đilas, samo neko ko nikad nije bio član DS ima pravo da priča o sindikatima i radnicima, jer nije donosio najsramniji Zakon o radu 2005. godine, posle kog je radnik zrenjaninskog preduzeća "Šinvoz" Radiša Stojanov, 16. januara 2008. godine, preminuo u sali beogradskog Doma sindikata, dok je štrajkovao.
Posle njega, Zoran Bulatović, predsednik Udruženja tekstilnih radnika u Novom Pazaru, 23. marta 2009. godine, sebi je nožem odsekao mali prst na ruci, par dana posle stupanja u štrajk radnika glađu. Kriminalci DS su tog istog čoveka pretukli 7. juna 2010. godine.
Posle tog zakona, Mladen Vasiljević iz sela Vrbice, bivši radnik firme "Knjaz Miloš", odsekao je sebi, 29. septembra 2009. godine, prst sa svoje leve ruke. Zatim, 9. jula 2010. godine, radnik preduzeća "Iskra metal" Halko Društinac zakucao je sebi eksere u ruku. Zatim, 1. februara 2011. godine, taj isti čovek je po drugi put morao sebi da zakuca ekser u ruku.
Da li o takvim radničkim pravima, da li o takvoj sindikalnoj borbi govorite vi iz DS, koji ste rasprodali sve fabrike u Srbiji, koji ste 700.000 radnika isterali iz kuće? O kakvom radu, o kakvim radnicima, o kakvim sindikatima u Srbiji vi imate obraza da pričate iz DS? Hvala vam.