Hvala vam.
Molim narodne poslanike bez preteranih emocija nakon određenih izlaganja zaista nisu potrebne.
Kao predsednica Narodne skupštine narodnu poslanicu molim, molim, preklinjem pročitajte, molim vas ovaj kodeks ponašanja narodnih poslanika i vodič za primenu kodeksa ponašanja molim vas, jer gospodin Jovanović ga nije čitao nijednom kao ni Poslovnik, ali dobro nema veze ima vremena.
Dakle, da vam citiram iz vodiča za primenu kodeksa ponašanja narodnih poslanika – navedeno je da narodni poslanici poštuju sledeće opšte etičke vrednosti istinu, pravičnost, poštenje, nepristrasnost, odgovornost, integritet, otvorenost i dostupnost.
Pri tome istina je jedna od osnovih vrednosti, a narodni poslanici su predstavnici građana i ne bi trebalo da ih na bilo koji način obmanjuju ili dovode u zabludu.
Ja dalje komentarisati neću, s tim što ću reći da se slažem sa vama da neznanje nije opravdanje i da kažem samo jednu stvar – elektroprivreda Srbije EPS je osnovana 1893. godine izgradnjom prve termocentrale na Dorćolu.
Ako vi kažete da ministarka Đedović je osnivač jedini osnivač EPS-a odlično se drži za nekog ko ima između 160 i 170 godina ili pričate neistine građanima Republike Srbije i samim tim radite suprotno etičkom kodeksu Narodne skupštine Republike Srbije i to je moja dužnost kao predsednika Narodne skupštine da vam kažem. Hvala vam.
Hajmo, idemo sada Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici malo su emocije ponele nekog od prethodnog govornika osim toga da brka i milione i milijarde imali su priliku da čujemo nešto oko ekonomije što možda misle da razumeju ili znaju, ali nažalost uglavnom neistinite pogrešne informacije i pogrešne možda čak i zlonamerne interpretacije.
Nemojte da vam kažem da budžet Republike Srbije ne samo da je stabilan ne postoje dugovanja ni za subvencije ni kada je povraćaj PDV-a u pitanju, to je ogromna laž koju ste iskazali svaki dinar isplaćujemo u dan kako je i obećano, kako je po zakonu, kako je po pravilima i to jeste jedna od najvažnijih razlika Vlade Republike Srbije danas pre one koja je bila pre dvanaest, trinaest godina i ekonomske politike koju vodimo danas u odnosu na onu koja je bila dvanaest, trinaest, četrnaest, petnaest godina.
A, da vas naučim nešto i ono što mi je možda važnije je da građani Srbije čuju od 2018. godine, kada smo završili fiskalnu konsolidaciju one teške mere koje smo morali da preduzmemo zbog neodgovorne politike prethodne vlasti Srbija je jedna od najbrže rastućih ekonomija, jedna od pet najbrže rastućih ekonomija u Evropi. Odgovornom ekonomskom politikom na današnji dan imamo rekordnu nisku nezaposlenost i rekordno visoku zaposlenost. Nikada u istoriji nismo imali ovako nisku nezaposlenost na ovaj broj stanovnika, 9,4% u odnosu na čak, podsetiću vas na 25,9% što je bila stopa nezaposlenosti u Srbiji pre samo 12 godina, 2012. godine, gde je svaki četvrti u našoj zemlji bio bez posla, gde je samo u Nišu što je predsednik Vučić danas i rekao imate od 2012. godine do danas, 22 hiljade novih radnih mesta, gde smo danas imali priliku da vidimo polaganje kamena temeljca za još jednu fabriku u Nišu, gde smo juče imali priliku da vidimo početak probne proizvodnje, prvog električnog automobila u Srbiji, u Kragujevcu.
Onda imate priliku od govornika da čujete kako imamo nezaposlene, kako vodimo neodgovornu ekonomsku politiku, kako nikada lošije stanje u našim finansijama, kako na bilo koji način ocenjujete uspešnost jedne ekonomije i to je valjda po broju radnih mesta, to je valjda po broju fabrika, kilometara novih puteva, novih pruga, novim bolnicama, novim domovima zdravlja, novim školama, svemu onome što podiže kvalitet građana Srbije i sve ono što na kraju krajeva podiže konkurentnost i atraktivnost naše zemlje. Nije slučajno Srbija rekorder po privlačenju stranih direktnih investicija.
Prošle godine 4,5 milijardi evra , preko 60% svih investicija koje dođu u region Zapadnog Balkana dolaze u Srbiju i nije slučajno, pa devet auto puteva i brzih saobraćajnica gradimo trenutno i kažete, za šta su glasali građani Srbije? Pa mi smo transparentno javno na prethodne izbore pred građane Srbije izašli sa projektom i programom Srbija 2027. Rekli smo, investiraćemo 17,8 milijardi evra dodatno u infrastrukturu u našu zemlju, u turizam, poljoprivredu, kulturu, obrazovanje, u brze pruge, u puteve, u sve ono što menja našu Srbiju. Pa gospodo, ti projekti su danas ovde pred vama.
Zašto ste vi protiv toga da se završi brza saobraćajnica od Šapca do Loznice, zašto ste vi protiv toga da se završi koji je veoma važan, pa zamislite od Beograda do Loznice, za sat i 10 min, 54 km brze saobraćajnice, biće gotove do kraja godine.
Zašto vama to smeta? Pred vama je danas i projekat Čista Srbija, dakle pet hiljada kilometara kanalizacione mreže gradimo u celoj Srbiji, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, a što ste protiv toga?
Kakve veze, ali vidi se da niste zainteresovani uopšte za interese građane Srbije i za ono što treba da promeni na bolje kvalitet njihovog života.
Onda kada govorite o zaduživanju, pogledajte koliki nam je udeo javnog udela u BDP, dakle ispod 50%. Znate li koliko je prosek evrozone, 89%.
Trenutno na računu poštovani narodni poslanici, građani Srbije, na računu budžeta Republike Srbije imamo 740 milijardi dinara, iznad 6,5 milijardi evra i hoćemo da imamo više novca na računu nego što nam treba, jer nikada ne znate u ovo vreme od kada je bila Korona od 2020. godine, kada i na koji način treba da reagujete da država preuzme teret krize, a to smo uradili kada je bila Korona, pa smo napravili tri potpuno nove bolnice samo za 6 meseci, obezbedili ventilatroe, respiratore, lekove i sve što je bilo nephodno, pomogli građane, pomogli privredu i sačuvali radna mesta.
Kada je bila energetska kriza 2022. godine, pa jel smo obezbedili i struju i gas i grejanje, sve što je bilo neophodno da sačuvamo i živote i radna mesta, opet a spočitavali su nam, ako se sećate, neće biti grejanja, svi ćemo se smrznuti, itd i nije do toga došlo.
Dakle, mi danas imamo više novca na računu nego što nam treba za normalno funkcionisanje i to je deo naše ekonomske politike koju pozdravlja i MMF, i sve međunarodne institucije, zašto, zato što ne znamo šta će sutra da se desi.
Želimo da budemo dovoljno likvidni da možemo da reagujemo, da pomognemo i privredi i da pomognemo i građanima, šta god da treba, da znaju građani da mogu da se oslone na svoju državu, kao što znaju i kao što smo uradili do sada. To je potpuno drugačija ekonomska politika, to je ono što očigledno ne sećate se ili se sećate kako je bilo, pa 2012. godine u junu, prethodna vlast je na računu imala 70 miliona evra, nisu imali dovoljno ni tog meseca za penzije da isplate. Danas sve sigurno, sve bezbedno, rastu penzije, rastu plate, isplaćujemo sve u dinar, isplaćujemo sve u dan.
Dakle, da završim, nastavićemo sa ulaganjem u „Srbija2027“. Hoćemo da predstavimo našu zemlju na pravi način 2027. godine, kao domaćini, najveće svetske manifestacije, specijalizovanog EKSPO 2027. godine.
Hoćemo da ulažemo u kvalitet života i poboljšanje kvaliteta života građana Srbije. Hoćemo da gradimo puteve, hoćemo da gradimo brze pruge, bolnice, škole, sve ono što utiče, kažem, na kvalitet života građana Srbije, nama je to najveći interes. A ekonomsku politiku vodimo odgovorno, vodimo računa o svakom dinaru, vodimo računa o svakom ulaganju, pravimo prave prioritete. Nije slučajno što smo jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi u poslednjih pet godina. Nije slučajno što smo sačuvali makroekonomsku stabilnost, a možda najvažniji podatak, imamo rekordno nisku nezaposlenost i rekordno visoku zaposlenost. Ta dva podatka su najvažnija potvrda uspešnosti jedne ekonomske politike. Hvala puno.

Hvala vam.
Sada imate privilegiju da čujete najstariju osobu na svetu, ministarku Dubravku Đedović Handanović, koja ove godine, malo je poznato, puni 167 godina i uspela je i da osnuje EPS. Izvolite.

Hvala, predsednice.
Osim što se dobro držim, evo izneću i neke podatke koji su pre svega činjenice, a sa kojom dotična gospođa očigledno ili se nije informisala ili ih ne poznaje ili namerno obmanjuje građane Srbije, što je onda pogotovo zabrinjavajuće.
Pomenulo se nekih preko 600 istražnih polja, ako sam ja dobro čula, 600 istražnih polja ne znam u kojoj zemlji, ne znam u kom periodu, ne znam na kojim lokalitetima, ali dame i gospodo, dragi građani i dragi poslanici, pre svega, u Srbiji trenutno ima 169 istražnih polja. Znači, ko laže i zašto iznosi neistine, nije mi jasno, ali činjenica je da ovde pričamo o stvarima koje su neproverene, koje su izmišljene, koje su neistinite, a opet sve u cilju da bi se građani Srbije loše informisali, da bi se obmanuli, da bi se slagali, da neko tobož nešto radi što je vanproporcionalno, vanserijski, što će ovu zemlju da otera ko zna gde, a pre svega, nema ni adekvatne podatke. Znači, 169 istražnih polja.
Pričamo o strategiji, pa meni je žao što za 40 osnovnih rešenja za istraživanja litijuma koja su izdata između 2003. do 2012. godine, za to nije postojala strategija upravljanja mineralnim resursima, mi smo je pokrenuli, radimo je, radi je 50 profesora sa različitih fakulteta i, da, želimo da dođemo do najbolje moguće strategije za razvoj naših mineralnih resursa zato što na to imamo pravo, zato što nam to treba i zato što želimo da razvijamo našu zemlju i naše mineralne resurse.
Pričamo o zakonskom okviru. Između 1995. i 2005. godine zakon je bio jasan, ko dobije pravo za eksploataciju, ima obavezu da potpiše sporazum sa državom. Neko se setio da 2006. godine izmeni taj zakon, tako da je država skroz skrajnuta, nema više obaveze i potrebe ugovaranja sa državom, državi su značajno smanjena prava. Verovatno su to uradili isti oni 2006. godine koji su doveli „Rio Tinto“ 2001. godine, a davali im dozvole od 2003. godine. I sad neko nama priča o zakonskim rešenjima.
Mi smo pokrenuli da izmenimo zakon i radimo trenutno na izmenama Zakona o rudarstvu i geologiji, da bi dali i osnažili poziciju države, da bi vratili situaciju koja je postojala do 2006. godine, pa se neko setio da izbacuje državu, da država više nije bitna, a sad nam drži predavanja kako će da zaštiti narod i kako neko ovde nešto radi protiv naroda.
Pričamo o zakonskom okviru i da li je neko imao odobrenje da potpiše nešto, pa kad ga Vlada odobri i kada Vlada odobri da nešto ministar potpiše, šta tu ima sporno što se zakona tiče, osim što dajete i izbacujete 2006. godine državu, da se osnaži, da zaštiti interese građana, a sad nama držite predavanje. Ali, ne možemo uopšte da razgovaramo kada neko kaže da je jedan ministar u Vladi osnivač državnog preduzeća. Onda taj ministar zapravo ima više od 140 godina.
Ljudi, nemojte da iznosite, pre svega, gluposti u ovom domu. To ne zaslužuju građani Srbije. Ne zaslužuju građani Srbije da slušaju stvari koje nemaju veze sa realnošću. Pa, kako jedan ministar može da bude osnivač bilo čega? Može samo da bude osnivač država. Vlada je imenovala svog predstavnika i nije imenovala mene, nego je imenovala ministra rudarstva i energetike. Danas sam to ja, sutra će to biti neko drugi.
Znači, ministar je predstavnik u Skupštini EPS, gospođo, ali nemojte da pričate stvari ili koje ne znate ili u koje se ne razumete ili se malo bar raspitajte. Pošaljite pitanje, odgovorićemo, nije ništa sporno.
Godinama se priča o nekoj reformi EPS. Ko je započeo? Ko je započeo i ko će da je završi? Ko je uopšte imao hrabrosti da je započne? Pričate da, eto, u nadzornim odborima, znate, sve vodi politika, sve vodi stranka. Pa, evo, postavljeni su ljudi koji nisu politički aktivisti, ni pripadnici političkih stranaka. Sad ni to ne valja. Započne se reforma, pa sad ni to ne valja. Pa, da, ništa ne valja, zato što je najbolje da se ništa ne radi.
Onda pričate o nekakvim realizacijama, investicijama, šta je sve urađeno. Pa, evo, raspitajte se koliko je investicija u elektro-energetski sektor uloženo do 2012. godine. Da je više započeto, danas bi bili možda u malo boljoj situaciji, nego je tek krenulo da se ulaže u nove proizvodne kapacitete, u prenosne kapacitete, u distributivne kapacitete od 2015. godine na ovamo, pa sad danas možemo da se nadamo da budemo u boljoj poziciji i u narednih pet godina da budemo u još boljoj.
Prilikom promene pravne forme u statutu EPS jasno je definisano da je EPS ne javno, zatvoreno, jednočlano akcionarsko društvo, čiji jedini, jedini akcionar je Republika Srbija i čije se akcije ne emituju na berzi. Znači, ne može niko da kupi akcije EPS.
Pričate, 18 meseci lažete narod da država želi da nešto privatizuje. Pa, jel nešto privatizovano? Jel se nešto prodalo? Evo, recite, šta je prodato, koja jedna akcija je prodata EPS?
Prošle godine je započeta reforma koja je, pre svega, važna za stabilnost našeg sistema, za našu celu privredu, a onda i za zaposlene u našem energetskom sektoru.
Prošlu godinu je EPS završila sa istorijskim rezultatima, ali je dosta posla još ostalo u reformisanju, zato što, nažalost, niko se drugi nije setio da to treba da se radi. Pre svega, reforme su usmerene na bolje planiranje, na bolju realizaciju investicija i u toku jeste da dubinska reforma, jer želimo da našu kompaniju, našu EPS učinimo stubom naše sigurnosti energetske i pre svega sigurnosti sveobuhvatne naše zemlje, jer smo videli koliko je to važno. Kada je bila najveća energetska kriza, pa ko je pomogao? Ko je pomogao privrednicima da ne plaćaju cenu struje od 600 evra po megavat satu? Država je pomogla, da, i privrednicima i građanima. I dalje građani Srbije plaćaju jednu od najnižih cena električne energije u Srbiji i uopšte u Evropi i regionu, među najnižima. I pod takvim okolnostima treba da realizujemo investicije i hoćemo da ulažemo i ulažemo i nastavićemo da ulažemo, ali da zaštitimo i privredu kada cene krenu da divljaju, a pre svega da zaštitimo naše građane da ne plaćaju toliko visoke cene koliko plaćaju stanovnici u regionu ili u Evropi. To jeste cilj i to će ostati cilj. Država će da pomaže. Ništa neće i nikada nije ni rekla, nije bilo priče o bilo kakvoj privatizaciji. To su samo laži i neistine, pre svega usmerene ne za neku dobronamernu kritiku, nego za to da se obmanu građani, da se obmane javnost, pa se gomila neistina iznosi u javnost, kao i to da imamo preko 600 istražnih polja, a imamo ih 169.
Kao što sam rekla, to što se nešto istražuje, to ništa ne znači u narednim godinama i decenijama da će doći do bilo kakvog otvaranja. Danas na naslovnoj strani stoji 60 lokaliteta, evo, panka, crveno sve, alarm. Ljudi, nije tačno, jednostavno i prosto, nije tačno.
Dvadeset godina je trebalo da se jedan rudnik metala otvori u Republici Srbiji od 2003. godine do danas, a 40 dozvola, odnosno rešenje, koje je izdato od 2003. do 2012. godine samo za litijum, niko o njima sada ne priča, niko ne priča o promeni zakona od 2006. godine kojim je država skrajnuta. Niko ne priča o Strategiji razvoja mineralnim sirovinama koju smo pokrenuli i koja se radi, o izmenama zakona upravo da bi državu zaštitili više i njene građane, o tome niko ne priča. Samo lažni ekolozi pričaju o nekoj tobož zaštiti životne sredine.
Da, Srbija jeste potpisala Sporazum, odnosno Memorandum o razumevanju sa EU, pa pričamo o tome kako je u Sloveniji zaštita ekologije na visokom nivou, kako treba da se ugledamo, u Austriji takođe, pa evo imamo priliku da se ugledamo na zemlje EU da zaštitimo našu ekologiju i životnu sredinu. Šta je sad sporno? Šta sad ne valja? Znači, ugledamo se na najrazvijenije na svetu, koji su najrestriktivniji na svetu kada je zaštita životne sredine u pitanju. Sa njima želimo da sarađujemo, sa njima želimo da razmenjujemo znanje, iskustvo, da ulažemo, da razvijamo ljudske resurse, da dolazimo do povoljnijih finansijskih sredstava.
Šta tu tačno ne valja ili nije jasno? Želimo, da, da zaštitimo našu životnu sredinu i mi ćemo garantovati za nju, ali radeći sa onima koji su najnapredniji u toj oblasti, koji svakim danom podižu standarde svaki dan, pre svega ispred svoje industrije. Mi hoćemo isto da radimo ispred naše industrije i zato i menjamo zakone, ali ne onako kako su menjani 2006. godine. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić, po Poslovniku.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Član 27. Dužni ste da se strate o primeni ovog Poslovnika koji se odnosi na sve prisutne. Smatram da je trebalo da izreknete opomenu ministarki Đedović Handanović, pošto to niste uradili, naravno reagujem, ali bih zamolila takođe da obavite konsultacije sa njom, u najmanju ruku, druge do sada nismo čuli da se na ovaj sraman način obraćaju predstavnicima građana u ovoj Skupštini. Žena viče non-stop, ja ne znam šta je smešno, ministarka, možda se u vašoj kući ili u Ministarstvu tako ponašate, ovde ne može tako da se ponaša.

Molim vas da joj objasnite da je ona činovnik ovde, da je dužna da odgovara na naša pitanja, da ne može da vređa narodne poslanike govoreći da mogu da pričaju ili da smeju da pričaju samo o onome što znaju ili da nisu stručni za neke teme. Nije ovo SANU, nije ovo fakultet, nije ovo ne znam koja naučna ustanova. Ovo je dom građana Srbije. Ovde mogu da budu ljudi, narodni poslanici, koji nemaju ni osnovnu školu završenu, ako ih narod bira.

Ja vas molim da neke elementarne stvari objasnite ministarki Đedović Handanović. Ako negde u Vladi ili negde može tako da se ponaša, ja vas molim da objasnite da se ovde tako ne ponaša. Ona viče non-stop ovde. To je zaista sramotno za slušati i nije prvi put ovde.

Takođe, iznosi neistine. Ona optužuje narodne poslanike da lažu. Žena je izgovorila laž pre nekoliko minuta o Draganu Đilasu i kumu. Vi ste se izvinili, vi ste se ovde u holu izvinili zato što ste izneli netačnu informaciju da je kum Dragana Đilasa prodao neku zemlju „Rio Tintu“, što je laž. Ja ne znam zašto onda niste opomenuli vašu saradnicu ili ministarku ovde kada je to iznosila. Nemojte to da dozvolite. Teret je na vama. Ako ovo treba da predstavlja neku inicijaciju ove ministarke u SNS, pa da se na pokaže kako vređa poslanike i viče ovde, podvriskuje ovde na nas, nemojte to da dozvolite. Naravno da ćemo reagovati svaki put. Hvala.

Da li hoćete da se izjasnimo?
Ipak morate da uzmete u obzir da je bila optužena da je jedini osnivač Elektroprivreda Republike Srbije i kao dama možda joj je zasmetalo to što je neko rekao da ima 170 godina, ali pri tom hoću da opomenem ministarku Đedović ako je rekla da je kum Dragana Đilasa prodao zemlju, nije, najbliži saradnik je prodao zemlju „Rio Tintu“ za neverovatnih 717.000 evra. Ja mu čestitam. To je zaista bio dobar posao za njega, ali nije okej što je posle tražio da mi to nacionalizujemo i vratimo da bi prodao ponovo.
Reč ima Borislav Novaković, povreda Poslovnika.

Dakle, poštovana predsednice, vidim da ulažete određeni napor da retoričku kulturu, toleranciju i ono što bi trebalo da krasi način na koji se obraćamo jedni drugima podignete na nešto viši nivo, pa da dam jedan skroman doprinos tome.

Povređen je član 107. – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Dakle, ministarka Đedović je rekla da govorimo „gluposti“, citiram je. Poslanik ne mora uvek da govori tačno. Poslanik može da bude neprecizan. Poslanik može da bude jednostran, ali ne može predstavnica izvršnog organa da ovde u ovom domu poslanicima govori da govore „gluposti“.

Ako neko govori neistinu, to znači da može da govori iz neznanja, ali ako nekom kažete da laže, to znači da on zna šta je istina, a ipak izvrće činjenice i kada kažete nekom da laže vi ga diskvalifikujete, za razliku od toga ako kažete nekom da govori neistinu. Mnogo je detalja. Mnogo je stvari u kojima jednu te istu stvar možete da kažete, ali na nemerljivo uljudniji, pristojniji način, od načina na koji je to radila gospođa Đedović.

Citiram: „Pričate o stvarima koje ne razumete“. Ako ovde budemo pričali o stvarima koje razumemo, onda će Toma Žigmanov da priča o filozofiji, onda će Miloš Vučević da priča o pravu, onda će Selaković da priča o nacionalnoj istoriji. Dakle, nije nužno taj nivo kompetentnosti o kome ona priča kod narodnih poslanika, a inače niko od nas ne bi mogao da bude narodni poslanik. Potrebno je da je čovek čestit, moralan i da se raspita i da savlada ono o čemu će da govori.

Dakle, ovakvo ponašanje gospođe Đedović apsolutno narušava integritet poslanika kojima se obraćala, a narušava integritet ovog doma i molim vas da kao predsednica vodite računa o tome. Ne moramo se izjasniti o ovome.

Hvala vam.
Samo sledeći put kada pričamo o integritetu, možda svako od nas da krene od sebe. Vi ste bili isključeni i jedini isključeni iz rada ove Narodne skupštine i rekla sam nikakav problem, vratite se, radite dalje i to u trenutku kada je tada kandidat za predsednika Vlade čitao ekspoze i predstavljao svim građanima Republike Srbije. Dakle, samo da krenemo svi od sebe, prvo.
Još jednom, hoću da kažem, kako god, ministarka Đedović je bila optužena, na primer, da je jedan jedini osnivač EPS-a. Dakle, da li je to sada neznanje ili je znanje, ali neistina, teško da mi u to ulazimo, ali hvala vam što nećete da se izjasnimo.
Slažem se sa vama da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, svi zajedno da pokušamo, ali vas isto tako molim da reagujete i kada ovi narodni poslanici u par redova iza vas ne poštuju ni dostojanstvo, ni integritet ove Narodne skupštine, pa da budemo fer jedni prema drugima.
Idemo dalje sada.
Reč ima Balint Pastor.
Izvinite, gospodine Pastor.
Ko je povreda Poslovnika?
(Narodni poslanik Jelena Pavlović dobacuje iz klupe.)
Jel povreda Poslovnika ili vi meni replicirate? Sačekajte sekund da se razumemo. Nećete da replicirate, nego povreda Poslovnika.
(Jelena Pavlović: Direktno je lično pominjanje.)
Niko vas nije lično pominjao.
(Jelena Pavlović: Već drugi put. Prvo me je ministarka optužila da lažem, a onda…)
Da li želite repliku ili povredu Poslovnika?
(Jelena Pavlović: Repliku.)
Nemate osnova za repliku, pošto vas niko nije direktno pomenuo.
Hoćete li Poslovnik?
Molim vas da mi se izjasnite da li hoćete repliku ili povredu Poslovnika. Ne dajem ja tako dva minuta kad god neko želi.
(Jelena Pavlović: Direktno se odnosilo na moje izlaganje.)
Nemate pravo na repliku.
Idemo dalje.
Reč ima Balint Pastor.

Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine, poštovani gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, poštovana guvernerko Narodne banke Srbije, ja bih ispred SVM da govorim o tri tačke dnevnog reda. Imamo ih ukupno 60.

Ja bih da govorim o tri predloga koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice. To je Deklaracija o zaštiti nacionalnih političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, to je ratifikacija Sporazuma o unapređenoj strateškoj saradnji u oblasti odbrane između Mađarske i Republike Srbije i to je izbor guvernera Narodne banke Srbije.

Dozvolite mi da krenem ovim redom koji se nalaze ove tačke na dnevnom redu današnje sednice Narodne skupštine. Prvo o Deklaraciji Svesrpskog sabora ili o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda.

Ova sednica traje tri i po sata i za ova tri i po sata ovu deklaraciju, osim predsednika Vlade Republike Srbije i gospodina Starčevića, narodnog poslanika niko ni pomenuo nije.

Mislim da su pripadnici srpskog naroda koji žive u Banjaluci, Vukovaru, Segedinu, Temišvaru, Beranama izuzetno razočarani i mislim da su u pravu što su razočarani, jer je ovde Narodna skupština, mislim na predstavnike srpskog naroda u Narodnoj skupštini trebali da pokažu neko nacionalno jedinstvo, da ovi ljudi pripadnici srpskog naroda koji žive van granica Republike Srbije vide da imaju podršku ovde u Narodnoj skupštini u liku narodnih poslanika, predstavnika srpskog naroda.

Evo ja kao pripadnik mađarske nacionalne manjine, koji zna kako je biti pripadnik nacionalne manjine moram da vam kažem da su ovi ljudi izuzetno razočarani. Znam da je tako, ali ćete vi naravno, odlučite na koji način ćete zastupati i te građane zahvaljujući …

(Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Na mene možete da urlate, da vičete, nije nikakav problem.

Znači, ti ljudi su izuzetno razočarani i verujte mi da je tako i vi ćete naravno odlučiti kako će te zastupati te ljude i sve one ljude zahvaljujući kojima sedite ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Tako da bih ja posle gospodina Starčevića želeo malo da govorim o ovoj deklaraciji i možda se na prvi pogled čini da je ova deklaracija srpsko pitanje, da je ova deklaracija deklaracija koja se tiče samo srpskog naroda. Pa naravno da se tiče srpskog naroda, ali se tiče i svih građana Republike Srbije.

Zašto tako mislim? Pa mislim tako zbog toga što sarađivati mogu predstavnici naroda ili nacija koji su svesniji svojih vrednosti i koji gaje dobre odnose …

(Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Nije nikakav problem da dobacujete. Nije nikakav problem. To govori o vama. Nije nikakav problem.

Znači, možemo sarađivati, ne sa vama nego naravno sa ovom drugom stranom sale, možemo sarađivati. Sarađivati mogu one nacije koje su svesne svojih vrednosti i koje gaje odnose i sa onim pripadnicima tih određenih nacija koje žive van granica određenih država. U ovom slučaju, Republike Srbije.

Zbog toga želim da kažem da ćemo mi glasati, iako smo pripadnici mađarskog naroda, za ovu deklaraciju jer mislim da u ovoj deklaraciji nema ničega što bi bilo protiv bilo koje nacije, protiv bilo kog pripadnika neke druge nacije, a nije ništa ni novo. Znači, ovakve deklaracije i ovakvu nacionalnu politiku imaju još mnoge države u Evropi.

Ne treba ići daleko, treba otići samo do Mađarske i mislim da Mađarska vodi brigu o pripadnicima svoje nacionalne manjine na način na koji će i Republika Srbija da vodi računa o pripadnicima svoje nacionalne manjine, a ova deklaracija je u skladu i sa međunarodnim pravom.

Ja bih spomenuo tu samo nekoliko akata međunarodnog prava. Recimo, to je član 18. Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina. Ova Okvirna konvencija je doneta ili prihvaćena, usvojena pre 30 godina tačno. Onda imamo izveštaj Venecijanske komisije o povlašćenom tretmanu pripadnika nacionalnih manjina od strane matične države. Imamo preporuke Visokog komesara za nacionalne manjine OEBS iz 2008. godine. To su preporuke iz Bocana.

Svi ovi međunarodni akti govore o tome da svaka država ima pravo da vodi računa o svojim nacionalnim manjinama. I nama je drago što i Republika Srbija vodi takvu politiku. Zbog čega? Zato što je to i ustavna obaveza. Zato što tu ima dve obaveze, a te dve obaveze su dve strane iste medalje. Jedna strana medalje je zaštita pripadnika nacionalnih manjina koji su građani Srbije i koji žive u Republici Srbiji, a druga strana medalje je zaštita pripadnika srpskog naroda koji žive u inostranstvu. To su dve strane iste medalje i zbog toga ćemo mi da glasamo za ovu deklaraciju.

Formiraće se Svesrpski sabor. Nešto slično u Mađarskoj postoji duže od dve decenije. Zove se Forum mađarskih poslanika Karpatskog basena gde su poslanici iz Ukrajine, Slovačke, Rumunije, Srbije, Hrvatske i Slovenije. Znači, iz onih država gde pripadnici mađarskog naroda žive tradicionalno kao pripadnici nacionalnih manjina i taj forum mađarskih poslanika Karpatskog basena se sastaje svake godine. Koliko vidim, Svesrpski sabor će se sastajati svake druge godine, ali su to već neke sitnice i tehnički detalji.

Bitno je da ti ljudi u dijaspori, u okruženju osećaju brigu Republike Srbije i funkcionera Republike Srbije.

Mislim da mi imamo pravo da govorimo o ovim stvarima zato što imamo najveći benefit od one nacionalne politike koju vodi Vlada Viktora Orbana u Mađarskoj i imamo najveći benefit i od izuzetno dobrih odnosa između Srbije i Mađarske. Oni koji još imaju benefit od toga osim svih građana iz Srbije i Mađarske, to su Srbi u Mađarskoj i nije mi teško da kažem i javno, gospodin Vučević zna jer smo mi o tome razgovarali, ali želim da kažem i javno, tu je i ministar Mali, pa će možda da obrati pažnju i možda će nekako pomoći stvari. Postoji srpska škola u Segedinu koja se gradi.

Evo mi kao pripadnici mađarske nacionalne manjine u Republici Srbiji smo apsolutno za to da osim sredstava koje daje Vlada Mađarske, ta sredstva da i Vlada Republike Srbije da to bude zajednički projekat i apsolutno nemamo bilo šta protiv toga da Vlada Republike Srbije finansira institucije srpskog naroda u Mađarskoj ili u bilo kojoj državi zato što i naše institucije finansija Vlada Viktora Orbana iz Mađarske.

Ukoliko bismo mi imali drugačije stavove, mi bismo bili licemeri, ali ovo je apsolutno u redu i jedino ovako možemo da gradimo budućnost i jedino ovako možemo da sarađujemo.

Juče je bila jedna godišnjica, 568. godišnjica bitke kod Beograda, gde su Srbi i Mađari zajedno se borili protiv trupa ili vojske Osmanskog carstva i zaustavili zajedno Srbi i Mađari najezdu ili ekspanziju Osmanlijskog carstva. Mi vojskovođu zovemo Hunjadi Janoš, vi vojskovođu zovete Sibinjanin Janko, ali se radi o istoj osobi. I mi, i Mađari i Srbi, smo se zajednički borili tada za čitavu Evropu. Nismo se borili jedino za sebe ili za drugi narod, borili smo se zajedno za čitavu Evropu. Nakon toga u 16. i 17. veku je došlo do procvata u ekonomskom i kulturnom smislu na zapadnoj strani Evrope. Zašto je do toga moglo da dođe? Zato što smo mi zaustavili kod Beograda trupe Osmanskog carstva. Znači, mi smo se borili za čitavu Evropu.

Sada se dešava nešto vrlo slično. Zbog toga je izuzetno značajno da se zajednički borimo za mir, sigurnost, bezbednost naših građana. Zbog toga je vrlo značajno što je na dnevnom redu i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o strateškoj saradnji u oblasti odbrane između Mađarske i Republike Srbije. Taj sporazum je potpisan 20. juna prošle godine na Paliću. Taj sporazum je, ako se ne varam, potpisao gospodin Vučević, tada još kao potpredsednik Vlade i ministar odbrane. Tog dana je potpisano više desetina sporazuma između Republike Srbije i Mađarske.

Na toj sednici, pošto je to bila sednica Strateškog saveta Republike Srbije i Mađarske, a želim sve da podsetim da je Mađarska jedina država sa kojom Srbija ima takav strateški savet, i na toj sednici je predsednik Vučić baš ovaj sporazum istakao kao možda najznačajniji. Zbog čega? Ko je mogao da pomisli pre 15 godina, da ne idemo dalje u budućnost, ko je mogao da pomisli pre 15 godina da će se sklopiti Sporazum o unapređenoj strateškoj saradnji između Srbije i Mađarske?

To govori najviše o tome šta smo mi zajednički postigli u prethodnih 11 godina, kada je postignuto u ovoj Narodnoj skupštini istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda. Puno puta sam o tome govorio i u ovoj Narodnoj skupštini i tada smo stvorili osnove za to da danas možemo da pričamo o zajedničkim infrastrukturnim projektima, o razvoju železnice, o proširivanju kapaciteta na drumskim graničnim prelazima, o zajedničkim ekonomskim ulaganjima, o mešovitim preduzećima, pa i o saradnji u oblasti odbrane. Ovaj sporazum se tiče 32 teme ili oblasti vezano za tematiku odbrane i mislim da najviše govori o tome kakvi su odnosi između Srbije i Mađarske.

Što se tiče deklaracije, još jedna rečenica o Deklaraciji o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, tu se govori i o harmonizaciji planova i programa u školama. To je nešto što je apsolutno prihvatljivo za nas. Zbog čega? Zato što je doneta odluka, donet je zakon u prošlom sazivu o uvođenju nacionalne čitanke. Mislim da je to sasvim u redu i da je to za svaku pohvalu.

Zašto to mogu da kažem? Mogu da kažem zbog toga što smo se mi dogovorili i naravno prirodno je da je tako, da se nacionalna čitanka odnosi na učenike koji idu u srpska odeljenja. Nacionalne manjine imaju pravo da uče po svojim programima i planovima i te programe i planove definišu nacionalni saveti nacionalnih manjina. Znači, u ovoj temi se vidi da se radi o dve strane iste medalje. Znači, zaštita pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji sa jedne strane i sa druge strane saradnja sa pripadnicima srpskog naroda koji žive u inostranstvu. Zbog toga mi možemo da glasamo za ovu deklaraciju.

Na kraju, još da kažem da podržavamo izbor gospođe Jorgovanke Tabaković za funkciju guvernera. Znam da više voli da se kaže guverner, a ne guvernerka. I meni je lakše da ne koristim taj rodno senzitivan jezik, pošto u mađarskom nema rodova gramatički, mi smo ovako tradicionalni, kao što znate. Apsolutno podržavamo izbor gospođe Jorgovanke Tabaković za guvernera Narodne banke.

Nekad sam i sam bio u Odboru za finansije Narodne skupštine, pa sam i tamo diskutovao o njenom prvom izboru, evo sada na treći mandatni period biramo gospođu Tabaković. Mislim da podaci i cifre najbolje govore o njenim rezultatima rada. Još jedino ima da pretekne Đorđa Vajferta i to je to. Opet da kažem, evo vidite najbolji guverneri su uvek iz Vojvodine.

Što se tiče ostalih tačaka dnevnog reda, i za te tačke će glasati narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara. Hvala lepo.