Hvala, predsednice.
Osim što se dobro držim, evo izneću i neke podatke koji su pre svega činjenice, a sa kojom dotična gospođa očigledno ili se nije informisala ili ih ne poznaje ili namerno obmanjuje građane Srbije, što je onda pogotovo zabrinjavajuće.
Pomenulo se nekih preko 600 istražnih polja, ako sam ja dobro čula, 600 istražnih polja ne znam u kojoj zemlji, ne znam u kom periodu, ne znam na kojim lokalitetima, ali dame i gospodo, dragi građani i dragi poslanici, pre svega, u Srbiji trenutno ima 169 istražnih polja. Znači, ko laže i zašto iznosi neistine, nije mi jasno, ali činjenica je da ovde pričamo o stvarima koje su neproverene, koje su izmišljene, koje su neistinite, a opet sve u cilju da bi se građani Srbije loše informisali, da bi se obmanuli, da bi se slagali, da neko tobož nešto radi što je vanproporcionalno, vanserijski, što će ovu zemlju da otera ko zna gde, a pre svega, nema ni adekvatne podatke. Znači, 169 istražnih polja.
Pričamo o strategiji, pa meni je žao što za 40 osnovnih rešenja za istraživanja litijuma koja su izdata između 2003. do 2012. godine, za to nije postojala strategija upravljanja mineralnim resursima, mi smo je pokrenuli, radimo je, radi je 50 profesora sa različitih fakulteta i, da, želimo da dođemo do najbolje moguće strategije za razvoj naših mineralnih resursa zato što na to imamo pravo, zato što nam to treba i zato što želimo da razvijamo našu zemlju i naše mineralne resurse.
Pričamo o zakonskom okviru. Između 1995. i 2005. godine zakon je bio jasan, ko dobije pravo za eksploataciju, ima obavezu da potpiše sporazum sa državom. Neko se setio da 2006. godine izmeni taj zakon, tako da je država skroz skrajnuta, nema više obaveze i potrebe ugovaranja sa državom, državi su značajno smanjena prava. Verovatno su to uradili isti oni 2006. godine koji su doveli „Rio Tinto“ 2001. godine, a davali im dozvole od 2003. godine. I sad neko nama priča o zakonskim rešenjima.
Mi smo pokrenuli da izmenimo zakon i radimo trenutno na izmenama Zakona o rudarstvu i geologiji, da bi dali i osnažili poziciju države, da bi vratili situaciju koja je postojala do 2006. godine, pa se neko setio da izbacuje državu, da država više nije bitna, a sad nam drži predavanja kako će da zaštiti narod i kako neko ovde nešto radi protiv naroda.
Pričamo o zakonskom okviru i da li je neko imao odobrenje da potpiše nešto, pa kad ga Vlada odobri i kada Vlada odobri da nešto ministar potpiše, šta tu ima sporno što se zakona tiče, osim što dajete i izbacujete 2006. godine državu, da se osnaži, da zaštiti interese građana, a sad nama držite predavanje. Ali, ne možemo uopšte da razgovaramo kada neko kaže da je jedan ministar u Vladi osnivač državnog preduzeća. Onda taj ministar zapravo ima više od 140 godina.
Ljudi, nemojte da iznosite, pre svega, gluposti u ovom domu. To ne zaslužuju građani Srbije. Ne zaslužuju građani Srbije da slušaju stvari koje nemaju veze sa realnošću. Pa, kako jedan ministar može da bude osnivač bilo čega? Može samo da bude osnivač država. Vlada je imenovala svog predstavnika i nije imenovala mene, nego je imenovala ministra rudarstva i energetike. Danas sam to ja, sutra će to biti neko drugi.
Znači, ministar je predstavnik u Skupštini EPS, gospođo, ali nemojte da pričate stvari ili koje ne znate ili u koje se ne razumete ili se malo bar raspitajte. Pošaljite pitanje, odgovorićemo, nije ništa sporno.
Godinama se priča o nekoj reformi EPS. Ko je započeo? Ko je započeo i ko će da je završi? Ko je uopšte imao hrabrosti da je započne? Pričate da, eto, u nadzornim odborima, znate, sve vodi politika, sve vodi stranka. Pa, evo, postavljeni su ljudi koji nisu politički aktivisti, ni pripadnici političkih stranaka. Sad ni to ne valja. Započne se reforma, pa sad ni to ne valja. Pa, da, ništa ne valja, zato što je najbolje da se ništa ne radi.
Onda pričate o nekakvim realizacijama, investicijama, šta je sve urađeno. Pa, evo, raspitajte se koliko je investicija u elektro-energetski sektor uloženo do 2012. godine. Da je više započeto, danas bi bili možda u malo boljoj situaciji, nego je tek krenulo da se ulaže u nove proizvodne kapacitete, u prenosne kapacitete, u distributivne kapacitete od 2015. godine na ovamo, pa sad danas možemo da se nadamo da budemo u boljoj poziciji i u narednih pet godina da budemo u još boljoj.
Prilikom promene pravne forme u statutu EPS jasno je definisano da je EPS ne javno, zatvoreno, jednočlano akcionarsko društvo, čiji jedini, jedini akcionar je Republika Srbija i čije se akcije ne emituju na berzi. Znači, ne može niko da kupi akcije EPS.
Pričate, 18 meseci lažete narod da država želi da nešto privatizuje. Pa, jel nešto privatizovano? Jel se nešto prodalo? Evo, recite, šta je prodato, koja jedna akcija je prodata EPS?
Prošle godine je započeta reforma koja je, pre svega, važna za stabilnost našeg sistema, za našu celu privredu, a onda i za zaposlene u našem energetskom sektoru.
Prošlu godinu je EPS završila sa istorijskim rezultatima, ali je dosta posla još ostalo u reformisanju, zato što, nažalost, niko se drugi nije setio da to treba da se radi. Pre svega, reforme su usmerene na bolje planiranje, na bolju realizaciju investicija i u toku jeste da dubinska reforma, jer želimo da našu kompaniju, našu EPS učinimo stubom naše sigurnosti energetske i pre svega sigurnosti sveobuhvatne naše zemlje, jer smo videli koliko je to važno. Kada je bila najveća energetska kriza, pa ko je pomogao? Ko je pomogao privrednicima da ne plaćaju cenu struje od 600 evra po megavat satu? Država je pomogla, da, i privrednicima i građanima. I dalje građani Srbije plaćaju jednu od najnižih cena električne energije u Srbiji i uopšte u Evropi i regionu, među najnižima. I pod takvim okolnostima treba da realizujemo investicije i hoćemo da ulažemo i ulažemo i nastavićemo da ulažemo, ali da zaštitimo i privredu kada cene krenu da divljaju, a pre svega da zaštitimo naše građane da ne plaćaju toliko visoke cene koliko plaćaju stanovnici u regionu ili u Evropi. To jeste cilj i to će ostati cilj. Država će da pomaže. Ništa neće i nikada nije ni rekla, nije bilo priče o bilo kakvoj privatizaciji. To su samo laži i neistine, pre svega usmerene ne za neku dobronamernu kritiku, nego za to da se obmanu građani, da se obmane javnost, pa se gomila neistina iznosi u javnost, kao i to da imamo preko 600 istražnih polja, a imamo ih 169.
Kao što sam rekla, to što se nešto istražuje, to ništa ne znači u narednim godinama i decenijama da će doći do bilo kakvog otvaranja. Danas na naslovnoj strani stoji 60 lokaliteta, evo, panka, crveno sve, alarm. Ljudi, nije tačno, jednostavno i prosto, nije tačno.
Dvadeset godina je trebalo da se jedan rudnik metala otvori u Republici Srbiji od 2003. godine do danas, a 40 dozvola, odnosno rešenje, koje je izdato od 2003. do 2012. godine samo za litijum, niko o njima sada ne priča, niko ne priča o promeni zakona od 2006. godine kojim je država skrajnuta. Niko ne priča o Strategiji razvoja mineralnim sirovinama koju smo pokrenuli i koja se radi, o izmenama zakona upravo da bi državu zaštitili više i njene građane, o tome niko ne priča. Samo lažni ekolozi pričaju o nekoj tobož zaštiti životne sredine.
Da, Srbija jeste potpisala Sporazum, odnosno Memorandum o razumevanju sa EU, pa pričamo o tome kako je u Sloveniji zaštita ekologije na visokom nivou, kako treba da se ugledamo, u Austriji takođe, pa evo imamo priliku da se ugledamo na zemlje EU da zaštitimo našu ekologiju i životnu sredinu. Šta je sad sporno? Šta sad ne valja? Znači, ugledamo se na najrazvijenije na svetu, koji su najrestriktivniji na svetu kada je zaštita životne sredine u pitanju. Sa njima želimo da sarađujemo, sa njima želimo da razmenjujemo znanje, iskustvo, da ulažemo, da razvijamo ljudske resurse, da dolazimo do povoljnijih finansijskih sredstava.
Šta tu tačno ne valja ili nije jasno? Želimo, da, da zaštitimo našu životnu sredinu i mi ćemo garantovati za nju, ali radeći sa onima koji su najnapredniji u toj oblasti, koji svakim danom podižu standarde svaki dan, pre svega ispred svoje industrije. Mi hoćemo isto da radimo ispred naše industrije i zato i menjamo zakone, ali ne onako kako su menjani 2006. godine. Hvala vam.