Hvala vam.
Idemo dalje. Da li još neko želi reč?
Gospodin Zoran Lutovac. Izvolite.

Hvala.

Najpre da se osvrnem na činjenicu da imamo 60 tačaka dnevnog reda i da je vašoj koleginici bilo potrebno 13,5 minuta da pročita samo tačke dnevnog reda, da ih pročita, 13,5 minuta, a mi kao ovlašćeni imamo 20 minuta da o svakoj tački po nešto kažemo. Po koliko to sekundi vremena imamo?

Da se vratimo na ovo o čemu smo malopre govorili. To je pre svega ova deklaracija. Čuli smo jedan literarni sastav predsednika Vlade. Svaki nastavnik srpskog jezika u osnovnoj školi dao bi predsedniku Vlade jedinicu zato što je promašio temu, promašio vek, sa velikom dozom patetike, koja izaziva mučninu zbog zloupotrebe patriotizma.

Zašto to kažem? Pa, preko ove deklaracije on je u stvari samo pročitao ono što je suština svega ovoga, ali na jedan, hajde da kažemo, kao jedan pisani sastav. Kroz ovu deklaraciju promoviše se jedan srednjevekovni rezone, država je sve, pojedinac je ništa. Aleksandar Vučić je to najbolje rekao, pa da ga citiram: „Živimo za Srbiju, bez Srbije smo samo bića koja dišu“, kaže Aleksandar Vučić.

Ovo vam je klasični primer teorije državnog razloga koji su pre svega Nikolo Makijaveli i Frančesko Gvičardini ustanovili. Državnim razlogom se legitimiše država nasilja i svaka zloupotreba vlasti. Makijaveli je takođe rekao: „Ako vladara optužuju činjenice, opravdava ga rezultat“. Dakle, sve počevši od imovine, duše, do samog života vlasništvo je takve države. Viši državni interes često se koristi kao puko pravdanje nedemokratske prakse i strahovlade. Kreiranje slike o neprijateljima i opasnim drugima jeste praksa i pravdanje razlozima nacionalne bezbednosti, deo su politika savremenih autokratija i nedemokratskih režima i populističkih režima.

Kada predsednik Vlade kaže da je deklaracija prilagođena vremenu, ja na to kažem da je ova deklaracija vekovima daleko od onoga što je demokratska država danas i od kriterijuma koji je jedan poredak, čini vlast legitimnom, a to su pre svega procedura, zastupanje javnog interesa i vrednosti.

Nedostatak sva tri elementa legitimnosti ova vlast pokušava da nadoknadi i nadomesti podizanjem i podupiranjem rejtinga jednog čoveka. On to sve treba da nadoknadi, sve ono što nedostaje jednoj savremenoj državi da bi bila legitimna.

Legitimnost zasnovana na rejtingu jednog čoveka je zbog toga što način na koji je došla na vlast nije demokratski, način na koji vrši vlast nije u interesu javnog interesa, a nisu ni vrednosti koje su proklamovane i zapisane u našem Ustavu, one se ne brane, one se ne sprovode i ne zastupaju.

Zato ova Deklaracija služi tome da se nadomesti taj legitimitet i da se podupire rejting koji nadomešta taj legitimitet. Tako ova vlast SPC i vojsku koristi u javnom mnjenju kao transfuziju za osvežavanje i ojačavanje sopstvenog rejtinga. U poslednje vreme koriste se u velikoj meri i sportisti, tako da smo bili svedoci uručivanja, pazite spektakl, uručivanja zastave, državne zastave sportistima koji idu na Olimpijadu. Kakav je to spektakl i svečanost koju prenose svi mogući mediji? To je, u stvari, pokušaj nadomeštanja onog što nedostaje, legitimnost, pokušaj zadobijanja podrške koja nedostaje.

Šta se krije iza ove Deklaracije? Deklaracija je u stvari jedna vrsta dimne zavese iza koje se kriju litijum, Kosovo i zaduživanje. Da krenemo redom.

Eksperti su naveli sa kojim opasnostima i rizicima se suočavamo ako eksploatišemo litijum, a postoji i politički razlog koji uvećava sve te opasnosti, multiplikuje ih, i rizike i opasnosti, a to je korumpirana i nekompetentna vlast koja radi protiv javnog interesa i nedostatak uređene države koji to sprečava. Litijum nije niti prečica, niti prepreka za ulazak u EU, a ovde se medijski predstavlja u sasvim drugom svetlu.

Evropska unija bi bila zainteresovana za stratešku saradnju sa Srbijom i da nije članica, odnosno da nije kandidatkinja za ulazak u EU, tako da je izjava jednog od ministara kako smo suštinski postali deo EU time što smo potpisali memorandum jedna notorna besmislica. Dakle, nije ispravno i korektno povezivati litijum sa evropskim integracijama.

Ne može litijum da zameni vladavinu prava, ne može litijum da zameni nezavisno sudstvo, ne može litijum da zameni slobodu medija, ne može da zameni slobodne i poštene izbore. A sve je to potrebno da bismo bili normalna i uređena država.

Imali smo najave da će se voditi široka društvena debata, da će se voditi stručna debata i da ćemo onda kao društvo o tom važnom problemu koji je uzburkao javnost da debatujemo na svim mogućim nivoima, od stručnog do političkog. I šta se desilo? Politikom svršenog čina dobili smo memorandum, pa se sada izjašnjavamo o novim okolnostima.

Da li postoje opasnost i rizici? Čuli smo već da postoje. Ako postoji promil šanse da se desi neka katastrofa, a postoji, sa ovakvom vlašću desiće se katastrofa.

Najzad, što se tiče litijuma, imam i neka iskustva. Iskustvo drugih sa Rio Tintom, iskustvo nas sa drugima, nas sa onima u Boru, Smederevu ili nas sa onima u NIS-u i naše iskustvo, što je ključna stvar, iskustvo sa ovom vlašću.

Ovde stalno pominju neki bivši režim, stalno aludirajući na Anu Brnabić i njen bivši režim, ja mislim da nije korektno. Ona je sada u jednoj novoj ulozi i treba da je podržite, a ne stalno da je kritikujete.

Moram da podsetim još na jednu stvar. Da podsetim na reči Aleksandra Vučića, koji je rekao - Mi moramo sa njima da potpišemo ugovor, jer ćemo imati velike gubitke ako to ne uradimo. Od te rečenice prešli smo na rečenicu da je velika razvojna šansa, pa da su velike ekonomske dobiti, a nema većeg gubitka nego da izgubite zdravlje i pitku vodu.

U režimskim medijima, to je prikazano na sledeći način, u jednim medijima govori se o slomu Evrope, ali odjednom sada dolazi Šolc, sada se potpisuje Memorandum, sada je u prvom planu podrška Evrope. Danas je Evropa neprijatelj, sutra je Evropa strateški cilj, pa tako imate i u ovoj deklaraciji na dva mesta kako se Evropa postavlja kao strateški cilj. O Nemačkoj se govori kao arhineprijatelju, a zatim se govori kao glavnom ekonomskom partneru. Nemačka destabilizuje Srbiju, a potom Nemačka stabilizuje Srbiju upravo kroz investicije koje ulaže.

Drugim rečima, ova vlast sluđuje narod prorežimskim medijima. Imate "Pink" koji je postao proamerički mediji zato što je vlasnik "Pinka" bio u opasnosti da budu na listi onih koji bili pod sankcijama, "Hepi" je proruski i anti-zapadni, kada gledate "Hepi" "Russia Today" je mala maca za to i imate RTS, ne bih govorio o njemu, to je sramotno stvarno da javni servis tako izgleda, kao i uostalom svi prorežimski mediji.

Što se tiče dimne zavese i Kosova, stvar je jasna, ovde se pominje u deklaraciji jedno, a u stvarnosti je nešto sasvim drugo i sam Aleksandar Vučić je rekao da je Srbija spremna na kompromis u pogledu Kosova, spremna je i mnogo više od kompromisa, spremna je izgleda na sve po rečima Eskobara koji nam je opisao jer nismo to mogli da čujemo ovde u parlamentu, šta u stvari znači Ohridski sporazum.

Dakle, kako se sve to uklapa u stavovima iznetim u deklaraciji i kako se uklapa stav da je zajednica srpskih opština osnov za rešavanje problema. Pa, znate, zajednica srpskih opština je jedna vrsta autonomije. Od koga se traži autonomija? Autonomija se traži i daje u okviru države. Znači, eksplicitno se kaže da je to način za rešavanje problema i traži se autonomija, odnosno od manje uređene funkcionalne autonomije, to je zajednica srpskih opština.

Što se tiče zaduživanja, vrlo kratko ću, ostavio bih vreme i kolegi Srđanu Milivojeviću koga jedva čekate da čujete, zaduživanje, a pomenuću da je u poslednje vreme Srbija se zadužila za dodatnih dve i po milijarde evra, što se ukupno približavamo cifri od 40 milijardi evra. Što je najgore te pare neće ići tamo gde je potrebno, nego u projekte gde je moguća najlakša pronevera. Umesto vodovoda grade se stadioni, umesto u nastavnike i lekare ulaže se u botove koji ništa ne rade osim što agituju za ovu vlast i imaju veće plate nego nastavnici. Umesto u kanalizaciju ulaže se u fontane, umesto u obrazovanje, ulaže se u kladionice, umesto u kulturu i slobodne medije, ulaže se u fabrike laži i jeftine zabave.

To mora nekako da se nadoknadi, te pare moraju nekako da se nadoknade, zato 10. juna imate putarinu do Niša od 1.300 dinara, a recimo u Švajcarskoj vinjeta je 40 franaka na godinu dana, pa vi vidite koji je to odnos država i odnos onoga što građani moraju da plaćaju.

Pogledajte od januara 2025. godine ministar nam je najavio naplatu putarine na brzim saobraćajnicama i magistralnim putevima. Uskoro će naplaćivati i kružne tokove, dvosmerne, jednosmerne ulice, trotoare, šetališta, staze u parkovima, pokretne stepenice, liftove, mora nekako da se napuni kasa, a sve je manje šansi za to.

S druge strane, ovim privodim kraju, jeste da mi imamo skoro milion penzionera koji imaju penziju koja je do 240 evra. S druge strane, imamo 48 milijardera i 33 hiljade milionera, kako piše „Ford“, što će reći da u proseku se ne živi loše. Problem je što ovi milijarderi i milioneri imaju samo jednu zajedničku stvar, a to je ili da su članovi SNS-a ili da su bliski ili imaju neke aranžmane sa SNS-om.

Najzad, pomenuću samo još to da je u 2023. godini izdato 50 hiljada radnih dozvola za odlazak naših ljudi u inostranstvo i to ne računajući privatne agencije. Tako se objašnjava pad nezaposlenosti u Srbiji i tako se objašnjava kako se objašnjava dolazak investitora, pa masovnim kršenjem radničkih prava.

Na kraju da kažem samo to – politika se svodi na sledeće: Evropskoj uniji prodaje se proevropska bajka, Rusiji anti zapadna priča, Ukrajini municija, Kinezima se subvencioniše gvozdeno prijateljstvo, a Amerikancima ostatak dostojanstva. Rasprodaju se nacionalni resursi i nacionalno dostojanstvo, a da bi sve to funkcionisalo građanima Srbije prodaje se magla.

Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Replika, da.

Prvo, što se tiče sednice, 5. maja 2010. godine spojili ste 94 tačke dnevnog reda u jednu raspravu. Devedeset i četiri tačke dnevnog reda, postavili presedan, prema tome nemojte sad da se žalite na ono što je i dalje manje, i to za 50%, odnosno 30% manje od onoga što ste vi radili, za trećinu.

Što se tiče ovog, ja ne znam ni kako bih to nazvao, govora koji na jedan takav način bagateliše državu Srbiju, nisam mogao da je moguće takav govor čuti u Skupštini Srbije. Doduše, dobili smo jedan drugi odgovor na pitanje zašto se nisu zakleli pred grbom i zastavom, jer vidimo da to njima ne znači ništa, nego su išli da se zakunu tamo pred kamerama Šolakove televizije i logom „N1“.

U svakom slučaju, ono što je bitno to je da nema šta da se očekuje od ljudi koji su imali predsednika države koji je rekao da mu nije čast to i da mu ne predstavlja preteranu čast to što je predsednik Srbije, koji bi menjao i zemlju i narod za Severinin autogram i kome je glavno bilo da mu obećaju svetionik na Jadranu. To je njihov san bio. Naš san je ova zastava i ovaj grb, za razliku od vas koji to nipodaštavate i ne znači vam ništa. Da, nama znači grb Srbije. Da, nama znači zastava Srbije. Da, zasuzimo kad čujemo himnu Srbije, kada se svira na sportskim takmičenjima ili bilo gde drugo.

Što se tiče toga da porede autonomiju i državu, pa da, to su radili u Vojvodini. I tamo su pokušali od autonomije da naprave državu, pa su hteli da prave i glavni grad i predstavništvo u inostranstvu i ambasade i posebnu poresku upravu i posebnu finansijsku policiju, potpuno da se odvoje od Srbije na svaki mogući način. Tako da, to što svugde vide državu gde je autonomija to im je specijalnost.

Na kraju, gospodine Vesiću, molim vas da naplaćujete putarine po regionalnim putevima. Preklinjem vas kao neko ko je mrdnuo malo iz kruga dvojke da naplaćujete putarine po tim putevima, zato što se voze kamioni koji su pretovareni, zato što se ti putevi koriste da bi se obišao Koridor 10 i izbegla putarina na autoputu. Uništavaju lokalne puteve a onda posle lokalne samouprave, pa ni Republika to ne može da isfinansira da se to sredi. Molim vas, naterajte ih tim da se koriste autoputevima, kao što treba da se koriste, a ne da zarađuju malu razliku za sebe a u stvari prave veliku štetu državi.

Tako da, ne da smo protiv toga, nego smo za to. Nastavite, video sam da na tome radite, imate punu podršku da nastavite tako. Hvala.

Hvala.
Reč ima predsednik Vlade, Miloš Vučević.
Izvolite.

Hvala lepo, poštovana predsednice Narodne skupštine.
Uvaženi poslanici, možda je moje izlaganje bilo za jedinicu, a vaše je za direktno ne ponavljanje nego vraćanje razred niže pošto sve što ste pričali ste zabašurili bez ijedne konkretne izjave i odgovora i o deklaraciji. Da li ćete da glasate za deklaracije, kakav je stav vaše političke stranke po pitanju ove deklaracije niste nam dali odgovor, a posebno nam niste dali odgovor po pitanju KiM koje ste na kraju pokušali da aposlvirate jer je, zaboga, to pitanje prikriveno kroz deklaraciju, iako sam ja baš posebno isticao delove deklaracije koja se tiče pozicije srpskog naroda, odnosno pitanja KiM.
Spominjete Ohridski sporazum koji nije potpisan, kao nešto što je valjda tobože prihvaćeno, pa smo mi time opterećeni, ali niste rekli šta je vaš stav po pitanju KiM. Negativno ste se izrazili po pitanju zajednica srpskih opština, pitajte Srbe na KiM, šta oni kažu zajednica srpskih opština i da li bi im danas značilo da imaju zajednicu srpskih opština u skladu pre svega sa Aneksom iz 2015. godine Briselskog sporazuma i principima koji su tada definisani.
Vi se javite posle za reč, pa govorite, možete i na srpskom i na albanskom, nemam problem nikakav. Voleo bih da ste dali odgovor na ta pitanja, šta je vaša politika po pitanju KiM, a ne da samo pređete olako preko toga, optužujući nejasno i neprecizno onu politiku koju danas Srbija vodi i koja odoleva svim pritiscima kojima smo izloženi baš po pitanju KiM.
Ova vaša filozofija oko etatizma i nametanja države pojedincu, ne stoji i niko kroz deklaraciju ne oduzima nijedno ljudsko pravo, slobodu, ili pravo pojedinca. Mi smo pričali upravo o očuvanju nacionalnog kolektivnog identiteta, a kolektiv čine pojedinci i ljudi, kao deo tog naroda i nije to nikakva zamena ljudskih prava i vrednosti kroz nametanje države kao nešto što mora da uguši ili mora da uguši pojedinačna prava, naprotiv, ali pored individualnih prava postoje kolektivna prava i pored individualnih obaveza postoje individualne obaveze i mi u ovom trenutku procenjujemo da su nacionalna pitanja za srpski narod ugrožena, jer postoje pokušaji asimilacije dela srpskog naroda, jer je naš narod proteran sa prostora gde je vekovima živeo, jer danas postoje snažni pokušaji da nam se oduzme deo teritorije, jer postoje pokušaji da se izvrše revizija Dejtonskog sporazuma i uvek na štetu Republike Srpske.
To je razlog za donošenje deklaracije kao jedan vid političkog akta, manifesta deklaracije, odgovora i poziva i priziva svih da se okupimo oko toga, bez obzira kojoj političkoj stranci pripadamo i da li i kako mislimo o određenim pitanjima.
Da vas podsetim šta je predsednik koji je bio svakako daleko uspešniji od vas na čelu DS, Zoran Đinđić, rekao po pitanju države, Zoran Đinđić je upravo citirao Roberta Kenedija u onoj njegovoj čuvenoj rečenici – Ne pitaj šta država može da uradi za tebe, već šta ti možeš da uradiš za državu, a onda i dodao – A vidi šta možeš sam za sebe da uradiš. Da vi počnete od Đinđićevih citata i izjava, da se vratite sebi kao DS, verujem da ćete biti uspešniji svakako i politički korektniji i precizniji.
Nema zloupotreba vojske, ima jačanja vojske i naših odbrambenih kapaciteta, a zloupotreba vojske je bila kada je vojska rasturana, ukidana i proglašavana kao nepotrebni trošak, a danas je vojska na ponos države i moramo još mnogo toga da radimo i ja bih skopčao tu temu sa svim temama o kojima pričamo upravo oko razvoja ekonomije pa i ovim ekonomskim prirodnim potencijalima koje imamo i koji nam donose veće mogućnosti za ulaganje i odbrambene snage naše države. Crkvu nismo zloupotrebili, crkvu sam spomenuo kao deo našeg narodnog miljea koji učestvuje u donošenju ove deklaracije, sa ponosom.
Sportiste, pa prirodno je da ispratimo naše Olimpijce, uvek je to predsednik države radio, a kako se niste setili kada je Boris Tadić iz Pekinga mahao zastavom sa tribina, ushićeno i tada je to bio pravi primer patriotizma kako jedan predsednik Republike navija za svoje olimpijce, i to nije bila zloupotreba sportista, to je valjda prirodan proces, a kada predsednik Republike danas preda nacionalnu, državnu zastavu sportistima koji idu na Olimpijadu da predstavljaju državu Srbiju i sebe, to je zloupotreba sportista.
A i oko litijuma, postavite prvo vama samima pitanje, otkud Rio Tinto u Srbiji i ko ga je doveo i ko mu je davao sva prava, pa to počnete kao pravi učenik od početka, od prvog razreda osnovne škole, ne možete odmah da idete na fakultet.
Morate da krenete od hronologije i činjenica koje su nesporne i koje su vrlo jasne i pokazuju da ta kompanija, šta god mislili o njoj, ovde pravno egzistira već 23. godine, 20 godina svakako.
Oko zaduživanja, da ne mora i Siniša da se javlja, naša ukupna zaduženost je ispod 50% BDP-a, kao što je rekao i prvi potpredsednik Vlade ministar finansija, a ova zaduživanja, mislim da su, pre svega, korisna za građane Srbije, koje ste vi, tobože, zabrinuto spomenuli u prvom delu izlaganja, jer ja mislim da je u interesu Srbije da se nastavi projekat „Čista Srbija“, da se rade dalje kanalizacioni slivovi, vodovi, da se rešavaju prečistači otpadnih voda, da se na pravi način tretira komunalni otpad i deponije, ono što sve što nismo do sada znali da piše u „Čistoj Srbiji“. Morate da čitate.
Morate da čitate, ali možete i da se javite za reč pa da diskutujete.
Vi kada pričate, ja pažljivo ćutim i pažljivo vas slušam. Nema mnogo uvek da se čuje pametnog, ali vas slušam i zapisujem to što govorite, bez ikakvog dobacivanja, grimasa i bilo kakvog drugog neartikulisanog ponašanja, jer pokazujem poštovanje prema domu i prema narodu koji vas je birao, prema građanima koji su vas birali.
Mislim da je korisno za građane Srbije da završimo brzu saobraćajnicu od Šapca do Loznice. Ne znam gde ste tu našli vezu sa rudnim i mineralnim bogatstvima, jer je to davno definisano i to je odličan projekat.
Mislim da je veoma važno da ulažemo u sportske objekte i da generalno razvoj EXPO, pa i Nacionalnog stadiona u okviru toga je odličan projekat i da će to dovesti do boljeg brendiranja i pozcioniranja Srbije i mogućnosti da Srbija organizuje najveći i najprestižnije sportska takmičenja i ne samo sportska takmičenja.
Svakako, mislim da je veoma važno za Šumadiju i Kragujevac da uradimo obilaznicu oko Kragujevca.
Ne vidim kakva je zloupotreba zaduživanja kada to sve države rade u svetu i Evropi da koriste kreditne linije za finansiranje velikih projekata i ne opterećujući svoj budžet i vodeći računa o ukupnom javnom dugu? Tako se ponaša odgovorna država, a slobodna sredstva plasira za druge projekte i za druge stvari. Tako se vodi dobro balansirani budžet.
Mi ćemo vrlo brzo pred vas izaći sa predlogom rebalansa, a onda isto vrlo brzo u kratkom roku i Predlogom zakona o budžetu za 2025. godinu.
Još nešto, i završavam sa time, spomenuli ste potpunu neistinu, evo ja koristim termin neistina, da je u Srbiji zatraženo 50 hiljada radnih dozvola za odlazak iz Srbije. Ne, nego je zatraženo 50 hiljada dozvola za dolazak stranaca u Srbiju da rade.
Vi ste pobrkali termine. Da li nam to treba ili ne treba, tržište diktira. Očigledno da nam treba.
Šrilanka ili koja god država, ja ne vređam nijednu državu, nijedan narod, nijednu naciju, očigledno da hoće da dođu da rade u Srbiji i očigledno je da nam treba radne snage. To znači, pod jedan, da imamo više posla, pod dva, da imamo više investicija i, pod tri, da i mi moramo malo više da se fokusiramo na određene smerove, profile zanimanja da bi bili konkurentniji.
Da li smo se svi kao Evropski kontinent malo više razmazili ili nismo, to nek zaključi svako od nas.
Da završim, još jednom, pogledajte vi šta je Zoran Đinđić govorio o državi i o građanima i njihovom odnosu prema državi.
Hvala vam lepo.

Hvala vam, predsedniče Vlade.
Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Lutovac.
Izvolite.

Dakle, što se tiče Zorana Đinđića, ja sam mu bio politički savetnik, samo da podsetim gospodina Vučevića, od 1996. godine. Dakle, to je pod broj jedan.

Pod broj dva, što se tiče deklaracije, nećemo glasati za deklaraciju, a navešću vam razlog - zato što je deklaracija notorna zloupotreba nacionalnih simbola i nacionalnog osećanja ovog naroda kako bi se prekrile neke stvari o kojima ne želite da pričate ni ovde u parlamentu, ni u društvu i to je jedna stvar koja je notorna.

Dakle, ovde se zloupotrebljava i zastava i simboli i donose deklaracije. Sve što piše u deklaraciji imamo i u zakonima, imamo i u Ustavu. Kako ćemo najbolje zaštiti naše građane i ovde i van, one koji baštine srpski identitet? Pa, tako što ćemo imati uređenu državu, vladavinu prava, nezavisno sudstvo, samostalno tužilaštvo, tako što ćemo imati profesionalnu policiju, tako što ćemo imati zaštitu ljudskih prava, tako što ćemo imati slobodne i poštene izbore. Takva Srbija, uređena Srbija je najbolji garant za sve ono što ste napisali u Deklaraciji.

Jedno pričate, a drugo radite. To nije dobro ni za građane u Srbiji, ni za one koji baštine srpski identitet van Srbije.

Samo jaka, demokratska Srbija, uređena Srbija jeste garant zaštite srpskog identiteta gde god da žive. Prema tome, to je ključna stvar.

Na kraju, mislim da stalno pozivanje na to šta je bilo ranije… Pa, ljudi, vi ste došli na vlast zato što ste rekli da ćete drugačije i onda kada ste došli na vlast – pa, radimo isto tako zato što su oni pre nas tako radili. Ajde malo preispitajte se… Samo što je to još deset puta gore.

Na kraju samo da vas zamolim da se ovakve stvari, ovakva zloupotreba nacionalnih simbola i nacionalnih osećanja više ne rade, nego da se bavimo u ovom parlamentu suštinskim, životnim stvarima.

Hvala vam.

Reč ima ministar Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo Brnabić.
Nadovezao bih se na izlaganje predsednika Vlade gospodina Vučevića i, ako mi dozvolite, podsetio bih političkog savetnika, kako je sam sebe nazvao, Zorana Đinđića na nekoliko Đinđićević rečenica koje se odnose na srpsko nacionalno pitanje.
Nakon što je hrvatska vojska izvršila zloglasnu operaciju „Bljesak“, Zoran Đinđić je za jedan dnevni list izjavio sledeće: „Nama nije cilj da se borimo za teritoriju, za Knin, ali ako neko bude hteo da osvoji Knin bombardovanjem civila, onda Jugoslavija mora da to spreči i stane u odbranu svog naroda. Ako Amerikanci mogu iz vazduha da intervenišu, iako nemaju trupe na zemlji, zašto to ne bismo mogli mi, čiji narod ratuje za svoj opstanak? Ako naša vojska to ne može, onda treba postaviti pitanje kakva je to vojska.“
Nastavlja, gospodine savetniče, Đinđić dalje: „Ako naša vojska sa svojih 100 ili 200 migova ne može da izbombarduje hrvatsku artiljeriju koja puca na srpske izbeglice, onda se treba upitati šta ćemo da radimo sutra ako Albanija postavi ultimatum za Kosovo. Hoće li onda Bora Jović da kaže da mi moramo da pregovaramo jer je Albanija suviše jaka da bismo mogli sa njom da ratujemo?“
Još jedno podsećanje za gospodina savetnika. Znate, dame i gospodo narodni poslanici, oni su i pre nego što je u Generalnoj skupštini na jedvite jade, doduše, i na silu i na pritisak izglasana ova bedna i sramotna Rezolucija o Srebrenici, oni su takvu istu rezoluciju, možda čak i goru, predložili ovde u Narodnoj skupštini.
Evo šta je, gospodine savetniče, u svom pismu generalu Ratku Mladiću napisao čovek koga ste vi navodno savetovali.
Kaže: „Poštovani gospodine generale, u ime svih članova DS i u svoje lično ime svim vojnicima, podoficirima, oficirima i vama lično čestitam Dan vojske Republike Srpske. Vojska Republike Srpske, nastala u ratu za slobodu, je primer kako jedna mala, ali narodna vojska, može uspešno sačuvati državu i zaštiti narod. Bez obzira na mirovne pregovore, čiji uspeh svi želimo, nama je potrebna snažna vojska kako bi druga strana odustala od namere da nastavi rat. Nadam se da će srpski narod, kao i Vojska Republike Srpske, već sledeći Vidovdan dočekati u miru sa poštovanjem, predsednik DS doktor Zoran Đinđić.“
Samo još jedno malo podsećanje gospodina političkog savetnika na avgust mesec 1995. godine, kada je Hrvatska izvršila zločinačku operaciju „Oluja“. Tih dana su se zajednički oglasili, evo, ja to imam, čuvam u svom telefonu, zajednički su se oglasili gradski odbori u Novom Sadu Srpske demokratske stranke srpskih zemalja, Srpske Radikalne stranke, DSS, ali i DS, dakle, iste one DS kojoj sada stoji na čelu gospodin politički savetnik. Evo šta se kaže u tom dokumentu, u tom proglasu: „Srpski narode srpske Atine, ustaške vlasti iz Zagreba su ponovile agresiju na Republiku Srpsku Krajinu. Ponovo se zauzima srpska teritorija, ubija srpska nejač i nemoćni, skrnave srpske svetinje. Srpski narode srpske Atine, probudi se iz sna jugoslovenstva u koji te vode ne Srbi i srpske izdajice, sruši granicu na Drini i okreni se svojoj braći koja ponovo kravare braneći srpsku zemlju i najveći srpski grad pod zemljom, Jasenovac.“
Vi, gospodine politički savetniče, evo posle ovih samo nekoliko citata u 2024. godini kažete da nećete da glasate za deklaraciju kojom se afirmiše sloga i jedinstvo srpskog naroda, bez obzira na to gde Srbi žive. Zapitajte se, gospodine politički savetniče, šta bi vam da je živ, na ovo što ste maločas rekli, rekao čovek koga ste navodno politički savetovali.